Beč ograničio iznos rente nekretnina i uveo socijalne stanove - treba li srpski gradovi da slede taj primer?

Autor: RTS

Info

30.12.2025.

07:05

Oko 170.000 stanova u Srbiji je izdato pod zakup, pokazuju podaci Popisa stanovništva iz 2022. Procenjuje se da je broj podstanara znatno veći.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Beč ograničio iznos rente nekretnina i uveo socijalne stanove - treba li srpski gradovi da slede taj primer?

Foto: 021.rs

Pojedine države EU primenjuju mere subvencionisanog najma i aktiviranja praznih stanova kao primer dobre prakse u rešavanju stambenog pitanja.

Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović kaže za RTS da je karakteristika srpskog tržišta nekretnina u tome da ponuda i potražnja kreiraju cene stanova, kako u kupoprodaji, tako i kada je reč o iznajmljivanju, a da je samo tržište slobodno, ali nije regulisano.

"Mesečna renta u Beogradu kreće se od 300 evra pa naviše, u zavisnosti od lokacije. Prosek normalnog stana od 64 kvadrata u širem centru grada je između 500 i 700 evra na mesečnom nivou, a u užem centru od 800 do 1000. Čini mi se da je kod socijalnog stanovanja problem što u turističkim mestima poput Barselone, Pariza, Londona ili Beča, zbog kategorije izdavanja stanova na dan, za zaposlene je nemoguće naći stan", ističe Pašanović, ukazujući na primer u Rovinju, gde je opština propisala mogućnost subvencije za stanovanje mladim lekarima u iznosu od 1.000 evra, za koje nisu mogli da pronađu adekvatnu nekretninu.

Na pitanje kako komentariše primer Hrvatske koja planira da aktivira takozvane prazne stanove, Pašanović odgovara da mu nije jasan koncept "praznih stanova" i kako bi se to pravno regulisalo.

"Znate, privatna svojina je sveta. Ako sam na legalan način stekao 100 praznih stanova, dok plaćam porez na imovinu, zašto bi iko ulazio u to šta ja treba da radim sa njima. Treba, naravno, pomoći socijalnim grupama koje ne mogu sebi lako da obezbede stan, a koji je zagarantovan evropskim konvencijama i ustavom. Mi smo već imali neke slične projekte, poput nekretnina za vojsku i policiju, gde je cena kvadrata iznosila oko 500 evra, ili kredita za mlade, koji je uspešno prošao. Država mora da pazi koje socijalne kategorije treba da namiri, ali ne i da se meša u samo tržište", navodi stručnjak za nekretnine.

Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije objašnjava da se prestonica Austrije već decenijama smatra liderom uspešnih modela privatnog stanovanja.

"Bečki model se zasniva upravo na suprotnim premisama od onoga što je gospodin Pašanović naveo. Grad se meša u tržište nekretnina. Oko 80 odsto stambenih jedinica u Beču se iznajmljuju. Polovina od toga su takozvani socijalni stanovi, a još oko 200.000 njih imaju regulisanu rentu", ukazuje Jovanović.

Stoga, kako naglašava, nije moguće da sam vlasnik proizvoljno odredi cenu, već čitavu oblast kontroliše grad, zbog čega su rente prilično dostupne.

"Ovakva politika je, zapravo, počela pre jednog veka, a posle Prvog svetskog rata, koji je za Austriju bio poraz. Tada je otpočeo period 'crvenog Beča', kada su socijalisti došli na vlast, i izgradnjom oko 60.000 socijalnih stanova omogućili siromašnom stanovništvu da ima krov nad glavom. U međuvremenu, to su postali stanovi za sve ljude, pa i one koji su dobro situirani. Ideja je da svi ljudi mogu da žive u dobrim i dostupnim stanovima, odnosno da se smanje socijalne razlike. Grad na godišnjem nivou izdvaja četiri milijarde evra za ovaj model", tvrdi sagovornik sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Pašanović napominje da je Beč zanimljiv i specifičan primer, ali da je osnovna razlika između prestonice Austrije i Beograda u tome što 90 odsto punoletnog stanovništva Srbije želi da ima vlasništvo nad nekom nekretninom.

"Takođe, prosečna cena zakupa je ograničena, što je dovelo do stopiranja gradnje u Beču. Država se potom dogovorila sa bankama da obezbede projektno finansiranje na 40 godina, što je nezamislivo - da za rentu ne možete da povratite investiciju kroz četiri decenije. Mi nemamo nestašicu socijalnih stanova, ne moraju svi da traže Vračar ili Dorćol. Možete da nađete stan od 400 do 600 evra u pristojnom delu grada", smatra Pašanović.

Veruje da je kulturološki najveći problem u srpskom društvu živeti kao podstanar.

"U Evropi je praksa da čitav život provedete kao podstanar. Kod nas to nije slučaj i smatra se društveno neprihvatljivim. Dakle, nije socijalni problem naći krov nad glavom, nego je problem što je teško doći do poseda", uveren je Pašanović.

Jovanović je saglasan s prethodnom ocenom Pašanovića o ključnoj razlici između Beča i Beograda, ali kaže da se kao dobar model za srpsku prestonicu može uzeti kontrola renti.

"Dakle, ponoviću, nisu svi stanovi u Beču socijalni. Oko 40 odsto je socijalnih, a još više od 20 odsto nekretnina imaju regulisanu rentu i privatni su. To se može uraditi u Beogradu. Druga stvar je da nisu svi socijalni stanovi u vlasništvu grada, već postoje i oni u vlasništvu takozvanih zadruga ili privatnih firmi koje ostvaruju profit. Država subvencioniše izgradnju takvih stanova", ističe Jovanović.

Navodi da je stambeno pitanje upravo jedan od razloga što Beč mnogi smatraju najboljim ili najkvalitetnijim velikim gradom za život u Evropi, pa čak i u svetu.

"Upravo ta kontrolisana cena stanova doprinosi i kvalitetu života. Ne može se sve slepo prepisati od Beča na Beograd, ali se neke lekcije mogu naučiti", zaključuje Jovanović.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

iznajmljivanje stanova izdavanje stana

Komentari 37

Hronološki Najpopularniji

Lemi

31.12.2025 • 14:07

Aha

"da porez bude toliki da mu se ne isplati ni da izdaje. Onda će ponuda stanova biti mnogo veća, samim tim će biti niža cena kvadrata i kirije."
Problem je što ljudi ne znaju kako funkcioniše ni privreda, ni biznis, ni berza, a hoće nešto da se pitaju.
Nauči da stvoriš nešto i da to uvećaš, a ne samo da trošiš i da te neko dotira. Neko ulaže u stanove, neko u poljoprivredu, neko u proizvodnju, a neko ni u šta, gleda farmu, pije pivo i traži jeftiniju kiriju.
Povrat od kirije je 3-5% na uloženo, a to je jedva malo više od kamate u banci. Prirast od akcija je prosečno 5-10%., pa vidite gde ste.
Oni što vas biju ili biju vaše komšije su dobili kvadrate po 500€...

6 7 -1
Vlada

30.12.2025 • 18:30

@glavna recenica

Samo jedan komentator je skontao sustinu… grad Beč ovaj model godisnje to plaća 4 MILIJARDE DOLARA…
Mislim da prosecan Srbin to uopste ne konta… da prevedem- skupo je!

8 1 +7
Sanjalica

30.12.2025 • 15:28

Bec stanovi

Znaci gospodin iz beca bi da ljudi u sr budu ceo zivot podstanari??Da li je i on i njegova deca??Pa kad istekne ugovor,koji vise nije neigranicen kao nekad,a vlasnik hoce da proda recimo,ti moras napolje. Mi smo balkanci. .naravno da nam treba nas vlastiti krov nad glavom. A socijlani stanovi u becu üosebna prica. Jos uvek imaju zgrade gde je toalet zajednicki,na hodniku...a i lozi sw vatra u zgradama gde nema ni Lifta...ljudi su prinudjeni jer sa primanjima ne mogu da sastave keaj sa krajem...kao i svuda...prema tome gospodine iz beca,ako ste otisli tamo,nemojte pljuvati svoje korene i nas nacin zivota...

11 8 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.