Koliko je Srbiji potrebna nuklearna elektrana: "Ako je građani ne prihvate, od njene izgradnje nema ništa"
Do polovine naredne godine trebalo bi da bude završena prva faza ispitivanja opravdanosti razvoja nuklearne energije u Srbiji.
Foto: Pixabay
To je rekla ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i dodala da prva faza obuhvata analizu potrebnog zakonodavnog okvira za eventualnu izgradnju nuklearne elektrane.
Ona je navela da će po okončanju te faze biti izrađen sveobuhvatni izveštaj sa rezultatima i predlogom nacionalnog stava o primeni nuklearne energije, nakon čega bi usledila naredna faza, uključujući pripremu izgradnje.
"Inicijalni pripremni proces trajao bi oko četiri godine", rekla je Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, biće analiziran i potencijal domaće industrije za uključivanje u nuklearni program, dok će prve četiri dodatne studije biti izrađene u saradnji sa francuskom kompanijom EDF, uz podršku Francuske agencije za razvoj (AFP), na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Francuske.
Ona je istakla da odluka o tehnologiji još nije doneta i da će biti predmet dodatnih analiza, kao i da će buduća lokacija morati da ispuni sve bezbednosne kriterijume.
Đedović Handanović je naglasila da je reč o kompleksnom zadatku koji zahteva koordinisano delovanje više institucija, u skladu sa smernicama International Atomic Energy Agency, koja će na kraju proceniti da li je Srbija spremna za izgradnju nuklearne elektrane.
Međuresornu ekspertsku radnu grupu čini više od 20 stručnjaka iz različitih institucija, a u njenom radu učestvuju predstavnici Instituta za nuklearne nauke "Vinča", Elektrotehničkog instituta "Nikola Tesla", Srpskog nuklearnog društva, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), JP Nuklearni objekti Srbije, Elektromreže Srbije, Elektroprivrede Srbije, kao i više ministarstava.
Može li Srbija bez nuklearne elektrane?
Kako piše Forbes Srbija, nema energetske sigurnosti i nezavisnosti bez nuklearne elektrane. To tvrde stručnjaci sa kojima je Forbes Srbija i zvanično i nezvanično razgovarao. Svesna je toga i ova, ali i buduće vlasti.
Slobodan Bubnjević sa Instituta za fiziku kaže za Forbes Srbija da naša zemlja ima pred sobom ozbiljan energetski izazov i da situacija uopšte nije jednostavna.
"Naši izvori su oslonjeni na lignit. Mi smo zavisni od lignita i energije iz termoelektrana i zbog toga smo u nezavidnoj situaciji. Možda smo nekada bili bezbrižni, jer smo imali lignit i najsavremeniju tehnologiju kada govorimo o termoelektranama, ali to je prošlost. U vezi sa lignitom imamo nekoliko problema. Prvo, reč je o lignitu lošeg kvaliteta. Drugo, njegove rezerve nisu bezgranične i već sada osećamo taj problem. Rezerve postoje i dalje, ali nisu večne. Neki kopovi su već došli nekim ljudima u dvorišta. I treće, ugalj emituje CO2. I ako želimo da ispunimo obavezu do 2050. Srbija mora da ugalj zameni drugim izvorima. Moramo biti CO2 neutralni. Tu nedostajuću energiju ne možemo zameniti nijednom drugom sem onom koja dolazi iz nuklearnih elektrana", kaže Bubnjević.
On dodaje da energija iz solarnih ili vetroelektrana ne može ni približno da nadomesti gašenje termoelektana.
"Kada 60 odsto svoje potrošnje baziraš na uglju onda ne možeš ni brzo ni lako naći stabilan izvor koji će to zameniti. Sa danas dostupnim znanjem i tehnologijom, vetar ili sunce to ne mogu nadomestiti", dodaje Bubnjević.
Upozorava da se za ovo znalo i pre 20 godina, ali da Srbija, nažalost, gotovo ništa nije preduzimala.
"Odavno je trebalo da razmišljamo o nuklearnoj elektrani. Sve smo ovo znali i pre 20 godina. Jedina je razlika što smo se tada nadali da će se u međuvremenu pojaviti neki novi izvori, neka nova tehnologija, ali to se nije desilo. Što kasnije počnete ovaj problem da rešavate, to je on veći i iziskuje veće troškove", rekao je Bubnjević.
Struja iz hidroelektana je prazna priča
I Bubnjević, kao i stručnjak za energetsku sigurnost sa kojim je Forbes nezvanično razgovarao, složiće se da je mit da Srbija može proširenjem svojih hidro potencijala da nadomesti energiju koju trenutno dobija iz termoelektrana.
"To je prazna priča. Odakle nama reke za hidroelektrane? Nama reke presušuju. Nemoguće je očekivati da iz novih hidro potencijala nadoknadimo kapacitete koji će nam nedostajati kada ugasimo termoelektrane", kaže neimenovani sagovornik.
Govoreći o reverzibilnim hidroelektranama, poput Bistrice ili Đerdapa 3, Slobodan Bubnjević kaže da su one neophodne, ali da služe kao dopuna sistemu odnosno kapacitetima, a ne kao njihova zamena.
Buduće lokacije za nuklearnu elektranu
Srbija je izmenama Zakona o energetici ukinula Moratorijum koji je postojao na izgradnju nuklearne elektrane na našoj teritoriji. Donet je nakon katastrofe u Černobilju. Zajedno sa njim svi projekti i nuklearni programi koje je tadašnja država imala su stali. Ugašeno je, istovremeno, i školovanje kadrova u ovoj oblasti.
Danas je Institut za nuklearne nauke u Vinči jedan od očiglednih državnih promotera nuklearne elektrane. Formirao je avgusta prošle godine i Komisiju koju čine stručnjaci školovani ovde ili u inostanstvu.
Ipak, zvaničnog povratka u obrazovni program nema.
Neimenovani sagovornik Forbes Srbija podseća, međutim, da ima potencijalnih lokacija. I da su to zapravo stare lokacije označene kao povoljne, još u onim starim vremenima kada je Srbija još imala znanje i istraživačke poduhvate u ovoj oblasti.
Iako još nisu promovisane kao nove lokacije, on smatra da se u tom smislu planovi ne bi menjali. Drugim rečima, Kovin, okolina Požarevca i prostor između Ćuprije i Jagodine razmatrali bi se kao potencijalne lokacije. Razlog je blizina Dunava i Morave odnosno vode koja je neophodna u ovim slučajevima.
Bubnjević, opet, jasno upozorava da je za izbor lokacije rano i da je pametno što nadležni o tome još ne govore.
Od podrške građana zavisi elektrana
Pre dvadesetak godina, kada je ova vrsta energije u Evropi, doživljavala renesansu, u Srbiji se i dalje sa negodovanjem gledalo na nju. Kasnije, kada se 2011. desio incident u Fukušimi, nuklearne elektrane su ponovo postale nepoželjne.
Bubnjević ključnim i najvažnijim pitanjem u vezi sa ovim smatra stav javnosti.
"Ključna stvar je to što mi ne znamo šta građani Srbije misle o nuklearnoj energiji. Jer, teško da u ovom trenutku imamo drugi izbor nego da gradimo elektranu, ali isto tako je činjenica da je ta energija hazardna. Ona sa sobom nosi obilje rizika i po zdravlje ljudi i po životnu sredinu", objašnjava on.
Zato ovaj proces mora biti izrazito transparentan, a to se do sada nije pokazalo takvim, upozorava ovaj sagovornik.
"Ako građani ne budu spremni da prihvate nuklearnu elektranu, od njene izgradnje nema ništa. To je proces koji traje 15-ak godina i biće zaustavljen u bilo kojoj fazi. Pre ili kasnije. Zemlje koje su uspele da ga sprovedu, odnosno da izgrade elektranu, imale su prethodno saglasnost građana. Raditi nešto mimo njihove volje je uzaludan posao. Zato je važno da taj proces bude transparentan, da u njemu učestvuju i građani i akademska zajednica", objašnjava Bubnjević.
Pročitaj još
Nije nuklearka fabrika majoneza
Bubnjević smatra da je vlast do sada preduzimala naopake korake. Objašnjava da je najpre bilo potrebno zaokružiti pravni okvir.
"Nama nedostaje deo regulative. I nije trebalo prvo skapati sporazume o saradnji sa stranim partnerima, nego prvo doneti regulatorni okvir u celosti, pa onda preduzeti sledeće korake. Druga stvar, ovde se angažuju profesionalci da u javnosti minimiziraju problem nedostatka stručnjaka. A to nije lako rešivo, kao što se predstavlja."
Isti sagovornik kaže da je neophodno da Srbija ima jedan istraživački reaktor na kojem bi radili naši stručnjaci. Da je to preduslov za izgradnju nuklearne elektrane u zemlji.
"Oni misle da grade fabriku majoneza, ali nuklearna elektrana to nije. Nego nema stručnjaka koji bi to jasno rekli. Ne možemo mi graditi nuklearnu elektranu na bazi francuskih istraživačkih reaktora, nego sopstvenih."
Odgovarajući na pitanje da li je te stručnjake moguće obezbediti u inostranstvu, kao što se stiče utisak u javnosti, sagovornici Forbes Srbija tvrde da ne, barem ne na način na koji se predstavlja u javnosti.
"Jasno je da zemlje koje prednjače u ovoj tehnologiji žele da obezbede sebi poziciju, da tu poziciju ne bi zauzeli drugi. Otuda i ponude da mogu u Srbiji da grade nuklearnu elektranu. Mogu oni da prodaju i ljude i tehnologiju za nekoliko milijardi evra, nije to sporno. To je u njihovom interesu. Ali, da li je i u našem? Mi nismo ispunili ni minimum neophodnih uslova za izgradnju, a ja ovde želim da govorim ne o minimumu nego o onome što je optimalno obezbediti da bismo mogli da ulazimo u realizaciju ovog projekta", kaže Bubnjević.
Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Protest zbog planiranog Akvarijuma: Kordon policije brani ogradu, građani kažu "Nema gradnje"
22.02.2026.•
0
Građani su se okupili danas oko 12 časova ispred Prvog osnovnog suda na Bulevaru Nikole Tesle, na poziv novobeogradskih zborova, nezadovoljni zbog planirane izgradnje Akvarijuma u parku Ušće.
Studenti: Nepoznate osobe u kapuljačama i s palicama nas pratile i pretile nam u Guči
22.02.2026.•
0
Studenti iz Gornjeg Milanovca i Čačka objavili su da su ih nepoznata lica, sa palicama i obučena u crne jakne sa kapuljačama i kapama, verbalno napala i pratila u Guči i obližnjem selu Kotraža.
Poljoprivrednici od utorka radikalizuju protest: Biće blokirane nove deonice
22.02.2026.•
3
Protesti poljoprivrednika u Srbiji se nastavljaju i od utorka, 24. februara će biti radikalizovani, odlučili su predstavnici 32 poljoprivredna udruženja na zajedničkom sastanku.
"Povezanost navijača sa kriminalom": Šta stoji u izveštaju američkih bezbednjaka o pretnjama u Srbiji?
22.02.2026.•
18
U Srbiji može biti prisutan široko rasprostranjeni nasilni i organizovani kriminal, a domaće snage reda mogu imati ograničene kapacitete za reagovanje.
Šef misije Srbije pri EU: Zbog Mrdićevih zakona ništa od otvaranja Klastera 3
22.02.2026.•
22
Šef misije Srbije pri EU i rukovodilac Operativnog tima za pristupanje EU Danijel Apostolović izjavio je da je "Brisel i dalje kritičan kad je reč o usvojenom setu pravosudnih zakona", poznatih kao Mrdićevi zakoni.
FOTO: Sat od sedam i po tona postavljen na kružnom toku na Trgu republike u Beogradu
22.02.2026.•
32
Sat visok devet metara i težak oko sedam i po tona postavljen je na kružnom toku na Trgu republike u Beogradu.
Profesor Arandarenko: Jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji sve veći, a država tome doprinosi
22.02.2026.•
4
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko rekao je da se jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji širi, a da su oni koji imaju najmanje viđeni kao potencijalni "prevaranti" koje valja držati na oku.
Savić: Srbija ima jedan od najnaprednijih sistema za naplatu putarine u Evropi, naplativost 99 odsto
22.02.2026.•
5
Direktor Sektora za naplatu putarine Darko Savić izjavio je da se od 1. aprila pokreće test faza naplate putarine za teška teretna vozila na obilaznici oko Beograda, na deonici dugoj oko 39 kilometara.
Međak: Verovatno posle ovog talasa više neće biti proširenja EU
22.02.2026.•
21
Izjava Vučića da je spreman da se, zarad članstva u EU, trajno odrekne prava veta, ima za cilj da izbegne da uradi ono što mora da uradi - borbu protiv korupcije, kriminala, uspostavljanje vladavine prava...
Lekarska komora: Do sada bez postupaka protiv lekara devojčice koja je preminula u Čačku
22.02.2026.•
6
Lekarska komora Srbije navela je da protiv lekara koji je operisao krajnike četvorogodišnjoj devojčici u Čačku, koja je preminula zbog komplikacija nakon operacije, njihovi sudovi časti nisu sprovodili nikakav postupak.
Na Zapadnom Balkanu političarima nikad bolje, narodu nikad gore: U Srbiji najveći rast nezadovoljstva
21.02.2026.•
16
Suprotno političarima koji tvrde da građani nikada nisu živeli bolje, stanovnici Zapadnog Balkana ocenjuju ekonomsku situaciju kao izrazito nestabilnu i strahuju da će biti još gora, piše mesečnik Biznis i finansije.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - da vas pitamo
21.02.2026.•
16
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Poginula žena kada je na nju naleteo voz u Rakovici
21.02.2026.•
0
Jedna žena je poginula večeras kada je na nju naleteo voz, u Rakovici.
Područje kod Topole proglašeno zaraženim od afričke kuge svinja
21.02.2026.•
0
Opština Topola je objavila da je područje poluprečnika tri kilometara oko žarišta zaraze u mestu Jelenac proglašeno zaraženim od bolesti - afrička kuga svinja.
Da li se opozicija sprema na formiranje proevropske koalicije?
21.02.2026.•
28
Predstavnici proevropske opozicije ocenili su da je trenutna politička situacija u Srbiji prelomna tačka koja zahteva maksimalnu koordinaciju svih proevropskih snaga.
Patrijarh Porfirije uručio orden direktoru "Rosatoma"
21.02.2026.•
4
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije je danas u Beogradu uručio Orden Svetog kneza Lazara direktoru ruske državne korporacije "Rosatom" Alekseju Lihačovu, saopštila je SPC.
AMSS upozorio vozače na vlažne i mestimično zaleđene kolovoze
21.02.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je upozorio vozače da kolovozi mogu biti vlažni i mestimično zaleđeni, te im je savetovao maksimalan oprez.
BIRODI: Vučić u Boru u izbornoj kampanji kao premijer; Vučić: Tek ću da dođem na mitinge
21.02.2026.•
13
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) danas je saopštio da je jučerašnji nastup predsednika države Aleksandra Vučića u Boru bio u funkciji lokalne izborne kampanje i "medijskog premijera".
Aleksandra Subotić otpuštena sa mesta direktorke United Media
21.02.2026.•
22
Dugogodišnja direktorka United Media Aleksandra Subotić otpuštena je nakon višemesečnih spekulacija da joj se razrešenje bliži.
Komentari 7
Nidza
/
oni su na referendumima izabrali rat 90ih i povod za bombardovanje.
tako bi odjednom pobedio glas za nuklearku i to sto losiji model
realno i objektivno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar