Koliko je Srbiji potrebna nuklearna elektrana: "Ako je građani ne prihvate, od njene izgradnje nema ništa"
Do polovine naredne godine trebalo bi da bude završena prva faza ispitivanja opravdanosti razvoja nuklearne energije u Srbiji.
Foto: Pixabay
To je rekla ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i dodala da prva faza obuhvata analizu potrebnog zakonodavnog okvira za eventualnu izgradnju nuklearne elektrane.
Ona je navela da će po okončanju te faze biti izrađen sveobuhvatni izveštaj sa rezultatima i predlogom nacionalnog stava o primeni nuklearne energije, nakon čega bi usledila naredna faza, uključujući pripremu izgradnje.
"Inicijalni pripremni proces trajao bi oko četiri godine", rekla je Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, biće analiziran i potencijal domaće industrije za uključivanje u nuklearni program, dok će prve četiri dodatne studije biti izrađene u saradnji sa francuskom kompanijom EDF, uz podršku Francuske agencije za razvoj (AFP), na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Francuske.
Ona je istakla da odluka o tehnologiji još nije doneta i da će biti predmet dodatnih analiza, kao i da će buduća lokacija morati da ispuni sve bezbednosne kriterijume.
Đedović Handanović je naglasila da je reč o kompleksnom zadatku koji zahteva koordinisano delovanje više institucija, u skladu sa smernicama International Atomic Energy Agency, koja će na kraju proceniti da li je Srbija spremna za izgradnju nuklearne elektrane.
Međuresornu ekspertsku radnu grupu čini više od 20 stručnjaka iz različitih institucija, a u njenom radu učestvuju predstavnici Instituta za nuklearne nauke "Vinča", Elektrotehničkog instituta "Nikola Tesla", Srpskog nuklearnog društva, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), JP Nuklearni objekti Srbije, Elektromreže Srbije, Elektroprivrede Srbije, kao i više ministarstava.
Može li Srbija bez nuklearne elektrane?
Kako piše Forbes Srbija, nema energetske sigurnosti i nezavisnosti bez nuklearne elektrane. To tvrde stručnjaci sa kojima je Forbes Srbija i zvanično i nezvanično razgovarao. Svesna je toga i ova, ali i buduće vlasti.
Slobodan Bubnjević sa Instituta za fiziku kaže za Forbes Srbija da naša zemlja ima pred sobom ozbiljan energetski izazov i da situacija uopšte nije jednostavna.
"Naši izvori su oslonjeni na lignit. Mi smo zavisni od lignita i energije iz termoelektrana i zbog toga smo u nezavidnoj situaciji. Možda smo nekada bili bezbrižni, jer smo imali lignit i najsavremeniju tehnologiju kada govorimo o termoelektranama, ali to je prošlost. U vezi sa lignitom imamo nekoliko problema. Prvo, reč je o lignitu lošeg kvaliteta. Drugo, njegove rezerve nisu bezgranične i već sada osećamo taj problem. Rezerve postoje i dalje, ali nisu večne. Neki kopovi su već došli nekim ljudima u dvorišta. I treće, ugalj emituje CO2. I ako želimo da ispunimo obavezu do 2050. Srbija mora da ugalj zameni drugim izvorima. Moramo biti CO2 neutralni. Tu nedostajuću energiju ne možemo zameniti nijednom drugom sem onom koja dolazi iz nuklearnih elektrana", kaže Bubnjević.
On dodaje da energija iz solarnih ili vetroelektrana ne može ni približno da nadomesti gašenje termoelektana.
"Kada 60 odsto svoje potrošnje baziraš na uglju onda ne možeš ni brzo ni lako naći stabilan izvor koji će to zameniti. Sa danas dostupnim znanjem i tehnologijom, vetar ili sunce to ne mogu nadomestiti", dodaje Bubnjević.
Upozorava da se za ovo znalo i pre 20 godina, ali da Srbija, nažalost, gotovo ništa nije preduzimala.
"Odavno je trebalo da razmišljamo o nuklearnoj elektrani. Sve smo ovo znali i pre 20 godina. Jedina je razlika što smo se tada nadali da će se u međuvremenu pojaviti neki novi izvori, neka nova tehnologija, ali to se nije desilo. Što kasnije počnete ovaj problem da rešavate, to je on veći i iziskuje veće troškove", rekao je Bubnjević.
Struja iz hidroelektana je prazna priča
I Bubnjević, kao i stručnjak za energetsku sigurnost sa kojim je Forbes nezvanično razgovarao, složiće se da je mit da Srbija može proširenjem svojih hidro potencijala da nadomesti energiju koju trenutno dobija iz termoelektrana.
"To je prazna priča. Odakle nama reke za hidroelektrane? Nama reke presušuju. Nemoguće je očekivati da iz novih hidro potencijala nadoknadimo kapacitete koji će nam nedostajati kada ugasimo termoelektrane", kaže neimenovani sagovornik.
Govoreći o reverzibilnim hidroelektranama, poput Bistrice ili Đerdapa 3, Slobodan Bubnjević kaže da su one neophodne, ali da služe kao dopuna sistemu odnosno kapacitetima, a ne kao njihova zamena.
Buduće lokacije za nuklearnu elektranu
Srbija je izmenama Zakona o energetici ukinula Moratorijum koji je postojao na izgradnju nuklearne elektrane na našoj teritoriji. Donet je nakon katastrofe u Černobilju. Zajedno sa njim svi projekti i nuklearni programi koje je tadašnja država imala su stali. Ugašeno je, istovremeno, i školovanje kadrova u ovoj oblasti.
Danas je Institut za nuklearne nauke u Vinči jedan od očiglednih državnih promotera nuklearne elektrane. Formirao je avgusta prošle godine i Komisiju koju čine stručnjaci školovani ovde ili u inostanstvu.
Ipak, zvaničnog povratka u obrazovni program nema.
Neimenovani sagovornik Forbes Srbija podseća, međutim, da ima potencijalnih lokacija. I da su to zapravo stare lokacije označene kao povoljne, još u onim starim vremenima kada je Srbija još imala znanje i istraživačke poduhvate u ovoj oblasti.
Iako još nisu promovisane kao nove lokacije, on smatra da se u tom smislu planovi ne bi menjali. Drugim rečima, Kovin, okolina Požarevca i prostor između Ćuprije i Jagodine razmatrali bi se kao potencijalne lokacije. Razlog je blizina Dunava i Morave odnosno vode koja je neophodna u ovim slučajevima.
Bubnjević, opet, jasno upozorava da je za izbor lokacije rano i da je pametno što nadležni o tome još ne govore.
Od podrške građana zavisi elektrana
Pre dvadesetak godina, kada je ova vrsta energije u Evropi, doživljavala renesansu, u Srbiji se i dalje sa negodovanjem gledalo na nju. Kasnije, kada se 2011. desio incident u Fukušimi, nuklearne elektrane su ponovo postale nepoželjne.
Bubnjević ključnim i najvažnijim pitanjem u vezi sa ovim smatra stav javnosti.
"Ključna stvar je to što mi ne znamo šta građani Srbije misle o nuklearnoj energiji. Jer, teško da u ovom trenutku imamo drugi izbor nego da gradimo elektranu, ali isto tako je činjenica da je ta energija hazardna. Ona sa sobom nosi obilje rizika i po zdravlje ljudi i po životnu sredinu", objašnjava on.
Zato ovaj proces mora biti izrazito transparentan, a to se do sada nije pokazalo takvim, upozorava ovaj sagovornik.
"Ako građani ne budu spremni da prihvate nuklearnu elektranu, od njene izgradnje nema ništa. To je proces koji traje 15-ak godina i biće zaustavljen u bilo kojoj fazi. Pre ili kasnije. Zemlje koje su uspele da ga sprovedu, odnosno da izgrade elektranu, imale su prethodno saglasnost građana. Raditi nešto mimo njihove volje je uzaludan posao. Zato je važno da taj proces bude transparentan, da u njemu učestvuju i građani i akademska zajednica", objašnjava Bubnjević.
Pročitaj još
Nije nuklearka fabrika majoneza
Bubnjević smatra da je vlast do sada preduzimala naopake korake. Objašnjava da je najpre bilo potrebno zaokružiti pravni okvir.
"Nama nedostaje deo regulative. I nije trebalo prvo skapati sporazume o saradnji sa stranim partnerima, nego prvo doneti regulatorni okvir u celosti, pa onda preduzeti sledeće korake. Druga stvar, ovde se angažuju profesionalci da u javnosti minimiziraju problem nedostatka stručnjaka. A to nije lako rešivo, kao što se predstavlja."
Isti sagovornik kaže da je neophodno da Srbija ima jedan istraživački reaktor na kojem bi radili naši stručnjaci. Da je to preduslov za izgradnju nuklearne elektrane u zemlji.
"Oni misle da grade fabriku majoneza, ali nuklearna elektrana to nije. Nego nema stručnjaka koji bi to jasno rekli. Ne možemo mi graditi nuklearnu elektranu na bazi francuskih istraživačkih reaktora, nego sopstvenih."
Odgovarajući na pitanje da li je te stručnjake moguće obezbediti u inostranstvu, kao što se stiče utisak u javnosti, sagovornici Forbes Srbija tvrde da ne, barem ne na način na koji se predstavlja u javnosti.
"Jasno je da zemlje koje prednjače u ovoj tehnologiji žele da obezbede sebi poziciju, da tu poziciju ne bi zauzeli drugi. Otuda i ponude da mogu u Srbiji da grade nuklearnu elektranu. Mogu oni da prodaju i ljude i tehnologiju za nekoliko milijardi evra, nije to sporno. To je u njihovom interesu. Ali, da li je i u našem? Mi nismo ispunili ni minimum neophodnih uslova za izgradnju, a ja ovde želim da govorim ne o minimumu nego o onome što je optimalno obezbediti da bismo mogli da ulazimo u realizaciju ovog projekta", kaže Bubnjević.
Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Advokat: Akcija "Svoj na svome" preti da potone u pravni haos sa dokumentacijom
30.05.2026.•
6
Iako je država najavljivala rešavanje statusa nelegalnih objekata po ubrzanoj proceduri, proces preti da bude pretvoren u haos sa dokumentacijom, piše Nova ekonomija.
Ministar Mali: Ne znam ko je postavio bilbord na Palati "Albanija", biće skinut
30.05.2026.•
24
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će bilbord sa natpisom "Srbija pobeđuje" na Palati "Albanija" u Beogradu biti skinut.
Psihološkinja: Vučića frustrira brojnost i spontanost učesnika protesta
30.05.2026.•
10
Psihološkinja Ana Mirković ocenila je da predsednika države Aleksandra Vučića frustriraju brojke i spontanost okupljenih na nedavnom protestu na Slaviji, kao i da je ovaj skup bolniji nego prethodni na istom mestu.
Kreće sezona: Autobusi na Preševu čekaju tri sata
30.05.2026.•
0
Na graničnom prelazu Preševo autobusi se od jutros zadržavaju oko tri sata prilikom izlaza iz zemlje, saopštio je Auto moto savez Srbije (AMSS).
Advokat Janković: Tužilaštvo da pokrene istragu protiv policajaca koji su tukli osumnjičene
29.05.2026.•
3
Advokat Miloš Janković izjavio je danas da bi nadležno Osnovno javno tužilaštvo u Beogradu moralo da hitno pokrene istragu protiv policajaca koji su tukli osumnjičene u "slučaju Senjak".
Кonobaru restorana na Senjaku u kom se dogodilo ubistvo ponovo određen pritvor
29.05.2026.•
3
Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu ponovo je odredio pritvor i raspisao poternicu za V.Š, konobara senjačkog restorana "27", u kom se sumnja da je izvršeno teško ubistvo u noći 12. maja.
Austrija raspisala poternicu za Zvicerom: Nudi 20.000 evra za informaciju o njemu
29.05.2026.•
2
Austrija je raspisala poternicu za Radojem Zvicerom, za kojeg postoji uverenje da je vođa Kavačkog klana, i preko sajta Evropola je ponudila 20.000 evra na ime nagrade za informaciju koja bi dovela do njegovog hvatanja.
Uhapšena dvojica zbog sumnje da su zapalili ugostiteljski objekat na Zvezdari
29.05.2026.•
0
Policija u Beogradu uhapsila je S.T. (29) i D.V. (24) zbog sumnje da su 21. maja zapalili ugostiteljski objekat na Zvezdari i pokušali da zapale jedan na Vračaru 24. maja, saopšteno je danas.
Tužilaštvo: Policija pretresla stan i službene prostorije Veselina Milića
29.05.2026.•
18
Po naredbi Višeg suda u Beogradu, pripadnici Uprave kriminalističke policije obavili su pretres stana i službenih prostorija bivšeg načelnika Policijske uprave za grad Beograd osumnjičenog Veselina Milića.
Novi detalji o ubistvu na Senjaku: Šta je sve kum ubijenog otkrio u tužilačkom iskazu?
29.05.2026.•
12
Slučaj koji je započeo polovinom maja kao prijava nestanka Aleksandra Nešovića Baje nakon večeri u restoranu "27" na Senjaku, pretvorio se u opsežnu istragu ubistva Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT).
Macut apeluje na čačanske trgovce da ne podižu cene flaširane vode
29.05.2026.•
20
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut danas je apelovao na čačanske trgovce, vlasnike prodavnica i distributera da ne podižu cene flaširane vode već da u "ovim teškim trenucima pokažu odgovornost, solidarnost i ljudskost".
U Zagrebu uhapšen državljanin Srbije: Sumnja se da je dogovarao ubistvo
29.05.2026.•
1
Hrvatska policija saopštila je danas da je uhapsila 25-godišnjeg državljanjna Srbije koji je ilegalno ušao u Hrvatsku da bi dogovorio jedno ubistvo.
Nema većih gužvi na granicama, pojačan saobraćaj na glavnim putnim pravcima
29.05.2026.•
0
Na graničnim prelazima u Srbiji nema dužih zadržavanja za putničke automobile.
Vučićeva savetnica: Sud zabranio Špiglu da širi navode o umešanosti Vučića u Sarajevo safari
29.05.2026.•
19
Savetnica za medije predsednika Srbije Suzana Vasiljević saopštila je da je sud zabranio Špiglu da širi navode o umešanosti Vučića u Sarajevo safari.
Osam portala prekršilo Kodeks novinara i novinarki Srbije
29.05.2026.•
1
Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je da su portali Kurir, Novosti, Informer, Alo, Blic, 24/7, Užice oglasna tabla i Radar prekršili Kodeks novinara i novinarki Srbije.
Memorijske kartice i druga oprema od 2,6 miliona dinara zaplenjena na granici sa Bugarskom
29.05.2026.•
0
Uprava carina je na ulazu graničnog prelaza Strezimirovci sa Bugarskom, 26. maja, zaplenili memorijske kartice, fleš memoriju i opremu za mobilne telefone, čija je ukupna vrednost procenjena na više od 2,6 miliona dinara
FOTO: Zaštićene ptice umiru zbog naprednjačkog bilborda
29.05.2026.•
23
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zatražilo je hitno uklanjanje bilborda postavljenog na Palati Albanije u Beogradu, upozoravajući da je time ugrožena kolonija strogo zaštićenih belih čiopa.
Konkursi za specijalne jedinice Vojske Srbije otvoreni do 15. jula
29.05.2026.•
3
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije pozvali su danas srednjoškolce da se od 1. juna do 15. jula prijave na konkurse za prijem u elitne sastave - 72. brigadu za specijalne operacije i 63. padobransku brigadu.
Izlila se kanalizacija i otpao deo plafona na aerodromu "Nikola Tesla": Izvinjavaju se zbog neprijatnosti
29.05.2026.•
36
U podrumskoj sali zgrade beogradskog Međunarodnog aerodroma "Nikola Tesla" u zoni za preuzimanje prtljaga u četvrtak je otpao deo plafona zbog pucanja kanalizacione cevi, prenosi Danas.
Komentari 51
Ja
Ns
Leo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar