Koliko je Srbiji potrebna nuklearna elektrana: "Ako je građani ne prihvate, od njene izgradnje nema ništa"
Do polovine naredne godine trebalo bi da bude završena prva faza ispitivanja opravdanosti razvoja nuklearne energije u Srbiji.
Foto: Pixabay
To je rekla ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i dodala da prva faza obuhvata analizu potrebnog zakonodavnog okvira za eventualnu izgradnju nuklearne elektrane.
Ona je navela da će po okončanju te faze biti izrađen sveobuhvatni izveštaj sa rezultatima i predlogom nacionalnog stava o primeni nuklearne energije, nakon čega bi usledila naredna faza, uključujući pripremu izgradnje.
"Inicijalni pripremni proces trajao bi oko četiri godine", rekla je Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, biće analiziran i potencijal domaće industrije za uključivanje u nuklearni program, dok će prve četiri dodatne studije biti izrađene u saradnji sa francuskom kompanijom EDF, uz podršku Francuske agencije za razvoj (AFP), na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Francuske.
Ona je istakla da odluka o tehnologiji još nije doneta i da će biti predmet dodatnih analiza, kao i da će buduća lokacija morati da ispuni sve bezbednosne kriterijume.
Đedović Handanović je naglasila da je reč o kompleksnom zadatku koji zahteva koordinisano delovanje više institucija, u skladu sa smernicama International Atomic Energy Agency, koja će na kraju proceniti da li je Srbija spremna za izgradnju nuklearne elektrane.
Međuresornu ekspertsku radnu grupu čini više od 20 stručnjaka iz različitih institucija, a u njenom radu učestvuju predstavnici Instituta za nuklearne nauke "Vinča", Elektrotehničkog instituta "Nikola Tesla", Srpskog nuklearnog društva, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), JP Nuklearni objekti Srbije, Elektromreže Srbije, Elektroprivrede Srbije, kao i više ministarstava.
Može li Srbija bez nuklearne elektrane?
Kako piše Forbes Srbija, nema energetske sigurnosti i nezavisnosti bez nuklearne elektrane. To tvrde stručnjaci sa kojima je Forbes Srbija i zvanično i nezvanično razgovarao. Svesna je toga i ova, ali i buduće vlasti.
Slobodan Bubnjević sa Instituta za fiziku kaže za Forbes Srbija da naša zemlja ima pred sobom ozbiljan energetski izazov i da situacija uopšte nije jednostavna.
"Naši izvori su oslonjeni na lignit. Mi smo zavisni od lignita i energije iz termoelektrana i zbog toga smo u nezavidnoj situaciji. Možda smo nekada bili bezbrižni, jer smo imali lignit i najsavremeniju tehnologiju kada govorimo o termoelektranama, ali to je prošlost. U vezi sa lignitom imamo nekoliko problema. Prvo, reč je o lignitu lošeg kvaliteta. Drugo, njegove rezerve nisu bezgranične i već sada osećamo taj problem. Rezerve postoje i dalje, ali nisu večne. Neki kopovi su već došli nekim ljudima u dvorišta. I treće, ugalj emituje CO2. I ako želimo da ispunimo obavezu do 2050. Srbija mora da ugalj zameni drugim izvorima. Moramo biti CO2 neutralni. Tu nedostajuću energiju ne možemo zameniti nijednom drugom sem onom koja dolazi iz nuklearnih elektrana", kaže Bubnjević.
On dodaje da energija iz solarnih ili vetroelektrana ne može ni približno da nadomesti gašenje termoelektana.
"Kada 60 odsto svoje potrošnje baziraš na uglju onda ne možeš ni brzo ni lako naći stabilan izvor koji će to zameniti. Sa danas dostupnim znanjem i tehnologijom, vetar ili sunce to ne mogu nadomestiti", dodaje Bubnjević.
Upozorava da se za ovo znalo i pre 20 godina, ali da Srbija, nažalost, gotovo ništa nije preduzimala.
"Odavno je trebalo da razmišljamo o nuklearnoj elektrani. Sve smo ovo znali i pre 20 godina. Jedina je razlika što smo se tada nadali da će se u međuvremenu pojaviti neki novi izvori, neka nova tehnologija, ali to se nije desilo. Što kasnije počnete ovaj problem da rešavate, to je on veći i iziskuje veće troškove", rekao je Bubnjević.
Struja iz hidroelektana je prazna priča
I Bubnjević, kao i stručnjak za energetsku sigurnost sa kojim je Forbes nezvanično razgovarao, složiće se da je mit da Srbija može proširenjem svojih hidro potencijala da nadomesti energiju koju trenutno dobija iz termoelektrana.
"To je prazna priča. Odakle nama reke za hidroelektrane? Nama reke presušuju. Nemoguće je očekivati da iz novih hidro potencijala nadoknadimo kapacitete koji će nam nedostajati kada ugasimo termoelektrane", kaže neimenovani sagovornik.
Govoreći o reverzibilnim hidroelektranama, poput Bistrice ili Đerdapa 3, Slobodan Bubnjević kaže da su one neophodne, ali da služe kao dopuna sistemu odnosno kapacitetima, a ne kao njihova zamena.
Buduće lokacije za nuklearnu elektranu
Srbija je izmenama Zakona o energetici ukinula Moratorijum koji je postojao na izgradnju nuklearne elektrane na našoj teritoriji. Donet je nakon katastrofe u Černobilju. Zajedno sa njim svi projekti i nuklearni programi koje je tadašnja država imala su stali. Ugašeno je, istovremeno, i školovanje kadrova u ovoj oblasti.
Danas je Institut za nuklearne nauke u Vinči jedan od očiglednih državnih promotera nuklearne elektrane. Formirao je avgusta prošle godine i Komisiju koju čine stručnjaci školovani ovde ili u inostanstvu.
Ipak, zvaničnog povratka u obrazovni program nema.
Neimenovani sagovornik Forbes Srbija podseća, međutim, da ima potencijalnih lokacija. I da su to zapravo stare lokacije označene kao povoljne, još u onim starim vremenima kada je Srbija još imala znanje i istraživačke poduhvate u ovoj oblasti.
Iako još nisu promovisane kao nove lokacije, on smatra da se u tom smislu planovi ne bi menjali. Drugim rečima, Kovin, okolina Požarevca i prostor između Ćuprije i Jagodine razmatrali bi se kao potencijalne lokacije. Razlog je blizina Dunava i Morave odnosno vode koja je neophodna u ovim slučajevima.
Bubnjević, opet, jasno upozorava da je za izbor lokacije rano i da je pametno što nadležni o tome još ne govore.
Od podrške građana zavisi elektrana
Pre dvadesetak godina, kada je ova vrsta energije u Evropi, doživljavala renesansu, u Srbiji se i dalje sa negodovanjem gledalo na nju. Kasnije, kada se 2011. desio incident u Fukušimi, nuklearne elektrane su ponovo postale nepoželjne.
Bubnjević ključnim i najvažnijim pitanjem u vezi sa ovim smatra stav javnosti.
"Ključna stvar je to što mi ne znamo šta građani Srbije misle o nuklearnoj energiji. Jer, teško da u ovom trenutku imamo drugi izbor nego da gradimo elektranu, ali isto tako je činjenica da je ta energija hazardna. Ona sa sobom nosi obilje rizika i po zdravlje ljudi i po životnu sredinu", objašnjava on.
Zato ovaj proces mora biti izrazito transparentan, a to se do sada nije pokazalo takvim, upozorava ovaj sagovornik.
"Ako građani ne budu spremni da prihvate nuklearnu elektranu, od njene izgradnje nema ništa. To je proces koji traje 15-ak godina i biće zaustavljen u bilo kojoj fazi. Pre ili kasnije. Zemlje koje su uspele da ga sprovedu, odnosno da izgrade elektranu, imale su prethodno saglasnost građana. Raditi nešto mimo njihove volje je uzaludan posao. Zato je važno da taj proces bude transparentan, da u njemu učestvuju i građani i akademska zajednica", objašnjava Bubnjević.
Pročitaj još
Nije nuklearka fabrika majoneza
Bubnjević smatra da je vlast do sada preduzimala naopake korake. Objašnjava da je najpre bilo potrebno zaokružiti pravni okvir.
"Nama nedostaje deo regulative. I nije trebalo prvo skapati sporazume o saradnji sa stranim partnerima, nego prvo doneti regulatorni okvir u celosti, pa onda preduzeti sledeće korake. Druga stvar, ovde se angažuju profesionalci da u javnosti minimiziraju problem nedostatka stručnjaka. A to nije lako rešivo, kao što se predstavlja."
Isti sagovornik kaže da je neophodno da Srbija ima jedan istraživački reaktor na kojem bi radili naši stručnjaci. Da je to preduslov za izgradnju nuklearne elektrane u zemlji.
"Oni misle da grade fabriku majoneza, ali nuklearna elektrana to nije. Nego nema stručnjaka koji bi to jasno rekli. Ne možemo mi graditi nuklearnu elektranu na bazi francuskih istraživačkih reaktora, nego sopstvenih."
Odgovarajući na pitanje da li je te stručnjake moguće obezbediti u inostranstvu, kao što se stiče utisak u javnosti, sagovornici Forbes Srbija tvrde da ne, barem ne na način na koji se predstavlja u javnosti.
"Jasno je da zemlje koje prednjače u ovoj tehnologiji žele da obezbede sebi poziciju, da tu poziciju ne bi zauzeli drugi. Otuda i ponude da mogu u Srbiji da grade nuklearnu elektranu. Mogu oni da prodaju i ljude i tehnologiju za nekoliko milijardi evra, nije to sporno. To je u njihovom interesu. Ali, da li je i u našem? Mi nismo ispunili ni minimum neophodnih uslova za izgradnju, a ja ovde želim da govorim ne o minimumu nego o onome što je optimalno obezbediti da bismo mogli da ulazimo u realizaciju ovog projekta", kaže Bubnjević.
Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Priština pokreće formiranje Žandarmerije, Petković poručuje: Kfor je jedina legitimna snaga
19.05.2026.•
0
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja potpisao je danas odluku o osnivanju radne grupe koja će analizirati i predložiti modalitete za funkcionisanje kosovske Žandarmerije.
Ubistvo na Senjaku omelo Vučića u izbornoj matematici: Kolike su sad šanse da bude letnjih izbora
19.05.2026.•
7
Slučaj ubistva u restoranu na Senjaku moglo bi da odloži brze izbore tokom leta, jer nijedna vladajuća stranka ne želi na izbore sa otkrićem saradnje bezbednosnih službi i kriminala.
Pronađena retka biljka za koju se smatralo da je nestala u Srbiji, nekada je bilo i kod Novog Sada
19.05.2026.•
2
U blizini Zaječara je tokom terenskih aktivnosti na mapiranju biodiverziteta pronađena retka i zaštićena biljka za koju se smatralo da je nestala u Srbiji.
"Sukobi unutar SNS počeli da rezultiraju ubistvima": Opozicija o pozivu Vučića da se ujedini uoči izbora
19.05.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je opozicione stranke da udružene zajedno izađu na sledeće izbore, ističući da će vlast njima uvek stati na crtu i priznati izborne rezultate, "za razliku od opozicije".
Institut Kareja: Depeša MUP-a je propaganda
19.05.2026.•
1
Institut za istraživanje korupcije Kareja smatra da depeša MUP-a o zabrani policajcima da obezbeđuju kriminalce predstavlja propagandni pokušaj da se javnosti pokaže odlučnost u borbi protiv kiminalizacije policije.
Ko je policajac, a ko kriminalac: Džabe novi zakon ako se ni stari nije primenjivao
19.05.2026.•
15
Hapšenje Veselina Milića, kao i sve što je do sada saopšteno o dešavanjima u restoranu u beogradskom naselju Senjak još jedna je potvrda veze delova državnog aparata sa kriminalom.
VIDEO: Totalno pijan i bez vozačke koja mu je oduzeta vozio 182 km/h na delu puta gde je ograničenje 80 km/h
19.05.2026.•
21
Policija je jutros oko dva časa presretačem na Novom Beogradu zaustavila dvadesetogodišnjeg V. T. koji se, upravljajući vozilom marke "folksvagen golf" kretao 182 km/h, na delu moto-puta gde je ograničenje 80 km/h.
Brojni stanovi za bezbednjake zvrje prazni: Garancija na stolariju istekla, a država plaća održavanje
19.05.2026.•
21
Konkurs raspisan pre četiri godine za povlašćenu kupovinu prve nekretnine za pripadnike bezbednosnih snaga po ceni od 500 evra po kvadratu, nikada nije završen.
Odobrena 54 zahteva za subvencionisanje prve nekretnine u Srbiji
19.05.2026.•
0
Komisija za dodelu subvencija za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta odobrila je 54 zahteva u vrednosti od blizu 900.000 evra, saopštilo je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.
Skupština Srbije i danas o "Petrašinovićevim zakonima"
19.05.2026.•
1
Poslanici Skupštine Srbije nastavjaju danas sednicu na kojoj se razmatraju izmene seta izbornih zakona kojima se ispunjavaju preporuke ODIHR-a sa ciljem poboljšanja izbornih uslova.
.jpg "Poskupljuju usluge sudskih tumača i prevodilaca: Naknade više nego duplirane")
Poskupljuju usluge sudskih tumača i prevodilaca: Naknade više nego duplirane
19.05.2026.•
20
Naknade za rad sudskih tumača i prevodilaca za pismeni prevod od 23. maja umesto 600 dinara za svaku autorsku stranicu biće 1.500 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku.
Osumnjičeni za ubistvo na Senjaku kupovao nepokretnosti u vrednosti 2,5 miliona evra
19.05.2026.•
10
Osumnjičeni za ubistvo A. N. na Senjaku, Saša V. je, prema do sada prikupljenim podacima u finansijskoj istrazi, u proteklih desetak godina kupovao luksuzne nepokretnosti koje se procenjuju na više od 2,5 miliona evra.
Radovanović: Policija štiti kriminalce u SNS, zato Vučić brani svog najbližeg saradnika Milića
19.05.2026.•
16
Ubistvo i prikrivanje ubistva na Senjaku potvrda je da se policija Srbije pretvorila u lojalističku organizaciju koja se bavi zaštitom kriminalaca iz vrha SNS.
Đilas: To što studenti rade je za pohvalu, ali sa dvadeset godina nemaju dovoljno znanja
19.05.2026.•
58
Ono što studenti rade je za svaku pohvalu, ali sa dvadeset i nešto godina ne može da se ima dovoljno znanja, izjavio je predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas.
Kurti: Bez predaje Radoičića i povlačenja pisma Brnabić - nema sastanka sa Vučićem radi dijaloga
19.05.2026.•
11
V. d. premijera Kosova Aljbin Kurti izjavio je da se neće sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u okviru dijaloga Kosovo - Srbija, dok se ne preda, kako ga je nazvao, glavni terorista Milan Radoičić.
VIDEO: Građani u Kragujevcu telima ispisali "Studenti pobeđuju" i "23.05."
19.05.2026.•
7
Na stadionu kod Mesne zajednice "21. oktobar" u Kragujevcu studenti i građani održali su sinoć performans tako što su telima ispisali poruke "Studenti pobeđuju" i "23.05.".
Borović: Predsednik sve vreme utiče na policijske istrage
18.05.2026.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić "sve vreme utiče na istragu" u slučaju ubistva u restoranu na Senjaku, a time se kontaminiraju dokazi i to od strane prvog čoveka države, izjavio je advokat Borivoje Borović.
Kosovski ministar Rašić: Srpska lista ucenjuje i tera Srbe da glasaju za tu stranku
18.05.2026.•
2
Vršilac dužnosti ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić optužio je Srpsku listu za "sistemski pritisak na Srbe koji žive na tom prostoru uoči izbora za kosovski parlament, koji će se održati 7. jun.
Unapređeni tekstovi Mrdićevih zakona prosleđeni Venecijanskoj komisiji, EK i EU
18.05.2026.•
3
Unapređene verzije radnih tekstova izmena i dopuna seta pravosudnih zakona, takozvanih Mrdićevih zakona, upućene su Venecijanskoj komisiji, Evropskoj komisiji i Evropskoj uniji.
Komentari 51
Ja
Ns
Leo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar