Srbija i BiH 10 godina prave energetsku predstavu za Brisel
Vlasti u Bosni i Hercegovini i Srbiji potrošile su deset godina na stvaranju administrativnog paravana iza kog pokušavaju da sakriju izostanak stvarne energetske tranzicije.
Foto: Pixabay
To pokazuje istraživanje portala Capital.
Dok se u kabinetima usvajaju dokumenti o "zelenoj" budućnosti, vazduh i dalje smrdi na spaljen ugalj jer su energetski sistemi i dalje čvrsto vezani za ovaj energent.
Međutim, ulazak u 2026. godinu za ove dve zemlje označava kraj perioda u kojem je dekarbonizacija bila isključivo administrativno pitanje i deklarativna obaveza jer mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) od januara postaje direktan finansijski teret na fakturama izvoznika koje isporučuju Evropskoj uniji, svom najvećem spoljnotrgovinskom partneru.
Naime, reč je o svojevrsnoj ekološkoj carini na robu koja u EU stiže iz zemalja koje nemaju porez na zagađenje.
Primera radi, ako je u izradi nekog proizvoda korišćena struja iz termoelektrana na ugalj, njegova cena će drastično skočiti i samim tim proizvod će biti manje konkurentan.
Izvoznici će biti u obavezi da kupuju i sertifikate za svaku tonu emitovanog CO2. To je direktna posledica neusvajanja EU ETS sistema (domaćeg tržišta emisijama), zbog čega će novac od ovih penala, umesto u domaće ekološke projekte, odlaziti direktno u budžet EU.
Istraživanje portala Capital je pokazalo da vlasti imaju deklarativnu opredeljenost, ali da je stvarni nosilac tranzicije privatni sektor.
Na papiru su trenutno milijarde maraka (1 marka = 60,2 dinara) vredni ugovori vezani za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, ali malo koji od njih se realizuje.
Stvorena je svojevrsna energetska fatamorgana, gde vidimo nešto što ne postoji jer smo godinama izloženi političkom marketingu koji vešto prikriva činjenicu da energetski sistem i dalje suštinski počiva na eksploataciji uglja.
Podaci su neumoljivi. Dve susedne zemlje dobijaju oko 70 odsto električne energije iz termoelektrana. Pored toga, pojedini slučajevi ukazuju na to da države bukvalno sabotiraju građansku energiju, izuzetno važan segment u procesu dekarbonizacije.
Reč je o konceptu u kojem obični ljudi prestaju biti samo pasivni kupci struje i postaju prozjumeri - oni koji istovremeno proizvode, troše i dele sopstvenu čistu energiju. Kroz formiranje energetskih zajednica, mogu udruživati sredstva kako bi gradili zajedničke solarne krovove, čime se direktno smanjuju računi za struju i jača energetska nezavisnost lokalnih sredina.
Umesto da profit od prodaje energije odlazi isključivo velikim korporacijama, ovaj model omogućava da se novac zadrži u lokalnom budžetu i usmeri na obnovu fasada, toplotne pumpe i bolji životni standard.
NDC: Javno obećanje kao omča oko vrata
Bosna i Hercegovina i Srbija su ratifikacijom Pariskog sporazuma 2017. godine prihvatile globalni cilj ograničenja rasta temperature, dok su se Sofijskom deklaracijom (2020) politički obavezale na rad ka postizanju karbonske neutralnosti do 2050. godine.
Važno je naglasiti da, iako Deklaracija implicira duboku dekarbonizaciju, ona pravno ne nameće eksplicitnu zabranu uglja niti fiksni zakonski rok za njegovo potpuno ukidanje, već postavlja politički smer ka zelenoj budućnosti.
Prema ažuriranom nacionalno utvrđenom doprinosu (NDC) za BiH iz 2021. godine, država je postavila cilj smanjenja emisija za oko 33 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu, dok bi uz međunarodnu pomoć taj procenat mogao dostići 37 odsto. Srbija je svojim NDC-om iz 2022. godine predvidela još ambicioznije smanjenje od 40,1 odsto do 2035. godine u odnosu na baznu godinu.
Kroz Ugovor o Energetskoj zajednici, obe zemlje su preuzele obaveze usklađivanja sa ekološkim standardima EU (poput LCPD i IED direktiva), što u praksi znači stroga ograničenja emisija koja čine rad starih termoelektrana ekonomski i tehnički neodrživim.
Države su se takođe obavezale na izradu Integrisanih energetskih i klimatskih planova (NECP), koji treba da trasiraju put ka udelu obnovljivih izvora energije iznad 40 odsto do 2030. godine.
Iako nema zakona o zabrani uglja, preuzeta obaveza pravedne tranzicije jasno ukazuje na pripremu za postepeno gašenje rudarskih sektora radi socijalne stabilnosti oblasti.
To znači da će u dve zemlje oko 32.000 radnika u rudnicima i termoelektranama ostati bez posla. U celokupnom sistemu Elektroprivrede Srbije, koji obuhvata rudnike i termoelektrane, zaposleno je oko 20.000 radnika, dok je u BiH to 12.000. Međutim, treba napomenuti i to da je reč o oblastima u kojima je privreda jako oslonjena na rudarstvo, pa će indirektni udar biti još veći.
Na kraju, dekarbonizacija ostaje proces uslovljen dostupnošću finansijskih i tehničkih resursa, pri čemu brzina zavisi od spremnosti institucija da političke deklaracije pretoče u funkcionalnu zakonsku regulativu.
Eksperti: Od "simulacije" do "perfektne oluje"
Iako su strateški ciljevi definisani, struka upozorava da su BiH i Srbija ostale zarobljene u fazi planiranja, dok stvarna implementacija na terenu opasno kasni.
Profesor emeritus na Fakultetu elektrotehnike u Tuzli Mirza Kušljugić, ekspert iz oblasti elektroenergetskih mreža i sistema, ocenjuje da se u regionu sprovodi proces koji naziva "simuliranom tranzicijom", gde vlasti pod spoljnim pritiskom usvajaju regulative koje suštinski ne razumeju niti planiraju da implementiraju.
"Mi preuzimamo taj regulatorni okvir, ali ga ne implementiramo. Pod spoljnim pritiskom pravimo planove i dokumente jer smo obavezni, ali ih ne shvatamo ozbiljno. Očigledno je da ni vlade ni elektroprivrede nisu ušle u tranziciju", upozorava Kušljugić.
Ovakva inertnost, prema njegovoj oceni, stvara rizik od potpunog ekonomskog kolapsa u oblastima koje zavise od fosilnih goriva.
Kušljugić ističe da, ukoliko se nastavi sa ignorisanjem digitalizacije i decentralizacije, regionu preti scenario kojim se više neće moći upravljati.
"Ako nastavimo da simuliramo, velika je opasnost da dođemo do perfektne oluje, odnosno do procesa kojima se ne može upravljati", zaključuje on.
Rešenje vidi u drastičnom pojednostavljenju pravila za male proizvođače i maksimalnom korišćenju fleksibilnosti postojećih hidroelektrana koje bi služile kao baterije za balansiranje energije iz sunca i vetra.
Pročitaj još
Na sličan problem u Srbiji ukazuje Ognjan Pantić, ekspert za javne politike energetske tranzicije u Beogradskoj otvorenoj školi, fokusirajući se na to da države izbegavaju da povuku jasne poteze kada su u pitanju najveći zagađivači, čak i kada to nalažu decenijski sporazumi.
"'Slon u sobi' i dalje ostaju termoelektrane. Srbija je kroz ključna strateška dokumenta praktično odbila da se decidno izjasni o tačnom datumu dekarbonizacije. Termoelektrane Kolubara i Morava trebalo je da prestanu sa radom još 2023. godine, prema Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice", podseća Pantić.
On predlaže da država konačno povuče hrabar korak i definiše precizne datume gašenja najnerentabilnijih postrojenja, uz istovremeno usmeravanje subvencija ka socijalno ugroženim građanima za energetsku sanaciju domova, umesto subvencionisanja fosilnih giganata.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Capital.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Advokat Lakić: VJT u slučaju "zvučni top" deluje po političkom diktatu, bez ijednog dokaza
20.06.2026.•
0
Advokat Nikola Lakić izjavio je danas da Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu u slučaju zvučnog topa radi po diktatu iz vrha režima i služi kao batina u političkom obračunu Aleksandra Vučića sa sopstvenim građanima.
Tužilaštvo: Utvrditi identitet onih koji prete Veselinu Miliću u zatvoru
20.06.2026.•
28
Više javno tužilaštvo naložilo je da se bez odlaganja formira predmet i preduzmu sve zakonom predviđene radnje u cilju utvrđivanja identiteta osoba koja upućuju pretnje osumnjičenom Veselinu Miliću u Okružnom zatvoru.
Nišlije se bune: Milion dinara potrošeno na "ozelenjavanje" starih vozila plastičnom travom
20.06.2026.•
0
Profesorka Pravnog fakulteta i odbornica Skupštine Niša Tamara Milenković Kerković saopštila je danas da je u ime Udruženja "Nišlije da se pitaju" podnela prijavu budžetskoj inspekciji Ministarstva finansija.
Tužilac Stamenković: Nije dovoljno saopštenje, VJT mora da opravda svoje tvrdnje o "zvučnom topu"
20.06.2026.•
10
Petnaest meseci od velikog studentskog protesta u Beogradu slučaj "zvučni top" vratio se u fokus javnosti.
Antonijević: Nismo bili blizu građanskog rata, država je imala kontrolu nad dešavanjima nakon protesta
20.06.2026.•
10
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević izjavio je danas da društvo u Srbiji nije bilo blizu građanskog rata, nakon protesta 15. marta, jer su, kako je naveo institucije bile "dovoljno jake".
Počinje letnji raspust: Spremite se na gužve na granicama i putevima ka moru
20.06.2026.•
0
Zbog početka školskog raspusta očekuje se povećan broj vozila na autoputevima ka Egejskom i Jadranskom moru, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).
SSP: Tokom noći vandalizovane naše prostorije u Beogradu
20.06.2026.•
5
Predsednik Izvršnog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Dalibor Jekić izjavio je danas da se tokom noći između četvrtka i petka, oko 00.45 časova, dogodio napad na prostorije centrale SSP-a.
Pešak teže povređen u Ostružnici
20.06.2026.•
0
U pet saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile tokom prošle noći u Beogradu pet osoba je lakše, a jedna teže povređena.
Potvrđeno pet kandidatura za glavnog državnog tužioca Kosova
20.06.2026.•
0
Tužilački savet Kosova (TSK) je potvrdio listu od pet kandidata za glavnog državnog tužioca Kosova.
BIRODI analizirao RTS emisiju o zvučnom topu: Sumnja u kršenje prava građana
20.06.2026.•
44
Biro za društvena istraživanja (Birodi) saopštio je, na osnovu analize emisije RTS o navodnoj organizovanoj pripremi simulacije upotrebe zvučnog topa 15. marta 2025. godine, da sumnja u kršenje prava građana.
Izvučen novi Loto milioner, ovog puta Džoker
20.06.2026.•
1
U 49. kolu Loto igre, izvučen je dobitnik Džokera vrednog 520.000 evra, odnosno 63.369.160 dinara, a srećni listić uplaćen je u Brusu, saopštila je Državna lutrija Srbije.
Studenti u blokadi objavili program skupa na Vidovdan u Kraljevu
19.06.2026.•
4
Studenti u blokadi objavili su na društvenim mrežama program skupa koji će biti održan u Kraljevu na Vidovdan, 28. juna.
Er Srbija mora da ukloni objavu sa podacima bivše zaposlene po nalogu Poverenika
19.06.2026.•
5
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio je kompaniji Er Srbija da u roku od osam dana obriše lične podatke bivše zaposlene iz objave na mreži Iks.
Pravnici i civilni sektor: Da vlast nema veze sa "zvučnim topom", sprovela bi temeljnu istragu
19.06.2026.•
22
Da ova vlast nema nikakve veze sa upotrebom zvučnog oružja ili sredstva na protestu 15. marta, ona ne bi radila sve ono što je radila u proteklih 15 meseci, već bi sprovela temeljnu istragu, smatra pravnik Vladica Ilić.
RTS: Kvadratura kruga će i dalje biti deo našeg programa, Stanković podneo zahtev za prestanak radnog odnosa
19.06.2026.•
11
Branko Stanković, autor i voditelj emisije “Kvadratura kruga”, posle višedecenijskog rada u RTS-u, podneo je zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade, objavljeno je na sajtu Javnog servisa.
Komentari 9
Deks
C16
/
lozista na ugalj nisu desetkovana vec stotkovana.
u ulicama u kojima se lozilo ostao je jedan ili nijedan odzak. prodjite telepom ako ne verujete. grbavicom se ne lozi vec 20 godina, stara detelinara nema vise ni jedan odzak
ipak ste zagadjivaci vi finiji
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar