Srbija i BiH 10 godina prave energetsku predstavu za Brisel
Vlasti u Bosni i Hercegovini i Srbiji potrošile su deset godina na stvaranju administrativnog paravana iza kog pokušavaju da sakriju izostanak stvarne energetske tranzicije.
Foto: Pixabay
To pokazuje istraživanje portala Capital.
Dok se u kabinetima usvajaju dokumenti o "zelenoj" budućnosti, vazduh i dalje smrdi na spaljen ugalj jer su energetski sistemi i dalje čvrsto vezani za ovaj energent.
Međutim, ulazak u 2026. godinu za ove dve zemlje označava kraj perioda u kojem je dekarbonizacija bila isključivo administrativno pitanje i deklarativna obaveza jer mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) od januara postaje direktan finansijski teret na fakturama izvoznika koje isporučuju Evropskoj uniji, svom najvećem spoljnotrgovinskom partneru.
Naime, reč je o svojevrsnoj ekološkoj carini na robu koja u EU stiže iz zemalja koje nemaju porez na zagađenje.
Primera radi, ako je u izradi nekog proizvoda korišćena struja iz termoelektrana na ugalj, njegova cena će drastično skočiti i samim tim proizvod će biti manje konkurentan.
Izvoznici će biti u obavezi da kupuju i sertifikate za svaku tonu emitovanog CO2. To je direktna posledica neusvajanja EU ETS sistema (domaćeg tržišta emisijama), zbog čega će novac od ovih penala, umesto u domaće ekološke projekte, odlaziti direktno u budžet EU.
Istraživanje portala Capital je pokazalo da vlasti imaju deklarativnu opredeljenost, ali da je stvarni nosilac tranzicije privatni sektor.
Na papiru su trenutno milijarde maraka (1 marka = 60,2 dinara) vredni ugovori vezani za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, ali malo koji od njih se realizuje.
Stvorena je svojevrsna energetska fatamorgana, gde vidimo nešto što ne postoji jer smo godinama izloženi političkom marketingu koji vešto prikriva činjenicu da energetski sistem i dalje suštinski počiva na eksploataciji uglja.
Podaci su neumoljivi. Dve susedne zemlje dobijaju oko 70 odsto električne energije iz termoelektrana. Pored toga, pojedini slučajevi ukazuju na to da države bukvalno sabotiraju građansku energiju, izuzetno važan segment u procesu dekarbonizacije.
Reč je o konceptu u kojem obični ljudi prestaju biti samo pasivni kupci struje i postaju prozjumeri - oni koji istovremeno proizvode, troše i dele sopstvenu čistu energiju. Kroz formiranje energetskih zajednica, mogu udruživati sredstva kako bi gradili zajedničke solarne krovove, čime se direktno smanjuju računi za struju i jača energetska nezavisnost lokalnih sredina.
Umesto da profit od prodaje energije odlazi isključivo velikim korporacijama, ovaj model omogućava da se novac zadrži u lokalnom budžetu i usmeri na obnovu fasada, toplotne pumpe i bolji životni standard.
NDC: Javno obećanje kao omča oko vrata
Bosna i Hercegovina i Srbija su ratifikacijom Pariskog sporazuma 2017. godine prihvatile globalni cilj ograničenja rasta temperature, dok su se Sofijskom deklaracijom (2020) politički obavezale na rad ka postizanju karbonske neutralnosti do 2050. godine.
Važno je naglasiti da, iako Deklaracija implicira duboku dekarbonizaciju, ona pravno ne nameće eksplicitnu zabranu uglja niti fiksni zakonski rok za njegovo potpuno ukidanje, već postavlja politički smer ka zelenoj budućnosti.
Prema ažuriranom nacionalno utvrđenom doprinosu (NDC) za BiH iz 2021. godine, država je postavila cilj smanjenja emisija za oko 33 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu, dok bi uz međunarodnu pomoć taj procenat mogao dostići 37 odsto. Srbija je svojim NDC-om iz 2022. godine predvidela još ambicioznije smanjenje od 40,1 odsto do 2035. godine u odnosu na baznu godinu.
Kroz Ugovor o Energetskoj zajednici, obe zemlje su preuzele obaveze usklađivanja sa ekološkim standardima EU (poput LCPD i IED direktiva), što u praksi znači stroga ograničenja emisija koja čine rad starih termoelektrana ekonomski i tehnički neodrživim.
Države su se takođe obavezale na izradu Integrisanih energetskih i klimatskih planova (NECP), koji treba da trasiraju put ka udelu obnovljivih izvora energije iznad 40 odsto do 2030. godine.
Iako nema zakona o zabrani uglja, preuzeta obaveza pravedne tranzicije jasno ukazuje na pripremu za postepeno gašenje rudarskih sektora radi socijalne stabilnosti oblasti.
To znači da će u dve zemlje oko 32.000 radnika u rudnicima i termoelektranama ostati bez posla. U celokupnom sistemu Elektroprivrede Srbije, koji obuhvata rudnike i termoelektrane, zaposleno je oko 20.000 radnika, dok je u BiH to 12.000. Međutim, treba napomenuti i to da je reč o oblastima u kojima je privreda jako oslonjena na rudarstvo, pa će indirektni udar biti još veći.
Na kraju, dekarbonizacija ostaje proces uslovljen dostupnošću finansijskih i tehničkih resursa, pri čemu brzina zavisi od spremnosti institucija da političke deklaracije pretoče u funkcionalnu zakonsku regulativu.
Eksperti: Od "simulacije" do "perfektne oluje"
Iako su strateški ciljevi definisani, struka upozorava da su BiH i Srbija ostale zarobljene u fazi planiranja, dok stvarna implementacija na terenu opasno kasni.
Profesor emeritus na Fakultetu elektrotehnike u Tuzli Mirza Kušljugić, ekspert iz oblasti elektroenergetskih mreža i sistema, ocenjuje da se u regionu sprovodi proces koji naziva "simuliranom tranzicijom", gde vlasti pod spoljnim pritiskom usvajaju regulative koje suštinski ne razumeju niti planiraju da implementiraju.
"Mi preuzimamo taj regulatorni okvir, ali ga ne implementiramo. Pod spoljnim pritiskom pravimo planove i dokumente jer smo obavezni, ali ih ne shvatamo ozbiljno. Očigledno je da ni vlade ni elektroprivrede nisu ušle u tranziciju", upozorava Kušljugić.
Ovakva inertnost, prema njegovoj oceni, stvara rizik od potpunog ekonomskog kolapsa u oblastima koje zavise od fosilnih goriva.
Kušljugić ističe da, ukoliko se nastavi sa ignorisanjem digitalizacije i decentralizacije, regionu preti scenario kojim se više neće moći upravljati.
"Ako nastavimo da simuliramo, velika je opasnost da dođemo do perfektne oluje, odnosno do procesa kojima se ne može upravljati", zaključuje on.
Rešenje vidi u drastičnom pojednostavljenju pravila za male proizvođače i maksimalnom korišćenju fleksibilnosti postojećih hidroelektrana koje bi služile kao baterije za balansiranje energije iz sunca i vetra.
Pročitaj još
Na sličan problem u Srbiji ukazuje Ognjan Pantić, ekspert za javne politike energetske tranzicije u Beogradskoj otvorenoj školi, fokusirajući se na to da države izbegavaju da povuku jasne poteze kada su u pitanju najveći zagađivači, čak i kada to nalažu decenijski sporazumi.
"'Slon u sobi' i dalje ostaju termoelektrane. Srbija je kroz ključna strateška dokumenta praktično odbila da se decidno izjasni o tačnom datumu dekarbonizacije. Termoelektrane Kolubara i Morava trebalo je da prestanu sa radom još 2023. godine, prema Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice", podseća Pantić.
On predlaže da država konačno povuče hrabar korak i definiše precizne datume gašenja najnerentabilnijih postrojenja, uz istovremeno usmeravanje subvencija ka socijalno ugroženim građanima za energetsku sanaciju domova, umesto subvencionisanja fosilnih giganata.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Capital.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kasne turistički vaučeri za odmor u Srbiji
06.05.2026.•
0
Za dodelu turističkih vaučera za odmor u Srbiji ove godine budžetom je predviđeno 300 miliona dinara, što odgovara kvoti od 30.000 vaučera pojedinačne vrednosti od 10.000 dinara.
Uhapšen za ubistvo mladića u Beogradu
06.05.2026.•
0
Beogradska policija uhapsila je M. V. (19) zbog teškog ubistva.
Dačić odgovorio Vučiću: Bez SPS se ne može, stabilni smo i neizbežni
06.05.2026.•
4
Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić rekao je da je ta stranka stabilna i politički nezaobilazna, bez koje se ne može praviti ozbiljna politička struktura u državi.
Ekonomista Šuković: Korupcija u Srbiji zahvatila sve delove društva, ovo je zarobljena država
06.05.2026.•
8
Srbija je zemlja u kojoj je korupcija zahvatila sve delove društva i po definiciji Svetske banke je zarobljena država, gde institucije ne rade u interesu građana već pojedinaca iz politike ili kriminala.
Turska i Kosovo potpisali sporazum o vojno-finansijskoj saradnji
06.05.2026.•
4
Turska i Kosovo potpisali su sporazum o vojno-finansijskoj saradnji.
Stručnjak za Balkan: Autokrate poput Vučića računaju na pasivnost građana
06.05.2026.•
3
U zemljama sa autokratskom vlašću, poput Srbije, uspeh građanskog protesta svakako zavisi od masovnosti, ali da prava opasnost za režim preti kada protesti zahvate i one grupe koje obično podržavaju vlast.
VIDEO: Četiri osobe poginule u teškoj nesreći na putu Novi Pazar - Raška
06.05.2026.•
1
Četiri osobe su poginule, a dve teško povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se sinoć dogodila na magistralnom putu Novi Pazar - Raška.
Pastor: Saradnju sa Peterom Mađarom počinjemo od nule, biće potrebni meseci da se izgradi poverenje
06.05.2026.•
10
Predsednik SVM Balint Pastor izjavio je da je ta stranka tokom više od 30 godina postojanja sarađivala, u određenoj meri i na različite načine, sa svakom mađarskom vladom.
Vučić: To što držim SPS u Vladi - to ja njima činim, a kad ode Dačić, o prelasku cenzusa mogu da sanjaju
06.05.2026.•
31
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i bivši predsednik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kazao je da u toj partiji ima više osoba koje vidi kao naslednike njegove vizije, kao i da ih sprema za to.
Vučić: Komandant obučavao policajce da "pređu na drugu stranu" 15. marta
05.05.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da država poseduje snimak policijskog komandanta koji je, navodno, "obučavao svoje policajce kako da pređu na drugo stranu" za vreme protestea 15. marta prošle godine.
Vučić ponovo odlaže odluku o izborima, najavljuje portal za prijavu bahatih funkcionera
05.05.2026.•
34
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će odluka o izborima biti doneta za desetak dana, iako je prethodno govorio da će se znati za Đurđevdan ili koji dan kasnije.
VIDEO: Studenti najavili skup na Slaviji 23. maja
05.05.2026.•
18
Studenti u blokadi najavili su skup 23. maja, na Trgu Slavija, u Beogradu.
Grbović: Vučić mrcvari javnost, nenormalno da u maju ne znamo da li su izbori u julu
05.05.2026.•
8
Potpuno je nenormalno da se u maju ne zna da li su izbori u julu, smatra predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović.
Podsekretarka SAD dolazi u Srbiju da formalizuje učešće Amerike na Ekspu
05.05.2026.•
2
Sjedinjene Američke Države formalizovaće svoje učešće na specijalizovanoj iložbi Ekspo 2027. godine.
Studentu preti isključenje sa fakulteta jer je za koleginicu rekao da je "ćaci"
05.05.2026.•
36
Studentu Pravnog fakulteta u Nišu preti kazna zato što je koleginicu nazvao "ćaci".
Sreda u Novom Sadu: Evo šta vas očekuje
05.05.2026.•
1
U Novom Sadu 6. maja, biće toplo i oblačno sa mnogo sunčevih intervala, a mi smo za vas izdvojili nekoliko događaja koje možete posetiti.
Rok za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana ističe 15. maja
05.05.2026.•
1
Poreska uprava Srbije saopštila je da 15. maja ističe rok za podnošenje poreske prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak za ovu godinu i plaćanje obračunatog poreza.
VIDEO Lančani sudar na auto-putu ka Novom Sadu: Četiri osobe povređene, veliki zastoj
05.05.2026.•
5
Četiri osobe su povređene u udesu, koji se dogodio na auto-putu Beograd - Novi Sad, kod Batajničke petlje.
Mladić izboden u Beogradu, podlegao povredama na putu do bolnice
05.05.2026.•
6
Preminuo je mladić koji je izboden nožem u Borskoj ulici, na Kanarevom brdu, u Beogradu.
Komentari 9
Deks
C16
/
lozista na ugalj nisu desetkovana vec stotkovana.
u ulicama u kojima se lozilo ostao je jedan ili nijedan odzak. prodjite telepom ako ne verujete. grbavicom se ne lozi vec 20 godina, stara detelinara nema vise ni jedan odzak
ipak ste zagadjivaci vi finiji
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar