Država umesto sistemskog rešenja nudi ad hoc mere i telefonske dogovore između mlekara i trgovinskih lanaca, a desetine miliona evra subvencija nije rešilo nijedan strukturni problem srpskog mlekarstva, piše
N1.
Prema rečima Ivana Smajlovića, stručnjaka za autentičnost i kvalitet hrane, silosi su puni mleka u prahu zbog nagomilanih viškova iz prethodnih godina.
"U prethodnim godinama, uz ogromne subvencije države, mlekare su sušile domaće mleko i njima su silosi puni tog mleka u prahu. Ideja je bila da se to mleko proda konditorima. Država je izdvojila oko 35-40 miliona evra u prethodne dve godine, a plaćala je nekih 600-700 dinara po kilogramu mleka", tvrdi Smajlović za N1.
On navodi da je plan bio da se to mleko proda domaćim konditorima po ceni od tri evra, koliko je okvirna cena uvoznog, uz dodate subvencije države. Međutim, on kaže da konditorska industrija nije kupila zato što je njima potrebno evropsko mleko u prahu, jer sa tim mlekom, zbog standardizacije i porekla, lakše izvoze proizvodi u zemlje EU.
"Sada ministar praktično spasava mlekare tako što uvodi prelevmane - zaštitne mere, podiže taksu na granici kako bi konditorska industrija ipak morala da kupi to mleko u prahu od tih mlekara", ocenjuje Smajlović.
Kaže da ove mere ne rešavaju problem domaćih farmera zato što to ništa nije sistemski rešeno, a da se Ministarstvo, umesto strategijom, meša u trgovinski odnos. Na taj način se vidi da se država ozbiljno meša u tržišnu utakmicu, što ne bi trebalo da radi, dodaje on.
Agroekonomista Žarko Galetin kaže za portal N1 da Srbija sama zadovoljava tek 30 odsto potreba za mlekom u prahu. On podseća da je kriza u mlekarstvu globalne prirode, a da je u Evropi nastala zbog smanjenog tržišta. Uvedene su sankcije Rusiji, zbog trgovinskih neslaganja, Kina je smanjila uvoz mleka iz Evropske unije, tu su i Trampove carine…
On ističe da evropski proizvođači mleka, i pored damping cena koje su trenutno aktuelne, ne protestuju jer Evropska unija ima mehanizme poput kriznih fondova, koji su namenjeni za ekstremne situacije - ratove, epidemije, zemljotrese i druge prirodne nepogode, a "ovo sada jeste jedna takva".
"Agrarni budžet EU preliće se u krizne fondove. Nadoknadiće proizvođačima razliku između damping - prodajne i referentne proizvođačke cene", kaže Galetin.
Navodi da naši proizvođači to ne mogu da koriste, jer mi nemamo te mehanizme.
"Mi imamo podsticaje po litri mleka od 19 dinara ili za kravu 55.000 hiljada. Značajni su to podsticaji ali nisu dovoljni da se zatvori kalkulacija naših proizvođača. Stvari nisu sistemski rešene da bi mogli da budemo konkurenti u Evropi", ocenjuje Galetin.
Kako ističe, svake godine Srbija ima "vulgarni pristup agrarnoj politici", a budžet se podrazumeva kao da je to politika.
Galetin tvrdi da nije sve u nadoknadama, subvencijama, premijama, već da je sistem daleko sveobuhvatnija stvar. Podseća da su se u Srbiji u 21. veku ministri poljoprivrede menjali u proseku na godinu i tri-četiri meseca, a onda svaki kabinet donosi neku svoju politiku.
"To poljoprivreda, a posebno stočarstvo - ne trpe. Devastiran nam je stočni fond. Uvozimo svinjsko meso, svinjski podmladak, čak i goveđe meso zato što imamo nedovoljne proizvođačke kapacitete, iz ne znam kog razloga", ocenjuje Galetin.
On ističe potrebu balansa kako bi se precizno videlo šta je potrebno, a šta ne.
"Da li nam je potrebna proizvodnja četiri miliona tona pšenice, a naše potrebe su milion i po. Da li nam je potrebno da izvezemo 2,5 miliona tona? Ne. Bolje da taj resurs, zemljište iskoristimo za neku intenzivnu proizvodnju. U svakom slučaju, potreban je sistem. Da se zna kakvu poljoprivredu želimo u narednih 10 godina. Da proizvođaču date jednu predvidivu politiku, bar toliko da zna da neće biti na gubitku jer iza njega stoji sistem, a mi to nemamo, proizvođači ne mogu da upravljaju svojim proizvodima", poručuje Galetin.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 1
Sima
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar