Najavljeni data centri i superkompjuteri u Srbiji: Može li trenutna energetska mreža to da izdrži
Dok predstavnici vlasti najavljuju ubrzani razvoj veštačke inteligencije, robotike i dolazak novih superkompjutera, Srbija u tu trku ulazi sa energetskim sistemom koji već sada jedva zadovoljava domaće potrebe.
Foto: Pixabay
Struja se uvozi, postrojenja su zastarela, a kolapsi mreže tokom ekstremnih vremenskih uslova pokazuju koliko je sama infrastruktura krhka, piše Insajder.
Istovremeno, globalna iskustva upozoravaju da data centri i AI tehnologije dramatično povećavaju potrošnju električne energije, što otvara ključna pitanja - da li digitalna strategija ima realnu energetsku osnovu ili Srbija rizikuje da ambiciozne planove gradi na nestabilnoj mreži i što je još važnije - kakav će to uticaj imati na život običnih građana?
U trku za razvoj veštačke inteligencije, pored velikih zemalja i globalnih korporacija, sada se uključuje i Srbija. Iako se u javnosti i ranije pominjao razvoj velikog jezičkog modela za srpski jezik, projekat je formalno ozvaničen Nacionalnom strategijom "Srbija 2030 - 2035", koju je nedavno predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kako je rekao, strategija predstavlja "skok u budućnost", sa posebnim akcentom na razvoj veštačke inteligencije i humanoidnih robota za višestruke namene - čak hiljadu njih. Pored toga, Srbija planira da razvije i "pse robote", takođe za višestruke namene. Čak deset hiljada njih.
"Zato smo morali da napravimo plan koji se pre svega oslanja na veštačku inteligenciju, koji se oslanja na data centre i infrastrukturu za veštačku inteligenciju", rekao je Vučić na predstavljanju Strategije 7. marta.
U Srbiji, konkretno u Kragujevcu, od 2019. godine postoji Državni data centar ukupne površine od oko 14.000 metara kvadratnih. U njemu se čuvaju podaci svih građana i privrede, ali i komercijalnih korisnika. Upravo tu se nalazi takozvana "Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju" koju čini superkompjuter "poslednje generacije".
Međutim, Nacionalna strategija, predviđa izgradnju još dva državna data centra - u Novom Sadu i Nišu. Konkretni koraci su već preduzeti, s obzirom da je 11. marta održan sastanak gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina i direktora Kancelarije za IT i eUpravu Mihaila Jovanovića. Na sastanku su razmatrane potencijalne lokacije za izgradnju data centra.
"Državni data centar u Kragujevcu već danas predstavlja najbezbednije mesto za čuvanje i obradu podataka u regionu i jedan je od ključnih stubova digitalne transformacije Srbije. U narednom periodu sledi značajno proširenje kapaciteta tog centra, što će omogućiti dodatni prostor za čuvanje i obradu podataka kako domaćih institucija, tako i globalnih kompanija", rekao je direktor Kancelarije za IT i eUpravu.
Pored toga, prema najavama zvaničnika, u aprilu bi u rad trebalo da se pusti drugi superkompjuter, a do kraja godine da se nabavi i treći.
Kakva je energetska infrastruktura u Srbiji?
Međutim, ono što se slučajno ili namerno izostavlja u priči o tehnološkom napretku Srbije jeste količina struje koja se za to troši.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u maju prošle godine da Data centar u Kragujevcu troši oko 0,35 odsto ukupne električne energije u Srbiji. U pitanju je velika količina energije koja odlazi na samo jednu "tačku na mapi".
Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je ranije za Insajder da data centri koji su do sada izgrađeni u Srbiji i dalje "nisu tako velikih snaga", ali da je pitanje dana kada će krenuti izgradnja data centra čija će snaga biti nekoliko stotina megavata.
"Stoga će Srbiji biti neophodna višestruka strategija za rešavanje svih rizika po pitanju priključenja ovako velikih data centara, počevši od proizvodnje električne energije za njihovo napajanje, preko proširenja prenosne i distributivne mreže, pa sve do strategija upravljanja opterećenjima kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje elektroenergetskog sistema", ocenio je Marković.
Izgradnja još dva data centara i puštanje u rad još dva superkompjutera neumitno bi povećalo potrošnju električne energije, a Srbija u tu trku ulazi sa energetskim sistemom koji već sada jedva zadovoljava domaće potrebe. Prema podacima Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS), uvoz struje za 2024. godinu porastao je 15 odsto, dok je domaća proizvodnja pala 6,7 odsto, a potrošnja porasla 2,7 odsto u odnosu na 2023. godinu.
Da je infrastruktura zastarela videlo se i početkom januara ove godine kada je Srbiju pogodilo jedno od težih zimskih nevremena u poslednjih nekoliko godina. Obilne snežne padavine, ledena kiša i ekstremno niske temperature paralisale su veći deo zemlje, ostavljajući desetine hiljada domaćinstava danima bez struje i vode, a vanredna situacija proglašena je u 11 opština i gradova.
Zastareo sistem i prebrz digitalni razvoj
Stručnjak za energetiku Milun Babić ocenjuje za Insajder da postojeći elektroenergetski sistem u Srbiji može kratkoročno da podrži nove velike potrošače, poput data centara i superkompjutera, ali upozorava da dugoročna održivost ostaje neizvesna.
Babić ističe da su domaće elektrane, posebno termoelektrane, u lošem stanju i da su "veoma stare", zbog čega je pitanje koliko dugo će moći da izdrže povećano opterećenje sistema.
Naglašava da problem nije samo u proizvodnji električne energije, već i u sistemu njenog prenosa.
"Pitanje je da li ovi dalekovodi mogu da izdrže toliku snagu koju povlače superkompjuteri i data centri. Kada se povlači veća snaga, onda raste i struja koja protiče kroz kablove, a pojačana struja, odnosno visoka struja, veoma zagreva kablove. Ako su oni stari, a naš sistem je prilično star, onda će se vrlo brzo istopiti ili pregoreti", kaže Babić.
Važnost stabilne energetske infrastrukture izdvaja i direktor organizacije Data Science Conference Aleksandar Linc Đorđević. Kako kaže, to je jedan od ključnih faktora za razvoj veštačke inteligencije.
"Ako nemamo kontinuirano stabilnu energiju, to zaista jeste veliki problem, jer u slučaju pada napona čitav sistem može da prestane da radi", rekao je on.
Ipak, napominje da se energetska infrastruktura "po pravilu sporije razvija od digitalne", te da izgradnja data centara, obično "traje dve do tri godine", dok je za razvoj energetske infrastrukture potrebno znatno više vremena.
"Energetska infrastruktura često zahteva između pet i sedam godina da bi se razvila kako treba, zbog čega ona sporije prati razvoj digitalnih kapaciteta", rekao je Đorđević.
Pročitaj još
Dugoročno planiranje umesto ad hok rešenja
Stručnjak za energetiku Milun Babić dodaje da stabilnost napajanja zavisi od kontinuirane proizvodnje energije i kapaciteta sistema da odgovori na rast potrošnje, ali upozorava da se energetski projekti u Srbiji "često pokreću bez dugoročnog planiranja".
"Energetika je veoma suptilna oblast koja zahteva dugoročno planiranje i kvalitetne ljude koji upravljaju sistemom. Međutim, kod nas mladi stručnjaci često odlaze iz elektroenergetskog sektora, između ostalog zbog lošijih uslova rada i plata", navodi Babić.
Važnost strateškog planiranja u razvoju energetike naglašava i direktor organizacije Data Science Conference Aleksandar Linc Đorđević. On ocenjuje da za sada ne vidi dovoljno jasno definisanu strategiju razvoja energetskog sistema koja bi pratila ubrzani razvoj digitalne infrastrukture.
"Mislim da o tome mora strateški da se razmišlja, ali u ovom trenutku ne vidim da postoji jasan plan razvoja", rekao je Đorđević.
Dodaje i da će u dugoročnom razvoju energetike važnu ulogu imati i novi izvori energije, uključujući nuklearnu energiju, koja bi mogla da obezbedi stabilnu proizvodnju potrebnu za velike tehnološke sisteme.
"Razvoj je moguć i postoje dobri kapaciteti, ali brzina razvoja infrastrukture u velikoj meri zavisi od energetskog sistema i njegove sposobnosti da prati ili čak nadmaši tempo razvoja IT sektora", zaključio je Đorđević.
Ceo tekst Insajdera čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
ANEM: Pretnje Vidojkoviću i Kulačinu prijavljene Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal
03.07.2026.•
0
Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal ANEM je prijavio nove pretnje, koje su na mreži Iks upućene autorima emisije "Dobar loš zao" i kolumnistima lista Danas Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu.
Dušan Čavić (Marka Žvaka) pušten iz policije nakon privođenja na Savskom nasipu
03.07.2026.•
0
Aktivisti udruženja "Za naš kej" Dušan Čavić i Branislav Tomić koji su privedeni ranije danas na Savskom nasipu, pušteni su nakon davanja izjave u svojstvu građana.
Veteranima iz Kraljeva optuženim za pripremu nasilne promene uređenja ukinut kućni pritvor
03.07.2026.•
0
Viši sud u Kraljevu je danas ukinuo meru kućnog pritvora ratnom veteranu 63. padobranske brigade sa Košara Draganu Radiću i Milošu Radenkoviću, pa će se oni od danas u krivičnom postupku braniti sa slobode.
Savezu gluvih i nagluvih Srbije 22 miliona dinara od države
03.07.2026.•
0
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je Savezu gluvih i nagluvih Srbije namenilo više od 20 miliona dinara za ovogodišnje programske aktivnosti.
Osumnjičen za ubistvo bračnog para 1999. na Kosovu ide u pritvor
03.07.2026.•
1
Sedamdesettrogodišnji O.S. sa Kosova osumnjičen je da je 14. juna 1999. u saizvršilaštvu sa nekoliko pripadnika "Oslobodilačke vojske Kosova" u Prištini ubio bračni par Vladimira i Persu Stanisavljević.
Vanredna sednica Skupštine Srbije u ponedeljak, na dnevnom redu 18 tačaka
03.07.2026.•
1
Skupština Srbije u ponedeljak, 6. jula, u 10 sati počinje vanrednu sednicu sa 18 tačaka dnevnog redka, uključujući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
"Plavim vozom" do Jadranskog mora: Nekadašnja Titova kompozicija ponovo na relaciji Beograd - Bar
03.07.2026.•
1
Nekada su u njemu putovali Josip Broz Tito, Jovanka Broz i rukovodstvo SFRJ, a 50 godina kasnije "Plavi voz" je deo kompozicije koja prevozi putnike na čuvenoj pruzi Beograd-Bar.
Maloletnik uhapšen u Beogradu zbog pokušaja iznude dva miliona evra
03.07.2026.•
2
Policija u Beogradu uhapsila je sedamnaestogodišnjaka zbog sumnje da je pokušao da iznudi dva miliona evra.
Nova sednica Narodne skupštine u ponedeljak: Na dnevnom redu Zakon o oružju i municiji
03.07.2026.•
3
U utorak, 6. jula, počinje nova sednica Skupštine Srbije, a na dnevnom redu će biti predlog Zakona o oružju i municiji.
Posthumno odlikovan pripadnik Vojske Srbije koji je poginuo u mirovnoj misiji u Libanu
03.07.2026.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je posthumno starijeg vodnika Milovana Jovanovića, koji je u junu poginuo u mirovnoj misiji u Libanu.
Advokat: Aleksandar Radić je i dalje van Srbije iz bezbednosnih razloga
03.07.2026.•
3
Vojni analitičar Aleksandar Radić i dalje je van Srbije iz bezbednosnih razloga, izjavio je njegov advokat Stefan Ćorda.
Uhapšene tri osobe zbog sumnje na nelegalnu eksploataciju peska i šljunka kod Crne Bare
03.07.2026.•
2
Uhapšene su tri osobe zbog sumnje da su nelegalno eksploatisale pesak i šljunak na poljoprivrednom zemljištu u priobalju reke Drine, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Vučević: Na jesen i parlamentarni i predsednički izbori
03.07.2026.•
34
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević najavio je predsedničke i parlamentarne izbore na jesen i izjavio da stranka nije razgovarala o mogućim predsedničkim kandidatima.
Mađarska oduzela azil odbeglim poljskim zvaničnicima, jedan od njih navodno pobegao preko Srbije
02.07.2026.•
2
Mađarska je oduzela azil bivšem ministru pravde Poljske i njegovom zameniku koje u njihovoj domovini krivično gone zbog zloupotrebe položaja i mahinacija sa državnim fondom za odštetu žrtava zločina.
Portal o bahatim funkcionerima: Obračun sa lokalnim šerifima ili Vučićev predizborni potez?
02.07.2026.•
21
Portal za prijavu bahatih funkcionera i službenika pod nazivom "Ko si bre ti?", koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, trebalo bi da bude pokrenut do kraja nedelje.
Komentari 22
Vesna
dacic
izgovor, havarija na dalekovodu
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar