Šta je pokazala proba male mature: Učenici bubaju gradivo, a ne razumeju ga

Autor: NIN (Ana Ljubičić)

Info

14.04.2026.

11:21 > 04:23

Probni završni ispiti za generaciju osmaka 2026. godine održan je poslednjeg vikenda u martu, a prvi utisci nastavnika i učenika ukazuju na već poznat obrazac.

Šta je pokazala proba male mature: Učenici bubaju gradivo, a ne razumeju ga

Foto: Pixabay

Zadaci koji traže puko ponavljanje naučenog gradiva nisu predstavljali veći problem, dok su oni koji zahtevaju razumevanje, povezivanje i zaključivanje izazvali znatno više poteškoća, piše NIN.

Stručnjaci godinama ukazuju na niz problema koji se ponavljaju, ali sistem i dalje ostaje bez značajnijih promena.

Rezultati male mature nisu novina, a poklapaju se i sa rezultatima međunarodnih testiranja, pre svega PISA testa.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ovo testiranje sprovodi na petnaestogodišnjacima širom sveta na svake tri godine, a cilj testa je da proveri sposobnost učenika da znanje primene u realnim situacijama, kroz čitalačku, matematičku i naučnu pismenost. Poslednje objavljeno istraživanje rađeno je 2022. godine, a učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje.

Prema nacionalnom izveštaju o rezultatima PISA 2022 istraživanja, koje je objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Srbija se u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici.

Međutim, rezultati su i dalje ispod proseka. Prosečno postignuće učenika iz Srbije na skali matematičke pismenosti iznosi 440 bodova (OECD: 472), na skali čitalačke pismenosti 440 (OECD: 476), a na skali naučne pismenosti 447 bodova (OECD: 485).

Učenici iz Srbije nisu statistički ni napredovali, ali ni nazadovali između ciklusa 2012. i 2022. godine, navodi se u izveštaju. Kada su matematika i nauka u pitanju, promena nije bilo još od 2003, kada je Srbija prvi put učestvovala u PISA testu, dok je u oblasti čitalačke pismenosti došlo do značajno boljeg rezultata 2009. godine, od kada se postignuće značajno ne menja.

Kada su u pitanju zemlje regiona, situacija je vrlo slična. Sve zemlje, poput Srbije, našle su se niže na listi, sa rezultatima uglavnom ispod proseka. Osim Slovenije, sa rezultatima iznad proseka, i Hrvatske, čiji su rezultati bili prosečni, ostale zemlje ostvarile su lošije rezultate.

Učenici iz Crne Gore ostvarili su niže rezultate nego 2018. godine, a iza njih nalaze se vršnjaci iz Severne Makedonije, Kosova i Albanije.

U vrhu liste ponovo su se našli učenici iz Singapura, sa prosečnim rezultatom od 575 poena u matematici, 543 poena u čitanju i 561 poen u nauci. Odmah iza su Makao, Tajvan, Hongkong, Japan i Koreja, koji su nadmašili sve države u matematici. Uz njih, još 17 država ima rezultate iznad proseka OECD za matematiku.

Najviše problema sa zadacima koji zahtevaju analizu i kritički pristup

Krajem ove godine očekuju se rezultati testiranja sprovedenog 2025. godine, a profesor istorije i predsednik Edu foruma Aleksandar Markov za NIN ističe da ne postoji nijedan indikator koji bi mogao ukazati na to da će rezultati biti mnogo bolji u odnosu na prethodna testiranja.

"Pokušavajući sebe da prevarimo, često se zadovoljavamo blagim napretkom, ali suštinski i dalje ostaje nepobitna činjenica da su, kada je reč o postignućima, naši učenici ispod proseka. Čvrsto verujem da se ništa neće promeniti ni kada budu objavljeni rezultati poslednjeg testiranja", rekao je Markov.

Poslednjih godina, navodi Markov, vidljiv je napredak u pogledu sastavljanja testova za završni ispit i jasno nastojanje da se ti testovi približe suštinskom razumevanju, a ne samo učenju gradiva napamet, što su upravo na PISA testu traži. Međutim, kako kaže, baš takvi zadaci učenicima stvaraju i najviše problema.

"To govori da je kod nas još dominantan način učenja napamet za potrebe odgovaranja, odnosno ocene. Kada je reč o PISA testiranju, proveravaju se veštine i razumevanje. Nastava koja je usmerena na ocenu, kao što je to slučaj u našem sistemu, glavni je neprijatelj ovakvog vida učenja", rekao je Markov.

Da je situacija takva, pokazuje i ovogodišnji probni završni ispit. Na osnovu zaključaka nastavnika, kaže Markov, učenici su najviše poteškoća imali sa zadacima koji zahtevaju razumevanje, a najmanje tamo gde je potrebno jednostavno memorisanje činjenica.

Kako ističu i učenici i nastavnici, ove godine na probnom ispitu učenici su imali dosta problema sa pitanjem iz istorije koje više spada u domen opšte informisanosti, a glasilo je "ko je činio veliku četvorku u SFRJ", misleći na fudbalske klubove iz Srbije i Hrvatske.

"Učenici tradicionalno najviše problema imaju sa zadacima koji zahtevaju analizu i kritički pristup. Kako kažu nastavnici matematike, ove godine učenici su nešto više problema imali sa geometrijom, ali ni to nije izuzetak u odnosu na prethodne godine. Tradicionalno, najbolje rezultate učenici postižu na kombinovanom testu iz onih predmeta gde se najmanje njih prijavi za polaganje jer po pravilu za predmete poput fizike se prijavljuju samo najtelentovaniji pa je prirodno i da postižu najbolje rezultate", rekao je Markov.

Fokus nije na rezultatima već na procedurama

Međutim, on dodaje da, kada je reč o probnim završnim ispitima, fokus nije na rezultatima već na procedurama.

"Na probnom završnom ispitu mali maturanti se upoznaju sa procedurama kako bi proces izrade testa tokom pologanja bio što više automatizovan, a greške svedene na minimum. Ujedno, to je prilika i za nastavnike da se podsete svih procedura sa istim ciljem kao i učenici. S tim u vezi, postignuća učenika na probnom ispitu ne moraju nužno biti indikator njihovog znanja jer je motivacija izrade ovog tipa testova na nižem nivou, osim toga, određeni broj učenika tek u ovo vreme započinje opsežnije pripreme za malu maturu koja ih očekuje u junu", kaže Markov.

Kada se razmatra koliko probni završni ispit pokazuje realno znanje učenika, Markov ističe da treba uzeti u obzir činjenicu da se učenici koji ne idu na takmičenja prvi put sa ovakvim vidom testiranja susreću tek prilikom polaganja završnog ispita.

"Ako bismo pošli od pretpostavke da se testiranje obavlja u strogo kontrolisanim uslovima, da u svim školama nastavnici kvalitetno obavljaju svoj posao u pogledu kontrole prepisavanja, mogli bismo tvrditi da završni ispit može pokazati stvarno znanje učenika koje su stekli tokom prethodnog perioda školovanja", rekao je Markov.

Međutim, u praksi, dodaje Markov, sistemi kontrole ispita nisu dovoljno dobri i dešava se da u pojedinim školama dolazi do prepisivanja.

"Što se tiče probnog završnog ispita, u zavisnosti od toga koliko mu učenici ozbiljno pristupe, toliko mogu da se oslone na dobijene rezultate. Međutim, učenici često znaju da se našale i da kažu da im je probni ispit poslužio da uhodaju strategije prepisivanja. U svakom slučaju, od pristupa samom polaganju zavise i povratne informacije koje dobijaju i učenici, ali i škola i nastavnici", kaže Markov.

Borba za učenike i popuštanja

Razlike u rezultatima između različitih škola i sredina postoje, a kako Markov ističe, u velikoj meri su uslovljene socijalnom strukturom učenika koji pohađaju školu, ali neretko i brojem učenika.

"Često je vidljiv trend, naročito u većim gradovima, da su škole koje imaju problem sa upisom učenika, odnosno imaju manje odeljenja, sklonije 'popuštanju' učenicima tokom školovanja pokušavajući da na taj način smanje osipanje đaka i osiguraju da i narednih godina upišu dovoljan broj. Nažalost, u našem društvu često se uspeh meri ocenama, umesto ostvarenim rezultatima kroz kasnije školovanje. Ovde su problem i sistemska rešenja jer ne postoji razvijen sistem praćenja dece, odnosno učenika od predškolskog do univerzitetskog obrazovanja i kasnije zaposlenja. Ukoliko bismo uspostavili takav sistem, škole bi dobijale jasne rezultate o postignućima njihovih učenika za periode od jedne ili više decenija, ti rezultati bi bili dostupni roditeljima, a roditelji bi na osnovu toga mogli da se opredeljeju kada upisuju dete u određenu školu. Bez ovako razvijenog sistema, škole u borbi za učenike često pribegavaju instant rešenjima poput lakšeg davanja petica, što se kasnije oseti i na završnom ispitu, ali i tokom daljeg školovanja", kaže Markov.

On ističe da odgovornost za loše rezultate nose sve vlasti, ali svakako najveća odgovornost je na aktuelnoj jer je aktuelna.

Markov smatra da su očekivanja da će se u narednih deset godina nešto suštinski promeniti - utopijska.

"Sistem u Srbiji je sistem koji nije menjan decenijama niti je prilagođen duhu vremena u kojem živimo, a da stvar bude još lošija, umesto u reformu sistema, vlast sav napor ulaže u obračun sa njim jer u njemu vidi svog ideološkog i političkog protivnika", zaključuje Markov.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

mala matura

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.