Poskupljenja su neminovna: Ekonomisti naveli razloge
Imajući u vidu nepredvidljivost tržišta goriva zbog rata u Iranu, Srbija pre ili kasnije može da očekuje nova poskupljenja.
Foto: Pixabay
Rast cena goriva ponovo je otvorio pitanje kada će skuplji dizel i benzin početi ozbiljnije da utiču i na cene hrane, robe široke potrošnje i ukupnu inflaciju u Srbiji, piše Insajder.
Cene goriva već duže vreme su na visokom nivou, dok dizel poslednjih nedelja postepeno poskupljuje. Iako se taj rast za sada nije značajnije prelio na rafove u prodavnicama, ekonomisti upozoravaju da gorivo gotovo uvek, pre ili kasnije, utiče na troškove transporta, logistike i proizvodnje.
Pitanje je, međutim, koliko brzo se taj efekat prenosi na krajnje potrošače i da li bi novi talas poskupljenja mogao dodatno da optereti građane koji se već suočavaju sa visokim cenama hrane i proizvoda za svakodnevnu upotrebu.
Dok jedni smatraju da trgovci i proizvođači još pokušavaju da amortizuju rast troškova, drugi upozoravaju da bi duže zadržavanje visokih cena goriva moglo postepeno da pogura i novu rundu poskupljenja u maloprodaji.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić misli da bi pravi ekonomski izazovi mogli bi da se vide tek posle Ekspo 2027 i perioda pojačane državne potrošnje.
Govoreći o uticaju rasta cena goriva na inflaciju i maloprodajne cene, Stanić kaže za Insajder da Srbija u velikoj meri zavisi od globalnih kretanja na tržištu nafte.
"Država može delimično da ublaži rast maloprodajnih cena kroz akcize i kontrolu cena goriva na nedeljnom nivou, ali smo suštinski zavisni od onoga što se dešava na međunarodnom tržištu", navodi Stanić.
On podseća da se cena nafte trenutno ponovo spustila ispod psihološke granice od 100 dolara po barelu, ali upozorava da se rast troškova goriva svakako preliva na logistiku i transport.
"Sva roba je predmet transporta i samim tim taj inflatorni talas jeste realan. On se već formira", kaže Stanić.
Prema njegovim rečima, ostaje pitanje kojim intenzitetom će rast troškova pogoditi domaću privredu i potrošače.
Stanić podseća i na procene Međunarodnog monetarnog fonda prema kojima bi inflacija u Srbiji do kraja godine mogla da bude oko pet odsto.
"Da li će biti malo iznad ili ispod toga ostaje da se vidi, ali to ipak nije nivo inflacije koji smo imali 2022. i 2023. godine kada je ona bila dvocifrena", ocenjuje on.
Stanić upozorava da se aktuelni rast cena goriva i troškova nadovezuje na prethodni inflatorni talas, zbog čega privreda već trpi dodatni pritisak.
"Sada generalno imamo porast troškova proizvodnje i udar na konkurentnost. To nije slučaj samo u Srbiji, već u celoj evropskoj privredi", kaže Stanić.
On objašnjava da kompanije, kada im rastu troškovi energije, transporta i proizvodnje, pokušavaju deo tog tereta da prebace dalje kroz lanac poslovanja - od uvoznika i proizvođača, do krajnjih potrošača.
"Kada privrednik vidi da su mu troškovi veći, on pokušava da poveća cenu svojih proizvoda ili usluga. Tako se stvara ono što nazivamo vrtlogom inflacije, gde jedno poskupljenje vuče drugo", navodi Stanić.
Kao primer navodi uslužne delatnosti, gde rast troškova poslovanja brzo utiče i na cene za građane.
"Ako frizeru rastu troškovi, on će pokušati da poveća cenu šišanja, i tako dodatno doprinosi inflatornom pritisku", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, do kraja godine moguće je dalje postepeno povećanje cena u proseku od tri do pet odsto, uz dodatni problem što kamatne stope verovatno neće značajnije padati.
"Tako imate višestruki udar na troškove, što postepeno usporava privredu, a to se već vidi širom Evrope", kaže Stanić.
Ocenjuje da Srbija za sada ne oseća posledice usporavanja evropske ekonomije istim intenzitetom kao razvijenije zemlje, pre svega zato što je manje povezana sa globalnim ekonomskim tokovima.
"Mi jesmo uključeni u međunarodne ekonomske odnose, ali manje nego, recimo, Nemačka. Zato se tamo kriza pojavila ranije i snažnije", kaže Stanić.
On navodi da se nemačka ekonomija već nalazi na ivici stagnacije, uz veoma nizak očekivani rast, dok bi Srbija ove godine ipak mogla da zabeleži rast između dva i dva i po odsto.
Ipak, upozorava da bi pravi izazovi mogli da postanu vidljiviji nakon završetka perioda pojačane državne potrošnje i velikih infrastrukturnih ulaganja, uključujući projekte povezane sa Expo 2027.
"Domaća potrošnja trenutno je jedan od glavnih izvora rasta privrede Srbije, uz infrastrukturne projekte. U predizbornim godinama praktično nema prostora za smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, jer upravo ta potrošnja održava privredni rast", objašnjava Stanić.
Prema njegovim rečima, problem bi mogao da nastane ukoliko evropska ekonomija ne ubrza nakon što prođe aktuelni investicioni i potrošački ciklus u Srbiji.
"Ako ne dođe do oporavka u okviru Evropske unije, izostaće i eksterni izvori rasta koji su važni za našu dugoročnu održivost", upozorava on.
Stanić ocenjuje da Srbija trenutno nije pred ozbiljnom ekonomskom krizom, ali da produženi rast troškova i slabljenje konkurentnosti mogu dugoročno da ostave posledice.
"To nije neka nagla kriza, već sporo slabljenje konkurentnosti privrede. Problem je što, kada dođe novi talas jačeg evropskog rasta, možda više nećemo imati kapacitet da pratimo tempo koji smo ranije imali", zaključuje Stanić.
Pročitaj još
Tržište veruje da je rast cena goriva za sada kratkoročan poremećaj
Komentarišući rast cena goriva i pitanje da li građane tek očekuje novi talas poskupljenja, ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da će mnogo zavisiti od razvoja geopolitičke situacije na Bliskom istoku.
"Trenutno nadguravanje između SAD i Irana dominantan je razlog nešto viših cena goriva", ocenjuje Stevanović.
On objašnjava da tržišta za sada ne veruju da je reč o dugoročnom poremećaju.
"Rast cena nije u skladu sa količinom goriva koja trenutno ne prolazi kroz Ormuski moreuz, što pokazuje da tržište i dalje očekuje da će se situacija relativno brzo stabilizovati", navodi Stevanović.
Prema njegovim rečima, očekivanja na tržištu i dalje su da bi se cene nafte i goriva mogle vratiti na nivoe na koje su se potrošači navikli tokom prethodne dve do tri godine.
"Tržište očigledno smatra da je ovo kratkoročan, a ne dugoročan trend", kaže on.
Stevanović dodaje da upravo zbog takvih očekivanja mnoge kompanije i trgovci za sada oklevaju sa ozbiljnijim podizanjem cena proizvoda i usluga.
Govoreći o tome zašto rast cena goriva još nije ozbiljnije pogodio rafove u prodavnicama, Stevanović ocenjuje da deo trgovaca verovatno trenutno pokušava da zadrži cene pod kontrolom kroz niže marže.
Istovremeno, smatra da se u javnosti često pogrešno predstavlja nivo kupovne moći građana u Srbiji.
"Ne mislim da je kupovna moć u Srbiji slaba. Ona nikad nije bila veća otkako Srbija postoji kao obnovljena država", kaže Stevanović.
Dodaje da to ne znači da standard građana ne bi mogao dodatno da raste, ali ocenjuje da je trenutna situacija ipak bolja nego prethodnih decenija.
Kada je reč o cenama u maloprodaji, Stevanović smatra da su pojedini trgovci u međuvremenu korigovali poslovnu politiku.
"Možda su se neki maloprodavci dozvali i spustili deo svojih marži. Sve je manje onih ‘glupih cena’ zbog kojih se ljudi osećaju kao idioti kada uporede cene u Srbiji sa cenama u drugim zemljama", navodi on.
Prema njegovim rečima, nije reč o tome da trgovci "gutaju" troškove, već da trenutno pokazuju nešto veću uzdržanost u formiranju cena.
"Ne bih rekao da gutaju troškove, nego da možda sada nisu alavi do krajnjih granica", ocenjuje Stevanović.
Ocenjuje da bi ozbiljniji i dugotrajniji rast cena energenata gotovo sigurno doveo do novog inflatornog pritiska i poskupljenja za građane, ali smatra da bi takav efekat mogao da bude privremen.
"Ako potraje duži poremećaj, cene će rasti, ali ćemo isto tako imati korekciju kada cena nafte padne. Tada će se pojaviti i deflatorni pritisak", kaže Stevanović.
Prema njegovim rečima, ukoliko nestabilnosti na tržištu energenata potraju još nekoliko meseci, Srbija bi mogla da uđe u period promenljivog kretanja inflacije.
"Moguće je da ćemo imati cik-cak kretanje inflacije ukoliko ova situacija bude trajala još dva ili tri meseca", zaključuje Stevanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Nedeljkov: Živimo u nasilnoj političkoj kulturi nekažnjivosti, izbori su jedino rešenje
15.05.2026.•
0
Politički trenutak je natopljen nasiljem, prisutna je kultura nekažnjivosti, a to dovodi do toga da se ljudi osećaju slobodnim da počine krivično delo, izjavio je programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov.
Đurđević Stamenkovski o Vučićevom portalu za prijavu bahatih funkcionera: To će biti prekretnica
15.05.2026.•
0
Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je da je "portal za prijavu bahatih funkcionera", koji najavio Aleksandar Vučić, "način da se vrati poverenje građana u institucije".
Preglomazan državni aparat pun partijskih "stručnjaka": Treba li ga smanjiti i koliko je to realno
15.05.2026.•
0
Ako bi se sada sprovela anketa među građanima - od slučajnih prolaznika na ulici do političara u vrhu vlasti - sa pitanjem da li nam je državni aparat glomazan, verovatno bi bar dve trećine ispitanih odgovorilo potvrdno.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za one što znaju sve
15.05.2026.•
1
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu.
Akademik napustio otvaranje izložbe čim je najavljeno obraćanje ministra Selakovića
15.05.2026.•
19
Akademik Radomir Saičić demonstrativno je napustio otvaranje velike izložbe posvećene Svetom Savi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čim je najavljeno obraćanje ministra kulture Nikole Selakovića.
Tepić tvrdi: Kušner će tražiti 50 miliona evra odštete od Srbije zbog Generalštaba
15.05.2026.•
17
Potpredsednica SSP Marinika Tepić tvrdi da će kompanija Džareda Kušnera tražiti od Srbije obeštećenje od 50 miliona evra pošto nisu ispunjene odredbe ugovora u vezi sa izgradnjom hotela Tramp na mestu Generalštaba.
Nestao muškarac na Senjaku: Osmoro uhapšenih, među njima supruga nestalog i trojica policajaca
15.05.2026.•
1
Tri policajca, vlasnik i konobar lokala na Senjaku, u kojem je poslednji put viđen A. N, koji je nestao 12. maja, uhapšeni su.
Granica globalnog zagrevanja stiže deceniju ranije, Srbija u "vrućoj tački" klimatskih promena
15.05.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju da će granica globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni biti probijena najverovatnije do 2030. godine, što je gotovo deceniju ranije nego što se ranije procenjivalo, prenosi danas Klima101.
Haški Mehanizam odbio zahtev za lečenje Ratka Mladića u Srbiji
14.05.2026.•
7
Haški sud odbio je da generala Ratka Mladića pusti na privremenu slobodu u Srbiju, iako su nezavisni lekari predsednici tog suda potvrdili da je njegova bolest "u terminalnoj fazi", saopštio je večeras taj sud.
Rudari Trepče 12 sati bili zarobljeni 800 metara pod zemljom zbog nestanka struje
14.05.2026.•
1
Zbog kvara u snabdevanju strujom, 18 rudara Trepče bilo je zarobljeno oko 12 sati u jednom od najvećih rudnika olova i cinka na Kosovu, na oko 800 metara pod zemljom, u Starom Trgu kod Mitrovice.
Uhapšen zbog sumnje da je ubio muškarca u Obrenovcu
14.05.2026.•
1
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) uhapsili su A. D. (24) zbog sumnje da je ubio dvadesetdevetogodišnjaka u porodičnoj kući u Obrenovcu.
Ilija Racić novi načelnik Uprave za analitiku u Direkciji policije
14.05.2026.•
1
Pukovnik policije Ilija Racić imenovan je danas za načelnika Uprave za analitiku u Direkciji policije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
"Al' je lep ovaj EXPO svet": Vučić najavio da Surčin postaje "čudesno mesto za život"
14.05.2026.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom obilaska gradilišta kompleksa EXPO 2027 u Surčinu, da će se Beograd ubuduće širiti u tom pravcu i da će taj prostor biti "čudesno mesto za život i za posetioce".
Završen protest studenata i građana, RTS vest o incidentima objavio u 18. minutu Dnevnika
14.05.2026.•
10
Protest ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), na poziv studenata u blokadi Pravnog fakulteta, završen je nešto posle 20 časova.
Za ubistvo bračnog para u Arilju osuđen na kaznu zatvora od 20 godina
14.05.2026.•
2
Viši sud u Užicu osudio je danas Branka Pušicu na kaznu zatvora od 20 godina zbog dvostrukog ubistva bračnog para u kafiću 31. decembra 2024. godine u Arilju.
Uručene nagrade Dejan Anastasijević za istraživačko novinarstvo: Ovo su dobitnici
14.05.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) večeras je u Beogradu uručilo, 21. put po redu, nagrade za istraživačko novinarstvo "Dejan Anastasijević".
MUP o incidentima: Građani i studenti ubuduće da prijavljuju okupljanja, neprijavljeni skupovi rizični
14.05.2026.•
32
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) poručilo je danas da građani i studenti po zakonu treba da prijave svako javno okupljanje koje planiraju, te da su neprijavljeni skupovi rizični za učesnike i prolaznike.
Pravnici o odluci MUP-a da rasformira Udarnu grupu za slučaj "Nadstrešnica": Opstrukcija i sabotaža
14.05.2026.•
10
Nakon što je MUP objavio rasformiranje Udarne grupe za istraživanje slučaja Nadstrešnica, otvara se pitanje da li je u toku opstrukcija Tužilaštva za organizovani kriminal.
Studenti u blokadi traže od RTS da u Dnevniku objavi snimak napada na građane, najavili skup
14.05.2026.•
12
Studenti u blokadi traže od Radio-televizije Srbije da u Dnevniku 2 objavi snimak današnjeg napada na okupljene građane ispred Pravnog fakulteta u Beogradu.
FHP: Odbijanje puštanja Mladića sprečava političku i nacionalističku zloupotrebu
14.05.2026.•
6
Fond za humanitarno pravo ocenio je da je odbijanjem zahteva Ratka Mladića za privremeno puštanje na slobodu sprečen mogući talas nacionalističke mobilizacije u Srbiji.
Komentari 12
da
raspad na sve strane
Vlada
Aleksej
Hocete da vam kazem da li ce?
Hoce u vrazijoj materi.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar