Klimatolog Đurđević: Današnja klima je tek najava onoga što nas čeka u narednim decenijama

Autor: Insajder

Info

02.08.2026.

18:32

Temperaturni ekstremi posledica su klimatskih promena izazvanih ljudskom aktivnošću, kaže klimatolog i profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Klimatolog Đurđević: Današnja klima je tek najava onoga što nas čeka u narednim decenijama

Foto: 021.rs

Đurđević za Insajder ističe da je taj proces ireverzibilan i da nema vraćanja unazad. Dodaje da će proći mnoge generacije pre nego što bi se mogao videti eventualni povratak klime na stanje od pre 50 godina. Kaže i da je klima kojoj danas svedočimo tek najava onoga što nas očekuje u narednim decenijama.

"Ovo što danas gledamo zapravo je tek najava onoga što nas očekuje za dvadesetak godina", ukazuje Đurđević.

Dodaje da klimatske projekcije, uključujući i one na kojima rade istraživači Fizičkog fakulteta u Beogradu, pokazuju da će se, čak i prema najoptimističnijem scenariju, u narednih 20 do 30 godina klimatski ekstremi približno udvostručiti u odnosu na današnje.

"Trenutno je planeta već toplija za oko 1,3 stepena u odnosu na predindustrijski period. Neizbežno je da se u narednih 30 godina zagreje za najmanje još jedan stepen. Vrlo je teško ostati ispod dva stepena."

Ukazuje da Evropska komisija ima svoje posebno savetodavno telo za klimatske promene, koje je izdalo dokument u kome se jasno navodi da EU treba da se pripremi, odnosno prilagodi, na zagrevanje od tri stepena. Đurđević ističe da bi praktično svaki budući infrastrukturni projekat trebalo planirati tako da bude funkcionalan i prilagođen uslovima klime toplije za tri stepena.

Navodi da istraživači Fizičkog fakulteta u Beogradu poslednje dve godine rade studije koje omogućavaju da se utvrdi koliki je doprinos klimatskih promena pojedinačnim ekstremnim vremenskim događajima. Prema njegovim rečima, analiza toplotnog talasa s kraja juna pokazuje da bi se on dogodio i bez klimatskih promena, ali bi bio hladniji za pet do šest stepeni.

"Druga stvar je verovatnoća. Učestalost takvog toplotnog talasa zbog klimatskih promena porasla je 50 puta. Toplotni talas kao krajem juna sada možemo da očekujemo svake druge, treće godine."

Dodaje da analize leta 2024. godine pokazuju da intenzitet i učestalost toplotnih talasa, visokih temperatura i temperaturnih odstupanja kakvima smo svedočili ne bi bili mogući bez klimatskih promena.

“Da je klima ostala na nivou 60-ih godina, mi bismo mogli da čekamo hiljade godina da se povremeno i dešavaju malo jači toplotni talasi, ali nikad ne bismo videli leto kao što je leto 2024. godine. Ono je direktna posledica i doprinos klimatskih promena."

Šta nas očekuje do kraja ovog leta?

Upitan šta nas očekuje do kraja ovog leta, Đurđević odgovara da je trenutni toplotni talas veoma ozbiljan i da će trajati do 9. ili 10. avgusta.

“Posle 5. avgusta očekuje se kulminacija celog ovog događaja. Problem sa dugim periodima je što ljudi preguraju do četvrtog dana, a onda petog dolazi do akumulacije koja je vezana za toplotni stres i onda počinju svi problemi koji se vezuju za toplotne talase i visoke temperature. To su povećan rizik od požara, problemi sa vodosnabdevanjem, javno zdravlje. Problema imaju i starije osobe i ljudi sa hroničnim oboljenjima, pa se pozivi hitnoj pomoći povećavaju. Takođe, ljudi koji rade napolju su pod ogromnim toplotnim stresom, čak je zabeleženo da se u tim periodima povećava nivo nasilja u društvu."

Stoga, dodaje, dugotrajnost procesa i učestalost u toku godine povećavaju rizike.

“Bilo je i 60-ih godina toplotnih talasa, ali ne ovako čestih. I kad se to ponavlja iz godine u godinu, ne postoji drugo objašnjenje nego da su ljudi zaista toliko promenili klimu da današnja leta u Srbiji više nisu ona iz 80-ih, 70-ih i 60-ih godina."

Đurđević navodi i da su u Srbiji u poslednjih 15 do 20 godina oboreni gotovo svi klimatski rekordi, bilo da je reč o dnevnim maksimalnim temperaturama, srednjim maksimalnim ili mesečnim rekordima. Ističe da u klimatologiji postoji veliki broj različitih pokazatelja, ali da se za većinu njih najnoviji rekordi vezuju upravo za poslednje dve decenije.

Kaže i da bi u stabilnoj klimi trebalo da postoji neka vrsta ravnoteže - da se i topli i hladni temperaturni rekordi smenjuju približno podjednako. Upravo ta ravnoteža omogućava da na kraju imamo neku srednju, stabilnu klimu. Međutim, kako kaže, klima sada "ide uzbrdo", odnosno zagreva se, i tu nastaje problem. Smatra da donosioci odluka u državi treba da razmišljaju o tome.

"Postoje nacionalna dokumenta u kojima se o tome govori, u kojima postoje proračuni kako je to najefikasnije uraditi, o čemu treba razmišljati, kako promeniti agrotehničke mere, kulture, sistem vodosnabdevanja, kontrolu podzemnih vodnih rezervoara."

Upitan da li se išta od toga primenjuje, Đurđević odgovara da vlasti i dalje ovaj problem ne prepoznaju kao prioritet, te je malo pomaka. Kao primer navodi potencijalnu izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji. Objašnjava da u našoj zemlji nema mnogo mesta gde bi tako nešto moglo da se izgradi, jer je za hlađenje reaktora potrebna velika količina vode. Kada se pogleda gde bi to eventualno bilo moguće, kaže, to je Dunav, i verovatno samo jedan manji deo njegovog toka.

"U Mađarskoj i Rumuniji su u poslednja dva dana ugašene dve nuklearne elektrane. Ako ovo postane neka vrsta standarda, postavlja se pitanje da li treba ulagati veliki novac u takve projekte, sa idejom da će oni doneti energetsku stabilnost i sigurnost, ako bi se kasnije ispostavilo da na svake tri, četiri godine, imate postrojenje koje je po mesec i po dana u kritičnom režimu ili čak da ne može da radi uopšte."

"Narodski rečeno, slupate velike pare, a onda se pitate da li je to trebalo da radite ili ne", navodi Đurđević, dodajući da se u Srbiji pri strateškom planiranju velikih projekata klimatske promene još ne uzimaju u obzir, iako postoji znanje i mogućnost da se to uradi.

Na pitanje koliko bi nam u ovoj situaciji pomoglo da imamo više zelenila, Đurđević odgovara da se svi veliki gradovi u Evropi muče sa toplotnim talasima i da im je teško da se rashlade noću, zbog čega puno njih radi na debetonizaciji.

"Uklanjaju beton, prave otvorene površine koje treba da budu propusne i mogu da apsorbuju vodu kad padne dovoljno kiše, da mogu lakše da se rashlade u toku noći. Beton se jako sporo hladi u toku noći i to je jedan od problema. Šume u Beogradu su kritične. Što se urbanizacije u smislu zelenila tiče, prva mera koja treba da se implementira u Beogradu je da se ne dira ništa što već postoji", navodi Đurđević za Insajder.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Ekstremne vrućine nizak vodostaj

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.