Satarić: Nije poenta da li su penzije "nikad veće", već šta za njih može da se kupi

Autor: Insajder

Info

29.08.2026.

21:35 > 21:44

Kada se govori o tome kako žive penzioneri u Srbiji, ne može se govoriti o jednoj, jedinstvenoj grupi, kaže Nadežda Satarić, nekadašnja socijalna radnica koja je posvećena problemima najstarijih.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Satarić: Nije poenta da li su penzije "nikad veće", već šta za njih može da se kupi

Foto: 021.rs

Kako ističe za Insajder, među više od 1,6 miliona korisnika penzija postoje velike razlike, koje su posledica različitih radnih biografija, dužine staža, poslova koje su obavljali i zarada koje su ostvarivali tokom radnog veka.

Dodaje da je, prema poslednjim dostupnim podacima PIO fonda, prosečna penzija oko 56.800 dinara, ali i da se iza tog proseka kriju velike razlike među korisnicima.

Satarić ukazuje da među penzionerima ima onih koji su ranije otišli u invalidsku penziju, kao i ljudi koji su tokom radnog veka radili kraće ili u slabije plaćenim firmama i preduzećima, zbog čega danas imaju i niska primanja.

Sa druge strane, tu su i penzioneri koji su imali duže i uspešnije karijere, visoko obrazovanje i bolje plaćene poslove, pa su ostvarili i znatno veće penzije.

"Govorimo o penzionerima koji su otišli u invalidske penzije, nekima koji su radili 15 godina u nekakvim lošijim firmama i preduzećima, gde su imali male plate, pa naravno danas imaju male penzije. Ali govorimo i o ljudima sa ostvarenim karijerama, fakultetima, akademskim zvanjima i položajima na kojima su bili. Mi ne možemo sada sve to da ujednačimo i da u jednoj rečenici kažemo kako žive penzioneri", kaže Satarić.

Oni koji imaju, kako kaže, solidne penzije, dobro zdravlje i stabilnu porodičnu situaciju mogu, za domaće prilike, da imaju pristojan kvalitet života.

"Kada govorim o solidnim penzijama, govorim o penzijama koje su negde na nivou prosečne plate. Ako imaju dobro zdravlje, stabilnu porodicu i decu koja ih podržavaju, oni mogu da žive dobro, mogu i da putuju i mogu sebi puno toga da priušte."

Nisu svi penzioneri siromašni, ali većina ne može da živi bez odricanja

Međutim, Satarić upozorava da je takvih znatno manje od onih koji žive sa niskim penzijama, posebno kada se uz svakodnevne troškove pojave i zdravstveni izdaci ili potreba da finansijski pomažu deci i unucima.

"Ako imamo da je prag rizika od siromaštva oko 45.000 dinara, a da je minimalna potrošačka korpa negde na nivou prosečne penzije, od 55.000 do 60.000 dinara, onda treba da se zapitamo kako žive ljudi koji imaju manje od toga. Ti ljudi ne mogu da žive dobro."

Ne radi se o povećanju, već o usklađivanju penzija

Satarić smatra da je pogrešan i način na koji se u javnosti govori o rastu penzija. Kako ističe, ono što se često predstavlja kao "povećanje", zapravo je zakonski definisano usklađivanje penzija, koje, prema njenim rečima, ne bi trebalo predstavljati kao odluku koja zavisi od političke volje.

"Mi uopšte nemamo povećanje, mi imamo usklađivanje. Tako se to po zakonu i zove i to ne zavisi od političke volje", kaže Satarić.

Ona, međutim, ukazuje da se redovno usklađivanje penzija u javnosti često predstavlja drugačije, odnosno kao da je reč o ličnom davanju ili odluci pojedinaca na vlasti. Takvo predstavljanje, smatra, kod dela penzionera stvara utisak da njihova primanja zavise od toga ko je trenutno na vlasti.

"To se predstavlja sasvim drugačije, kao da nam daje jedan čovek, da nam daje jedna partija. Čujem čak i da ljudi govore: ako on ne bude bio, nećemo primati penziju."

Ona dodaje da penzionerima pokušava da objasni da je penzijski sistem institucija koja ne zavisi od jednog političara ili jedne stranke, ali smatra da je način na koji se redovno usklađivanje predstavlja u javnosti doprineo stvaranju drugačijeg utiska.

Prema njenim rečima, penzije se u Srbiji redovno usklađuju jednom godišnje, a vlast kao posebno povoljnu okolnost za penzionere često predstavlja to što se povećani iznos najavi ili obračuna u decembru, iako se isplata obavlja u januaru.

Međutim, Satarić smatra da je mnogo važnije posmatrati odnos prosečne penzije prema prosečnoj zaradi.

"Penzije svake godine smanjuju u odnosu na prosečne plate. Kada sam ja počinjala da radim, zakoni su bili takvi da ću, sa punim radnim stažom i nakon 45 godina uplaćivanja doprinosa, imati penziju koja je bila 85 odsto prosečne plate. Danas je prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu ispod 50 odsto, nekih 46 ili 47 odsto."

Ona navodi da je taj odnos u jednom periodu bio i niži, oko 44 odsto, ali da je poslednjih godina ponovo nešto povećan.

"Nije važno da li su penzije veće, već šta za njih može da se kupi"

Satarić ukazuje da nije dovoljno posmatrati samo nominalni iznos penzija i činjenicu da su one, kako se često ističe, "nikada veće". Mnogo je važnije, smatra, koliko robe i usluga penzioneri za taj novac zaista mogu da kupe.

Posebno ukazuje na troškove lekova, koji uz komunalne račune predstavljaju jednu od najvećih stavki u budžetu velikog broja starijih građana.

Govoreći o smanjenju cena lekova, Satarić smatra da stvarni obim koristi za građane može biti manji od onoga kako je ta mera predstavljena u javnosti. Prema njenim rečima, smanjenje se prvenstveno odnosi na određene lekove koji se izdaju na recept, dok brojni lekovi koje pacijenti moraju da kupuju u potpunosti o svom trošku nisu obuhvaćeni tim merama.

"Ispostavilo se da će država praktično doplaćivati lekove koji idu na recept, a ne one koje pacijenti moraju da kupuju i plaćaju 100 odsto. Dakle, mnogo je manja korist nego što priča država."

Jednokratna davanja ne rešavaju problem dostojanstvenog života

Satarić ukazuje i da su penzioneri poslednjih godina, osim redovnog usklađivanja, dobijali i različita dodatna davanja, koja se, kako ocenjuje, često najavljuju ili isplaćuju u periodima uoči izbora. Kao primer navodi i najavljeno dodatno davanje iz Akcionarskog fonda.

Ona smatra da nijedna vlast u prethodnim decenijama nije uspela da obezbedi da penzioneri imaju stabilan i dostojanstven životni standard.

Kao jedan od razloga za takav položaj penzionera navodi i smanjenje penzija od 2014. do 2018. godine za deo korisnika sa višim primanjima.

"Četiri godine su oduzimali penzije svima onima koji su primali preko 25.000 dinara - nekome pet, nekome 10, nekome 15 odsto. To nikada nisu vratili. Onima kojima penzije nisu smanjivane, za to vreme nisu se ni usklađivale."

Ona dodaje da razume i demografski i ekonomski pritisak na penzioni sistem, jer je broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose sve manji u odnosu na broj penzionera.

"Penzioni fond funkcioniše na bazi međugeneracijske solidarnosti. Oni koji danas rade i uplaćuju doprinose praktično obezbeđuju penzije sadašnjim penzionerima, a kada oni odu u penziju, nove generacije zaposlenih će finansirati njihove penzije."

Međutim, Satarić smatra da država nedovoljno radi na jačanju prihoda penzionog sistema. Posebno problematizuje praksu da se, kako navodi, deo zaposlenih prijavljuje na minimalnu zaradu, dok im se ostatak primanja eventualno isplaćuje van zvaničnih tokova, zbog čega se na taj deo ne plaćaju doprinosi.

Prema njenoj oceni, takva praksa nanosi dvostruku štetu – smanjuje prilive u penzioni sistem, ali i zaposlenima koji će jednog dana imati nižu osnovicu za obračun penzije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

penzije penzioneri

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.