U Beogradu sastanak predstavnika Pokreta nesvrstanih: Koliki uticaj i značaj danas ima ova organizacija?
Predstavnici zemalja članica Pokreta nesvrstanih ponovo su se okupili u Beogradu, ovoga puta povodom obeležavanja 65. godišnjice od održavanja prve konferencije.
Foto: Instagram (Buducnostsrbijeav)
U trenutku kada se globalni poredak ubrzano menja, nameće se pitanje kakvu političku težinu ovaj pokret danas uopšte ima i šta njegova tradicija donosi Srbiji, piše Insajder.
Iako je klasičnu blokovsku neutralnost u savremenom svetu zamenilo takozvano višestruko svrstavanje, Stojanović objašnjava da je organizacija ovakvog skupa višestruko korisna za Beograd, od učvršćivanja stavova država koje ne priznaju Kosovo i odbrane osnovnih načela međunarodnog prava, do otvaranja vrata za proboj domaće namenske industrije i poljoprivrede na nova tržišta.
Komemorativni sastanak posvećen obeležavanju 65. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja održava se danas u Palati „Srbija“, uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika država članica. Pored plenarnog zasedanja i uvodnih obraćanja Vučića i potpredsednice Ugande Džesike Alupo, programom je predviđena serija bilateralnih sastanaka šefa države sa zvaničnicima Gane, Somalije, Angole, Libana, Indije i Kube.
Ovom skupu prethodili su jučerašnji razgovori u Palati "Srbija" sa šefovima delegacija Ugande, Zanzibara, Mozambika, Uzbekistana i Alžira.
Beograd je i ranije bio domaćin velikog skupa Pokreta. U Hali 5 Beogradskog sajma 2021. godine okupile su se delegacije članica iz više od 105 zemalja i brojnih međunarodnih organizacija, što je tada, usred pandemije koronavirusa, predstavljalo jedan od najvećih međunarodnih skupova održanih u tom periodu.
Pokret nastao kao odgovor na podeljeni svet
Pokret nesvrstanih nastao je u okolnostima Hladnog rata, kada je svet bio podeljen između dva suprotstavljena politička, vojna i ideološka bloka predvođena Sjedinjenim Američkim Državama i Sovjetskim Savezom. Njegove članice želele su da očuvaju političku nezavisnost i izbegnu svrstavanje uz bilo koju od dve velike sile.
Prva konferencija održana je u Beogradu od 1. do 6. septembra 1961. godine, uz učešće predstavnika 25 država. Među ključnim idejama Pokreta bili su poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, ravnopravnost, nemešanje u unutrašnje poslove i poštovanje međunarodnog prava.
Prema oceni Bogdana Stojanovića iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, upravo činjenica da Pokret danas okuplja 120 država pokazuje da njegovo postojanje nije samo istorijska činjenica, već da i dalje poseduje određenu političku težinu.
"Pokret nesvrstanih kao organizacija danas ima 120 članica, što, kada se pogleda, faktički čini većinu članica Ujedinjenih nacija. To je jedna vrsta konkretne moći koju sam Pokret ima i koja se posebno vidi u situacijama kada se o nekim pitanjima glasa u Generalnoj skupštini, ukoliko je to glasanje koordinirano", kaže Stojanović.
Stojanović ukazuje da se uticaj članica Pokreta može videti i u drugim procesima unutar međunarodnih organizacija, posebno kada je reč o izboru kandidata za određene funkcije, ali i o važnim međunarodnim rezolucijama.
"Takođe, vidi se i u kampanjama za kandidature za određena mesta u samoj organizaciji, kao što je, na primer, nestalno mesto u Savetu bezbednosti. Vidi se i kod određenih rezolucija, na primer onih o Palestini, o kojima su članice Pokreta glasale gotovo istovetno", navodi on.
Ipak, broj članica istovremeno predstavlja i jednu od najvećih slabosti organizacije. Zbog velikih političkih, ekonomskih i drugih razlika među državama, odluke se teško donose kada ne postoji minimalni zajednički interes.
Prema njegovom mišljenju, upravo princip konsenzusa ograničava sposobnost Pokreta da deluje kao jedinstven politički akter.
"Međutim, činjenica je i da sam Pokret ne može da pokreće neke velike inicijative jer postoji pravilo konsenzusa između tih 120 država, koje su veoma različite i koje drži minimalni zajednički sadržalac osnovnih ideja Pokreta. To otežava svakodnevno funkcionisanje kada je reč o konkretnim pitanjima. To su neki od osnovnih strukturnih problema sa kojima se Pokret suočava", objašnjava Stojanović.
Od Trećeg puta do višestrukog svrstavanja
Stojanović ocenjuje da je Pokret kao institucija danas znatno slabiji nego u periodu Hladnog rata, ali da ideja nesvrstanosti nije nestala. Ona se, prema njegovim rečima, danas ispoljava kroz drugačije oblike saradnje država Globalnog juga.
"Pokret kao institucija u tom smislu stagnira i danas je na daleko nižem nivou nego što je bio tokom Hladnog rata. Međutim, ako posmatramo nesvrstanost kao ponašanje država, ona je u usponu. Države koje pripadaju takozvanom Globalnom jugu danas deluju u drugim formatima, a ne unutar samog Pokreta nesvrstanih, kao što je to bilo tokom Hladnog rata. To čine kroz različite organizacije kao što su BRICS, Afrička unija, Organizacija islamske saradnje, Arapska liga i druge", kaže Stojanović.
Za razliku od nekadašnje podele na dva relativno jasno razgraničena bloka, današnji odnosi velikih sila karakterišu se snažnom ekonomskom međuzavisnošću. Stojanović posebno ukazuje na odnose Sjedinjenih Američkih Država i Kine, zbog kojih je stvaranje potpuno odvojenih blokova mnogo komplikovanije nego u vreme američko-sovjetskog rivalstva.
"Danas bi to bili blok okupljen oko Sjedinjenih Američkih Država sa jedne i blok oko Kine sa druge strane. Te dve države su toliko isprepletane različitim ekonomskim odnosima da bi potpuno gašenje njihove međusobne saradnje bilo nezamislivo. To bi verovatno dovelo do kolapsa svetske ekonomije", objašnjava on.
Zbog promenjenih okolnosti, smatra Stojanović, države srednje i manje snage sve češće vode politiku istovremenog održavanja odnosa sa različitim centrima moći.
"Zato je danas veoma teško napraviti taj treći put, jer postoji veća međuzavisnost svih država. Druga stvar je to što takozvani drugi Hladni rat nema tako izraženu ideološku komponentu", kaže Stojanović.
Pročitaj još
Kao primere takvog pristupa navodi Tursku, Indiju i Egipat, države koje, prema njegovoj oceni, sarađuju sa različitim velikim silama i ne žele da se u potpunosti odreknu bilo kog od tih partnerstava.
"Kada danas pogledate države kao što su Turska, Indija, koja je bila jedna od najznačajnijih država tadašnjeg Pokreta nesvrstanih, ili Egipat, vidite da one sarađuju sa oba bloka. Ne žele da se odreknu ni američkog ni kineskog bloka. One na neki način akumuliraju ta partnerstva i koriste i jedno i drugo", priča Stojanović.
Šta Beograd dobija od okupljanja nesvrstanih
Za Srbiju današnji Pokret nema isti značaj koji je imao za nekadašnju Jugoslaviju. Stojanović podseća da je Srbija formalno posmatrač, a ne punopravna članica organizacije. Ipak, smatra da okupljanje u Beogradu može da ima konkretne spoljnopolitičke koristi.
"Srbija ne može da se uporedi sa tadašnjom Jugoslavijom. Ako posmatramo i formalnopravno, Srbija je danas samo posmatrač u Pokretu nesvrstanih, dakle nije čak ni punopravni član", kaže on.
Prema njegovim rečima, jedna od najvažnijih koristi jeste međunarodna vidljivost i mogućnost da Srbija sa državama članicama Pokreta razgovara o pitanjima koja su za nju od posebnog značaja.
"Međutim, organizacija ovakvih skupova veoma je korisna za Srbiju jer donosi nekoliko pozitivnih stvari. Pre svega, pruža joj vidljivost na međunarodnom planu. Pruža i mogućnost da se u odnosima sa tim državama održava politika povlačenja priznanja Kosova, jer upravo države članice Pokreta nesvrstanih uglavnom ne priznaju Kosovo", naglašava Stojanović.
Istovremeno, kako ocenjuje sagovornik Insajdera, politički kontakti mogu biti praćeni i ekonomskim interesima, posebno u odnosima sa afričkim državama i drugim tržištima Globalnog juga.
"Takođe, mogu da se otvore pregovori o pristupu novim tržištima za našu robu, naročito afričkim tržištima u oblastima poljoprivrede i namenske industrije", kaže Stojanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Otvoren konkurs za prijem kandidata iz građanstva na Kurs za podoficire Vojske Srbije
01.09.2026.•
1
Ministarstvo odbrane raspisalo je konkurs za osposobljavanje 200 kandidata iz građanstva na Kursu za podoficire radi prijema u profesionalnu vojnu službu u svojstvu starešine na neodređeno vreme.
Pronađena državljanka Srbije koja je nestala u poplavama u Nepalu
01.09.2026.•
1
Državljanka Srbije Enisa Leković, koja se vodila kao nestala tokom poplava u Nepalu, pronađena je zdrava i nalazi se na sigurnom.
VIDEO: Deset automobila izgorelo na Novom Beogradu
01.09.2026.•
3
Deset automobila izgorelo je protekle noći u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu.
Kongresmen Kiting: Predlogom zakona o Srbiji šalje se jasna poruka Vučiću
01.09.2026.•
12
Nakon što su dva kongresmena, demokrata i republikanac u Kongresu podneli predlog zakona o Srbiji, kongresmen Bil Kiting za N1 kaže da se time šalje jasna poruka Aleksandru Vučiću.
Načelnik saobraćajne policije o bodi kamerama i dronovima: Nije poenta da napišemo što više kazni vozačima
01.09.2026.•
38
Saobraćajna policija u Srbiji ulazi u novu fazu modernizacije uvođenjem android uređaja za proveru podataka i evidentiranje prekršaja, "bodi" kamera i dronova.
Danas sednica Saveta REM-a: Novi pokušaj da se izabere predsednik
01.09.2026.•
0
Treća konstitutivna sednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) biće održana danas sa početkom u 11 časova.
Počinje nova školska godina: U klupe seda 770.000 učenika
01.09.2026.•
0
Nova školska 2026/27. godina počinje danas, a nastavu će pohađati ukupno 770.000 učenika, od čega 530.000 osnovaca i 240.000 srednjoškolaca.
Veliki trgovci od sad moraju svakodnevno da objavljuju cenovnike: Poznato na koje prodavce i artikle se odnosi
01.09.2026.•
4
Od danas, 1. septembra 35 velikih trgovinskih lanaca, koji imaju više od 3.900 objekata, moraju da objave digitalne cenovnike i na dnevnom nivou ih ažuriraju.
Savić: Jednokratnu pomoć dobija i Bajatović i svako sa minimalcem
31.08.2026.•
15
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da je isplata jednokratne pomoći "predizborna kupovina glasača" i da je to dokaz da pada rejting vladajuće stranke.
Ekspo 2027 dodelio ugovore za pranje veša: Evo ko je dobio posao
31.08.2026.•
1
Kompanija Ekspo 2027 dodelila je ugovor kompanijama za pružanje usluga pranja veša i hemijskog čišćenja u stambenim objektima Ekspo sela u iznosu od 401.523.628 dinara bez PDV-a.
SPS potvrdio isključenje Branka Ružića: Naneo ogromnu političku štetu
31.08.2026.•
19
Socijalistička partija Srbije potvrdila je večeras da je Statutarna komisija te partije jednoglasno, sa svih 11 članova, donela odluku o isključenju potpredsednika Glavnog odbora Branka Ružića iz te stranke.
Vučić tvrdi da će ga "Srbi slaviti kao malo koga": Da li je u pravu?
31.08.2026.•
47
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, prilikom posete Malom Zvorniku, da će ga godinu dana nakon što ne bude na vlasti "Srbi slaviti kao malo koga".
Mediji navode da je Branko Ružić isključen iz SPS-a: On čeka konačnu odluku
31.08.2026.•
53
Mediji navode da je potpredsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Branko Ružić isključen iz te stranke.
Region nabavlja nove tehnologije za izbore, a Srbija paravane: Kako to sprečava krađu glasova
31.08.2026.•
1
Srbija na predstojeće izbore izlazi sa novim paravanima na biračkim mestima, dok Bosna i Hercegovina sledeće godine uvodi tehnološke novine koje bi trebalo da doprinesu zaštiti izborne volje birača.
Odeljenje VTK traži identifikaciju osobe koja je na Instagramu nudila 1.000 evra za ubistvo Vučića
31.08.2026.•
23
Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala VJT-a u Beogradu naložilo je policiji da identifikuje osobu koja je na svom nalogu na Instagramu uputila pretnje smrću predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Komentari 3
Stara slava
Ruski uticaj je isteran iz Evrope.
Kina je “komunizam” gde se sve placa kao u Americi.
Nije bas neko vreme za zivot.
jožekovi pioniri
...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar