U Beogradu sastanak predstavnika Pokreta nesvrstanih: Koliki uticaj i značaj danas ima ova organizacija?
Predstavnici zemalja članica Pokreta nesvrstanih ponovo su se okupili u Beogradu, ovoga puta povodom obeležavanja 65. godišnjice od održavanja prve konferencije.
U trenutku kada se globalni poredak ubrzano menja, nameće se pitanje kakvu političku težinu ovaj pokret danas uopšte ima i šta njegova tradicija donosi Srbiji, piše Insajder.
Iako je klasičnu blokovsku neutralnost u savremenom svetu zamenilo takozvano višestruko svrstavanje, Stojanović objašnjava da je organizacija ovakvog skupa višestruko korisna za Beograd, od učvršćivanja stavova država koje ne priznaju Kosovo i odbrane osnovnih načela međunarodnog prava, do otvaranja vrata za proboj domaće namenske industrije i poljoprivrede na nova tržišta.
Komemorativni sastanak posvećen obeležavanju 65. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja održava se danas u Palati „Srbija“, uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika država članica. Pored plenarnog zasedanja i uvodnih obraćanja Vučića i potpredsednice Ugande Džesike Alupo, programom je predviđena serija bilateralnih sastanaka šefa države sa zvaničnicima Gane, Somalije, Angole, Libana, Indije i Kube.
Ovom skupu prethodili su jučerašnji razgovori u Palati "Srbija" sa šefovima delegacija Ugande, Zanzibara, Mozambika, Uzbekistana i Alžira.
Beograd je i ranije bio domaćin velikog skupa Pokreta. U Hali 5 Beogradskog sajma 2021. godine okupile su se delegacije članica iz više od 105 zemalja i brojnih međunarodnih organizacija, što je tada, usred pandemije koronavirusa, predstavljalo jedan od najvećih međunarodnih skupova održanih u tom periodu.
Pokret nastao kao odgovor na podeljeni svet
Pokret nesvrstanih nastao je u okolnostima Hladnog rata, kada je svet bio podeljen između dva suprotstavljena politička, vojna i ideološka bloka predvođena Sjedinjenim Američkim Državama i Sovjetskim Savezom. Njegove članice želele su da očuvaju političku nezavisnost i izbegnu svrstavanje uz bilo koju od dve velike sile.
Prva konferencija održana je u Beogradu od 1. do 6. septembra 1961. godine, uz učešće predstavnika 25 država. Među ključnim idejama Pokreta bili su poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, ravnopravnost, nemešanje u unutrašnje poslove i poštovanje međunarodnog prava.
Prema oceni Bogdana Stojanovića iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, upravo činjenica da Pokret danas okuplja 120 država pokazuje da njegovo postojanje nije samo istorijska činjenica, već da i dalje poseduje određenu političku težinu.
"Pokret nesvrstanih kao organizacija danas ima 120 članica, što, kada se pogleda, faktički čini većinu članica Ujedinjenih nacija. To je jedna vrsta konkretne moći koju sam Pokret ima i koja se posebno vidi u situacijama kada se o nekim pitanjima glasa u Generalnoj skupštini, ukoliko je to glasanje koordinirano", kaže Stojanović.
Stojanović ukazuje da se uticaj članica Pokreta može videti i u drugim procesima unutar međunarodnih organizacija, posebno kada je reč o izboru kandidata za određene funkcije, ali i o važnim međunarodnim rezolucijama.
"Takođe, vidi se i u kampanjama za kandidature za određena mesta u samoj organizaciji, kao što je, na primer, nestalno mesto u Savetu bezbednosti. Vidi se i kod određenih rezolucija, na primer onih o Palestini, o kojima su članice Pokreta glasale gotovo istovetno", navodi on.
Ipak, broj članica istovremeno predstavlja i jednu od najvećih slabosti organizacije. Zbog velikih političkih, ekonomskih i drugih razlika među državama, odluke se teško donose kada ne postoji minimalni zajednički interes.
Prema njegovom mišljenju, upravo princip konsenzusa ograničava sposobnost Pokreta da deluje kao jedinstven politički akter.
"Međutim, činjenica je i da sam Pokret ne može da pokreće neke velike inicijative jer postoji pravilo konsenzusa između tih 120 država, koje su veoma različite i koje drži minimalni zajednički sadržalac osnovnih ideja Pokreta. To otežava svakodnevno funkcionisanje kada je reč o konkretnim pitanjima. To su neki od osnovnih strukturnih problema sa kojima se Pokret suočava", objašnjava Stojanović.
Od Trećeg puta do višestrukog svrstavanja
Stojanović ocenjuje da je Pokret kao institucija danas znatno slabiji nego u periodu Hladnog rata, ali da ideja nesvrstanosti nije nestala. Ona se, prema njegovim rečima, danas ispoljava kroz drugačije oblike saradnje država Globalnog juga.
"Pokret kao institucija u tom smislu stagnira i danas je na daleko nižem nivou nego što je bio tokom Hladnog rata. Međutim, ako posmatramo nesvrstanost kao ponašanje država, ona je u usponu. Države koje pripadaju takozvanom Globalnom jugu danas deluju u drugim formatima, a ne unutar samog Pokreta nesvrstanih, kao što je to bilo tokom Hladnog rata. To čine kroz različite organizacije kao što su BRICS, Afrička unija, Organizacija islamske saradnje, Arapska liga i druge", kaže Stojanović.
Za razliku od nekadašnje podele na dva relativno jasno razgraničena bloka, današnji odnosi velikih sila karakterišu se snažnom ekonomskom međuzavisnošću. Stojanović posebno ukazuje na odnose Sjedinjenih Američkih Država i Kine, zbog kojih je stvaranje potpuno odvojenih blokova mnogo komplikovanije nego u vreme američko-sovjetskog rivalstva.
"Danas bi to bili blok okupljen oko Sjedinjenih Američkih Država sa jedne i blok oko Kine sa druge strane. Te dve države su toliko isprepletane različitim ekonomskim odnosima da bi potpuno gašenje njihove međusobne saradnje bilo nezamislivo. To bi verovatno dovelo do kolapsa svetske ekonomije", objašnjava on.
Zbog promenjenih okolnosti, smatra Stojanović, države srednje i manje snage sve češće vode politiku istovremenog održavanja odnosa sa različitim centrima moći.
"Zato je danas veoma teško napraviti taj treći put, jer postoji veća međuzavisnost svih država. Druga stvar je to što takozvani drugi Hladni rat nema tako izraženu ideološku komponentu", kaže Stojanović.
Pročitaj još
Kao primere takvog pristupa navodi Tursku, Indiju i Egipat, države koje, prema njegovoj oceni, sarađuju sa različitim velikim silama i ne žele da se u potpunosti odreknu bilo kog od tih partnerstava.
"Kada danas pogledate države kao što su Turska, Indija, koja je bila jedna od najznačajnijih država tadašnjeg Pokreta nesvrstanih, ili Egipat, vidite da one sarađuju sa oba bloka. Ne žele da se odreknu ni američkog ni kineskog bloka. One na neki način akumuliraju ta partnerstva i koriste i jedno i drugo", priča Stojanović.
Šta Beograd dobija od okupljanja nesvrstanih
Za Srbiju današnji Pokret nema isti značaj koji je imao za nekadašnju Jugoslaviju. Stojanović podseća da je Srbija formalno posmatrač, a ne punopravna članica organizacije. Ipak, smatra da okupljanje u Beogradu može da ima konkretne spoljnopolitičke koristi.
"Srbija ne može da se uporedi sa tadašnjom Jugoslavijom. Ako posmatramo i formalnopravno, Srbija je danas samo posmatrač u Pokretu nesvrstanih, dakle nije čak ni punopravni član", kaže on.
Prema njegovim rečima, jedna od najvažnijih koristi jeste međunarodna vidljivost i mogućnost da Srbija sa državama članicama Pokreta razgovara o pitanjima koja su za nju od posebnog značaja.
"Međutim, organizacija ovakvih skupova veoma je korisna za Srbiju jer donosi nekoliko pozitivnih stvari. Pre svega, pruža joj vidljivost na međunarodnom planu. Pruža i mogućnost da se u odnosima sa tim državama održava politika povlačenja priznanja Kosova, jer upravo države članice Pokreta nesvrstanih uglavnom ne priznaju Kosovo", naglašava Stojanović.
Istovremeno, kako ocenjuje sagovornik Insajdera, politički kontakti mogu biti praćeni i ekonomskim interesima, posebno u odnosima sa afričkim državama i drugim tržištima Globalnog juga.
"Takođe, mogu da se otvore pregovori o pristupu novim tržištima za našu robu, naročito afričkim tržištima u oblastima poljoprivrede i namenske industrije", kaže Stojanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Krivična prijava protiv Vučića zbog pomilovanja 49 osoba prosleđena Višem tužilaštvu
17.10.2026.•
0
Krivična prijava protiv Aleksandra Vučića zbog pomilovanja 49 osoba prosleđena je Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, saopštio je predsednik DS Srđan Milivojević.
Tagespost: Vučić želi da zaokruži vlast po Putinovom modelu
17.10.2026.•
1
Raspisivanjem izbora Aleksandar Vučić usudio se na rizičan manevar kako bi u potpunosti zaokružio svoju vlast, a takav manevar je do sada viđen samo u Rusiji, piše danas nemački nedeljnik Tagespost.
Naloženo sakupljanje šumskog semena za obnovu Deliblatske peščare
17.10.2026.•
1
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić doneo je Naredbu o sakupljanju šumskog semena tokom jeseni i zime 2026/2027. godine.
Novinari koji su dali otkaz: "N1 se menja na način koji ne možemo da prihvatimo"
17.10.2026.•
2
Deo novinara i urednika televizije N1 koji su dali otkaz saopštio je da se ta medijska kuća pod novim rukovodstvom menja na način koji ne mogu da prihvate.
"Fantomski komentatori": Kako SNS botovi iz javnih institucija rade za stranku tokom radnog vremena
17.10.2026.•
8
Stotine zaposlenih u javnim ustanovama usred radnog vremena zapravo rade za botovsku armiju Srpske napredne stranke, pokazuje analiza Vremena.
RIK proglasio još dve izborne liste za savete nacionalnih manjina
17.10.2026.•
0
Republička izborna komisija (RIK) proglasila je danas još dve izborne liste za neposredne izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina koji su zakazani za 8. novembar.
Pastor: Nismo politička prostitutka, ne želimo da budemo tas na vagi
17.10.2026.•
13
Balint Pastor, nosilac liste "SVM - dr Balint Pastor" izjavio je da SVM "ne spada u grupaciju političkih prostitutki, ne odriče se prijatelja, saveznika", kao i da ta stranka ne bi želela da bude tas na vagi.
Vlada produžila privremeno smanjenje akciza na derivate nafte do 25. oktobra
17.10.2026.•
3
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, do 25. oktobra, potvrđeno je večeras Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Damnjanović: Čvrsto biračko telo je već opredeljeno, borba se vodi za 10 do 16 odsto neodlučnih
17.10.2026.•
17
U jeku smo predizborne kampanje, a do vanrednih parlamentarnih izbora odbrojava se sitno.
Tepić: Proverićemo fantomska zaposlenja, nema plata iz budžeta za rad u korist SNS-a
17.10.2026.•
20
Jedna od nosilaca izborne liste "Evropska Srbija" Marinika Tepić poručila je da će "nakon promene vlasti biti sprovedena sistematska kontrola svih zaposlenih koje plaća država i njihove evidencije prisustva na radu"
AMSS: Bez zadržavanja na putevima i granicama, kamioni na Batrovcima čekaju šest sati
17.10.2026.•
0
Na putevima u gradovima se zbog vikenda očekuje manje vozila, a tokom dana je moguć veći intenzitet saobraćaja ka izletištima i turističkim centrima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Vuković: SNS prvi put bez jasne poruke, Čupić: Ako je ovo Vučićevo biračko telo, on je gotov
17.10.2026.•
41
Kampanja SNS prvi put nema jasnu i pozitivnu poruku, osim insistiranja da su svi osim njih "izdajnici", dok skup u Novom Sadu pokazuje pad stranke i lične popularnosti Aleksandra Vučića.
Redakcija N1 o odlasku deset kolega: Hvala vam i vidimo se na terenu
16.10.2026.•
10
Redakcija N1 saopštila je da žali zbog odluke desetoro koleginica i kolega da napuste televiziju, ističući da je zabrinjava trenutak u kom se to dešava.
Ponoš: BIA treba da se rasformira, verovatno se već pale neka dokumenta
16.10.2026.•
9
Jedan od nosilaca liste Evropska Srbija, predsednik Srbija centra Zdravko Ponoš izjavio je da ovakva Bezbednosno informativna agencija (BIA) ne služi državi, već jednom čoveku i jednoj partiji i da je treba rasformirati.
MUP: Na mitingu SNS-a u Novom Sadu oko 110.000 ljudi, skup protekao mirno
16.10.2026.•
66
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je na mitingu Srpske napredne stranke (SNS), održanom u na Trgu slobode u Novom Sadu, bilo oko 110.000 ljudi, prema zvaničnoj proceni.
Prijović: Među pomilovanima možda su i optuženi za nadstrešnicu i Generalštab
16.10.2026.•
13
Predsednik Advokatske komore Beograda Vladimir Prijović izjavio je da ima informacije da se među 49 osoba koje je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao nalaze i optuženi za pad nastrešnice i za Generalštab.
Komentari 18
Mihajlo
United States
Evropa najrazvijeniji kontinent na svetu … hahahaahah .. alo .. nije ovo 18 vek. Najrazvijenija je Amerika, pa Kina, čak i Indija ima bdp blizu cele evrope. Ajde joa nešto, dobro ti ide ..haha
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar