Srbija po cenama hrane sve bliža EU, ali ne i po platama - navedeno i koje namirnice su u pitanju
Cene hrane u Srbiji približavaju se proseku EU brže nego cene ostalih proizvoda ili usluga. U slučaju prehrambenih proizvoda dostigle su 96,6 odsto EU proseka.
Foto: 021.rs
Hrana je u našoj zemlji skuplja nego u 11 država centralne i istočne Evrope. Kada se cene uporede sa zemljama članicama iz našeg okruženja, razlika je još veća. Primera radi, u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj, one su na oko 92 odsto evropskom proseka. Ovo je znatno niže nego kod nas, piše Forbes Srbija.
Ovo su nalazi Fiskalnog saveta, objavljeni u najnovijoj studiji "Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika".
U "zidanju" cena hrane, o kojem se u Srbiji priča godinama, a naročito nakon poslednjeg inflatornog talasa, učestvuje, prema ovoj analizi, čak i primarna proizvodnja. Iako se nalazi na samom početku lanca, odnosno ima najmanju moć da utiče na konačne cene, ni ona nije potpuno izuzeta iz ovog očiglednog poremećaja koji u konačnici dovodi do neopravdano viših cena. Pogotovo ukoliko se te cene prehrambenih proizvoda uporede sa dohotkom potrošača u Srbiji.
Uporedivi po cenama, ne i po plati
Fiskalni savet u svojoj studiji konstatuje da je fenomen da manje razvijene zemlje postepeno sustižu bogatije, mereno cenama, "neretko i brže nego što sustižu po prosečnom dohotku", uobičajena pojava. Ni Srbija u tome nije izuzetak. Kada se uporede sve cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju, to je gotovo 60 odsto proseka EU u 2024. I tu je, međutim, Srbija iznad Rumunije (55,1 odsto) ili Bugarske (55,7 odsto).
Sa druge strane, prosečan dohodak nije ni na polovini proseka EU u istoj godini. Doduše, jeste joj se približio. Ovakav dohodak manji je za 15 procentnih poena od onoga u Bugarskoj, iako je ona ekonomski najmanje razvijena članica EU.
Ono što je u Srbiji, međutim, još upečatljivije, jeste rast cena i njihovo približavanje kada govorimo o hrani i bezalkoholnim pićima. Odnosno namirnicama koje u Srbiji čine oko trećine prosečne potrošačke korpe.
"Zbog ovoga, ova činjenica ima dodatnu ekonomsku i socijalnu težinu", konstatuju autori.
Koja hrana je skuplja nego u Evropi
Prema ovoj analizi, cene u šest od 10 kategorija hrane veće su od evropskog proseka, dok je u poređenju sa zemljama centralne i istočne Evrope domaće tržište skuplje u gotovo svim kategorijama. Izuzetak su bezalkoholna pića, žitarice i proizvodi od žitarica.
"Najveća odstupanja naviše u odnosu na prosek EU beleže se kod ulja i masti i to za oko 20 odsto. I kod šećera, džemova i slatkiša, oko 15 odsto. Slične anomalije prisutne su u kategorijama sa većim stepenom prerade, kao što su gotova hrana i drugi prehrambeni proizvodi. Tu su i mleko, mesne prerađevine ili jaja, čije su cene za oko osam odsto iznad nivoa u EU".
Sa druge strane, cene povrća su u Srbiji niže, nalaze se na 90 odsto proseka EU, žitarice, voće i meso na oko 85 odsto. Ipak i tu ima naznaka sustizanja. Na primer, meso je poskupelo od 2022. do 2024. toliko da je u poređenju sa cenama u EU zabeležen skok sa 81,5 na 88,5 odsto tamošnjeg proseka.
"Ovako visok nivo cena hrane ukazuje na postojanje strukturnih anomalija u domaćem prehrambeno-poljoprivrednom lancu. A obzirom na ekonomske karakteristike zemlje moglo bi se očekivati da cene hrane u Srbiji budu osetno ispod evropskom proseka. Za to postoje tri osnova", navode autori.
Pročitaj još
Zašto cene hrane ne bi smele da budu ovolike
Prvo, Srbija je dostigla tek polovinu nivoa razvijenosti EU, a standardna ekonomska pravilnost nalaže da manje razvijene zemlje imaju niži apsolutni nivo cena usled nižih zarada, operativnih troškova i slabije kupovne moći stanovništva. Odlična ilustracija za to su Rumunija i Bugarska kao najmanje razvijene članice. U njima, cene hrane iznose oko 76, odnosno 89 odsto EU proseka. Ovo je znatno ispod Srbije koja je nerazvijenija od obe zemlje.
Drugi razlog leži u činjenici da je Srbija tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To znači da proizvodi više nego što su domaće potrebe i domaća potrošnja. U tom slučaju, "ekonomska logika sugeriše da bi to trebalo da vrši pritisak na snižavanje cena na domaćem tržištu".
I na kraju, država je prethodnih godina radikalno povećala subvencije iz budžeta za agrar do nivoa od jedan odsto BDP-a. To znači da Srbija ne zaostaje za zemljama EU.
"Da je bolje usmeren, ovakav vid podsticaja morao je da se vidi kroz veću produktivnost, stabilniju ponudu i manje pritiske na cene", konstatuju autori.
Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Pad nadstrešnice: Posle tragedije kineskim firmama plaćeno 70 miliona evra
23.10.2026.•
4
Umesto da Infrastruktura železnice i resorno ministarstvo aktiviraju garanciju do 116,3 miliona dolara i obustave dalja plaćanja, konzorcijumu CRIC–CCCC vlast je nastavila da isplaćuje novac iz budžeta.
Više javno tužilaštvo "pažljivo prati" situaciju u vezi sa izborima: Apeluju da se poštuju Ustav i zakoni
23.10.2026.•
8
Beogradsko Više javno tužilaštvo (VJT) je apelovalo na građane, institucije za sprovođenje izbornih radnji i državne organe da se striktno pridržavaju Ustava i zakona Srbije.
Duplo više saobraćajnih prekršaja u zonama škola u odnosu na prošlu godinu
23.10.2026.•
3
Policija je u okviru pojačane kontrole, tokom akcije "Škola", otkrila više od 44 i po hiljade saobraćajnih prekršaja u zonama osnovnih škola.
Muškarac iz Niške Banje osumnjičen za proganjanje
23.10.2026.•
0
Policija je uhapsila 55-godišnjeg muškarca iz Niške Banje koji se tereti za proganjanje.
Zaštitnik građana uvodi dežurstva povodom izbora
23.10.2026.•
3
Zaštitnik građana organizovaće 24-časovna dežurstva počev od 25. oktobra, kako bi građanima omogućio da ukažu na moguće povrede prava tokom izbornog i postizbornog procesa.
Manjak padavina i u oktobru: Kada bi reke mogle da se oporave?
23.10.2026.•
4
Manjak padavina, koji u Srbiji traje od proleća, nastavljen je i u oktobru, a velike reke i dalje imaju nizak vodostaj.
BROJ PO BROJ: Prvo jedan, pa dva, pa... iz početka
23.10.2026.•
2
Mi smo priredili još jedan zadatak.
Počela izborna tišina
23.10.2026.•
5
U nedelju, 25. oktobra, održavaju se vanredni parlamentarni izbori.
Arhiv javnih skupova objavio procenu broja ljudi na Slaviji
22.10.2026.•
3
Arhiv javnih skupova izneo je svoju procenu broja prisutnih na skupu Studentske liste u Beogradu.
MUP ne saopštava koliko ljudi je bilo na Slaviji
22.10.2026.•
21
Ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek nije saopštilo proceno o broju okupljenih na skupu Studentske liste na Slaviji.
Više od 200 obolelih čeka lek za cističnu fibrozu: Centri samo u Novom Sadu, Kamenici i Beogradu
22.10.2026.•
1
Cistična fibroza je teška urođena bolest koja u Srbiji pogađa oko 400 ljudi.
Profesor Čupić zapevao na skupu: "Tama bledi, zora rudi, Srbija se budi"
22.10.2026.•
8
Na predizbornom studentskom skupu na Trgu Slavija profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Aleksandar Čupić zapevao je pesmu "Ajmo grade, svi uz naše mlade".
Odbrana struke: Ovlašćenja za otkrivanje krivičnih dela ne smeju se koristiti za zastrašivanje
22.10.2026.•
0
Neformalna grupa sudija i tužilaca "Odbrana struke" osudila je postupanje policije, tužilaštva i suda, kojim se bez ispunjenih zakonskih uslova, zadire u dom, privatnost i tajnost komunikacija građana.
"Magija" broja tri: Poznati brendovi kroz reklame daju podršku studentima
22.10.2026.•
7
Domaći internet preplavile su reklame u kojima se pojavljuje broj tri - upravo onaj broj pod kojim se nalazi Studentska lista na predstojećim izborima.
Ministar pravde podneo krivičnu prijavu zbog lažne odluke o pomilovanju Vesića i Tanasković
22.10.2026.•
44
Ministar pravde u tehničkom mandatu Nenad Vujić podneo je Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv NN lica zbog falsifikovanja odluku o pomilovanju
Diplomate pitaju: Otkud zaposleni MSP u biračkim odborima u inostranstvu na predlog liste "Ujedinjena Srbija"
22.10.2026.•
4
Diplomate: Kako je moguće da pojedini zaposleni MSP budu u biračkim odborima u inostranstvu, na predlog "Ujedinjene Srbije"
Komentari 32
Jug Bogdan
Pajo
SARIJEL
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar