Šta je Macutova vlada ostavila za sobom: Od "dobrih rezultata" do "teškog nereda"

Autor: Danas (Suzana Peljto)

Info

10.09.2026.

10:40 > 12:04

Posle nešto manje od godinu i po dana, Vlada Đura Macuta završila je mandat. Dok vlast ekonomske pokazatelje vidi kao uspeh, kritičari ukazuju na probleme koji su se tokom njenog mandata nagomilali.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ukoliko bi se statistički ekonomski rezultati ove vlade stavili na papir, moglo bi se zaključiti da je, u odnosu na period kada je preuzela vlast, napravila izvesne pomake.

Pre svega, iako je na kraju prošle godine došlo do usporavanja privrednog rasta na svega oko dva odsto, ove godine BDP je ubrzao i u drugom kvartalu dostigao 3,8 odsto.

Kako prenosi Danas, državni zvaničnici neretko se hvale da je to jedna od najvećih stopa privrednog rasta u Evropi, što je istakao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u trenutku raspisivanja izbora i raspuštanja Vlade. Nešto ređe pominju prošlogodišnji ekonomski rast.

Zatim, tokom mandata Macutove vlade došlo je i do smanjenja inflacije. U aprilu prošle godine, odnosno u trenutku kada je Vlada formirana, inflacija je bila na nivou od oko četiri odsto, da bi u julu ove godine pala na 1,7 odsto.

Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije često ističu da je na pad inflacije uticala Vladina uredba o ograničenju trgovačkih marži, koja je stupila na snagu u septembru prošle godine, a istekla krajem februara ove godine.

Između ostalog, minimalna zarada povećana je u dva navrata. Prvi put u oktobru prošle godine, vanredno, na 500 evra, a zatim od 1. januara ove godine, redovno, na 550 evra.

Penzije su od 1. decembra prošle godine povećane za 12,2 odsto, pa je prosečna penzija dostigla oko 480 evra.

Od 1. januara ove godine uvećane su i plate u javnom sektoru, za 5,1 odsto, a tokom mandata ove vlade prosečna zarada u Srbiji premašila je 1.000 evra. To se dogodilo u decembru 2025. godine.

Kada je reč o završenim infrastrukturnim radovima, ova vlada ostaće upamćena po puštanju u saobraćaj 20 kilometara auto-puta od Pakovraće do Požege, ali i po puštanju u rad pruge od Novog Sada do Subotice.

U oblasti energetike intenzivirani su pregovori o početku izgradnje Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, naftovoda do Mađarske i gasne elektrane kod Niša.

Međutim, ova vlada ostaće upamćena i po nekim lošim ekonomskim rezultatima. Na primer, došlo je do pada stranih direktnih investicija.

Prema podacima NBS, priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u 2025. godini iznosio je 3,48 milijardi evra, što je bilo 33,5 odsto manje nego 2024. godine, kada je priliv bio rekordan i iznosio 5,23 milijarde evra. U prva četiri meseca 2026. godine priliv stranih direktnih investicija u Srbiju pao je za 43,7 odsto međugodišnje.

Međutim, prema tvrdnjama NBS, za ovaj rezultat nije kriva Vlada, već da su na njega uticali globalna neizvesnost i društveno-politička dešavanja u Srbiji.

Ipak, ekonomski stručnjaci godinama upozoravaju da model rasta privrede zasnovan na dovođenju stranih direktnih investicija i podržanom izdašnim subvencijama ne može dugoročno da bude održiv i da su Srbiji neophodne domaće investicije.

Takođe, zbog odlaska stranih investitora, tokom prošle i ove godine došlo je do zatvaranja nekoliko fabrika i smanjenja broja radnika. Tako je zatvorena fabrika Kentaur u Vranju, zatim Sol Pro, takođe iz Vranja, kao i Leoni u Doljevcu, dok je u kompanijama Drekslmajer u Zrenjaninu i Johnson Electric u Nišu došlo do smanjenja broja radnika.

Najveći ekonomski problem za ovu vladu definitivno su predstavljale sankcije Naftnoj industriji Srbije. Međutim, uprkos sankcijama, nije bilo nestašice goriva, ali su cene goriva dostigle rekordne nivoe zbog rata u Iranu i niskog vodostaja Dunava.

Ova vlada suočila se i sa slabijom proizvodnjom električne energije i uvozom struje zbog suše.

"Ekonomski rezultati zadovoljavajući"

Predsednik Saveta guvernera NBS i urednik časopisa MAT Ivan Nikolić ocenjuje da su ekonomski rezultati Vlade čiji je mandat juče završen sasvim zadovoljavajući.

"U principu, zadržan je i ostvaren rast, koji je ove godine čak i ubrzan i nešto je viši od plana", kaže Nikolić za Danas.

Kada je reč o životnom standardu građana, on navodi da je, uprkos naročito visokoj inflaciji prošle godine koja se prenela i na ovu godinu, nastavljen trend rasta uspostavljen ranije.

"Ako posmatramo minimalnu zaradu i vrednost prosečne potrošačke korpe, krajem godine konačno smo dostigli punu pokrivenost, prvi put u istoriji. To možemo pripisati ovoj vladi, ali je svakako reč i o inerciji koja je preneta od ranije i koju su oni nasledili", ističe Nikolić.

Prema njegovim rečima, makroekonomski okvir ostaje stabilan uprkos okolnostima. Inflacija je niska, dok je javni dug stabilan i nije povećan.

Govoreći o otpuštanjima radnika, Nikolić ukazuje da je reč o strukturnim promenama koje su uglavnom izvan dometa ekonomske politike i regionalnog okvira. Kako navodi, zarade su značajno povećane u celom regionu, pa i u Srbiji, zbog čega su troškovi rada postali viši.

"Poslovi vezani za nisku dodatu vrednost i manje zarade, posebno u tekstilnoj industriji, jednostavno više nisu atraktivni i konkurentni ovde. Po tom osnovu neki pogoni se zatvaraju. Međutim, strateški gledano, to je nešto čemu i težimo - da se oslobodimo takvih poslova i pređemo na veću doradu i poslove koji obezbeđuju veću dodatu vrednost", kaže Nikolić.

Kada je reč o energetici i problemima sa NIS-om, Nikolić navodi da Srbija već ima nasleđenu energetsku nestabilnost, koja je pre svega posledica rata u Ukrajini, dok je situaciju dodatno komplikovala početak rata u Iranu u februaru.

"To se ovde nije ispoljilo, osim kroz visoke cene derivata. Izbegli smo nestašice i veće potrese, što treba pohvaliti", ističe sagovornik.

Nikolić ocenjuje i da Vlada nastavlja ekonomsku politiku uspostavljenu ranije, ali da se sve više ulaže u promenu tehnološke strukture privrede. Posebna pažnja, kako navodi, posvećuje se otvaranju tehnoloških parkova i razvoju novih kapaciteta za veštačku inteligenciju i robotiku.

On ukazuje i na značaj proizvodnje novog modela automobila u kragujevačkoj fabrici kompanije Stelantis, koja se u ovom periodu, kako kaže, ispoljava punom snagom.

"To je doprinelo da ne osetimo potrese u industriji i realnom sektoru, a mnogo je doprinelo i ravnoteži naše razmene sa inostranstvom i rastu izvoza", navodi Nikolić, uz napomenu da je i taj rezultat u velikoj meri nasleđen od prethodne vlade.

"Vlada pokazala da u Srbiji vlada teški nered"

Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da je i ova vlada potvrdila da u Srbiji "ne vlada vlada", već "jedan teški nered", koji, kako ističe, predstavlja kršenje ustavnih odredbi i donošenje formalnih odluka van institucija.

Takođe, Kovačević smatra da nije bilo nikakvih konsultacija sa ekspertima kod bilo koje ekonomske odluke i dodaje da su čitave grane privrede potpuno zanemarene, među kojima navodi poljoprivredu i trgovinu. Kao posebne probleme vidi monopol i korupciju.

Prema njegovim rečima, posebno je loše to što se troši mnogo novca na različite stvari, dok se započete investicije ne završavaju.

"Kroz korupciju je otišlo mnogo novca i na neki način je finansijski iscrpljivana ekonomija Srbije", navodi Kovačević.

On ističe i da mali privredni rast koji Srbija beleži treba detaljno analizirati, jer deo onoga što doprinosi rastu BDP-a, kako kaže, nije nužno i pravi ekonomski rast.

"Ono što narod oseća jeste da ljudi koji su bogati i oni koji teže žive imaju potpuno različito iskustvo. Veći deo stanovništva ima lošiji standard, iako u proseku stvari izgledaju drugačije, zbog onih bogatih koji izvlače taj prosek", objašnjava Kovačević.

Kao jedan od važnih propusta navodi i to što Srbija nije iskoristila sve mogućnosti za pomoć iz Evropske unije, niti je, kako kaže, u mnogim drugim stvarima postupala na pravi način.

"Nismo se orijentisali kako treba i kretanje naše ekonomske politike je u jednom neredu", ocenjuje on.

Kovačević ukazuje i na posledice loše organizacije vlasti, koje su, prema njegovim rečima, posebno došle do izražaja nakon požara i drugih štetnih događaja.

"Dosta toga je pokazalo da je vlast neorganizovana, da ona ništa ne uradi na vreme, što košta mnogo više nego što bi koštalo da je sistem organizovan", zaključuje ekonomista.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

da

10.09.2026 • 19:12

ostavili ogroman dug narodu
oni se obezbedili a sad sledi relaks

4 6 -2
zoro

10.09.2026 • 18:01

Pravilna procena!

Djuro je pravilno procenio svoje domete i domete vlade kojoj je predsednik.
Da se mesao u svoj posao, rezultati bi bili jos sto puta losiji nego sto su!
Uz sve to, ni vrhovni Aco, ne bi to bas voleo (mesanje)!

3 4 -1
Mile

10.09.2026 • 13:35

Ostalu su dugovi, čemer i jad.
A oni jadni, postali vlasnici nekretnina u Hrvatskoj i Veneciji.
Jadni oni.

23 33 -10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.