Ratari u Vojvodini sve češće odustaju od zakupa zemlje: Ovo su neki od razloga

Autor: RTS

Info

17.11.2024.

23:52

Do nedavno u Vojvodini gotovo da nije mogao da se nađe ar zemlje da se kupi ili iznajmi. Cene arende često su bile i nerealne, kažu poljoprivrednici. Ali, najuporniji su ih plaćali.

Ratari u Vojvodini sve češće odustaju od zakupa zemlje: Ovo su neki od razloga

Foto: 021.rs

Međutim, ove godine sve je više proizvođača koji odustaju od zakupa zemlje, jer se proizvodnja pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe ne isplati.

Za nama su tri teške godine za poljoprivredu - suša i niske otkupne cene žitarica i uljarica učinile su ovu proizvodnju neprofitnom, zbog čega mnogi poljoprivrednici, ne samo mali i srednji, već i oni najveći, imaju ozbiljan problem.

"Proizvođači ne mogu da se razduže i da dalje servisiraju obaveze koje su preuzeli po pitanju zakupa. U situaciji smo da radeći sa njiva skidamo manju vrednost nego što smo uložili kroz repromaterijal i zakup zemlje. Rod ne pokriva te troškove, ne računajući rad poljoprivrednika i amortizaciju", kaže za RTS Miroslav Kiš iz Udruženja odgajivača goveda rase "Limuzin Srbija".

"Imate ljude koji ne mogu to više da podnesu, pa moraju da prodaju ili mašine ili sopstvenu zemlju da bi se razdužili. Druga opcija je podizanje novih kredita, čime se dodatno zadužujemo. U prethodnom periodu nismo imali subvencionisane kredite, već one sa redovnim kamatama banaka, što je za nas, poljoprivrednike, skupo", dodaje Kiš.

I u Srednjem Banatu poljoprivrednici odustaju od zakupa zemlje. U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da se do ove jeseni nije dešavalo da zakupodavci zovu telefonom i traže ko će da zakupi njihovu zemlju.

"Ranije smo imali jednu isforsiranu utakmicu u licitaciji i dizanje cene arende da bi se došlo do zemljišta. To je posledica uzimanja velikih kredita za savremene poljoprivredne mašine koje su potrebne u ovoj proizvodnji. Ljudi su bili prinuđeni da dođu do što veće površine zemljišta da bi mogli da otplaćuju te kredite, pa je arenda išla i do 300 evra po lancu", objašnjava predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.

"Sada poljoprivrednici imaju neisplativu proizvodnju i na svojoj zemlji, a kamoli na onoj za koju plaćaju arendu. Zakupodavci nude lanac u zakup za 200 evra i niko to ne uzima. To je pad od 30 odsto za zakup, a proizvođačima ne znači ništa. Zemljište koje se obrađuje u zakupu je omča oko vrata u ovakvim uslovima u kojima se trenutno poljoprivreda u Srbiji nalazi. Ja ne radim ni jedan ar u arendi i ne mogu da pokrijem troškove proizvodnje", dodaje Kleut.

Pre deceniju i po, kaže Kleut, cene poljoprivrednih proizvoda bile su više nego danas, dok je repromaterijal bio daleko povoljniji.

"Pšenica košta 20 dinara, a pre petnaest godina koštala je 24 dinara, kada je repromaterijal bio upola jeftiniji nego danas. Kukuruz je tada bio 22 dinara, litra nafte 75, a sada je nafta 200 dinara. Kilogram đubriva je bio 25 dinara, a sada je 70 dinara, dok je prošle godine bio 115", navodi Kleut i dodaje da su u poslednje vreme mnogi poljoprivrednici odustali od bavljenja proizvodnjom i ugasili svoja gazdinstva.

"Građani plaćaju skupu hranu, a proizvođači od toga nemaju ništa. Ako je kilogram pšenice 20 dinara u otkupu, kako je onda vekna hleba 70 dinara, a o kifli da ne pričam. Litra mleka je 35 dinara u otkupu, a u prodavnici je 150 dinara, kad mu je skinuta sva masnoća za pavlaku, maslac...jasno je da svi zarađuju osim poljoprivrednika", ističe Kleut.

U ataru Zrenjanina, kaže, i dalje se mogu naći parcele sa kojih ni kukuruz još nije skinut.

"Ljudi nemaju para za naftu, a kamoli da razmišljaju o jesenjem ili zimskom oranju koje je neophodno uraditi da bi u proleće bila kvalitetna setva i da bi se zadržala vlaga u tom zemljištu", kaže Kleut.

"Ove godine mnogi koji rade i svoju zemlju neće primeniti punu agrotehniku, pa čak i ako budemo imali dobre uslove, neće moći da se ostvari maksimalan prinos, već će biti gubitaka", ističe Miroslav Kiš.

Otkazivanje zakupa mnogo je lakše i češće kod dogovora između privatnih lica, nego kada se državno poljoprivredno zemljište uzima u arendu. U gradskoj upravi Zrenjanina kažu da je interesovanje za zakup ovog zemljišta veliko i da se svake godine na javni poziv za pravo prečeg zakupa prijavi više od 200 zakupaca, dok se nešto manje njih prijavi za licitaciju.

"Cene zakupa za 2024. godinu se kreću od 30 do 320 evra po hektaru, zavisno od kvaliteta zemljišta koje se izdaje. Najčešći zakupci su stočari. Retko se dešava da zakupci sami odustaju od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Do takvih situacija dolazi ako se umanji stočni fond i ako se poljoprivredno zemljište vrati restitucijom. Posledica za raskid ugovora nema, jer zakupci plaćaju zakup unapred, dostavljaju sredstva obezbeđenja za višegodišnji zakup, a predviđeno je da se po raskidu ugovora ta zemlja izdaje na prvoj sledećoj licitaciji", dodaju u upravi Zrenjanina.

Prošle godine u ovoj opštini na period od jedne godine izdato je oko 3.500 hektara, a na više godina 4.300 hektara. Takođe, u Zrenjaninu su na snazi i višegodišnji ugovori za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta koji su ranije potpisani, a kojim je obuhvaćeno skoro 10.000 hektara.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

poljoprivrednici protest poljoprivrednika

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

joj

26.12.2024 • 18:31

@bora

najbolje da vlasnici zemlje placaju da seljaci uzmu njihovu zemlju! sasvim je logicno da hektar zemlje kosta kao metar kvadratni fus stana na Telepu!

1 0 +1
Dejan

18.11.2024 • 13:03

Dil

bravo boro na kvalitetnom i pametnom odgovoru, znaci kriv je sam poljoprivrednik a one oni sto planski unistavaju poljoprivredu ! Da te pozovemo na resavanje problema oko poljoprivrede ?

6 6 0
Nenad

18.11.2024 • 11:50

@bora - Vidi prijatelju, tu zemlju onomad nisu uzimali posteni poljoprivrednici ne zato sto nisu hteli vec zato sto nisu smeli od tih sto zvacu plastiku uz kafu u centru. Pravo pitanje je ko je poslao te "zvakace"?

8 6 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.