Ratari u Vojvodini sve češće odustaju od zakupa zemlje: Ovo su neki od razloga
Do nedavno u Vojvodini gotovo da nije mogao da se nađe ar zemlje da se kupi ili iznajmi. Cene arende često su bile i nerealne, kažu poljoprivrednici. Ali, najuporniji su ih plaćali.
Foto: 021.rs
Međutim, ove godine sve je više proizvođača koji odustaju od zakupa zemlje, jer se proizvodnja pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe ne isplati.
Za nama su tri teške godine za poljoprivredu - suša i niske otkupne cene žitarica i uljarica učinile su ovu proizvodnju neprofitnom, zbog čega mnogi poljoprivrednici, ne samo mali i srednji, već i oni najveći, imaju ozbiljan problem.
"Proizvođači ne mogu da se razduže i da dalje servisiraju obaveze koje su preuzeli po pitanju zakupa. U situaciji smo da radeći sa njiva skidamo manju vrednost nego što smo uložili kroz repromaterijal i zakup zemlje. Rod ne pokriva te troškove, ne računajući rad poljoprivrednika i amortizaciju", kaže za RTS Miroslav Kiš iz Udruženja odgajivača goveda rase "Limuzin Srbija".
"Imate ljude koji ne mogu to više da podnesu, pa moraju da prodaju ili mašine ili sopstvenu zemlju da bi se razdužili. Druga opcija je podizanje novih kredita, čime se dodatno zadužujemo. U prethodnom periodu nismo imali subvencionisane kredite, već one sa redovnim kamatama banaka, što je za nas, poljoprivrednike, skupo", dodaje Kiš.
I u Srednjem Banatu poljoprivrednici odustaju od zakupa zemlje. U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da se do ove jeseni nije dešavalo da zakupodavci zovu telefonom i traže ko će da zakupi njihovu zemlju.
"Ranije smo imali jednu isforsiranu utakmicu u licitaciji i dizanje cene arende da bi se došlo do zemljišta. To je posledica uzimanja velikih kredita za savremene poljoprivredne mašine koje su potrebne u ovoj proizvodnji. Ljudi su bili prinuđeni da dođu do što veće površine zemljišta da bi mogli da otplaćuju te kredite, pa je arenda išla i do 300 evra po lancu", objašnjava predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.
"Sada poljoprivrednici imaju neisplativu proizvodnju i na svojoj zemlji, a kamoli na onoj za koju plaćaju arendu. Zakupodavci nude lanac u zakup za 200 evra i niko to ne uzima. To je pad od 30 odsto za zakup, a proizvođačima ne znači ništa. Zemljište koje se obrađuje u zakupu je omča oko vrata u ovakvim uslovima u kojima se trenutno poljoprivreda u Srbiji nalazi. Ja ne radim ni jedan ar u arendi i ne mogu da pokrijem troškove proizvodnje", dodaje Kleut.
Pre deceniju i po, kaže Kleut, cene poljoprivrednih proizvoda bile su više nego danas, dok je repromaterijal bio daleko povoljniji.
"Pšenica košta 20 dinara, a pre petnaest godina koštala je 24 dinara, kada je repromaterijal bio upola jeftiniji nego danas. Kukuruz je tada bio 22 dinara, litra nafte 75, a sada je nafta 200 dinara. Kilogram đubriva je bio 25 dinara, a sada je 70 dinara, dok je prošle godine bio 115", navodi Kleut i dodaje da su u poslednje vreme mnogi poljoprivrednici odustali od bavljenja proizvodnjom i ugasili svoja gazdinstva.
"Građani plaćaju skupu hranu, a proizvođači od toga nemaju ništa. Ako je kilogram pšenice 20 dinara u otkupu, kako je onda vekna hleba 70 dinara, a o kifli da ne pričam. Litra mleka je 35 dinara u otkupu, a u prodavnici je 150 dinara, kad mu je skinuta sva masnoća za pavlaku, maslac...jasno je da svi zarađuju osim poljoprivrednika", ističe Kleut.
U ataru Zrenjanina, kaže, i dalje se mogu naći parcele sa kojih ni kukuruz još nije skinut.
"Ljudi nemaju para za naftu, a kamoli da razmišljaju o jesenjem ili zimskom oranju koje je neophodno uraditi da bi u proleće bila kvalitetna setva i da bi se zadržala vlaga u tom zemljištu", kaže Kleut.
"Ove godine mnogi koji rade i svoju zemlju neće primeniti punu agrotehniku, pa čak i ako budemo imali dobre uslove, neće moći da se ostvari maksimalan prinos, već će biti gubitaka", ističe Miroslav Kiš.
Pročitaj još
Otkazivanje zakupa mnogo je lakše i češće kod dogovora između privatnih lica, nego kada se državno poljoprivredno zemljište uzima u arendu. U gradskoj upravi Zrenjanina kažu da je interesovanje za zakup ovog zemljišta veliko i da se svake godine na javni poziv za pravo prečeg zakupa prijavi više od 200 zakupaca, dok se nešto manje njih prijavi za licitaciju.
"Cene zakupa za 2024. godinu se kreću od 30 do 320 evra po hektaru, zavisno od kvaliteta zemljišta koje se izdaje. Najčešći zakupci su stočari. Retko se dešava da zakupci sami odustaju od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Do takvih situacija dolazi ako se umanji stočni fond i ako se poljoprivredno zemljište vrati restitucijom. Posledica za raskid ugovora nema, jer zakupci plaćaju zakup unapred, dostavljaju sredstva obezbeđenja za višegodišnji zakup, a predviđeno je da se po raskidu ugovora ta zemlja izdaje na prvoj sledećoj licitaciji", dodaju u upravi Zrenjanina.
Prošle godine u ovoj opštini na period od jedne godine izdato je oko 3.500 hektara, a na više godina 4.300 hektara. Takođe, u Zrenjaninu su na snazi i višegodišnji ugovori za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta koji su ranije potpisani, a kojim je obuhvaćeno skoro 10.000 hektara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
Sin ubio majku kod Novog Bečeja
03.10.2026.•
0
Policija je uhapsila muškarca (40) iz okoline Novog Bečeja zbog sumnje da je ubio majku (69), saopštila je danas tamošnja policijska uprava.
Studenti danas i sutra u akciji "Od vrata do vrata" u Vojvodini
03.10.2026.•
16
Studenti, u sklopu kampanje za predstojeće parlamentarne izbore, danas i u nedelju, 4. oktobra, nastavljaju razgovore s građanima u akciji "Od vrata do vrata".
Obeležena 82. godišnjica oslobođenja Zrenjanina u Drugom svetskom ratu
02.10.2026.•
4
Polaganjem venaca pred Spomen-kosturnicom boraca Crvene armije, spomenik narodnom heroju Sonji Marinković i streljanim rodoljubima i na spomenik Žarku Zrenjaninu obeležena je 82. godišnjica oslobođenja Zrenjanina.
Višečasovno zadržavanje urednika Radio Dira tokom Vučićeve posete Rumi
02.10.2026.•
4
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) upozorila je da je policija zadržala urednika Radio Dira iz Rume u policijskoj stanici oko četiri sata, u vreme posete bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vozači, oprez: Odžaci dobijaju kamere za merenje prekoračenja brzine
02.10.2026.•
2
Opština Odžaci prijavila je početak radova na izgradnji sistema za merenje brzine vozila i kažnjavanje prekoračenja u vrednosti od skoro 13 miliona dinara.
Udruženje iz Novog Sada dobilo 700.000 dinara preko projekta Grada Subotice
02.10.2026.•
1
Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić doneo je četiri rešenja o raspodeli sredstava za sufinansiranje medijskih projekata putem pojedinačnih davanja u ukupnom iznosu od 1,8 miliona dinara.
Protok Dunava na ulazu u Rumuniju smanjiće se na 1.250 kubnih metara u sekundi
02.10.2026.•
1
Protok Dunava na ulazu u Rumuniju, kod Bazijaša, u naredna tri dana biće stabilan na oko 1.350 kubnih metara u sekundi.
Stradala jedna osoba na auto-putu između Novog Sada i Beograda
02.10.2026.•
5
U saobraćajnoj nesreći koja se jutros dogodila na auto-putu kod Novih Banovaca poginula je jedna osoba.
Subotica dobila novu angio-salu, u toku instaliranje savremenog CT-a
01.10.2026.•
5
Subotica je dobila novu angio-salu, dok je u toku instaliranje savremenog CT aparata, a Pokrajinska vlada je u zdravstveni sistem tog grada u prethodnom periodu uložila 1,3 milijarde dinara.
U Sremskoj Mitrovici i Inđiji zaplenjen kilogram amfetamina, uhapšene dve osobe
01.10.2026.•
0
Policija je u Sremskoj Mitrovici i Inđiji zaplenila kilogram amfetamina i uhapsila dve osobe zbog sumnje da su trgovale drogom.
Vlada Srbije usvojila sanacioni plan za obnovu Deliblatske peščare
01.10.2026.•
7
Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvojila je danas Sanacioni plan za područje Specijalnog rezervata prirode "Deliblatska peščara", u cilju obnove i sanacije posledica požara.
Na putu Zrenjanin-Novi Sad vozio 191 km/h, kažnjen sa 160.000 dinara
30.09.2026.•
8
Vozač star 30 godina priveden je jer je vozio automobil brzinom od 191 kilometar na sat na putu Zrenjanin - Novi Sad, gde je ograničenje 80 km/h, saopštila je novosadska policija.
Lančani sudar 14 vozila između Pećinaca i Šimanovaca, ima povređenih
30.09.2026.•
2
U lančanom sudaru 14 vozila na delu auto-puta od Pećinaca ka Šimanovcima, u smeru Beograda, povređeno je nekoliko osoba.
Somborska policija isključila iz saobraćaja pijanog vozača kamiona
30.09.2026.•
0
Policija je u Somboru isključila iz saobraćaja 53-godišnjeg vozača kamiona koji je vozio pijan.
Izabrana jedina ponuda za adaptaciju Omladinskog centra u Bečeju: Radovi vredni 61,1 milion dinara
29.09.2026.•
3
Za adaptaciju budućeg Omladinskog centra u Glavnoj ulici 47 u Bečeju izabrana je jedina pristigla ponuda, vredna 50,93 miliona dinara bez PDV-a, odnosno 61,11 miliona sa PDV-om.
Raspisan tender za poslednju deonicu obilaznice oko Zrenjanina
29.09.2026.•
1
Putevi Srbije raspisali su tender za izgradnju poslednje deonice obilaznog puta oko Zrenjanina, duge 3,613 kilometara.
Tribina Studentske liste u Titelu premeštena nakon ograđivanja Paradnog trga
29.09.2026.•
3
Tribina Studentske liste u Titelu, zakazana za večeras, premeštena je sa prvobitne lokacije nakon što je Opština Titel ogradila Paradni trg, uz obrazloženje da prostor još uvek nema upotrebnu dozvolu.
Saobraćaj usporen na auto-putu kod Kovilja zbog saobraćajne nezgode
29.09.2026.•
0
Saobraćaj je usporen na auto-putu između petlji Kovilj i Beška, oko 1,5 kilometara od petlje Kovilj u smeru ka Beogradu, nakon saobraćajne nezgode.
Ko planira gradnju u Šumarku: Investitor tvrdi da mu požar u Deliblatskoj peščari nije pogodovao
29.09.2026.•
7
U naselju Šumarak, na području Deliblatske peščare, planirana je izgradnja kompleksa od 14 vikend kuća sa bazenima, koje će se prostirati na ukupno 1,4 hektara.
Bogoljub Karić: Ne sme srpski seljak da gleda u nebo
28.09.2026.•
18
Lider Pokreta Snaga Srbije Bogoljub Karić izjavio je da je neophodno promeniti sistem po kojem Vojvodina ima zemlju, i Tisu, Savu i Dunav, a srpski seljak i dalje gleda u nebo i čeka kada će pasti kiša.
Sindikat traži odgovornost gradonačelnice Vršca nakon obrušavanja plafona u jaslicama
28.09.2026.•
2
Savez slobodnih sindikata Srbije zatražio je odgovornost gradonačelnice Vršca Dragane Mitrović zbog obrušavanja dela plafona u jaslicama "Park" Predškolske ustanove "Čarolija" u tom gradu.
Komentari 9
joj
Dejan
Nenad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar