_700.jpg "Spomenik Kralju Petru I Karađorđeviću biće na Trgu republike")
Odluku o izgledu spomenika, kao i njegovoj lokaciji je doneo Savet za kulturu Skupštine grada i prosledio ga odbornicima na usvajanje. U saopštenju Saveta se navodi da je saglasnost da se spomenik monarhu postavi na Trgu republike doneta uz stručno mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i JP "Urbanizam".
Podsetimo, predlog da se podigne spomenik srpskom monarhu Savet je usvojio u oktobru na inicijativu predsednika Matice srpske Dragana Stanića, direktora Muzeja Vojvodine Draga Njegovana, direktora Istorijskog arhiva Novog Sada Petra Đurđeva, direktora Biblioteke Novog Sada Dragana Kojića i direktorke Muzeja grada Vesne Jovičić.
Za sada nije poznato koliko će koštati zidanje spomenika, kao i kada bi mogao da bude postavljen.
Na današnjoj sednici je rečeno i da se inicijativa zasniva na odluci Grada iz 1938. godine da se kralju Petru podigne spomenik, ali je izbijanje Drugog svetskog rata omelo realizaciju, a nova vlast nije bila zainteresovana da diže spomenik.
Petar I Karađorđević (1844-1921) je bio kralj Srbije od 1903. do 1918. godine i kralj Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. do 1921. godine. Petar Karađorđević je bio Karađorđev unuk i treći sin Perside i kneza Aleksandra Karađorđevića. Nakon očeve abdikcije 1858. godine, Petar je sa porodicom živeo u inostranstvu. Školovanje je nastavio u Švajcarskoj, a potom u Parizu, gde je novembra 1862. godine upisao prestižnu vojnu akademiju Sen-Siro. Školovanje u Parizu, pored vojničkog i političkog obrazovanja, doprinelo je i uobličavanju njegovih političkih ideja.
Učestvovao je kao oficir u francuskoj vojsci u Francusko-pruskom ratu. Pod pseudonimom Petar Mrkonjić borio se kao dobrovoljac u ustanku protiv osmanske vlasti u Bosni. Oženio se 1883. godine crnogorskom princezom Zorkom, ćerkom kneza Nikole sa kojom je imao petoro dece, uključujući i naslednika Aleksandra. Posle Majskog prevrata 1903. godine izabran je za kralja Srbije. Kao monarh zalagao se za ustavno uređenje zemlje i građansku demokratiju, a bio je poznat po svojoj libelarnoj politici što je Kraljevinu Srbiju učinilo centrom za južnoslovensko ujedinjenje. Kralj Petar je bio vrhovni komandant srpske vojske u Balkanskim ratovima. Zbog starosti, 24. juna 1914. godine, preneo je kraljevska ovlašćenja na prestolonaslednika Aleksandra. Preminuo je 16. avgusta 1921. u Beogradu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 77
Српска Војводина
NN
Toma
Profesionalni Srbi bi trebalo da nauče da je Srbija postala republika 1944. Ne pre toga, i ne posle toga. Nije postala republika tako što je jedan dan osvanula takva, nego tako što se narod za to izborio i skupo to platio.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar