Zaštita životne sredine u Novom Sadu: Između ekonomskog interesa i opšteg dobra - šta pobeđuje?

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

26.09.2023.

11:00 > 10:59

Stanje životne sredine zavisi od mnogo faktora, a njen uticaj na građane je veliki i odnosi se na kvalitet hrane, vazduha, vode i sve to zajedno utiče na zdravstveno stanje.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Zaštita životne sredine u Novom Sadu: Između ekonomskog interesa i opšteg dobra - šta pobeđuje?

Foto: 021.rs

Iako je značaj zaštite životne sredine velik, ulaganja na republičkom nivou su mala. Situacija u Novom Sadu malo je bolja, ali kako kažu sagovornici 021.rs, uvek može bolje.

O stanju životne sredine u Novom Sadu i problemima smo na tribini organizovanoj u Radio kafeu razgovarali sa profesorom na Prirodno-matematičkom fakultetu Srđanom Rončevićem i Igorom Jezdimirovićem iz Udruženja Inžinjeri zaštite životne sredine.

Hrana, voda, vazduh: Osnovni elementi za život

Ljudsko telo, da bi se normalno razvijalo i održavalo u životu, zahteva tri elementa - hranu, vodu i vazduh. Kvalitet sva tri zavisi upravo od stanja životne sredine.

Ukoliko je nizak kvalitet životne sredine, ova tri elementa značajno se menjaju, a kao uzrok se pojavljuju zdravstveni problemi, koji su sve češći.

Prema Agenciji za zaštitu životne sredine, koja svoje merne stanice ima u Novom Sadu, kvalitet vazduha u Novom Sadu je uglavnom zadovoljavajući. Ipak, ova agencija svoje merne stanice ima samo na dve lokacije u gradu.

Profesor na PMF-u Srđan Rončević za 021.rs kaže da dve merne stanice za teritoriju celog grada nikako nisu dovoljne.

"U nacionalnoj mreži postoje pravila kojima se nalaže da merne stanice moraju da budu udaljene od nekih lokalnih uticaja. Tako, na primer, ako želite da imate mernu stanicu kod Futoške pijace, nju morate da udaljite 50 metara od puta i od svih pratećih uticaja, što realno nije moguće. Dakle, postavljanje stanica prema određenim uslovima mogu da se vide samo uopšteni rezultati stanja van zajednica, ali ne i realni unutar istih", navodi on.

Činjenica jeste da Grad Novi Sad izdvaja brojna sredstva za razvoj zaštite životne sredine, kao što je nabavka električnih autobusa, subvencije za nabavku bicikala ili zamenu kotlova i drvene stolarije.

Srđan Rončević

Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine kaže da su veliki problem po kvalitet vazduha individualna ložišta.

"Zbog loše kontrole upravljanja otpadom, mi imamo situaciju da se lože brojni predmeti koji ne bi trebalo da se lože, čime se apsolutno narušava kvalitet vazduha. Upravo zato postoje preventivna delovanja i mora da se nađe sistem kojim će se oštro kažnjavati oni koji rade nešto ovako", dodaje on.

Podseća da je i republička strategija pokazala da više od 10.000 ljudi godišnje prevremeno umre od posledica zagađenja vazduha.

"Ne treba zaboraviti da je jedan od najvećih uticaja na životnu sredinu upravo termoenergetski sistem i činjenica da se električna energija u Srbiji i dalje dobija iz nisko kvalitetnog lignita. Još jedan od velikih problema koje mnogi Novosađani direktno osećaju i koji je vezan za zagađenje vazduha jeste upravo i povećana koncentracija različitih polena i izazivanja alergija", navodi Jezdimirović.

Igor Jezdimirović

Rončević objašnjava da su građani pri konzumiranju voća i povrća "prepušteni" činjenici da moraju da ove proizvode kupuju.

"Za grad je osobeno da se stanovnici dominantno snabdevaju na pijacama, dok oni koji žive u manjim naseljima mogu sami da proizvode svoju hranu. Jedna potencijalna opasnost po građane koji žive u velikom gradu jeste pitanje da li konzumiraju hranu u kojoj ima pesticida. Naravno da se rade analize, ali je to veliki promet robe i ne možete da znate šta se na svakoj tezgi nalazi u svakom momentu, što zavisi i od znanja i ozviljnosti tog proizvođala ili preprodavca", dodaje on.

Dobro došli u srednji vek

Novosadska Gradska deponija nalazi se na Klisi, a njeno brdo može se videti i sa auto-puta, koji se nalazi odmah pored. O problemu deponije govori se već dugo, koliko traju i obećanja da će se sve rešiti. Gradska vlast je ponudila i rešenje koje obuhvata i to da upravljanje otpadom neće obuhvatati samo Novi Sad, nego i okolne opštine.

Jezdimirović kaže da je ideja dobra, ali da zahteva duži vremenski period za realizovanje. U međuvremenu, ostaje nam trenutni sistem deponovanja koji je, kako kaže, na nivou srednjeg veka.

"Ovaj srednjevekovni sistem zasnovan je doslovno na tome da vi pokupite svoje smeće i bacite ga na deponiju, i eventualno nečim zatrpate kako biste sprečili pojavu požara i prisutnost različitih životinja. Ovakav način sa jedne strane tera ljude koji žive u okolini deponija da se odatle isele, ali je naterao i donosioce odluka da se ovim problemom bave", navodi on.

Podseća i da svaki čovek koji živi u gradu proizvodi dnevno više od jednog kilograma otpada koji se šalje na ovu deponiju.

S obzirom da ovakve deponije nisu dobro sanirane, često se dešava da dođe do požara. Tokom prošle godine je na teritoriji cele Srbije bilo više od 1.700 požara. Objašnjava i da se čini da trenutni negativan efekat deponije ne postoji "jer se pravimo da ne postoji".

"Nažalost, vidimo svakog dana da to brdo raste i da se tamo dešavaju određeni procesi prilikom kojih malo-malo izbije neki požar. Srećom, retko je to slučaj u Novom Sadu, ali bi pravi primer za to bila deponija u Temerinu", kaže Jezdimirović.

Rončević dodaje i da je mantra građana "ne u moje dvorište" uvek prisutna, što je slučaj i sa položajem deponije.

"Mislim da otpad koji generišu Novosađani treba i da ostane kod njih, da gledamo u to brdo i tražimo rešenje, a ne da odnesemo i izručimo svoje smeće negde drugde. Kada razmišljate o pravljenju jedne veće deponije umesto 100 manjih u svakom mestu, rade se analize da li neko malo mesto mora da ima svoju vruću tačku ili ne. Lošije bi bilo kada bi smeće iz Novog Sada išlo u neko manje mesto, ali obrnuto je prihvatljivo sa aspekta ako se upravlja otpadom na odgovarajući način", smatra on.

Ekonomska korist vs. Opšte dobro

Novosađani koji dugo žive u ovom gradu čestu iznose stav da grad više nije ono što je nekada bio. Zgrade su otišle u visinu i grade se "na svakom ćošku", zelenilo polako nestaje, povećava se buka i smanjuje kvalitet vazduha. Sve ovo se oseti onog momenta kada se napusti grad i pređe u neku čistiju sredinu. Upravo ovo znači i da se prostorno planiranje postavlja kao veliki problem.

"Grad raste i umesto da ga širimo, mi pokušavamo da ga podignemo u visinu, što nema preterano logike sa aspekta klimatskih promena i mikro klime", objašnjava Jezdimirović.

Rončević ističe i da je razlika u kvalitetu vazduha, a time i života, primetna u "zelenijim" delovima grada i onim koji su upravo suprotno. Objašnjava da se u gradskom registru zelenih površina ranije videlo da postoje velike razlike u procentu zelenih površina i da se kreće između 20 i 70 odsto.

"Postoje neka rešenja ozelenjavanja izbetoniranih područja, kao što je na primer sađenje drveća umesto parking mesta ili zeleni krovovi. Za sve postoje primeri i načini, samo ih treba primenjivati", smatra on.

Upravo tu, smatra Jezdimirović, dolazi do sukoba zaštite životne sredine i ekonomije.

"Kada imate zelenu površinu, vi nju morate da održavate, što znači da 'Gradsko zelenilo' nikada ne može biti u plusu. Sa druge strane, od te površine može da se napravi parking i da se on naplaćuje, što predstavlja ekonomski isplativiju investiciju. Jedino što će napraviti razliku da li ćete imati zelenu površinu koju treba da finansirate ili parking koji će izvaličiti pare i finansirati nešto drugo jeste ono što mi kao građani jednog grada odlučimo i napravimo pritisak onom ko treba da donese odluku da li će se raditi jedno ili drugo", objašnjava on.

Rončević naglašava da veruje da i donosioci odluka žele čistu životnu sredinu.

"Verujem i želim da verujem u to jer i oni i njihove porodice žive u Novom Sadu, samo je sve stvar prioriteta. Jeste, kupuju se novi električni autobusi kojih bi bilo dobro da ih je više, a prave se i krupne raskrsnice koje bi trebalo da ubrzaju protok saobraćaja i to je dobro. Međutim, uvek može i bolje", smatra on.

Jezdimirović dodaje i da svaka odluka ima svojih posledica.

"Moramo da shvatimo da životu u urbanoj sredini zahteva određena pravila i konsenzus. Ne postoji partijska knjižica koja vas može zaštititi od otpada koji ulazi u vas, od mikroplastike, od zagađenja vazduha, od loše pijaće vode, od svega onoga što će doslovno uticati na život", naglašava on.

Ulaganje u zaštitu životne sredine: Isplativo ili ne?

Ministarstvo zaštite životne sredine nedavno je smanjilo budžet za ovu oblast za čak četvrtinu i preusmerila na neke druge oblasti. Jezdimirović ističe da se u Novom Sadu po ovom pitanju vidi napredak i da je ovo jedan od retkih gradova koji svake godine finansira i naučno-istraživačke aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.

"Sa druge strane, na republičkom nivou vidi se nedostatak interesovanja za ove teme. Tako sada ni kazne za zagađivače životne sredine ne idu u poseban fond, nego u magični ćup zvani budžet Republike Srbije i 50 odsto tog novca ide na finasiranje drugih aktivnosti koji čak i ugrožavaju životnu sredinu", navodi on.

Rončević se slaže sa ovom konstatacijom i dodaje da i u Novom Sadu može biti bolje, ali da nije ni toliko loše.

"Na nacionalnom nivou se mora mnogo više raditi, posebno strategijski. Nacionalni fiskalni savet je jedne godine dao preporuku Vladi Srbije da poveća investiranje u životnu sredinu, odnosno u tretmane otpadnih voda, deponija, voda za pića. Oni su tada procenili da bi upravo ovakve investicije doprinele povećanju budžeta. Nažalost, ova preporuka nije prihvaćena", zaključuje profesor na PMF-u.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Pop84

26.09.2023 • 19:53

@milmar

dobar,vrlo dobar komentar ali se niko sa Klise ne oglasava,zasto ? Da li njima ne smeta deponija,ili je nesto drugo po sredi ? Imate ovako, clana gradskog veca Amidzica,direktora Lisja Djakovica, direktora i glavnog koordinatora Ivana Radojicica, odbornike Popovica,Hemona,Radakovicku i nikome od njih ne smeta deponija ? Licni interes je u pitanju,kai sto je neko dobio novac iz grupe "stop deponiji",i grupa se ugasila,legla lova !zna se i ko je u pitanju,samo polako

5 0 +5
Kad smo kod troškova

26.09.2023 • 18:56

Ko se još seća ovog...

https://www.021.rs › story › Vesti
Kamioni Čistoće "troše" neverovatnih 1.300 litara na 100 km

1 1 0
Zebra

26.09.2023 • 15:09

SNS interes je interes pojedinaca i uvek suprotan od interesa Srbije i naroda!

13 18 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.