Zaštita životne sredine u Novom Sadu: Između ekonomskog interesa i opšteg dobra - šta pobeđuje?
Stanje životne sredine zavisi od mnogo faktora, a njen uticaj na građane je veliki i odnosi se na kvalitet hrane, vazduha, vode i sve to zajedno utiče na zdravstveno stanje.
.jpg "Zaštita životne sredine u Novom Sadu: Između ekonomskog interesa i opšteg dobra - šta pobeđuje?")
Foto: 021.rs
Iako je značaj zaštite životne sredine velik, ulaganja na republičkom nivou su mala. Situacija u Novom Sadu malo je bolja, ali kako kažu sagovornici 021.rs, uvek može bolje.
O stanju životne sredine u Novom Sadu i problemima smo na tribini organizovanoj u Radio kafeu razgovarali sa profesorom na Prirodno-matematičkom fakultetu Srđanom Rončevićem i Igorom Jezdimirovićem iz Udruženja Inžinjeri zaštite životne sredine.
Hrana, voda, vazduh: Osnovni elementi za život
Ljudsko telo, da bi se normalno razvijalo i održavalo u životu, zahteva tri elementa - hranu, vodu i vazduh. Kvalitet sva tri zavisi upravo od stanja životne sredine.
Ukoliko je nizak kvalitet životne sredine, ova tri elementa značajno se menjaju, a kao uzrok se pojavljuju zdravstveni problemi, koji su sve češći.
Prema Agenciji za zaštitu životne sredine, koja svoje merne stanice ima u Novom Sadu, kvalitet vazduha u Novom Sadu je uglavnom zadovoljavajući. Ipak, ova agencija svoje merne stanice ima samo na dve lokacije u gradu.
Profesor na PMF-u Srđan Rončević za 021.rs kaže da dve merne stanice za teritoriju celog grada nikako nisu dovoljne.
"U nacionalnoj mreži postoje pravila kojima se nalaže da merne stanice moraju da budu udaljene od nekih lokalnih uticaja. Tako, na primer, ako želite da imate mernu stanicu kod Futoške pijace, nju morate da udaljite 50 metara od puta i od svih pratećih uticaja, što realno nije moguće. Dakle, postavljanje stanica prema određenim uslovima mogu da se vide samo uopšteni rezultati stanja van zajednica, ali ne i realni unutar istih", navodi on.
Činjenica jeste da Grad Novi Sad izdvaja brojna sredstva za razvoj zaštite životne sredine, kao što je nabavka električnih autobusa, subvencije za nabavku bicikala ili zamenu kotlova i drvene stolarije.
Srđan Rončević
Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine kaže da su veliki problem po kvalitet vazduha individualna ložišta.
"Zbog loše kontrole upravljanja otpadom, mi imamo situaciju da se lože brojni predmeti koji ne bi trebalo da se lože, čime se apsolutno narušava kvalitet vazduha. Upravo zato postoje preventivna delovanja i mora da se nađe sistem kojim će se oštro kažnjavati oni koji rade nešto ovako", dodaje on.
Podseća da je i republička strategija pokazala da više od 10.000 ljudi godišnje prevremeno umre od posledica zagađenja vazduha.
"Ne treba zaboraviti da je jedan od najvećih uticaja na životnu sredinu upravo termoenergetski sistem i činjenica da se električna energija u Srbiji i dalje dobija iz nisko kvalitetnog lignita. Još jedan od velikih problema koje mnogi Novosađani direktno osećaju i koji je vezan za zagađenje vazduha jeste upravo i povećana koncentracija različitih polena i izazivanja alergija", navodi Jezdimirović.
Igor Jezdimirović
Rončević objašnjava da su građani pri konzumiranju voća i povrća "prepušteni" činjenici da moraju da ove proizvode kupuju.
"Za grad je osobeno da se stanovnici dominantno snabdevaju na pijacama, dok oni koji žive u manjim naseljima mogu sami da proizvode svoju hranu. Jedna potencijalna opasnost po građane koji žive u velikom gradu jeste pitanje da li konzumiraju hranu u kojoj ima pesticida. Naravno da se rade analize, ali je to veliki promet robe i ne možete da znate šta se na svakoj tezgi nalazi u svakom momentu, što zavisi i od znanja i ozviljnosti tog proizvođala ili preprodavca", dodaje on.
Dobro došli u srednji vek
Novosadska Gradska deponija nalazi se na Klisi, a njeno brdo može se videti i sa auto-puta, koji se nalazi odmah pored. O problemu deponije govori se već dugo, koliko traju i obećanja da će se sve rešiti. Gradska vlast je ponudila i rešenje koje obuhvata i to da upravljanje otpadom neće obuhvatati samo Novi Sad, nego i okolne opštine.
Jezdimirović kaže da je ideja dobra, ali da zahteva duži vremenski period za realizovanje. U međuvremenu, ostaje nam trenutni sistem deponovanja koji je, kako kaže, na nivou srednjeg veka.
"Ovaj srednjevekovni sistem zasnovan je doslovno na tome da vi pokupite svoje smeće i bacite ga na deponiju, i eventualno nečim zatrpate kako biste sprečili pojavu požara i prisutnost različitih životinja. Ovakav način sa jedne strane tera ljude koji žive u okolini deponija da se odatle isele, ali je naterao i donosioce odluka da se ovim problemom bave", navodi on.
Podseća i da svaki čovek koji živi u gradu proizvodi dnevno više od jednog kilograma otpada koji se šalje na ovu deponiju.
S obzirom da ovakve deponije nisu dobro sanirane, često se dešava da dođe do požara. Tokom prošle godine je na teritoriji cele Srbije bilo više od 1.700 požara. Objašnjava i da se čini da trenutni negativan efekat deponije ne postoji "jer se pravimo da ne postoji".
"Nažalost, vidimo svakog dana da to brdo raste i da se tamo dešavaju određeni procesi prilikom kojih malo-malo izbije neki požar. Srećom, retko je to slučaj u Novom Sadu, ali bi pravi primer za to bila deponija u Temerinu", kaže Jezdimirović.
Rončević dodaje i da je mantra građana "ne u moje dvorište" uvek prisutna, što je slučaj i sa položajem deponije.
"Mislim da otpad koji generišu Novosađani treba i da ostane kod njih, da gledamo u to brdo i tražimo rešenje, a ne da odnesemo i izručimo svoje smeće negde drugde. Kada razmišljate o pravljenju jedne veće deponije umesto 100 manjih u svakom mestu, rade se analize da li neko malo mesto mora da ima svoju vruću tačku ili ne. Lošije bi bilo kada bi smeće iz Novog Sada išlo u neko manje mesto, ali obrnuto je prihvatljivo sa aspekta ako se upravlja otpadom na odgovarajući način", smatra on.
Ekonomska korist vs. Opšte dobro
Novosađani koji dugo žive u ovom gradu čestu iznose stav da grad više nije ono što je nekada bio. Zgrade su otišle u visinu i grade se "na svakom ćošku", zelenilo polako nestaje, povećava se buka i smanjuje kvalitet vazduha. Sve ovo se oseti onog momenta kada se napusti grad i pređe u neku čistiju sredinu. Upravo ovo znači i da se prostorno planiranje postavlja kao veliki problem.
"Grad raste i umesto da ga širimo, mi pokušavamo da ga podignemo u visinu, što nema preterano logike sa aspekta klimatskih promena i mikro klime", objašnjava Jezdimirović.
Rončević ističe i da je razlika u kvalitetu vazduha, a time i života, primetna u "zelenijim" delovima grada i onim koji su upravo suprotno. Objašnjava da se u gradskom registru zelenih površina ranije videlo da postoje velike razlike u procentu zelenih površina i da se kreće između 20 i 70 odsto.
"Postoje neka rešenja ozelenjavanja izbetoniranih područja, kao što je na primer sađenje drveća umesto parking mesta ili zeleni krovovi. Za sve postoje primeri i načini, samo ih treba primenjivati", smatra on.
Upravo tu, smatra Jezdimirović, dolazi do sukoba zaštite životne sredine i ekonomije.
"Kada imate zelenu površinu, vi nju morate da održavate, što znači da 'Gradsko zelenilo' nikada ne može biti u plusu. Sa druge strane, od te površine može da se napravi parking i da se on naplaćuje, što predstavlja ekonomski isplativiju investiciju. Jedino što će napraviti razliku da li ćete imati zelenu površinu koju treba da finansirate ili parking koji će izvaličiti pare i finansirati nešto drugo jeste ono što mi kao građani jednog grada odlučimo i napravimo pritisak onom ko treba da donese odluku da li će se raditi jedno ili drugo", objašnjava on.
Rončević naglašava da veruje da i donosioci odluka žele čistu životnu sredinu.
"Verujem i želim da verujem u to jer i oni i njihove porodice žive u Novom Sadu, samo je sve stvar prioriteta. Jeste, kupuju se novi električni autobusi kojih bi bilo dobro da ih je više, a prave se i krupne raskrsnice koje bi trebalo da ubrzaju protok saobraćaja i to je dobro. Međutim, uvek može i bolje", smatra on.
Jezdimirović dodaje i da svaka odluka ima svojih posledica.
"Moramo da shvatimo da životu u urbanoj sredini zahteva određena pravila i konsenzus. Ne postoji partijska knjižica koja vas može zaštititi od otpada koji ulazi u vas, od mikroplastike, od zagađenja vazduha, od loše pijaće vode, od svega onoga što će doslovno uticati na život", naglašava on.
Pročitaj još
Ulaganje u zaštitu životne sredine: Isplativo ili ne?
Ministarstvo zaštite životne sredine nedavno je smanjilo budžet za ovu oblast za čak četvrtinu i preusmerila na neke druge oblasti. Jezdimirović ističe da se u Novom Sadu po ovom pitanju vidi napredak i da je ovo jedan od retkih gradova koji svake godine finansira i naučno-istraživačke aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.
"Sa druge strane, na republičkom nivou vidi se nedostatak interesovanja za ove teme. Tako sada ni kazne za zagađivače životne sredine ne idu u poseban fond, nego u magični ćup zvani budžet Republike Srbije i 50 odsto tog novca ide na finasiranje drugih aktivnosti koji čak i ugrožavaju životnu sredinu", navodi on.
Rončević se slaže sa ovom konstatacijom i dodaje da i u Novom Sadu može biti bolje, ali da nije ni toliko loše.
"Na nacionalnom nivou se mora mnogo više raditi, posebno strategijski. Nacionalni fiskalni savet je jedne godine dao preporuku Vladi Srbije da poveća investiranje u životnu sredinu, odnosno u tretmane otpadnih voda, deponija, voda za pića. Oni su tada procenili da bi upravo ovakve investicije doprinele povećanju budžeta. Nažalost, ova preporuka nije prihvaćena", zaključuje profesor na PMF-u.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Petak u Novom Sadu: Temperatura do 21 stepen, kulturni događaji i novi radovi
12.11.2026.•
1
Još jedan kraj radne nedelje je pred nama, očekuju nas novi kulturni događaji, a ovog puta bez najavljenih isključenja struje ili vode.
"Drakon" Pozorišta mladih osvojio četiri nagrade u Zrenjaninu
12.11.2026.•
1
Predstava "Drakon" novosadskog Pozorišta mladih osvojila je četiri priznanja na 74. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine u Zrenjaninu.
Nastavlja se izgradnja kanalizacije u Veterniku
12.11.2026.•
0
Dodeljen je ugovor za novu fazu izgradnje magistralnog vodovoda u Ulici Dragoslava Srejovića, u Veterniku.
RTV i Skupština Vojvodine o prekidu prenosa sednica: Biće predložen novi model izveštavanja
12.11.2026.•
1
Predstavnici Skupštine Vojvodine i Radio-televizije Vojvodine (RTV) razgovarali su danas o prekidu višedecenijske prakse direktnog prenosa sednica pokrajinskog parlamenta na Prvom programu RTV-a.
Nakon rušenja plafona u učionici u Kovilju: Deca na onlajn nastavi, čeka se nalaz o stanju zgrade
12.11.2026.•
9
Više od mesec dana nakon što je u jednoj učionici OŠ "Laza Kostić" u Kovilju otpao deo plafona i povredio jednog učenika, nastava u ovom objektu se ne odvija.
Jelena Kleut: RTS i RTV neće vratiti poverenje građana samo smenom direktora i urednika
12.11.2026.•
18
Javni servisi su tokom prethodnih 14 godina sistematski urušavali poverenje građana, a za promenu nije dovoljna samo smena direktora i urednika, već je potrebna dubinska transformacija, kaže za 021.rs Jelena Kleut.
Pokrajinska vlada: Službena putovanja Maje Gojković organizovana u skladu sa propisima
12.11.2026.•
56
Pokrajinska vlada odbacila je kao netačne tvrdnje Zborova Novog Sada da su službena putovanja delegacija predvođenih predsednicom Pokrajinske vlade Majom Gojković plaćana i po nekoliko puta više od stvarnih cena.
Svi studenti koji su konkurisali dobili mesto u domovima u Novom Sadu, Somboru i Zrenjaninu
12.11.2026.•
0
Svi studenti starijih godina osnovnih, integrisanih, master i doktorskih studija koji su konkurisali za smeštaj u studentskim domovima za akademsku 2026/2027. godinu ostvarili su pravo na dom.
Nestala umetnička slika iz Banovine: Tužilaštvo čeka izveštaj policije
12.11.2026.•
18
Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu izdalo je naloge za preduzimanje konkretnih mera i radnji kako bi se utvrdile sve okolnosti nestanka umetničke slike iz zgrade Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine.
U petak natprosečno toplo za ovo doba godine i vetrovito
12.11.2026.•
0
U Novom Sadu će u petak biti natprosečno toplo za ovo doba godine i vetrovito.
Dekani novosadskih fakulteta pružili podršku dekanu Akademije umetnosti Zoranu Krajišniku
12.11.2026.•
17
Dekani četiri fakulteta Univerziteta u Novom Sadu pružili su podršku dekanu Akademije umetnosti Zoranu Krajišniku, nakon što su studenti u blokadi zatražili njegovu ostavku.
Novi štrajk u BioSensu: Podrška inicijativi za smenu Madića, traži se smena direktorke
12.11.2026.•
2
Sindikat BioSens organizuje novi štrajk upozorenja u četvrtak, 12. novembra, u 13 časova, zbog nastavka krize upravljanja Institutom i izostanka odgovarajuće reakcije nadležnih organa.
Pasterov zavod: Direktorka zaposlila sina svog partnera, brojni problemi u ustanovi
12.11.2026.•
28
Pasterov zavod, nacionalna referentna ustanova za besnilo, nalazi se u veoma teškoj situaciji, svedoči za 021.rs bivši direktor Dušan Lalošević.
Hotel Radisson Blu stiže u Novi Sad
12.11.2026.•
16
Radisson Blu Hotel Novi Sad biće otvoren u 2027. godini.
FOTO: Šta se prodaje u Novom Sadu - od garsonjera do lokala
12.11.2026.•
0
Ukoliko ste u potrazi za nekretninama, za život, izdavanje ili posao, imamo nekoliko predloga za vas.
Narušeno zdravlje vladike Irineja Bulovića, SPC pozvala na molitvu
12.11.2026.•
28
Narušeno je zdravlje vladike Irineja Bulovića.
Hapšenje u Novom Sadu zbog projekata: Oštetio budžet za 2,7 miliona
12.11.2026.•
20
Zastupnik novosadskog udruženja građana "Signum" uhapšen je zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica.
Uhapšene dve osobe iz novosadske firme, isplaćivali milione za fiktivne radove
12.11.2026.•
23
Dve osobe iz novosadske firme uhapšene su zbog sumnje da za poresku prevaru, utaju poreza i pranje novca.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 28 beba
12.11.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 28 beba.
Danas toplo, povremeno kiša
12.11.2026.•
0
U Novom Sadu će danas biti pretežno oblačno i osetno toplije, povremeno sa kišom.
Zborovi Novog Sada: Maja Gojković za službena putovanja trošila i po tri puta više od stvarnih cena
11.11.2026.•
49
Zborovi građana Novog Sada saopštili su danas da je predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković na službena putovanja trošila sume koje su i po nekoliko puta veće od stvarnih cena smeštaja, prevoza i drugih troškova.
Komentari 12
Pop84
Kad smo kod troškova
Kamioni Čistoće "troše" neverovatnih 1.300 litara na 100 km
Zebra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar