Ovo je priča o čuvenom Subi: "Kralju iluzije" koji je muzikom spojio Novi Sad i Brazil

Aleksandra Reves

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs
Novi Sad
09.11.2023.
17:30 > 14:41
Čuveni Mitar Subotić Suba dobio je svoju skulpturu na platou na Limanskom parku koji nosi naziv po njemu, a Novosađani ga znaju kao svog čoveka koji nas je predstavio "u svetu".
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Ovo je priča o čuvenom Subi: "Kralju iluzije" koji je muzikom spojio Novi Sad i Brazil
Foto: 021.rs (ilustracija/Mihael Zepetelo)
Mnogi Subu znaju i po pseudonimu Rex Ilusivii, kojim se na početku svoje karijere predstavio muzičkoj sceni. On je, kao i mnogi umetnici, bio čovek pre svog vremena, vizionar.
 
Ovaj rođeni Novosađanin preminuo je prerano, sa samo 38 godina, ali način na koji je došlo do toga samo potvrđuje njegovu veličinu i požrtvovanost koju je imao za svoju muziku.
 
Godine 1999. Suba je živeo u Sao Paolu, kada se spremao za evropsku turneju povodom izlaska albuma "Sao Paulo Confessions". U isto vreme je završio i svoj novi album sa Bebel Žilberto "Tanto tempo".
Početkom novembra te godine, u ranim jutarnjim satima izbio je požar u njegovom stanu, koji je koristio i kao studio. Kako navode očevici, Suba je prvo bezbedno evakuisan, ali se potom vratio u stan koji je bio u dimu i plamenu kako bi spasio trake sa svog novog albuma. Nešto kasnije je preminuo u bolnici od posledica gušenja dimom.
 
Suba je tokom svog života sarađivao sa mnogim značajnim imenima, kao što su Milan Mladenović, Marina Perazić, Masimo Savić, Žoao Donato, Bebel Žilberto, grupe Haustor i La Strada i mnogi drugi.
Čovek koji je pomerao granice muzike
 
Mitar Subotić Suba bio je klasično školovani muzičar, koji je svoju ljubav prema muzici stekao prvo slušajući je, a onda i eksperimentišući sa zvukovima pod uticajem muzike Erika Satija i Brajana Ina.
 
Izučavao je džez i etno muziku Balkana i istočne Evrope, a preseljenjem u Brazil je istraživao muziku starosedelaca ove države, kao i afro-brazilske ritmove.
 
 
Subine prve kompozicije elektronske muzike prvo su čuli tadašnji slušaoci Radija Novi Sad u "YU pop sceni" i širom Jugoslavije popularnoj emisiji "Novi vidici", koju je vodio Dragan Gojković. Sve tadašnje kompozicije dostavljao je anonimno, potpisujući ih pseudonimom "Rex Ilusivii".
 
Po novosadskim fasadama tada su se pojavili grafiti "Rex Ilusivii je lep" i "Rex Ilusivii je pametan". Ovaj "kralj iluzije" je potom otkrio svoj identitet i počeo da nastupa u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Subotici.
 
U to vreme je počeo da sarađuje i sa afirmisanim muzičarima, pa je tako sa strip crtačem Zoranom Janjetovim snimio pesmu "Jeti", sa frontmenom grupe Ekatarina velika Milanom Mladenovićem obradio je hit Džejmsa Brauna "Sex Machine". Singlove je snimio sa Igorom Popovićem iz grupe Džakarta, odnosno pesmu "Arabia", a sa Marinom Perazić "Plava jutra".
 
 
"Rex je posebna priča. Rad sa 'La stradom', sa kojom se savršeno razumevao, bio je potvrda da je naučio zanat i da sad može da krene u svet, a ostalo je, što kažu, istorija. Prvo je krenuo da osvaja Jugoslaviju, a onda nastavio sa ostatkom sveta ili što bi Lenard Koen rekao 'First we take Manhattan', dakle prvo osvajamo Menhetn, a onda će ceo svet biti naš", ispričao je jednom prilikom za 021.rs nekadašnji urednik na Radiju Novi Sad Anđelko Maletić.
 
Svoj debi "Disillusioned" objavio je 1987. godine, povodom tridesetogodišnjice emitovanja emisije "Randevu s muzikom" Radio Novog Sada u samo 500 primeraka. Na snimanju ovog albuma učestvovali su Milan Mladenović, Uroš Šećerov, Massimo Savić, Zoran Radomirović Švaba i pijanistkinja Branka Parlić. 
 
"Ne pišem tekst na muziku, nego muziku na zvučni zapis situacije koja mi se dogodila. Kao i uvek što radim, želim da snimam potpuno različite stvari", rekao je tada Suba.
 
Komponovao je i muziku za filmove, pozorišne predstave, balet, televizijske emisije, reklame, špice za Radio Novi Sad. Sredinom osamdesetih Suba se odselio u Pariz, gde je radio i na projektima za pozorište, balet, film, televiziju, modne revije i ostalo.
 
U isto vreme, radio je i kao producent, pa je tako produciorao album grupe Haustor "Bolero", a potom je usledila i saradnja sa grupom Oktobar 1864 na albumu "Igre bojama" i grupom Ekatarina velika za album "Samo par godina za nas". 
 
Za ambijentalnu instalaciju "The Dreambird, In The Mooncage", snimljenu u saradnji sa Goranom Vejvodom u Parizu 1988. godine, Suba je nagrađen Unesko nagradom za promociju kulture.
 
 
Nagrada se sastojala od stipendije za tromesečno istraživanje afro-brazilskih ritmova u Brazilu. Godine 1990, na poziv kulturnog atašea Vlade Brazila, seli se prvo u Rio de Ženeiro, a ubrzo se za stalno naseljuje u Sao Paolu.
 
Suba se brzo uklopio u muzički svet novog okruženja i počeo je da komponuje kao i u Evropi, a u radu je kombinovao tradicionalne brazilske ritmove sa elektronskom muzikom.
 
"Imam svoje nade kokotović ponovo, imam svoje milane mladenoviće tamo. Uspeo sam da preselim čitav moj mali svet iz Novog Sada, Beograda, Pariza i da ga pronađem u Sao Paulu. Sa te strane sam vrlo srećan. Imam s kim, imam za šta, imam publiku koja će to da gleda, ili da čuje. Izgleda da sam napravio pravu stvar što sam otišao, pošto je za moju glavu to najbolje mesto na kojem sam bio", rekao je u intervjuu za Radio Novi Sad 1990. godine.
 
 
U proleće 1994. godine sa Milanom Mladenovićem i brazilskim muzičarima počinje projekat "Angel's Breath", koji je objavljen u Srbiji. 
 
Suba je 1999. godine izdao album "Sao Paolo Confessions", koji je objavljen i u Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama i Japanu. Na disku su pevale Cibelle, Katia B. i Taciana, a svirali su džez gitarista Andre Gerraisatti, perkusionista Joao Parahyba i članovi grupe Mestre Ambrosio.
 
Iste godine je producirao i album brazilske pevačice Bebel Žilberto "Tanto Tempo". Suba je nastradao 2. novembra 1999. godine, nakon što je požar zahvatio njegov studio, prilikom pokušaja da spase muziku.
Posthumno priznanje: Veliko u Brazilu, manje u Srbiji
 
Album "Tanto Tempo" Bebel Žilberto, u produkciji Mitra Subotića Sube, objavljen je 2000. godine. Ubrzo je postao najprodavaniji album jednog brazilskog umetnika van Brazila svih vremena, a Žilberto je za ovaj album dobila tri Gremi nagrade.
 
 
Suba je tokom svog života stekao brojne prijatelje, a oni koje je stekao u Brazilu su u uspomenu na njega objavili album "Tributo", s novim verzijama pesama ovog velikog umetnika. Osim toga, osnovan je i "Suba institut" u Sao Paulu.
 
Subina majka i predsednica Fondacije "Mitar Subotić Suba" Ruža Subotić je na otvaranju skulpture namenjene njenom sinu rekla da je očigledno elektronska muzika koju je on stvarao imala budućnost, a svojevremeno je bila zabranjena na Akademiji.
 
"Suba je imao dve domovine, ova naša zemlja i naš grad koji je neizmerno voleo i jedan drugi grad, Sao Paolo, koji mu je pružio šansu da se razvija i omogućio svetska dostignuća u muzici, elektronici i ostalom. Ako se sačuva njegova muzika, ona će biti putokaz za mnoge mlade ljude kojima će se fondacija posvećena Mitru Subotiću Subi baviti", poručila je ona.
 
Svojevremeno je na Exit festivalu pokrenut stejdž koji je nosio njegovo ime, ali on više ne postoji. Ipak, Novi Sad odao je poštu ovom svetskom, a opet domaćem umetniku davajući naziv platou u Limanskom parku Subin plato, na kom se sada nalazi i skulptura namenjena njemu.
 
Otkrivanju skulpture prisustvovali su brojni Novosađani koji su poznavali ovog poznatog umetnika i njegova porodica, ali i oni koji ga nisu poznavali i koji su došli da mu odaju počast.
 
  
 
Autor Milan Kulić objašnjava za 021.rs da je skulpturom hteo da u 3D format prenese ono o čemu je Suba pisao u svojim notama.
 
"Mitar Subotić Suba bio je avangardni umetnik, koji je radio u jednom periodu kada je elektronska muzika bila malo shvaćena i priznata, a danas vidimo njenu širinu i njene doprinose i značaj. Na samu skulpturu sam hteo da prenesem ono o čemu je Suba pisao u svojim notama, a to je priroda, sadržajnost samog zvuka i tona", naveo je on.
 
Dodaje i da je skulptura prvo rađena u gipsanom materijalu, a kasnije je pravljen odlivak u livnici plastičnim postupkom od aluminijuma koji sada vidimo i koji je trajni materijal.
 
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Novosadska muzika Mitar Subotić Suba

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

  • Reći ću

    09.11.2023 • 18:21
    da ovakvu "skulpturu"
    Suba nije zaslužio, ne zna se šta je jeftinije i jadnije, "skulptura", materijal ya istu ili izjava autora "skulpture". Garant ne'ete objavitiali morao sam ovo napisati.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 1 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Procena mogućeg izbornog ishoda: Studentskoj listi 48,5 odsto glasova na izborima, a SNS 38,6 odsto
Procena mogućeg izbornog ishoda: Studentskoj listi 48,5 odsto glasova na izborima, a SNS 38,6 odsto
Srbija jedina iz Evrope poslala predstavnika na proslavu godišnjice pobede talibana u Avganistanu - zašto?
Srbija jedina iz Evrope poslala predstavnika na proslavu godišnjice pobede talibana u Avganistanu - zašto?
Milanović (Fiskalni savet) o novcu koji Vučić
Milanović (Fiskalni savet) o novcu koji Vučić "deli" građanima: Vraćaće ga kroz veći javni dug i kamate

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Dolazi utorak: Šta vas očekuje

Dolazi utorak: Šta vas očekuje

31.08.2026.• 0
Počela je nova radna nedelja, a tek malčice za njom kasni nova školska godina. U Novom Sadu nas, pored školaraca, očekuje još jedan topao letnji dan, malo hladnija noć i po koji radovi.
Najkomentarisanije