Novosadski studenti kroz startap do zarade i rešenja problema: Kako lako do solarnih panela?

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

13.11.2023.

16:18 > 16:10

Četvoro studenata Fakulteta tehničkih nauka pokušavaju da unovče svoju ideju. Ulazak u preduzetništvo još tokom studija naučilo ih je vredne lekcije - iako kažu da i dalje malo toga zapravo znaju.

Novosadski studenti kroz startap do zarade i rešenja problema: Kako lako do solarnih panela?

Foto: 021.rs

U novom izdanju preduzetničkog serijala "Biznis plan" na 021.rs donosimo priču o studentima, softverskim inženjerima koji imaju nameru da građanima olakšaju montažu solarnih panela. Ujedno, rade na platformi koja pomaže privredi da dopre do građana zainteresovanih na prelazak na sunčevu energiju.

"Solarise" je projekat s kojim Uroš Poček, Tamara Ilić, Tina Mihajlović i Milica Sladaković planiraju da izađu na tržište 2024. godine. Reč je o web platformi koja bi pojedincima i firmama omogućila da olakšaju ceo postupak postavljanja solarnih panela kroz pravovremene informacije o vrednosti investicije, isplativosti, vrsti panela i sve ostalo što je bitno da bi se prešlo na drugi izvor energije.

"Napravili smo softver koji omogućava da ukucate adresu i objekte na kojima želite da postavite solarne panele, a mi na osnovu te adrese pronađemo satelitski snimak vašeg krova i pomoću istreniranog modela veštačke inteligencije damo analizu isplativosti cele ideje. Saznaćete koliko bi vas sve koštalo, koliko biste uštedeli, koje benefite biste imali. Ideja je nastala nakon našeg učešća na 'Hackathonu' Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, programerskom takmičenju koje podrazumeva rešavanje zadataka u vrlo kratkom roku, a ove godine fokus nije bio toliko na programiranju koliko na ideji, rešavanju problema koje građani imaju", priča Uroš.

Rešavanje dileme o solarnim panelima: Uroš Poček, jedan od kreatora "SolaRise"

On i njegova ekipa analizirali su zbog čega veći broj ljudi ne prelazi na solarne panele. Sve se pretvorilo u biznis poduhvat koji sada ide ka velikim investicijama.

"Nismo zapravo ni znali šta je startap dok nismo ušli u takmičenje. Znali smo da želimo da radimo na rešavanju ovog problema jer nas je cela priča zapravo vrlo zainteresovala. Sa mentorima smo uobličavali ideju i naredni korak bi nam bio da omogućimo firmama koje se bave ugradnjom solarnih panela da koriste naš softver i korisnicima time pruže dodatne opcije za solarne panele", objašnjava ovaj student FTN-a.

Od ideje da pomognu ljudima ovi studenti mogu i da zarade. Zato moraju da imaju biznis model i uslugu koju će ljudi zapravo želeti da plate. Iz tog razloga će "Solarise" početkom naredne godine izaći na tržište i videti kakve šanse ima kod firmi.

"Nadamo se da ćemo preko partnerstava proširiti ponudu u Grčkoj, a potom i u drugim delovima Evrope - cilj nam je da ne budemo samo priča za srpsko tržište. Ukoliko dobro istreniramo model veštačke inteligencije, on će moći da obavi svoja merenja i analize bilo gde na svetu. Trenutno ga testiramo u Evropi i verujemo da ćemo imati dobru startap priču", priča Uroš Poček za "Biznis plan" na 021.rs.

Učenje o preduzetništvu - najteži deo posla

Na ovoj ideji studenti rade oko pola godine i to je, kaže Uroš, čak i previše dug period za jedan startap. Razlog je činjenica da su u ovu priču ušli mladi ljudi iz iste branše koji nemaju nikakvo iskustvo iz preduzetništva, pa je pred njim učenje o oblasti koja je i mnogim iskusnijim vlasnicima firmi teška za savladati.

"Mi smo softverski inženjeri i mi znamo da napravimo softverski proizvod, ali biznis deo priče nam je bio potpuno nepoznat. Na nama je bilo da pažljivo isplaniramo kako da prodamo taj softver, odnosno da stvorimo najbolje korisničko iskustvo za građane koji i da ugrade solarne panele - zapravo je stvaranje tog iskustva najveći problem firmi koje ugrađuju panele. Morate da se na neki način iskažete na tržištu i ponudite nešto vredno novca, da držite do profesionalnosti i imidža, a naš stav je da 'Solarise' ima tržišni potencijal", objašnjava Uroš.

Oni koji tek krenu da se bave biznisom shvate koliko je to drugačiji način razmišljanja u odnosu na, recimo, neki posao u kompaniji koji vi ne vodite, ili u odnosu na čistu nauku. Mnogo toga treba da naučite kad ulazite u preduzetništvo i pitanje je koliko ćete dobro taj deo savladati i koliko vas uopšte interesuje. Naš sagovornik otkriva kako je "Solarise" tim prošao od svojih početničkih dana.

"Mi smo tek kasnije na našem putu shvatili da smo očigledni početnici, a kad si početnik, ne možeš to baš jasno da razumeš. Misliš da znaš nešto što zapravo ne znaš, ali nije tako jednostavno. Tu su nam mentori bili od ogromne pomoći jer su nas usmerili na pravi put, radimo sa zaista puno pametnih ljudi. Mi smo do sada učili, a učimo i dalje o osnovama preduzetništva, mapiranju problema, o biznis modelima i svemu ostalom što moramo da savladamo", priča ovaj student.

Početnici koji imaju veliku želju za znanjem - kreatori "SolaRise"

Dosta velik problem sa kojim se mladi ljudi danas susreću je pronalaženje partnera za realizaciju biznis ideja. Zato će ekipi softverskih inženjera, lekara, profesora ili drugih pojedinaca i stručnjaka biti teško da izađu iz svojih okvira jer nemaju "drugi pogled" i ljude koji će im pružiti informacije koje nemaju.

Baš zbog toga što mladi ljudi često nemaju s kim iz drugih delatnosti da realizuju ideju, javila se potreba da se različite struke okupe na jednom mestu. Uroš i njegove kolege zato realizuju još jednu ideju, a ona se zove StudentVentures.

"Mladi smo, nemamo pojma i jedno je kad nešto slušate od svojih mentora, a sasvim druga priča je kad pokušate nešto, pa naletite na zid. Solarise ide u nepoznate vode i mi stalno učimo, a tako je i sa StudentVentures, platformom koja bi trebalo da reši problem formiranja timova. Ljudi koji imaju ideju i žele da započnu biznis na ovoj platformi mogu da nađu ljude iz drugih domena i sa različitih fakulteta, da se povežu i da zajedno rade na realizaciji ideja. Neko ko je student medicine ili biologije, a želi da napravi aplikaciju za merenje pritiska, može na našoj platformi da nađe čoveka sa softverskog inženjerstva koji bi napravio aplikaciju. Gledamo da i od ove ideje napravimo startap za ceo region", otkriva Uroš Poček.

O stavovima mladih o startapima, biznisu u Srbiji i potencijalima za rastom poslušajte detaljnije u emisiji koju smo realizovali u "Biznis planu".

U narednom izdanju ovog serijala bavimo se "motorom" srpske ekonomije - malim preduzetnicima i njihovim konkretnim problemima.

Pratite "Biznis plan" do kraja godine i saznajte detalje o različitim preduzetničkim temama, koje su naročito korisne početnicima. Radijske emisije slušajte premijerno nedeljom u 9h na radio021.rs ili na 92,2 MHz, a članke čitajte ponedeljkom na 021.rs.

Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Aleksandar

13.11.2023 • 21:35

Odgovor

Bravo deco, Vi ste budućnost ove zemlje.

10 3 +7
Soko zove orla

13.11.2023 • 20:52

Divan clanak

Veoma zreli mladi ljudi i normalne savremene ideje. Istina je da ne razmislja vecina ovako i zato ne uspeju svi. Preduzetnik biti nije lako. U potpisu - preduzetnik vec 15 godina.

7 4 +3
Марко

13.11.2023 • 18:23

Супер идеје

Свака част студентима!

Много ће научити из тих подухвата. Такође дају леп пример осталим младим људима.

Лепо је од вас што промовишете овакве људе.

20 1 +19

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.