Biznis i zaštita životne sredine u Srbiji: Kad želite da poslujete održivo, ali nemate uslove za to
Kako se baviti održivim poslovanjem i "zelenim" biznisom u Srbiji kada država sama ne poštuje ili uopšte nema propise iz oblasti zaštite životne sredine?
Foto: Pixabay
Odgovor je - teško, ali ne i nemoguće. Zelene ideje postaju sve više zastupljene, sa sve više fondova koji se otvaraju ka ovim preduzetnicima.
Tu su i standardi koji se menjaju i zakoni koji će, pre ili kasnije, morati da stanu na stranu zaštite životne sredine. Više standarde i neke ekološke prakse u Srbiju donose i strane kompanije, koje pažljivo biraju dobavljače i favorizuju one koji takođe drže do načela zaštite životne sredine.
U ovom izdanju "Biznis plana" na 021.rs govorimo o održivom preduzetništvu, koje podrazumeva manje generisanja otpada, reciklažu više vrsti materijala i nultu emisiju zagađujućih materija. Ovakvim firmama fokus neretko nije na profitu koliko na održivom konceptu poslovanja. Sve ovo zvuči korisno i neophodno, ali koliko je u Srbiji izvodljivo u serijalu "Biznis plan" otkriva Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović.
Srbiju je, kaže Mitrović, muka naterala da krene ka održivosti, da se preutemelji i shvati da su klimatske promene jedne od najvećih rizika po zdravlje, ali i sve druge oblasti života.
"To preusmerenje počinje kad je počelo i globalno zagrevanje, a ono nije od juče. Mi smo sada zapravo u pojasu globalnog ključanja i čitav svet se okreće zelenim idejama. One su nastale još sredinom prošlog veka, kad su utemeljene u zaštiti biodiverziteta i prirode, a i danas su deo javnih politika. O zelenim idejama pričaju i civilne organizacije i političke elite i biznis asocijacije i ako bismo tražili šta je to zeleno u njima, naišli bismo na prilično jednostavne principe", otvara ovu temu naš sagovornik.
Srbija je, podseća, i ustavno regulisala pravo na životnu sredinu, temu kojom počinjemo da se bavimo nakon bombardovanja 1999. godine.
"Tad počinje ciklus kad mi intenzivno pratimo životnu sredinu, a sve do 2000. godine mi smo imali prilično romantičan pogled na sve, po modelu 'više cveća, manje smeća'. To je socijalna ekologija, a danas je ekologija matematika i ekonomija, deo je profita i procesa", dodaje Mitrović i naglašava da je Srbija od posledica klimatskih promena u poslednje 23 godine imala direktnu štetu koja iznosi više od osam milijardi evra.
Našem boljitku ne pomaže prilagođavanje romantizacije zaštite životne sredine, kad mnogi koriste izraze koje uopšte ne razumeju. Tako je danas sve "održivo".
"Ova pojava je prisutna kod nas i naziva se 'green washing', kada imitirate održivost i zapravo ne radite ono što je po zakonima prirode i čemu se moramo vratiti. Mi nemamo izbora, kao država i društvo - moramo resetovati navike, potrebe, potrošnju, kretanje, moramo zaboraviti na život koji je bio pre jer nas čeka potpuno novi ciklus u budućnosti, a biće jako zahtevan", kaže naš sagovornik iz Privredne komore Srbije i dodaje da su pred nama novi apokaliptični periodi.
To faktički znači da ćemo mi morati da se suočavamo sa posledicama kakve su po nas ovog jula imale superćelijske oluje, a te posledice su bile prilično užasne.
Čime se bave naše održive kompanije?
Pre svega, treba reći da održivost kao koncept poslovanja nisu stvorile naše firme, a ceo posao sa svojim standardima donele su nam i inostrane kompanije, uz izuzetke firmi koji su ovu ideju pokrenule i primenjuju kod nas. Kad je reč o tim multinacionalnim kompanijama, one su podigle alate održivosti i odgovornost lokalne zajednice, ali i odnos prema svojim zaposlenima što automatski menja i propise u Srbiji. Firme koje neguju ove principe održivost uglavnom biraju da sarađuju sa sličnim kompanijama, pa se sada lanci dobavljača prilagođavaju ovim novinama da bi opstali u poslu. Siniša Mitrović kaže da Privredna komora prati ova kretanja od 2018. godine.
"Tržište je nemilosrdno i jasno je postavilo pravila igre. Vi ne možete da opstanete danas sa vašim proizvodom ako nemate kvalitetno razgradivu ambalažu, ako ne upravljate životnim ciklusom, odnosno šta se dešava sa vašim proizvodom kada postane otpad. Da li ste koristili obnovljive izvore energije, koliko ste uzeli prirodnih, a koliko reciklabilnih resursa, to su sve pitanja koja su vrlo aktuelna. Evropska komisija je donošenjem paketa cirkularne ekonomije jasno postavila ciljeve do 2030. godine koji se baziraju na klimatskoj, resurnoj i energetskoj neutralnosti. Mi izvozimo 80 odsto naše robe na evropsko tržište i preti nam velika opasnost da, ako ne usvojimo standarde održivosti i cirkularnosti, naše tržište bude zatvoreno", upozorava naš sagovornik.
Srbija je 1. oktobra ove godine konačno počela da obračunava emisije ugljenika, metala i veštačkih đubriva i to je jedan način na koji se prilagođava ekološkim standardima.
Postoji mit da se ovim zelenim idejama u Srbiji bave samo mladi jer postoje ljudi koji su decenijama u poslu i neguju principe smanjenja zagađenja u preduzetništvu. Vlada generacijski miks, kaže Mitrović i dodaje da su sve zastupljenija održiva mala i srednja preduzeća, koja svakako čine više od 99 odsto cele privrede.
"Verujem da se ova nova generacija mladih (generacija Z) zaista okreće startapima i novim rešenjima koja imaju komponentu održivosti i to je dobar proces, izuzetno je bitno da to podrže i država i velike kompanije. Postoji veliki interes da se 'ozeleni' biznis i uvedu rešenja jer svaka zelena investicija jeste ušteda - ona u početku proizvodi troškove, ali na kraju donosi veliku dobit", priča Siniša Mitrović iz PKS u serijalu "Biznis plan".
Srbija troši četiri puta više energije po jedinici proizvoda. To mora da postane prošlost i potpuno je neoprostivo, smatra naš sagovornik.
"Kao problem primećujem da mi imamo prilično tesan regulatorni okvir, a tržište jasno traži promene u vidu novih rešenja, tehnologija, koje će omogućiti da se sa što manje proizvodnje škarta, generisanja otpada i drugih trošenja resursa privređuje", stava je Mitrović.
Šta ukoliko neko, kao ambiciozan preduzetnik-početnik, želi da otvori firmu i reciklira, odlaže otpad propisno, ali ubrzo shvata da to ne može u punom obimu?
Kad je reč o reciklaži, Srbija danas ima skromne resurse, a uprkos postojanju subvencija za sve više energetski održivih ideja, to neće rešiti naše probleme. Moramo, kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije, osloboditi održive preduzetnike taksi i drugih troškova-barijera kako bi oni bili u mogućnosti da rade svoj posao u punom kapacitetu, što se naročito odnosi na startap kompanije. Njima je održivi razvoj faktički u DNK, dodaje naš sagovornik.
Pročitaj još
"Naš finansijski mehanizam oporezivanja moramo redizajnirati da stvorimo uslove da kompanije koje se podižu imaju predvidiv tok oslobađanja dažbina. Mi nemamo izvore zelenog finansiranja osim komercijalnih kredita, nemamo posebne linije i fondove koji bi pratili zelene investicije. U Privrednoj komori Srbije zagovaramo osnivanje nacionalnog javno-privatnog fonda koji bi mogao da finansira transformaciju na tržištu jer se naše firme najvećim delom naslanjaju na komercijalne banke", objašnjava Mitrović.
Dodaje da se u PKS ovih dana intenzivno razgovara o zelenim korporativnim obveznicama koje bi mogle da emituju kompanije sa održivom politikom.
Green deal
"Takav proces može biti vrlo privlačan za investicije jer je danas rast zelenih investicija u svetu nekoliko puta uvećan u odnosu na prethodnu godinu. Nama treba potpuno nov green deal, nacionalni konsenzus o ozelenjavanju infrastrukture, graditeljstva, saobraćaja - pa nama je prosek starosti vozila 18 godina, imamo velike emisije zagađenja u vazduh, prosek grejnih tela je 30 godina, nizak nam je tretman otpadnih voda, generišemo previše otpada, a imamo mali stepen reciklaže. Aktivno zagovaramo promene i u tome učestvuju predstavnici civilnog sektora i vladinih institucija", kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije za "Biznis plan".
Ovo je deo razgovora o promenama u oblasti zaštite životne sredine i preduzetništva. Emisiju u celosti možete da poslušate OVDE ili u nastavku.
U narednom izdanju bavimo se još jednom izuzetno bitnom temom - mladi preduzetnici koji ostvaruju svoje ideje i način na koji to čine.
Pratite "Biznis plan" do kraja godine i saznajte detalje o različitim preduzetničkim temama, koje su naročito korisne početnicima. Radijske emisije slušajte premijerno nedeljom u 9h na radio021.rs ili na 92,2 MHz, a članke čitajte ponedeljkom na našem portalu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Lidl bez mlečnih proizvoda koji sadrže palmino ulje
01.08.2025.•
0
Kompanija Lidl Srbija obaveštava potrošače da nijedan proizvod koji sadrži mlečnu komponentu neće sadržati palmino ulje, palminu mast, odnosno druga biljna ulja i masti.
PKS: Novim carinama SAD najviše će biti pogođeni proizvođači guma, oružja i hrane za životinje
01.08.2025.•
1
Povećanje carine SAD za srpsku robu od 35 odsto najviše će pogoditi najveće izvoznike, a to su industrije auto-delova, pre svega guma, oružja i municije, kao i proizvođače hrane za kućne ljubimce.
Objavljene nove cene goriva
01.08.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Trgovinski sporazum SAD i EU: Jači tlači - Tramp učinio Brisel potpuno nebitnim
01.08.2025.•
7
Posle četiri meseca neizvesnosti postignut je trgovinski sporazum između SAD i Evropske unije, čime je izbegnut preteći carinski rat dva značajna partnera i saveznika.
Tramp potpisao naredbu o novim carinama, stupaju na snagu za sedam dana
01.08.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu kojom za sedam dana na snagu stupaju nove carine za desetine američkih trgovinskih partnera.
NIS prodaje bugarsku filijalu
31.07.2025.•
4
Naftna industrija Srbije, koja je pod ruskom kontrolom, saopštila je da je upravni odbor odobrio prodaju filijale NIS Petrol Bugarska, koja je u njenom potpunom vlasništvu.
Profesor Savić: Problem je što niko ne kontroliše naknade izvršitelja, mnogi se brzo obogatili
31.07.2025.•
22
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da je jedna od najavljenih državnih mera, kojom izvršitelji neće moći da oduzimaju jedini životni prostor ljudima, dobar korak ali nedovoljan.
Najveći polugodišnji gubitak NIS-a u poslednjih pet godina
31.07.2025.•
8
Naftna industrija Srbije (NIS) objavila je finansijske izveštaje za drugo tromesečje i prvih šest meseci 2025, koji su doneli najlošiji finansijski rezultat kompanije u poslednjih pet godina, od pandemijske 2020.
Sutra ističe rok za carine od 35 odsto koje Srbiji uvodi SAD: Šta očekuje našu zemlju?
31.07.2025.•
18
Carine na srpsku robu u SAD od 35 odsto trebalo bi da stupe na snagu u petak, 1. avgusta, kada je i poslednji rok za postizanje trgovinskog sporazuma između Beograda i Vašingtona.
Drugi put u manje od dva meseca: Novi milioni iz budžetske rezerve za Fudbalski i Košarkaški savez Srbije
31.07.2025.•
10
Fudbalskom savezu Srbije prebačeno je 23,6 miliona dinara, dok je Košarkaški savez Srbije dobio 50 miliona.
JANAF dobio dozvolu da nastavi isporuku nafte NIS-u
30.07.2025.•
3
Jadranski naftovod (JANAF) dobio je licencu od američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava da nastavi do 27. avgusta da transportuje naftu do NIS-a, objavio je JANAF.
Kina i SAD: Dogovor da se zadrže carine na trenutnim nivoima
29.07.2025.•
1
Kina i SAD saglasili su se da održe carine na trenutnim nivoima - SAD oporezuju kinesku robu sa 30 odsto, a Kina naplaćuje 10 odsto na američke proizvode.
MMF povećao prognozu rasta svetske ekonomije: Manja šteta od Trampovih tarifa
29.07.2025.•
1
MMF je povećao prognozu ekonomskog rasta SAD i sveta za ovu i sledeću godinu, jer se protekcionistička trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa do sada pokazala manje štetnom nego što se očekivalo.
Model Golfa povlači se sa tržišta zbog rizika od povreda
29.07.2025.•
0
Putničko vozila marke Folksvagen, model iGolf Variant, povlači se sa tržišta Srbije zbog rizika od povreda.
Bajatović: Dobro je što su odložene sankcije SAD, omogućava NIS-u da preživi
29.07.2025.•
11
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je, posle odlaganja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) za još mesec dana, da je to dobra vest, jer omogućava da NIS "preživi".
EU optužila portal Temu za kršenje Zakona o digitalnim uslugama
28.07.2025.•
2
Evropska komisija optužila je kineski sajt za elektronsku trgovinu Temu za kršenje njenog Zakona o digitalnim uslugama, zbog toga što nije adekvatno pratio proizvode koje nudi, posebno igračke za bebe.
Voćari traže moratorijum na kredite
28.07.2025.•
1
Predstavnici udruženja voćara Srbije zatražili su danas u Skupštini Srbije da država otkupljivačima, hladnjačarima i izvoznicima obezbedi moratorijum na kredite kod komercijalnih banaka.
Na teritoriji Bosilegrada potvrđena bolest plavog jezika kod ovaca
28.07.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je na teritoriji opštine Bosilegrad, u mestima Donja Ljubata i Gornja Lisina, potvrđena bolest plavog jezika kod ovaca na dva poljoprivredna gazdinstva.
Banke prodale potraživanja u vrednosti 81,8 milijardi dinara: Koja su prava dužnika?
28.07.2025.•
2
Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od 2013. do 2025. godine, ukupan iznos ustupljenih potraživanja banaka od pravnih i fizičkih lica koja su preneta drugim bankama iznosi 81,8 milijardi dinara.
Drastično smanjenje broja muznih krava u Srbiji: "Država da obezbedi stabilne uslove poslovanja"
28.07.2025.•
5
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u Srbiji 2013. godine bilo 500.000 muznih krava, a na kraju 2023. godine njihov broj je sveden na 330.000.
Srbija vratila 12 tona zlata iz inostranstva, NBS rezerve uvećavala na sugestiju Vučića
27.07.2025.•
55
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je Srbija već vratila 12 tona zlata koje je tokom 2019. i 2020. godine kupila na međunarodnom tržištu, kao i da u rezervama ima ukupno 50,6 tona zlata.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar