FOTO: Kako je čuveni novosadski arhitekta zamislio crkvu na Limanu pre pola veka

Žarko Bogosavljević

zarkob@021.rs

Novi Sad

29.02.2024.

19:30 > 12:47

Proslavljeni novosadski arhitekta Miroslav Krstonošić je autor nikada izvedene pravoslavne crkve na Limanu 2. Projekat je osmislio pre više od pola veka.

Krstonošićev projekat crkve nije poznat široj javnosti i delo se nalazi u popisu niza nikada realizovanih dela ovog arhitekte.

Ovaj idejni projekat nije "otišao" dalje od skice, ali govori u prilog tome da se o crkvi u ovom delu grada i ranije razmišljalo. Krstonošić je objekat zamišljao na prostoru palate NIS-a i Merkatora.

Značaj ovog rada je i u tome što je tada pokazao na koji način bi pravoslavni hramovi mogli da se usklade sa trendovima u arhitekturi.

Krstonošićev projekat prikazuje moderan objekat koji u svojoj unutrašnjosti sadrži sve tradicionalne elemente.

Opis ovog projekta dat je i sredinom devedesetih kada je Krstonošiću uručena Tabakovićeva nagrada.

"Pre izrade projekta Crkve sv. Jovana na Liman 2 Krstonošić je već izradio projekte za dva neizvedena pravoslavna hrama, u Ledincima i Binguli gde je sa izražajnim sredstvima čelika i kamena pod pokrivačem vešto zamišljenog krovišta uspeo da promoviše noviji pogled na projektovanje pravoslavnih hramova. Crkva posvećena sv. Jovanu Krstitelju zamišljena u tradicionalnoj podeli pravoslavnog hrama - oltarski prostor, narteks, ezonarteks, odnosno 'muška' i 'ženska' crkva, ali i sve ostale prostore i delove ansambla, pevnice, krstionica, tronovi i naravno, ikonostas - bila je smeštena na velikoj platformi koja je na čeličnim šipovima i lebela podignuta od tla. U vreme službi i propoveda crkva bi dobijala obilje svetlosti kroz otvor na sredini tavanica", navodi se u stručnom opisu, koji je napisao Vladimir Mitrović.

Navodi se i da je prema projektu, hram trebalo da bude izgrađen u čeličnoj konstrukciji sa konstruktivističkim izgledom spoljnje opne. Krstonošić je predvideo i da ispod platforme bude prostor za parking od čijeg prihoda bi se hram održavao.

"Da je izvedena, crkva bi predstavljala pravi raritet u idejnim rešenjima pravoslavnih hramova. Ovaj projekat više simbolično pokazuje želju da se kroz arhitekturu vera vrati u moderan, industrijski svet", navodi se u stručnoj oceni rada.

Koliko je poznato, Srpska pravoslavna crkva nikada nije pokazala interesovanje za ovaj rad, a verovatno i neće, s obzirom na ono što se trenutno gradi.

Ko je Miroslav Krstonošić?

Miroslav Krstonošić spada u red najznačajnijih novosadskih arhitekata. Rođen je 1932. godine u Novom Sadu. Studije arhitekture završio je u Ljubljani. Kao stipendista je radio i specijalizovao se u Hamburgu, više evropskih zemalja i SAD.

Radio je u Gospodarskom rastavišču u Ljubljani, novosadskom "Neimaru", bio je direktor u projektnom preduzeću "Plan". Vodio je sopstveni projektni biro "Plan" u Pragu. Predavao je u novosadskim školama, a tekstove je objavljivao u više listova.

Među njegovim radovima su hotel "Park 2", hotel "Omorika" na Tari, projekti za Novosadski sajam, zgrada Pravosudnih ustanova u Novom Sadu, zgrada "Interservisa" u centru grada, hotel "Park II" u Novom Sadu, poznate su njegove tipske bezinske stanice i robne kuće. Tu su značajni enterijeri, poput antikvarnice Matice srpske, pozorišta "Ben Akiba", "Dnevnika", robna kuća "Ugled".

Značajan je i u spomeničkoj arhitekturi, pa se uz njega vezuje i spomen-obeležje "Sremski front".

"Uveren da svako vreme ima pravo na svoje lepo on pokušava da otkrije i realizuje lepo u arhitekturi našeg vremena, lepo ostvareno sa novim materijalima, ali razigrano u površinama, a ne detaljima. Jednostavnost i funkcija udružuju se na njegovim projektima kao jedinstvena briga za savremenika koji treba da živi i radi u tim prostorima", navodi se u katalogu izložbe Miroslava Krstonošića od pre pola veka.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 61

Hronološki Najpopularniji

Jole

04.03.2024 • 17:39

@Dogodine u Botošu

Nisi u pravu video si dzamije koje su turci pretvarali od pravoslavnih crkava jer kao horda nisu imali stil arhitekture tada su bili horda seldzuka i preuzeli su oblik gradnje o romejskog stila i pretvorili ih u medrese. U kalifatima je sasvim drugacija prica i verski objekti imaju blisko istocni stil gradnje koje nema veze sa dzamijama koje su otomani usvojili po vizantijskom stilu jer svoj prvenstveno nisu ni imali i tako dalje o tome bi mogao citavu analizu da ti napisem ali za to nemamo vremena niti prostora. A kao drugo ovo lici na tableronu, cokoladu. Ok i dalje smatram da to nije bas pravo mesto za verski objekat.

4 1 +3
Maja

04.03.2024 • 15:24

Liman Država

Liman je država, treba da ima svoju crkvu!

7 8 -1
Петар Лиман 3

02.03.2024 • 10:26

Локација је битна јер је на Штранду спроведена Новосадска рација.

23 13 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.