Doktorka metodike u Novom Sadu o tome da li u školama ima previše lektire: "Preobimno je"

Autor: N1

Novi Sad

03.03.2024.

09:27 > 11:32

Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) je posle 26 godina izvršio reviziju programa nastave i učenja.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Doktorka metodike u Novom Sadu o tome da li u školama ima previše lektire: "Preobimno je"

Foto: Pixabay

Iako su na spisku i dalje ostali poznati klasici, najveća promena se desila uvođenjem izborne lektire, uz obaveznu.

Učenici danas imaju priliku da čitaju kao lektiru i knjigu "Gospodar prstenova". Međutim, pitanje je da li je postojeći program preveliko opterećenje za učenike ili je uspeo da ih motiviše da više čitaju, piše N1.

Prva revizija školske lektire izvršena je 2018. godine, nakon 26 godina. Promene su se više odnosile na prebacivanje pojedinih dela iz niže u više razrede i obrnuto. Takođe, bila je ideja da se u pojedinim razredima smanji broj književnih dela za obradu.

Međutim, kao najveća novina tada se isticalo uvođenje izborne lektire, gde se iz ponuđene liste velikog broja naslova biraju još tri knjige, koje se čitaju uz obaveznu lektiru.

"Novi program je morao uzeti u obzir već usvojene standarde (jer je jasno da previše promena odjednom nailazi na otpor, kako u naučnoj, tako i u obrazovnoj javnosti). Kako je program do 2018. bio književnoistorijski (pratio je razvoj književnosti od antike do savremenog doba), komisija je uvela novi odeljak ’Dijalog književnih epoha’ kako bi kroz prizmu savremene književnosti sagledala davne epohe", rekla je za N1 zamenica direktora ZUOV Dejana Milijić Subić.

Porede klasične lektire koja nije menjana, Milijić Subić je istakla da u novom programu ima dosta književnih dela (u izbornim sadržajima, ali i u obaveznim) kao što je Tolkinov "Gospodar prstenova" koji upotpunjuje ishode vezane za bajkovito i fantastično, tu su još (u kasnijim razredima) Džordž Orvel ("Životinjska farma" ili "1984"), Umberto Eko, Italo Kalvino, Milan Kundera, Herman Hese, Radoslav Petković ("Sudbina i komentari").

Kako je navela, u toku je usvajanje novih standarda koji će dovesti do novih ishoda u obrazovanju.

Prvi razred gimnazije od Biblije do Selindžera

Pored dela kao što su "Rani jadi" Danila Kiša, "Ilijada", "Odiseja", "Don Kihot" Migela de Servantesa, "Hasanaginica", koja su ostala zapamćena kao deo lektire, srednjoškolci takođe u okviru školskog programa čitaju i Bibliju, "Alhemičara" Paula Koelja, "Lovac u žitu" Džeroma Dejvida Selindžera, kao i "Životinjsku farmu" Džordža Orvela.

Na pitanje koliko danas učenici čitaju lektiru i da li to ima veze sa izborom knjiga, doktorka metodike nastave na Univerzitetu u Novom Sadu Marina Tokin smatra da đaci čitaju lektiru isto onoliko koliko je i ne čitaju.

"Ako im unapred damo spisak lektire za polugodište ili školsku godinu, na vreme ih podsetimo kada ćemo se datom lektirom baviti, pripremimo za čitanje, skrenemo pažnju na ključna mesta, pročitamo zanimljive odlomke, ukažemo na značaj dela (ako je u pitanju neki od klasika prikažemo ili uputimo na recepciju i oblike u drugim medijima), osmislimo zadatke...sigurno je da će biti veći procenat učenika koji će pročitati lektiru", ocenila je Tokin za N1.

S druge strane, kao problem je navela to što je profesor preopterećen i ostalim gradivom koje treba da obradi i brojem časova u koje treba da uklopi datu lektiru, a zatim i da oceni sve učenike.

"Tako dolazimo do zaključka da u praksi to često postaje neizvodljivo. Ako pogledate srednjoškolske programe i zahteve koji postoje u njima, lako ćete uočiti tu (pre)obimnost. Na primer, u četvrtom razredu gimnazije opšteg smera učenik treba da pročita više od 20 dela samo u sklopu domaće lektire", objasnila je Tokin.

Prema njenim rečima, u okviru izborne lektire ima zaista sjajnih dela, ali, kako je navela, postaje upitno da li imamo knjige u bibliotekama i vreme kada ćemo se tim delima u nastavi baviti.

Dodaje da problem ne leži u klasicima srpske i svetske književnosti, čija vrednost nije upitna i sa kojima se učenici moraju upoznati. Naglašava - problem je u pristupu i balansu na nivou programa.

"O izbacivanju i dodavanju lektira ne treba da odlučuje šira javnost, ali ni mala grupa ljudi u zakonodavnom telu. Krajnje je vreme da se o takvim stvarima pitaju i nastavnici. Oni su ti koji rade sa učenicima, koji iz svog praktičnog iskustva mogu dati preporuke za reviziju celokupnog programa. Tu nije reč o pojedinačnim stavovima, već upućenosti u program kao četvorogodišnju celinu, u važnost i funkcionalnost određenih sadržaja, u korelaciju sa drugim predmetima, a sve to uz poznavanje saznajnih sposobnosti učenika, njihovih interesovanja i slično", zaključila je Tokin.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

OBRAZOVANJE školska lektira

Komentari 25

Hronološki Najpopularniji

Mira

11.03.2024 • 06:19

Sve je preobimno

Mislim da treba više lektire a godinu početi analizom pročitanog
. Pričati sa decom, usmeravati ih pustiti da sami prepričavaju pročitano bez straha od ocenjivanja, da bi usvojili što više novih reči i poboljšali način izražavanja. Nisu polupismeni što ne znaju gramatiku nje je previše, nego što ne znaju značenje reči i nisu elokventni.

0 0 0
Alisa

08.03.2024 • 11:22

Ukinuti škole

Ako je cilj znanje, onda decu ne volite dok ih žalite što uče. Ako je cilj zabava, onda decu ne volite što ih šaljete u škole.
Činjenica je da treba svakako čitati više od jedne lektire godišnje i detaljno je izučavati bez obzira što nije svima "zanimljiva". Potreban je veći broj časova utvrđivanja, vežbanja i obnavljanja, da bi se znanje usvajalo.
Ali roditelji žele da im deca pored ti jezika u školi uče još jedan, idu na bar još dve aktivnosti. Ne smeta ima preveliki broj časova u školi, jer su škole postale čuvaonice. Ne smeta im unakažen program dok je god nastavnika na koje se može ljutiti. Pritom im daju telefone i igrice i deca se ne druže posle škole, nemaju slobodno vreme neophodno za kreativnost.
Treb izbaciti silu odlomaka iz lektire, povećati broj časova srpskog, ozbiljno se baviti koncentracijom i motivacijom dece.
A taj strah od književnosti je simptom!

11 0 +11
Киза

04.03.2024 • 07:38

Рекао бих супротно

Има премало лектире у школском програму Републике Србије, а не превише.

Искрено, није наш образовни систем ни прављен за дебле, тако да га не смеју, ни данас кројити неки полуписмени дебили.

13 1 +12

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.