U Novom Sadu prošle godine 49 dečijih brakova: Od siromaštva do potpune besperspektivnosti
Od svih centara za socijalni rad u Srbiji koji su podneli izveštaje o deci žrtvama dečijih brakova, novosadski je prijavio najviše takvih slučajeva.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Kako se navodi u izveštaju koji je objavio Republički zavod za socijalnu zaštitu u 2023. godini 47 centara za socijalni rad (27,6 odsto) imali su na svojoj evidenciji decu žrtve dečijeg braka. Najviše slučajeva prijavio je Centar u Novom Sadu.
CSR u Novom Sadu registrovao je 49 štićenika, žrtava dečjeg braka. Kod ostalih, sem u Staroj Pazovi i Leskovcu, taj broj je jednocifren.
U izveštaju se napominje da Centar za socijalni rad Novi Bečej nije dostavio podatke niti za jedno dete, što se ocenjuje kao zabrinjavajuće, imajući u vidu broj Roma koji živi na toj teritoriji i posebno što na tom području deluju organizacije civilnog društva koje tvrde suprotno.
Slična je situacija i u Beogradu, gde su samo tri odeljenja prijavila slučajeve.
Podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu pokazuju da je ukupno prošle godine identifikovano 182 dece koji su bili žrtve dečjeg braka, a da je u više od 93 odsto slučajeva reč o devojčicama.
U izveštaju se ističe da znatno veći broj devojčica žrtava ukazuje jasno da se radi o rodno zasnovanom vidu nasilja.
Podaci o nacionalnoj pripadnosti ukazuju da dečiji brak postoji u mnogim zajednicama na teritoriji Srbije, ali da je najrasprostranjeniji među decom romske nacionalnosti.
Među identifikovanom decom dominira uzrast od 16 i 17 godina, ali nije zanemarljiv ni procenat od 25 odsto dece mlađe od 16 godina. Sva deca ovog uzrasta su devojčice.
"U ovoj grupaciji dece u posebnom fokusu treba da budu zdravstveni rizici koje nosi rano stupanje u intimne odnose, a pre svega trudnoće koje idu uz dečije brakove", navodi se u izveštaju.
Od ukupnog broja dece žrtava dečijeg braka, samo 13,2 odsto bilo je bez roditeljskog staranja, dok ostali imaju jednog ili oba roditelja.
"S obzirom na to da je u posmatranom petogodišnjem periodu, udeo dece pod roditeljskim staranjem kontinuirano visok, jasno je da su roditelji odgovorni za sklapanje dečijeg braka, odnosno da podstiču, podržavaju ili, u najmanju ruku, imaju pozitivan stav u odnosu na ovu pojavu", piše u izveštaju.
Zato se preporučuje savetodavni rad sa roditeljima, ali i primena mera porodično-pravne zaštite.
Obrazovni status dece žrtava je uglavnom završeno osnovnoškolsko obrazovanje, ali 15 identifikovanih žrtava nije pohađalo osnovnu školu, dok dva deteta nikad nisu bila uključena u obrazovni proces.
Posmatrano u petogodišnjem periodu, dobija se još nepovoljnija slika obrazovnog statusa romske dece, pa je prosečan udeo romske dece koja ne pohađaju osnovnu školu u ukupnom broju dece koja ne pohađaju osnovnu školu 82,5 odsto. Prosečan udeo romske dece koja nikada nisu išla u školu u ukupnom broju dece koja nikada nisu išla u škollu je 66,7 odsto.
"Neintegrisanost porodice u lokalnu zajednicu, život u izolovanim i neuslovnim naseljima, su veoma značajni faktori za pojavu i održavanje dečijeg braka, a posebno pogađaju romsku decu koja žive u ovakvim naseljima", naglašeno je u izveštaju.
Međutim, podaci za 2023 godinu ukazuju da samo 22 deteta koja su bila žrtve dečijih brakova potiču iz porodica koje su živele u podstandardnim naseljima.
Prikupljeni su i podaci o roditeljima dece identifikovanih žrtava, posebno o majkama. Najveći broj majki ima nezavršenu osnovnu školu, sa srednjoškolskim obrazovanjem je tek 14. Najviše očeva ima završenu osnovnu školu.
Većina roditelja dece žrtava je nezaposlena, i taj udeo iznosi između 44 i 49 odsto.
Takođe, 18 majki nema baš nikakva novčana primanja, ni materijalnu pomoć, što "ukazuje na podređen i ekonomski zavisan položaj žene koji je jedan od faktora očuvanja dečijeg braka kao ostatka patrijarhalnog modela organizacije porodice, nezavisno od nacionalne pripadnosti".
Veoma važan pokazatelj rizika od dečijeg braka predstavlja iskustvo roditelja, odnosno kada su roditelji, drugi članovi porodice ili bliski srodnici stupili u brak, a posebno majke. U 2023. godini za 107 dece neko od bliskih srodnika je imao iskustvo dečijeg braka, i to u većini slučajeva majke. Udeo romskih roditelja sa iskustvom dečijeg braka je visok i iznosi u proseku nešto više od 74 odsto.
"Poznavanje običaja i obrazaca vezanih za rano sklapanje partnerskih zajednica u širem okruženju u kojem porodica živi od velikog je značaja za blagovremenu intervenciju i delovanje na umanjenje rizika kroz preventivni rad, pojedinačan ili na nivou zajednice", objašnjava se u izveštaju koji je sačinio Republički zavod za socijalnu zaštitu.
Centri za socijalni rad najčešće su dečije brakove otkrivali preko policije, domova zdravlja, roditelja i sudova (prilikom zahteva za saglasnost za stupanje maloletnika u bračnu zajednicu).
"I dalje niti jedna prijava nije došla od službi i pojedinaca koji su na izvoru podataka, odnosno u situaciji su da mogu da blagovremeno uoče rizik, a to su zdravstvene medijatorke i pedagoški asistenti", piše u izveštaju.
Centri za socijalni rad su samo u osam slučajeva primenili nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, a samo u dva pokrenuli krivične prijave protiv odgovornih lica za trgovinu ljudima. Njihova uloga se najčešće svodi na savetovanje i informisanje deteta i porodice na temu štetnosti dečijeg braka.
"Međutim, treba imati u vidu da centar veoma retko uoči rizik od dečijeg braka blagovremeno, te za primenu nadzora nad vršenjem roditeljskog prava bude kasno, odnosno dete se već nalazi van roditeljske porodice i celishodnije je primeniti neke druge mere", objašnjava se u izveštaju.
U 36 slučajeva, od kojih se u 24 slučaja radi o romskoj deci, centri su dali nalaz i mišljenje po zahtevu suda za formalno sklapanje braka, a oni su uglavnom bili u prilog sklapanja bračne zajednice, iako se radi o deci ispod 18 godina starosti. To ukazuje na, uglavnom, formalan pristup stručnjaka ovom pitanju.
"Iako je za očekivati da deca žrtve dečijeg braka lako postanu žrtve trgovine ljudima, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima prijavljuje svega šest slučajeva identifikovanih tokom 2023. godine, i to šest devojčica, od kojih su pet uzrasta ispod 15 godina", ističe se u izveštaju.
U svih šest slučajeva je ostvarena saradnja sa nadležnim centrima za socijalni rad. Podrška za povratak u obrazovni proces pružena je u slučaju jednog detata, pomoć u ostvarivanju zdravstvene zaštite za dva deteta, obezbeđivanje psihoterapije za dva detata i podrška u sudskim postupcima za jedno dete. Smeštaj je obezbeđen za tri deteta.
Podaci i dalje kontinuirano ukazuju na to da je u romskoj populaciji najveći broj dečijih brakova i da su romska deca u znatno nepovoljnijoj situaciji koja proističe iz lošijeg materijalnog i obrazovnog statusa njihovih roditelja, kao i njihovog statusa zaposlenosti, iskustva dečijeg braka u porodici porekla, kao i prisustva rizičnih ponašanja u porodici i neposrednom okruženju.
Zavod postavlja pitanje i da li bi obaveznost pohađanja srednje škole doprinela smanjenju broja dečijih brakova. Preporučuje se i nacionalna strategija sa jasno definisanim aktivnostima, kao i aktivno učešće lokalnih samouprava u smislu socijalne zaštite. Ovo podrazumeva i izdvajanje sredstava. Paralelno sa ovim aktivnostima preporučuje se obuka svih stručnjaka iz relevantnih službi kao što su škole, centri za socijalni rad, policija, sudije, tužioci...
Pročitaj još
Prema Udruženju građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja Atina, dečiji brakovi predstavljaju problematičnu praksu u okviru koje dete prisilno stupa u bračnu zajednicu sa drugim detetom ili sa odraslom osobom.
"Ogromne su i teške posledice koje dečji brakovi ostavljaju na decu koja stupe u njega. Od hroničnog siromaštva i nepismenosti, preko ranog roditeljstva do potpune besperspektivnosti za ikakav lični razvoj, ova praksa potpuno opredmećuje decu i osuđuje ih da do kraja žive na mučan i besmislen način", navodi Atina.
To se, kako navode u ovoj organizaciji, dešava svuda gde maloletnički brakovi postoje, pa i u Srbiji.
"Da bi se zaštitila prava deteta i omogućilo valjano detinjstvo svoj deci, a posebno onoj iz ranjivih grupa, u Srbiji u prvom redu Romima, neophodno je da nadležne institucije uvek i bez odlaganja reaguju na pojavu dečjeg braka i nađu način da to dete zaštite. Nijedna tradicija ne može da se opravda ako je njom ugrožen život deteta, i zato je potrebno osmisliti dobre i održive programe za zajednice unutar kojih je ova praksa raširena, kako bi sama zajednica uvidela štetnost prakse i uključila se u njeno suzbijanje, a svako dete oslobodilo straha da je patnja njegova jedina izvesna budućnost", ističe Atina.
Za devojčice, navodi se u Atininom izveštaju, rano materinstvo kao posledica dečijeg braka može da dovede do zdravstvenih problema, pa i povećanog rizika od smrti.
Trenutno važeće zakonodavstvo u Srbiji zabranjuje ovakve brakove, ali praksa njihovog sklapanja i dalje postoji, uz posebne sudske odluke ili prepoznavanje vanbračnih zajednica sa decom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Pokrajina: Spremačice uznemiravane dok su odnosile smeće, slučaj će biti prijavljen policiji
06.11.2026.•
3
Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa osudila je, kako je navela, uznemiravanje, ometanje i neovlašćeno fotografisanje i snimanje spremačica koje su odnosile smeće i odlagale ga u kontejnere.
Šta urbanisti planiraju za Rumenku: Na mestu nekadašnje zadruge porodične kuće i nova kanalizacija
06.11.2026.•
1
Na ranom javnom uvidu nalaze se izmene i dopune Plana generalne regulacije dela Rumenke u kome urbanisti planiraju nove stambene objekte na prostoru nekadašnje zemljoradničke zadruge.
Evropsko tužilaštvo: Istraga o mogućoj zloupotrebi novca EU u vezi sa tragedijom u Novom Sadu i dalje traje
06.11.2026.•
2
Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) potvrdilo je da je istraga o mogućoj zloupotrebi sredstava EU u vezi sa Železničkom stanicom u Novom Sadu i dalje u toku.
Nadzorni odbor JGSP-a se proglasio nenadležnim za smenu direktora nakon inicijative sindikata
06.11.2026.•
4
Na sednici Nadzornog odbora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća "Novi Sad" povodom inicijative za smenu direktora Milana Balaća, odbor se proglasio nenadležnim.
Klizište kod Sremskih Karlovaca: Uočena vidljiva oštećenja kolovoza, nadležni procenjuju bezbednost
06.11.2026.•
10
Održana je sednica Gradskog štaba za vanredne situacije u Novom Sadu povodom formiranja novog klizišta između Petrovaradina i Sremskih Karlovaca, a procena ugroženosti stanovništva još uvek je u toku.
Ilija Srdanović operisao koleno: Zahvat prošao bez komplikacija
06.11.2026.•
15
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović operisao je koleno, a nakon zahvata oglasio se na društvenim mrežama.
Topovski udar bačen u dvorište kuće kontrolora Studentske liste u Sremskoj Kamenici
06.11.2026.•
15
U dvorište porodične kuće jednog od kontrolora Studentske lista, kako tvrdi Zbor građana Sremske Kamenice, bačen je topovski udar visoke razorne moći u noći između 5. i 6. novembra.
"Dnevnik" u dubokoj krizi i nagomilanim dugovima: Novac građana upumpavan u partijsko glasilo
06.11.2026.•
32
Nakon što je "Dnevnik Vojvodina Pres", izdavač novosadskog lista "Dnevnik", saopštio da je u teškoj situaciji, postavlja se pitanje šta je sa milionima dobijenim iz budžeta države, grada i lokalnih samouprava.
Sindikat SNP traži razrešenje članova Upravnog i Nadzornog odbora pozorišta
06.11.2026.•
0
Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata Srpskog narodnog pozorišta uputila je zahtev za utvrđivanje odgovornosti i razrešenje odgovornih lica u organima upravljanja i nadzora ovog pozorišta.
I zaposleni Akademije strukovnih studija traže ostavku rukovodstva
06.11.2026.•
3
Predsednici Akademije strukovnih studija i članovima privremenog Saveta Akademije poslat je danas zahtev za ostavkama, potpisan od strane bivše direktorke Visoke poslovne škole Jelene Damnjanović i 37 zaposlenih.
Ujutro hladno, tokom dana vedro sa temperaturom do devet stepeni
06.11.2026.•
1
U Novom Sadu u subotu ujutro hladno, sa kratkotrajnom maglom.
Milomir Jaćimović: Sada mi nije žao da platim ranije izrečene kazne jer idu u budžet
06.11.2026.•
17
Prevoznik Milomir Jaćimović, koji je tokom prethodne dve godine vozio studente na akcije širom Srbije, kaže da je posle izbornih promena porastao interes za njegove usluge i da autobusi ponovo počinju da rade.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 18 beba
06.11.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 18 beba.
Danas do 11 stepeni
06.11.2026.•
0
U Novom Sadu, nakon hladnog i maglovitog jutra, tokom dana mala ili umerena oblačnost.
Srđan Kovačević: "Nemam političke ambicije, moja borba je za zdravo društvo i vladavinu prava"
05.11.2026.•
10
Advokat i aktivista Zborova Novog Sada Srđan Kovačević izjavio je da nema političke ambicije i da ne namerava da se kandiduje na lokalnim ili pokrajinskim izborima.
Hladan petak u Novom Sadu: Prvi mraz, nove svirke i druga dešavanja za kraj nedelje
05.11.2026.•
0
Novosađane sutra očekuje prvi mraz ove jeseni, po neko isključenje i nove svirke.
Putevi Srbije: Novo klizište kod Sremskih Karlovaca dugo 100 metara, angažovan Institut za materijale
05.11.2026.•
9
Na deonici državnog puta između Petrovaradina i Sremskih Karlovaca, gde se već izvode radovi na sanaciji klizišta Puckaroš, nakon poslednjih kiša pojavilo se novo, nezavisno klizište, saopštili su "Putevi Srbije".
Menadžment Dnevnika: List pred najtežim izazovom u 84 godine postojanja, poziv institucijama da pomognu
05.11.2026.•
18
Kompanija "Dnevnik Vojvodina Pres", izdavač novosadskog lista "Dnevnik", saopštila je da se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji i da je opstanak lista doveden u pitanje.
Policija ušla u Pokrajinski PIO fond u Novom Sadu
05.11.2026.•
41
Policija je u četvrtak pred kraj radnog vremena, oko 16.30, ušla u pokrajinski PIO fond.
Novosadski Dnevnik u blokadi od 30 miliona, zaposlenima kasni plata
05.11.2026.•
28
Izdavač novosadskog lista Dnevnik u blokadi je zbog duga od gotovo 31 milion dinara.
Skupština Vojvodine usvojila rebalans budžeta, opozicija traži ostavku Vlade zbog hapšenja Vuletića
05.11.2026.•
4
Skupština Vojvodine usvojila je danas, sa 72 glasa za i pet glasova protiv, rebalans ovogodišnjeg pokrajinskog budžeta.
Komentari 7
novosadjanka
kako je ispisuješ iz škole i udaješ. Zamisli devojčicu od 14 godina, koja radja svoje drugo dete? Ja sam takvo dete od 14 godina srela u porodilištu.
Brak nije samo seksanje i radjanje dece. Osoba u braku treba da vodi samostalan život odrasle osobe - da radi. zaradjuje, obavlja kućne poslove, snalazi se u životu.
Sve to sa 12-13 godina?
A telo i kosti tek rastu i razvijaju se. U Africi je najveća stopa smrtnosti porodilja kod majki tinejdžerki.
Bojana
Sasa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar