Novosadski novinari: Posao je na ulici

Božidar Milovac

Novi Sad

10.12.2025.

18:30 > 12:01

Novi Sad je od prvog novembra četiri puta imao najveće proteste u istoriji grada. Ali i veliki broj manjih protesta između njih - i svaki put su nezavisni mediji sa njih i o njima izveštavali.

Foto: 021.rs

Prvi veliki protest održan je petog novembra, naredni 24. janura, na dan generalnog štrajka, potom prvog februara i na kraju na godišnjicu pada nadstrešnice, prvog novembra.

Između njih održan veliki broj manjih protesta, okupljanja, šesnaestominutnih tišina i odavanja počasti.

Neki su bili nasilni, a neki mirni. Bilo je i suzavca, i topovskih udara, i biber spreja, i sukoba, a o svemu tome izveštavali su novosadski novinari i novinarke.

U Novom Sadu, prema podacima portala VOICE iz 2020. godine, postoji 371 medij.

Ipak o najmasovnijim protestima i blokadama studenata i građana u ovom veku redovno, objektivno i pravovremeno je izveštavalo tek nekoliko medija.

Razgovarali smo sa kolegama i koleginicama iz drugih medija o njihovom iskustvu rada u poslednjih godinu dana.

Oba sagovornika 021.rs su članovi takozvane "Novosadske redakcije", neformalne grupe novinara iz koji, iako rade za različite medije i vesti predstavljaju u različitim formatima, sarađuju, dele sadržaj, i kako kažu, čuvaju jedni drugima leđa na svakom protestu.

Sanja Kosović, novinarka N1 i jedna od najmlađih članica Novosadske redakcije, kaže da "rečima ne može da opiše kolika joj je čast što može biti deo ove ekipe".

Ona tvrdi da je novinarstvo istovremeno i najlepši posao na svetu zbog kog može da oseća i živi "događaje koji će se jednog dana naći u istorijskim udžbenicima", ali i da posao mora mnogo da se voli kako bi imao kapaciteta za njega. I dodaje da je to posebno važno u poslednjih godinu dana.

"Mislim da nema novinara u Novom Sadu koji u poslednjih godinu dana nije doživeo 'burnout'. Ujutro na ulici, uveče na ulici - konstantno moraš da razmišljaš o tome šta se dešava, šta će se potencijalno desiti, šta je nekim specifičnim slučajevima prethodilo - pošto je ovaj, da kažemo, veliki protest i veliki pokret - iznedrio još brdo novih slučajeva koje pomno treba pratiti i biti u toku. Ispratiti sve prosto je preteško. Zaista moraš baš da mnogo voliš ovaj posao kako bi imao kapaciteta za njega. Zato na novinarstvo iskreno ni ne gledam kao na posao, već kao na poziv i dužnost koju sam svesno odabrala", objašnjava Sanja Kosović za 021.rs.

Foto: Mihajlo Srđević

Sa ovom ocenom se slaže i Zlatko Čonkaš, novinar i šef dopisništva "Blica" u Novom Sadu.

On kaže da inače nije sjajno biti novinar u Novom Sadu kada centrala nije u tom gradu, ali da je taj posao u poslednjih godinu dana posebno "težak i veoma izazovan".

"Od 1. novembra ne postoji radno vreme i, ukoliko želimo da savesno i odgovorno radimo svoj posao, moramo biti spremni da u bilo koje doba dana i noći izađemo na teren", dodaje Čonkaš za 021.rs.

I Sanja i Zlatko kažu da se sećaju svog rada i pre pada nadstrešnice ali da je iz ove perspektive, običan radni dan izgleda nezamislivo.

Sanja Kosović je na N1 počela da radi samo par meseci pre pada nadstrešnice, i priseća se da je sam početak rada za nju bio veliki izazov. Na N1 je počela da radi bez iskustva u dnevnom novinarstvu, ali i bez televizijskog iskustva, i pritom, kako sama kaže, kao "enormni tremaroš". I tvrdi da, uz sve loše što se desilo, protesti nakon pada nadstrešnice su joj pomogli i kao kurs novinarstva na kom je mnogo naučila.

"U sred mog procesa učenja, pala je nadstrešnica. Tu me je ovaj poziv poslao na ubrzani kurs, pa kroz prvih nekoliko nedelja od pada nadstrešnice, porasla sam ako ne i duplo više u odnosu višemesečni rad kroz prethodni period. Promenilo me je na način na koji nisam mogla ni da zamislim - te naveo na to da 'porastem'", objašnjava novinarka N1.

Zlatko Čonkaš je nešto iskusniji u radu, ali i on kaže da je sve ovo drugačije u odnosu na njegovo ranije iskustvo, i siguran je da će mu biti teško da se vrati u normalno funkcionisanje kada sve ovo prođe.

"Jasno sećanje o običnom radnom danu pre pada nadstrešnice ne bledi ali iz trenutne perspektive 'običan' radni dan nam je misaona imenica jer je imao i određeno radno vreme koje su remetile samo vanredne situacije što je bilo retko. Nakon 1. novembra, sve su situacije vanredne zato što nikada ne znamo u šta se, recimo, najavljeni miran skup može pretvoriti", objašnjava šef dopisništva "Blica".

Foto: Iz arhive sagovornika

Novosadski novinari su u više navrata našli u neprijatnim situacijama, pa čak i da ih guraju ili udaraju policija ili članovi vladajuće stranke.

Čonkaš kaže da se on paradoksalno, oseća bezbednije nego ranije - pre svega jer je prestao da misli o tome.

"Navikao sam se na jurišanje sa svih strana i važnije mi je da sagledam sve šta se dešava na terenu trudeći se da nešto ne propustim kako bih tu informaciju verno preneo javnosti. Zato manje mislim na sopstvenu bezbednost a to nije dobro - nadam se da će se to promeniti", objašnjava svoju poziciju Zlatko Čonkaš.

Sanja Kosović, koja je i sama više puta bila napadnuta ili ometana u radu kaže da se na protestima ne oseća bezbedno "ni pod razno" i da je posebno zahvalna što je televizijska novinarka - što je na terenu prate i snimatelj i kamera koji je "u velikoj meri štite".

"Oslanjamo se na kameru, no svedočili smo i snimatelj i ja više puta da to više nema moć zaštite koju je imalo u prethodnom periodu. Ono šta ja lično uvek radim, šta mi 'nekako preostaje', jeste da se dernjam 'press' pa da istog momenta obaveštavam svoje nadređene šta se dešava - kao i da se oslanjamo u 'moć' medija. Potom da se nadamo da će neko odgovarati ali uglavnom se samo nadamo", kaže Sanja Kosović za 021.rs.

I naš sagovornik i naša sagovornica sada se potpuno drugačije pripremaju za teren u odnosu na period pre pada nadstrešnice. Promenila se i oprema koja nose, tako da pored legitimacija su sastavni deo opreme sada i kacige ili zaštitni kačketi, fiziološki rastvori, eksterne baterije pa ponekad čak i panciri. A pored toga, mozgovi su im postali, kako kaže Sanja, "prave male arhive svih dešavanja iz prethodne godine".

Oboje su i naročito zahvalni na svojim kolegama i koleginicama, posebno onima iz takozvane "Novosadske redakcije", i Zlatko Čonkaš dodaje da mu je posebno drago što ih "sa ponosom može nazvati svojim prijateljima".

"Od 1. novembra i velike tragedije koja je zadesila našu zemlju ta saradnja se toliko produbila da smo pored razmene informacija uvek tu jedni za druge da se zaštitimo na terenu, da čuvamo jedni drugima leđa, da razmenimo iskustva ali i da se nađemo jedni drugima u nevolji kakva god ona bila. Tu smo da se radujemo zajedno, tu smo da se tešimo, tu smo da saslušamo jedni druge, tu smo da pomognemo jedni drugima u svakom pogledu. Ponosan sam na svoje kolege iz grupe na koje znam da uvek mogu da računam i da će uvek biti tu za mene kao i ja za njih! Zaista, jedinstven primer saradnje bez sujete i borbe za ekskluzivu. Mi smo svi tu da izvestimo javnost o tome šta se dešava na terenu. Istina nam je svima vodilja a lični interes podređen je zajedničkom cilju – pravovremenom i objektivnom informisanju javnosti", ponosno naglašava Zlatko Čonkaš.

Sanja Kosović sa N1 kaže da je ova grupa nastala iz "haosa koji nas je zadesio", ali da joj "ljudi iz te grupe nanose osmeh na lice i kada su tereni najužasniji".

I Sanja i Zlatko tvrde da je poslednjih godinu dana značajno uticalo na njihovo mentalno zdravlje.

Zlatko objašnjava da misli da se nije puno promenio, ali dodaje da tek kada uhvati vreme da ga provede sa porodicom i prijateljima, vidi koliko mu to nedostaje i koliko nedostaje svojoj deci i suprugi - a i oni njemu.

"Tek tada shvatim da se na moje raspoloženje odražava činjenica da sve manje vremena provodim sa porodicom", dodaje Zlatko.

Sanja Kosović kaže da joj je jasno da sve što se dešava "nije sjajno" uticao na njeno mentalno zdravlje, i da joj je sve ovo pokazalo koliko je to važno i da se nipošto ne sme stavljati po strani, "jer posledice stignu pre ili kasnije".

"Ako nismo dobro, ne možemo dobro ni da radimo. Uvek je bolje uzeti bolovanje ili koji slobodan dan više kada osetimo da prekoračujemo limit nego dozvoliti telu ili psihi da ispašta, pošto naplata kasnije može biti stvarno ogromna", zaključuje Sanja Kosović za 021.rs.

Takozvana Novosadska redakcije je skoro dobila i drugu nagradu tokom svog kratkog postojanja, a to je Specijalna plaketa za "izvanredan, predan i solidaran rad tokom studentskih protesta u Srbiji", sve u sklopu dodele Regionalne novinarske nagrade "Srđan Aleksić".

Članice Novosadske redakcije su i naše novinarke Aleksandra Reves i Dragana Prica Kovačević, a pored njih dve, ovu redakciju čine Nataša Kovačev sa Nove, Aleksandar Latas iz Danasa, Zlatko Čonkaš iz Blica, Žarko Bogosavljević iz Razglas News-a, Sanja Eker sa Nove, Ksenija Pavkov sa N1, Sanja Kosović sa N1, bivši dopisnik Al Džazire Petar Alimpijević, Svetlana Paramentić sa BBC na srpskom i Dalibor Stupar iz Bete i Autonomije.

Ovaj materijal je pripremljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj su isključivo odgovorne članice Koalicije za slobodu medija, u okviru projekta "Medijska strategija po meri građana 2025-2031", čiji je nosilac Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal pres". Izneti stavovi ne održavaju nužno stavove Evropske unije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

NOVINARI

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Deda

12.12.2025 • 12:51

Uvek preskočena

A gospođica Lea Apro?
Redovno je ignorišu kolege. Zašto?

0 0 0
Zaboravili ste

11.12.2025 • 08:24

Ina Dzakula sa N1

3 4 -1
Гордана

10.12.2025 • 19:56

Нови Сад је слободнији него што они могу и да замисле

6 2 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.