Kirije u Novom Sadu visoke - da li bi mogle da se "zamrznu"?

Božidar Milovac

Novi Sad

27.02.2026.

12:30 > 12:43

Praksa ograničavanja ili "zamrzavanja" cena kirija sve je rasprostranjenija po Evropi. Da li je ovo moguće izvesti i u Novom Sadu, Vojvodini ili Srbiji?

Kirije u Novom Sadu visoke - da li bi mogle da se "zamrznu"?

Foto: 021.rs (AI)

Trenutno, zakonski, ova mogućnost ne postoji formalno u našoj zemlji.

Beogradska opozicija iz tadašnjeg pokreta "Ne davimo Beograd" jeste podnela predlog Narodnoj skupštini krajem 2022. godine o "maksimalnom iznosu zakupnine" ali taj zakon nije usvojen, a današnja koalicija Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd podnela je isti predlog i u oktobru prošle godine - i ovog puta bez rezultata.

Ovo potvrđuje i Dragiša Ćalić, pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava, i naglašava da je jedini način da se kirije ograniče upravo kroz Skupštinu.

"Lokalna samouprava nema nadležnost da samostalno ograniči visinu zakupnine privatnih stanova. Grad može da kontroliše cene usluga koje sam pruža, ali ne i da ograniči cenu privatne imovine. Ukoliko bi se uvodilo plafoniranje kirija, to bi moralo da bude uređeno zakonom, koji bi donela Narodna skupština", navodi sagovornik za 021.rs.

Ćalić dodaje i da je položaj podstanara dodatno otežan činjenicom da veliki broj njih nema zaključen i overen ugovor.

"Bez pisanog i overenog ugovora pravna sigurnost je manja, i za zakupca i za zakupodavca. Međutim, zaštita u praksi često više zavisi od odnosa ponude i tražnje nego od same regulative", kaže Ćalić.

To dakle formalno znači da podstanari, ukoliko nemaju ugovor, jesu podložni tome da njihov stanodavac, kako nađe za shodno, prilagođava cene.

Veliki deo plate odlazi na troškove stanovanja

Prema rezultatima upitnika koji je krajem prošle godine kreirao 021.rs, a na koji se javilo 540 građana, 80 odsto njih smatra da su kirije "prenaduvane".

Više od četvrtine izdvaja za kiriju više od 350 evra, dok svaki peti plaća oko 300 evra kiriju. Stanarinu od 250 evra plaća 16,4 odsto, a u upitniku su zabeležni i oni koji plaćaju manje od ove sume, ali i oni koji kiriju plaćaju oko 500 evra.

Na to treba dodati i račune. Gotovo polovina učesnika mesečno za račune izdvaja više od 12.000 dinara.

Ono što je važno u svemu ovome jeste koliki procenat ukupnih primanja otpada upravo na troškove kirije i računa. Odgovor naravno zavisi od toga koliko plata ima u domaćinstvu, a u upitniku 021.rs, nešto manje od polovine učesnika je reklo da je njihova zarada jedina.

Tako za 27 odsto ispitanika na kiriju i račune odlazi 30 odsto ukupnih primanja, dok petina ispitanih na ovo izdvoji 40 odsto onoga što zaradi tokom meseca. Na ova dva troška polovine zarade izdvaja gotovo 17 odsto ispitanika.

Na cenu u Novom Sadu utiče to što je on studentski centar, te veliki broj onih koji dolaze u Novi Sad na studije takođe traga za smeštajem.

Ali nije samo to, Novi Sad je među gradovima u Srbiji koji godinama unazad imaju pozitivan migracioni saldo, što znači da je veći broj onih koji dođu da u njemu žive, nego onih koji iz njega odu.

"Samo tržište ograničava cene"

Bez zakonskih ograničenja, stoga, visinu kirija u Novom Sadu trenutno određuju "samo" ponuda, potražnja i kupovna moć građana.

"Ako neko preceni stan, jednostavno ga neće izdati. Prođe mesec, dva, tri, i vlasnik shvati da mora da koriguje cenu. Uvek je sve do cene", kaže Violeta Vučenović iz NS-Group nekretnina za 021.rs.

Dodaje i da je, po njoj, to način na koji ovo polje treba da bude regulisano jer smatra da bi zakonsko ograničavanje cena bilo zadiranje u pravo privatne svojine. Osim toga, ona ističe da misli da je tržište najčešće "pravedno" u svojoj oceni.

"Tržište samo postavi granicu. Ne trebaju nam dodatne intervencije da bi se cene korigovale", objašnjava ona.

Dodaje i da je u srpskom društvu "granica" uvek odnos kirije i rate kredita, odnosno da, kada kirija dostigne visinu rate mogućeg kredita, ljudi se pre odlučuju za kupovinu. Zato, po njoj, jasno je da cene ne mogu i neće ići u nedogled.

Dragiša Ćalić je ovde saglasan sa ocenom da je u Srbiji, trenutno, tržište "glavni sudija", ali on pitanje regulacije tržišta gleda nešto negativnije, te ističe da je u ovom odnosu jedna strana uvek u nepovoljnom odnosu, u zavisnosti od okolnosti.

"Možda je osećaj da su zakupoprimci konstantno u težem položaju, ali pravno gledano, ne bih rekao da je to uvek slučaj, već svakako zavisi od toga kakav je trend na tržištu", dodaje on.

Ipak, pojašnjava da se u Srbiji češće dešava da su oni koji iznajmljuju stanove u lošijoj poziciji, te da dosadašnje iskustvo nije pokazalo spremnost države da im pomogne.

"Sva moguća rešenja jesu primenjiva i kod nas, ali je potrebna volja države. Mi tu volju nismo videli ni u onom periodu najveće krize, na proleće 2022. godine. Ne verujem da je sada država spremna uopšte da razmišlja o tome, ali postoje načini, naravno", kaže pravni savetnik Ćalić.

Da li zbilja nema volje države?

Iz grada nisu odgovorili na naša pitanja, ni nakon više mejlova i poziva - ni o voljnosti, ni o tome da li su vođene rasprave o ideji ograničavanja kirije.

Miran Pogačar iz pokreta Bravo smatra da tržište samo po sebi "ne može i ne treba" da reši problem stanovanja, već da grad, pokrajina i, odnosno ili država moraju da se uključe u ovaj proces.

"Kirije konstantno rastu do nivoa da pojedinim ljudima više od polovine plate odlazi samo na stanovanje. To je ispod prihvatljivog minimuma", ocenjuje Pogačar za 021.rs.

Prema njegovim rečima, grad bi mogao da utiče kroz snažniji solidarni fond stanova i izgradnju stanova koji bi se izdavali po ceni koštanja. Pored toga, ne misli da je tržište "pošten sudija" u celosti.

"Daleko od toga da tržište u Srbiji realno određuje cenu. Cene su naduvane u odnosu na realna primanja. To nigde nije tako, ne bi trebalo da bude ni u Srbiji", ističe Miran Pogačar.

Ali on naglašava i da ne očekuje od lokalne, pokrajinske ili državne vlasti bilo kakvu promenu u pristupu povodom ovog problema, i dodaje da su oni pokazali da je njima interes "samo da pune svoj lični budžet, a građani samo neka plaćaju".

Kako "zamrzavanje" kirija izgleda u Evropi?

Ograničavanje kirije je praksa koja se primenjuje, kako u Sjedinjenim Američkim Državama, u nekoliko američkih država, tako i u brojnim evropskim državama poput Španije, Francuske, Holandije, Austrije, Nemačke i Švedske.

Na primer, u Beču je država najveći stanodavac koja izdaje preko 200.000 stanova po povlašćenim cenama, a istovremeno, za sve privatne izdavače postoji i plafonirana kirija koja zavisi od lokalnog proseka, a ograničeno je i maksimalno povećanje iz godinu u godinu.

U Austriji je ova praksa stara već preko 100 godina, a isti je slučaj i u Americi gde je takođe ova praksa ustaljena u većim gradovima i na zapadnoj i na istočnoj obali.

Neke evropske države su se prilagodile novom dobu, i velikom broju doseljenika te su zakone u ovom veku usvojile i Španija, i Fracuska, i Švedska.

Španski zakon važi za jedan od najrestriktivnijih te su oni 2023. godine usvojili Zakon o stanovanju i time ozakonili ograničenje rasta kirije za mlade, zamrzavanje cena u opterećenim stambenim zonama, subvencije za mlade, poreske olakšice za stanodavce i zaštitu od dodatnih troškova.

Postoje i primeri komšiluka gde nema nužnog "zamrzavanja" kirija, ali se mladima ipak nudi znatno veća pomoć, sa ciljem da se reši problem stambene krize - tako Slovenija mladima nudi fond za pristupačno stanovanje već nekoliko godina.

Istovremeno, Srbija je Svetski dan socijalne pravde ove godine, 20. februara, dočekala uz rastuću stambenu krizu koja je već sada dovela do toga da 96 odsto ljudi u Srbiji kaže da su im troškovi stanovanja izvesno ili značajno opterećenje za budžet, prema podacima Inicijative A11.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Kirija Zamrzavanje kirija

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

a

27.02.2026 • 13:08

cena

Kirija prvo zavisi od cene nekretnine pa tek onda možedruštvo da se igra sa ograničenjima.Neka ograniče cene nekretnina samim tim će se ograničiti cena zakupa.Kada stanodavci budu mogli da odjave sa adrese podstanare tada će ih i prijavljivati.

18 4 +14
one guy

27.02.2026 • 13:06

.

Nisu skupe kirije, vec je skupo sve ostalo, ukljucuji kvadrat stana. Spram cene kvadrata, trenutno se uopste ne isplati kupiti stan za izdavanje jer je povrat ulozenog za 50 ili vise godina. Ne tako davno, povrat je 15-20 godina (uz nize kirije).
PS - kirije su znatno nize nego pre 2-3-4 godine.

17 0 +17
Vesna

27.02.2026 • 12:59

Kirije

Dobro je znati ko podnosi ovakve inicijative. Idu izbori.
Komunizam je slavno propao, ne vracamo se.
Privatna svojina je svetinja, na nju svi da plate porez drzavi.

9 3 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.