Novi Sad investitorima, pakao građanima: Sve je manje zelenila, a sve više betona i vrelih tropskih noći

Mnogima je noću bilo teže nego danju - umesto uobičajenog blagog osveženja, dešavala im se tropska noć, odnosno temperatura nije padala ispod dvadesetog podeoka. Nema spora, bio je to dug, snažan i dugotrajući toplotni talas.

Međutim, ne bismo smeli biti previše iznenađeni. Nekoliko decenija unazad sve češće su nam leta prekomerno vruća, kako danju tako, bogme, i noću. Dve prethodne godine bile su užasavajuće i definitivno se potvrdilo da se klima menja. 

Podsetimo se, lanjski šesti mesec bio je najtopliji juni od kako se na ovim prostorima beleži metereološki podaci, a cela godina je treća po toploti. Rekordna vrelina nas je zadesila leta 2024, kada je na Rimskim šančevima, gde je locirana novosadska metereološka stanica, 45 dana u kontinuitetu, od 26. jula do 8. septembra, temperatura svakodnevno premašivala trideseti podeok, dakle liniju koja odvaja letnje od takozvanih tropskih dana. 

Zapravo, već smo i zaboravili da se donedavno temperatura 25 stepeni doživljavala granicom iznad koje su se dani smatrali letnjim. Danas ove dane doživljavamo kao prijatno osveženje u serijalu tropskih dana, kada temperatura premašuje 30, a sve češće i 35 stepeni Celzijusa.

Naravno, povremeno živa se zaustavlja tek na 38, pa i na četrdesetom podeoku, a ne bi bilo iznenađenje da uskoro lokalni metereolozi zabeleže i više od rekorda registrovanih 7. jula 2007, kada je toplotni talas zahvatio celu Srbiju i u tridesetak gradova su zabeleženi rekordi. Najvrelije je bilo u Smederevskoj Palanci gde je tog dana registrovano 44,9 stepeni što je i danas najviša temperatura zabeležena na ovim prostorima.

Uočljivo otopljavanje mogli smo da primećujemo i prateći ličnu svakodnevicu. Stariji pamte kako su nekada u večernjim izlascima krajem maja ili sredinom juna obavezno nosili tanani džemperčić kako bi se "zagrnuli kada uveče osveži". Već decenijama ova praksa je posve napuštena, noćima nam je često pretoplo i ako na sebi imamo samo laganu majicu.

Narastujuća vrelina učinila je da su klima uređaji danas neophodan deo kućnih instalacija. Još samo pre četvrt veka nalazili smo ih uglavnom u pojedinim poslovnim kancelarijama najboljih kompanija, jedva da je dva odsto privatnih stanova koristilo ovu mogućnost rashlađivanja. Danas dva od tri stana ima bar po jedan ovakav uređaj, mnogi veći i po tri. Time je i naglo povećana potrošnja struje leti.

Nekada se tokom jula ili avgusta trošilo za 20 do 25 odsto struje manje nego u maju, jedva 70 kilovata dnevno, a vikendom i osetno manje. Ove godine na vrelini krajem juna smo trošili između 93 i 98 (24 odsto više nego u maju) miliona kilovata dnevno, mada u Srbiji danas ima manje gotovo pola miliona domaćinstava.

Ono što možda najviše smeta je sve veći broj tropskih noći, kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni. Ljudski dnevni ritam podrazumeva da je noć vreme za odmor i ako je ne iskoristimo na odgovarajući način sutradan ćemo biti manje raspoloženi, manje sposobni za naporan posao, ali i podložniji naletu raznih virusa i bakterija. Upravo stoga tropske noći nam puno snižavaju kvalitet življenja. A njihov broj se povećava zabrinjavajućom progresijom.

Tokom šeste decenije prošlog veka na Rimskim šančevima gotovo da nije registrovana ovakva pojava. Uočavaju se u sedmoj i osmoj deceniji, mada i tada teško da je bilo godine sa više od dve paklene noći. Njihov broj naglo se uvećava početkom veka i u poslednje vreme u Novom Sadu ih je između deset i petnaest godišnje i neprekidno dalje raste. U samom središtu grada ih je mnogo više, čemu doprinosi betonizacija urbanih zona kao i nedovoljna pokrivenost gradskih površina zelenilom.

Beograd evropski rekorder

Glavni grad Vojvodine nije usamljen po ovom pitanju. Naprotiv, pravo zatopljavanje je zahvatilo bezmalo sve evropske gradove, a Beograd važi za lidera u ovoj pojavi. Tamo se poslednjih godina beleže i po 42 tropske noći u proseku, a godine 2024. zabeleženo ih je neverovatnih 60.

Tako je na Zvezdari gde je meteorološka stanica, a da se podaci mere u centralnim beogradskim opštinama, tamo gde je betonizacija totalna a zelenila minimalno, situacija je i znatno nepovoljnija. Posebno zabrinjava da je sve više noći kada temperatura na pada ispod 25 stepeni.

Aleksandar Anđelković, profesor pejsažne arhitekture na Beogradskom univerzitetu, ističe da je prava manija upotrebe asfalta i betona koja je gotovo vek unazad zahvatila glavni grad osnovni uzrok neobično velikom broju tropskih noći, čemu isto toliko doprinosi i minimlano površina pod zelenilom, 7,5 odsto na nivou celog grada, ali je samo dva odsto površina centralnih opština pod drvećem, travom ili šibljem. 

Zagreb ima 23 odsto površina pod zelenilom i ne čudi onda da godišnje beleži samo do dvanaest tropskih noći. Usijani beton noću ispušta toplotu koju neozelenjena okolina nema čime da utroši i sva vrelina se direktno sliva u stanove.

Profesor rešenje vidi u smanjenoj upotrebi betona i većem ozelenjavanju gradskih površina. Čini se da su ovi saveti itekako dobrodošli i Novosađanima u čijem gradu odavno investitori zauzimaju donedavne travnate i delom ozelenjene površine. 

Prava je manija izgradnje stanova, za petnaestak poslednjih godina niklo je bezbroj novih naselja, a nestalo previše zelenih površina. Građani neprekidno protestuju i zahtevaju umereniju gradnju, te podizanje većeg broja parkova. Gradski oci, pak, više uvažavaju namere investitora nego što imaju sluha za "zelene" predloge sugrađana.

No, sve vrelija leta i posebno paklene noći kao da idu u prilog mišljenjima građana. Već odavno je postalo vidljivo da je Telep, nekada idiličan, siromašniji kraj, na udaru investitora. Na slobodnom prostoru između ovogog naselja i Limana 4, umesto ranije planiranog parka veličine bezmalo šest hektara, počele su nicati stambene i poslovne zgradurine. 

Slično je sa lokacijom oko Somborske ulice u ovom kraju, gde su ranije planirana tri hektara za zelenilo investitorskim nasrtajem smanjena na trećinu.

Čuvati prostorne resurse    
                                    
Nije opstao ni prostor kod Teretnog ulaza u Novosadski sajam, veličine sedam i po hektara, decenijama čuvan za park. To nije lokalnoj vlasti smetalo da investitoru prepusti dragoceni resurs u celosti. 

Parku namenjeno područje na Jugovićevu je sa ranije predviđenih dvanaest hektara, iznenadnom stambenom izgradnjom, suprotno volji Novosađana, svedeno na jedva šest. Trajno su izgubljeni i mnogi drugi za zelenilo predviđeni prostori u gradu.

Reči profesora Anđelkovića opominju ne samo žitelje i lokalnu vlast u Beogradu. Umanjenje betonizacije i uočljivo parkovsko ozelenjavanje Novog Sada bi u narednom periodu morali biti izuzetno živa i značajna aktivnost. U suprotnom Novi Sad će sve više ličiti na "džungli na asfaltu", a njegovi žitelji će letnje dane i noći provoditi mučeći se i skapavajući na tropskim vrelinama.