Urbano baštovanstvo u Novom Sadu: Sačuvati ono što postoji i obezbediti novi prostor

Autor: Andrijana Martačić

Novi Sad

07.08.2026.

10:01 > 10:23

U mnogim gradovima može se naići na urbane baštima kojima građani nastoje da ublaže posledice klimatskih promena, proizvedu zdravu hranu i provedu kvalitetno vreme u prirodi. Kakva je situacija u Novom Sadu?

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Urbano baštovanstvo u Novom Sadu: Sačuvati ono što postoji i obezbediti novi prostor

Foto: 021.rs

Urbane bašte su savremeni način uzgajanja biljaka u gradskim prostorima.

Mogu nastati u dvorištima, terasama, na krovovima zgrada, odvojenim parcelama u okviru grada, a na njima se može uzgajati voće, povrće, začinske biljke.

Mnogi evropski gradovi poput Beča i Berlina posvećuju pažnju i finansijska sredstva za uređivanje i održavanje urbanih bašti.

Ipak, u Srbiji, pitanje gradskog baštovanstva nije regulisano gradskim pravilnicima.

Baštice na Novom naselju

U Novom Sadu se, u različitim delovima grada, može naići na male baštice koje su pojedinci napravili uglavnom u dvorištima u okviru zgrada.

Međutim, ovo je retkost, jer ponekad može da dođe i do spora među komšijama da je neko "privatizovao" zajednički deo dvorišta.

Jedna od najvećih neformalnih "baštenskih" zajednica u Novom Sadu nalazi se na Novom naselju, duž Ulice Mileve Marić.

Ovde građani, sada već decenijama, imaju svoje male bašte o kojima vode računa i u kojima gaje uglavnom povrće i cveće, ali i u kojima mogu da potraže hlad u toplim danima.

Na neki način, baštice su postale i nasleđe ovog kraja. Međutim, njihova budućnost zavisi od urbanističkih planova grada i njihove realizacije.

Još jedan primer, koji se može svrstati u urbano baštovanstvo, a koji je privukao pažnju javnosti ove godine, jeste onaj profesora u penziji Novice Softića, koji već četiri godini održava zelenu površinu na Limanu IV.

Od onoga što je postalo skoro pa divlja deponija, ovaj Novosađanin je napravio malu botaničku baštu.

View this post on Instagram

A post shared by Radio 021 (@radio_021)

Vertikalna bašta na Detelinari

Kreativni načini ozelenjavanja grada poput zelenih krovova ili vertikalnih bašti mogu služiti kao vrsta toplotne izolacije, a istovremeno na njima se može uzgajati hrana.

Ekološko udruženje Eko Sad postavilo je vertikalnu baštu na Detelinari. Kako kažu iz tog udruženja, projekat je nastao kako bi se građanima predstavilo moderno rešenje za primenu zelene infrastrukture u gradu.

"Posebno je bilo značajno interesovanje sugrađana koji su želeli da se upoznaju sa načinom funkcionisanja ovakvog sistema i mogućnostima da se slična rešenja primene i u drugim delovima grada", objašnjavaju za 021.rs u udruženju Eko Sad.

Održavanje jedne vertikalne bašte zahteva kontinuiranu brigu, praćenje stanja biljaka, zalivanje, uklanjanje suvih delova i povremenu obnovu biljnih vrsta, navode u udruženju Eko Sad. Ukazuju i na to da su takvi modeli ozelenjavanja veoma važni jer podstiču građane da se aktivnije uključe u brigu o prostoru u kome žive.

Ekološki stručnjaci ističu i da učešće u baštenskim zajednicama može poboljšati odnos prema prirodi, podstaći druženje, edukaciju dece i smanjiti međugeneracijski jaz.

Ako ne bude zelenila, biće bespravna garaža

Predsednica Društva arhitekata Novog Sada, Ana Ferik-Ivanovič ističe da se urbane bašte uglavnom nalaze u dvorištima stambenih zajednica, a da njihovo održavanje može smanjiti temperature tokom gradskih vrelina i podstaći osećaj odgovornosti građana prema životnoj zajednici.

"Ako ne bude zelenilo, neko će tu smestiti bespravnu garažu i tako ćemo, malo po malo, izgubiti prostore koji bi mogli da budu gradske bašte", kaže Ferik-Ivanovič.

Ona ukazuje i na to da se Novi Sad ne mora ugledati na druge gradove da bi podstakao nastanak urbanih bašti, već da se rešenja mogu naći spram potreba, kapaciteta i mogućnosti grada.

"Trebaju nam zelene površine i urbane bašte. Trebaju nam dugi drvoredi koji će imati kontinuitet i praviti linijska zelenila kako bi se parkovi spajali, a njihov ekosistem nastavio da živi", kaže Ferik-Ivanovič.

Ona kaže i da je za početak dovoljan manji plan za formiranje zelenih površina.

Ferik-Ivanovič pojašnjava da je za sada sigurno poznato da bi dobri prostori za kreiranje urbanih bašta bili na Novom naselju i Limanima, kao i to da postoji dosta stambenih blokova koji bi mogli tome da posluže.

Grad će razmatrati mogućnost za ovakve inicijative

Nepostojanje većih, formalnih baštenskih zajednica znači i da Novi Sad nije imao potrebu da donese poseban propis kojim bi se regulisala upotreba državnih parcela za baštovanstvo.

"Grad će u narednom periodu razmatrati mogućnost za razvoj ovakvih inicijativa u skladu sa planskom dokumentacijom, raspoloživim površinama i važećim zakonskim okvirom", kaže za 021.rs Vanja Petković, članica Gradskog veća za ekologiju, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine.

Petković naglašava i da Gradska uprava za zaštitu životne sredine kroz javne konkurse pruža podršku projektima koji doprinose zaštiti životne sredine, edukaciji i promociji održivog razvoja, a inicijative koje se bave urbanim baštama mogu biti deo sličnih ideja.

Iz udruženja Zeleni Sad naglašavaju da je za širenje koncepta urbanih bašti neophodno povezivanje, javnih institucija, organizacija civilnog društva, stručne zajednice i građana.

Zajedničkim pristupom, kako kažu, mogla bi da se razviju rešenja prilagođena potrebama savremenog grada, kao što je Novi Sad.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.