Amnesti: Nasilje, proterivanja, pritisci, ali i odgovornost EU za zlostavljanje migranata na zapadnom Balkanu

Brojna svedočenja o zlostavljanju i proterivanju migranata u Hrvatskoj potvrđena su i u izveštaju vodeće organizacije za ljudska prava Amnesti internešnal objavljenom samo dan nakon što su se u medijima pojavili snimci hrvatskog policajca koji tera grupu migranata da pevaju „Za dom spremni".

Pored kritika da hrvatska policija vrši nasilje nad migrantima i nezakonito ih proteruje u „nesigurne izbegličke kampove u Bosni", u izveštaju „Gurnuti do ivice: Nasilje i zlostavljanje izbeglica i migranata duž Balkanske rute", Amnesti optužuje i Evropsku uniju da je „saučesnik u policijskom nasilju i zlostavljanju izbeglica i migranata".

Nazivajući Hrvatsku „poslednjom ciglom u zidu Evrope", Amnesti kritikuje evropske vlade što, dajući prioritet graničnoj kontroli, ignorišu nasilne napade hrvatske policije na migrante, nastavljaju da finasiraju takve incidente, podstičući tako rastuću krizu na samoj ivici EU.

U istraživanju sprovedenom od juna 2018. do januara 2019. godine, istraživači ove organizacije su intervjuisali 81 muškarca i 13 žena koji su trenutno zaglavljeni privremenim kampovima u jako lošim životnim uslovima u Bosni i Hercegovini.

Svih 94 su potvrdili da su barem jednom prisilno vraćeni u Bosnu iz Hrvatske ili Slovenije.

Trećina intervjuisanih kaže da su direktno bili žrtve nasilja hrvatskih policajaca koji su ih šutirali, udarali palicama i gurali, dok su mnogi drugi svedočili o prekomernoj upotrebi sile protiv muškaraca koji su putovali u njihovim grupama.

Slučaj Hrvatska

MUP Hrvatske je potvrdio da je u slučaju policajca došlo do „neprimerene komunikacije", te da je udaljen iz službe, prenosi N1. Međutim, ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović oštro odbacuje sve tvrdnje Amnestija.

Od 202 prijave o nasilju koje hrvatska policija navodno izvršila nad migrantima, kao i o oduzimanju i uništavanju njihove imovine - ni u jednom slučaju terenska provera i istraga nisu utvrdile da su policijski službenici kršili zakon, tvrdi Božinović u pismu Masimu Moratiju, direktoru za istraživanja u Evropskom birou AI.

Božinović tvrdi i da nezadovoljni zbog sprečavanja ulaska u zemlju, „migranti najčešće lažno optužuju policijske službenike za nasilje, očekujući da će im takve optužbe pomoći u novom pokušaju ulaska u Republiku Hrvatsku i nastavku puta prema zemljama odredišta".

Međutim, istraživači Amnestija su zabeležili svedočenja izbeglica koji opisuju kako su ih tukli, ukrali dokumente i lične stvari, što upućuje na sistematsku i smišljenu politiku hrvatskih organa vlasti koja ima za cilj sprečavanje budućih pokušaja ulaska u zemlju.

„Uspeli smo da dva puta pređemo u Hrvatsku, ali su nas oba puta pritvorili. Iako smo rekli policiji da želimo da zatražimo azil, rečeno nam je da u Hrvatskoj nema više mesta.

„Držali su nas u policijskoj stanici satima i vozili kombijem do granice sa Bosnom. Nisu nam dali nikakav dokument. Samo su nas izbacili zajedno sa ostalim ljudima iz grupe, blizu Bihaća, i naredili nam da hodamo ka granici", rekla je istraživačima Amnestija Fatima iz Avganistana.

Uprkos ličnim svedočanstvima i informacijama koje je AI objavio u izveštaju, u odgovoru hrvatskog MUP-a tvrdi da se prema migrantima koji su nezakonito ušli u Hrvatsku sprovode propisani postupci ili su legalnim merama „odvraćani".

„Rekli su nam je da se skinemo. Jedan čovek iz naše grupe je dobio naređenje da skine svu svoju odeću i da tako go stoji", rekao je Rašid iz Maroka. Kada je rekao policajcu da može da ga pretrese ali da ne želi da se skine go, dobio je udarce, navodi se u izveštaju.

Zaglavljeni u Bosni, prinudno vraćanje u Srbiju

Oko 5.500 žena, muškaraca i dece „zaglavljeni su" u bosanskim gradovima Bihaću i Velikoj Kladuši, gde žive u napuštenim fabrikama, bez osnovnih uslova za život. Bosna i Hercegovina im ne može ponuditi zaštitu, niti adekvatne uslove za život, a improvizovani kampovi su nehigijenski, nema tople vode, neophodne zdravstvene zaštite, kao ni dovoljno hrane, kaže se u izveštaju.

Lekari bez granica (MSF), međunarodna organizacija koja je pružala medicinsku pomoć izbeglicama i migrantima u kampu u Velikoj Kladuši je između juna i novembra 2018. imala oko 80 pacijenata sa teškim telesnim povredama, uključujući prelome na rukama, nogama i rebrima, ozbiljne posekotine i modrice.

Volonteri Jezuitske organizacije za izbeglice, koja obezbeđuje medicinsku pratnju izbeglicama u Bosni, rekli su istraživačima Amnestija da je gotovo svaka druga osoba kojoj su tokom novembra i decembra pružali usluge tvrdila da je pretrpela batine, ponižavanje ili pljačkanje, a kao počinioce prepoznaju hrvatsku policiju, navodi se dalje u izveštaju.

Hrvatski MUP nije reagovao ni nakon što je organizacija Border Violence Monitoring objavila video snimke sa skrivenih kamera koji pokazuju 54 incidenta kolektivnog proterivanja i prisilno vraćanja koje su počinili hrvatski policajci i koji su se navodno desili između 29. septembra i 10. oktobra 2018. godine u šumi na granici između Bosne i Hrvatske.

Zagrebački centar za mirovne studije (CMS) podneo je prijavu protiv neidentifikovanih službenih lica sa snimaka. Amnesti je tražio informacije od hrvatskog MUP-a o tome da li je protiv ovih službenika pokrenut disciplinski postpupak, ali da do objavljivanja izveštaja odgovor nije stigao.

U izveštaju se kaže da je najmanje 12 ljudi poginulo u prvih 10 meseci 2018. godine u pokušaju da pređu granicu između Hrvatske i Slovenije.

Jedan od slučajeva prinudnog vraćanja izbeglica iz Hrvatske u Srbiju, koji se završio tragičnom smrću petogodišnje devojčice Madine Husini iz Avganistana krajem 2017. godine, privukao je posebnu pažnju javnosti i organizacija civilnog društva.

Njena porodica je tvrdila da su tokom noći prešli granicu, ali da su hrvatski policijaci odbili njihov zahtev za azil i naterali ih da se peške vrate nazad u Srbiju. Nekoliko minuta kasnije, dok su u mrklom mraku hodali duž pruge ka Šidu, Madinu je udario voz, nakon čega je ubrzo preminula.

Hrvatske vlasti su negirale da su u sred noći naterali porodicu da se vrati peške u Srbiju, kao što je porodica Husini tvrdila.

Njena porodica je kasnije opet pokušala da azil potraži u Hrvatskoj, ali je ubrzo završila u zatvorenom kampu, a volonter organizacije Are You Syrious - AYS, koji im je asistirao da od policije zatraže azil optužen je za krijumčarenje.

Direktorka udruženja Milena Zajović za BBC na srpskom kaže da na samom početku rada, dok su u kampovima delili hranu i pelene, pokretali održive integracijske programe i volonterski radili ono za šta u njihovo državi postoje plaćeni ljudi, dobijali su pohvale.

Međutim, kada su počeli da postavljaju pitanje o prebijanju izbeglica i smrti Madine, odjednom su postali problem.

„Umjesto da na ta pitanja odgovori, MUP nas je pokušao ušutkati", kaže Zajović.

Volonteri su satima držali u policijskim stanicama bez ikakvog objašnjenja, uz pretnje i upozorenja.

„Sve je kulminiralo grotesknim slučajem u kojem je MUP prekršajno gonio jednog našeg volontera za navodno pomaganje u prelasku granice obitelji male Madine, iako taj čovjek nikada nije imao izravni kontakt s njenom obitelji", kaže ona.

Dok je praksa hrvatske granične policije dobila značajnu međunarodnu pažnju tokom posednjih meseci, kolektivno proterivanje iz drugih zemalja koje se nalaze na spoljnoj granici EU odvija se i dalje, ali diskretnije.

Slovenija i u nekoj meri Italija, po kratkom postupku vraćaju ljude koji su u ove zemlje ušli na „iregularan" način preko Balkanske rute i ignorišu njihove zahteve za azil, navodi se u izveštaju.

Kritički izveštaj o odnosu evropskih vlasti prema izbeglicama i migrantima objavljen je uoči trogodišnjice sporazuma između EU i Turske o sprečavanju priliva „neregularnih" migranata na tlo Evropske unije, koji je Amnesti ranije kritikovao i opisao kao „sramnu mrlju na kolektivnoj svesti Evrope".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk