Budžet Srbije: Samo troši, ko još pita

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

28.11.2025.

10:00 > 13:16

U Skupštini Srbije poslanici raspravljaju o budžetu. Vladajuća većina, po običaju, hvali, dok opozicija tvrdi da nije transparentan, a ni razvojan.

Foto: 021.rs (AI)

Međutim, pošto izvršna vlast u Skupštini ima izrazitu većinu, ustalilo se da je u Srbiji usvajanje najvažnijeg zakonskog akta gotovo rutinska stvar, bez snažnijeg sučeljavanja različitih gledišta.

Vladajuća većina često i razvlači razmatranje, stvarajući privid ozbiljne rasprave, no, na kraju, sve bude kao što je naprednjačka vlast zamislila i zapisala u predlogu predočenom poslanicima.

Sudbina NIS-a

Ipak, jedna stvar može da izmeni budžet za narednu godinu, i to korenito. To je sudbina Naftne industrije Srbije, i ako se, kao što postoje težnje u javnosti, kojim slučajem, desi da Srbija uđe u proces kupovine najbolje ovdašnje kompanije, doći će do velikih promena u budžetu.

Odlična firma košta i neće biti dovoljno da država, recimo, proda zlato iz deviznih rezervi, već će morati i da deo novca za isplatu pribavi iz budžeta, ali i iz dodatnog zaduženja. Time će se struktura državnih rashoda izmeniti u tolikoj meri da bi bio neophodan krupan rebalans.

No, za sada poslanici će u utorak početi razmatranje predloga budžeta za koji vlast voli reći da je rekordan: 2.414 milijardi dinara prihoda, odnosno 2.752 milijarde rashoda.

Vlada ističe kako je budžet uvećan na 20,5 milijardi evra prihoda, odnosno 23,4 milijarde rashoda, ali takva se zavodljiva računica može pripisati politici precenjenog kursa dinara. Ostaje krupan deficit od tri odsto BDP-a, sećamo se da je prethodni saziv Fiskalnog saveta ne tako davno sačinio dugoročan plan ubrzanog umanjenja budžetskog minusa na samo 0,5 odsto BDP.

Skoro tri milijarde evra deficita

No, prema planu Vlade država će naredne godine 1,5 milijardi evra deficita nadoknaditi iz postojećih državnih depozita, dok će se 1,4 milijarde evra potrošiti iz 8,3 milijarde novih zaduženja, od kojih će se 6,9 milijardi upotrebiti za otplatu pristiglih dugova.

Za rashode se planira uvećanje od 4,2 odsto u odnosu na ovogodišnji proračun, poprilično više nego što je rast BDP u tekućoj godini, a koji jedva da dostiže dva odsto. Poreski prihodi se planiraju na 2.080 milijardi dinara, od kojih će se pomoću poreza na dodatu vrednost pribaviti 1.085 milijardi. Tu je i 453 milijarde dinara od akciza, od kojih je 244 iz opterećenja derivata nafte i još 155 milijardi duvanskog nameta. Porez na dobit preduzeća državi donosi 275, a porez na dohodak građana 150 milijardi dinara.

Pad privredne aktivnosti

Tekuće sezone Vladu Srbije najviše brine pad privredne aktivnosti: umesto četiri, rast BDP će iznositi tek dva odsto, a podbacili su trgovina, turizam i najviše građevinarstvo, čiji su ovogodišnji radovi čak 11,3 odsto manje vredni od lanjskih.

Za narednu sezonu, vlada očekuje da zaustavi dalji pad ovih delatnosti, ali ne i potpuni oporavak, stoga predviđa rast poreza na dobit od tek 3,5 odsto, dok kod poreza na dohodak, najviše zbog uvećanja minimalne plate i zarada u prosveti, kalkuliše sa rastom od 7,1 odsto. Ipak, glavna uzdanica je PDV, čije uvećanje planira na 8,2 odsto. Kada je reč o izdacima, čak 2.111 milijardi biće finansijski izdaci, a samo 640 milijardi će se usmeriti na investicije.

Vlast prvo misli o sebi, pa će tako i naredne sezone najveći komad od 656 milijardi iz državne kase otići na plate zaposlenih. Povećanje u odnosu na tekuću godinu je čak 11,5 odsto, a tek pola procentnih poena je skromniji rast izdvajanja za socijalne fondove.

Njima će biti namenjeno 399 milijardi dinara, od čega će čak 301 milijarda, 12,4 odsto više nego ove sezone, biti prebačena Penzijskom fondu, a 77 milijardi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Plate i tekući troškovi zdravstva se finansiraju samostalnim prihodom RFZO, dok je novac iz budžeta namenjen investicijama, kupovini tehničkih aparata, opremanju starih i izgradnji novih objekata.

Ekspo i stadion

Umanjen je 4,1 odsto novac za subvencije, pa će naredne godine u ove namene država plasirati 214 milijardi dinara, od čega je skoro polovina, 106 milijardi, obećana poljoprivredi. Sa 25 milijardi biće podržana železnica, sa 19 milijardi drumski transport.

Skoro isti iznos, 212 milijardi dinara, koštaće nas kamate na kredite, mada je to 4,9 odsto manje nego lane. Kalkuliše se da će domaćim poveriocima biti plaćene 72, a stranim 149 milijardi. Ipak, koliko će stvarno biti ovaj trošak, jer kamate neprekidno osciliraju, videće se praktično na sam dan isplate. Kako inflacija nije sasvim suzbijena ni u Evropi, a pogotovo nije u Srbiji, lako je moguće da na dan otplate pristiglih zajmova kamate budu više od procenjivanih.

Što se tiče nefinansijskih izdataka, to su uglavnom investicije i odvijaju se preko pojedinih ministarstava kojima država i usmerava namenjeni budžetski novac. Tako će naredne godine ministarstvo za finansije voditi izgradnju EKSPO, za šta će utrošiti 42 milijarde sledeće godine i još 15 milijardi godine 2027.

Isti resor vodi i izgradnju stadiona u koji će naredne dve sezone uložiti 45 milijardi, a još 7,2 milijarde kasnije. Treba dodati da se za ovaj objekat gradi namenska pruga od Zemuna za čiju izgradnju će se naredne sezone izdvojiti 17 milijardi, a izdvaja se još 19 za druge infrastrukturne radove na ovom objektu.

Najveći trošak

Izgradnju Nacionalnog stadiona dobar deo javnosti smatra nepotrebnom i običnim bacanjem para. Ali, uprkos čestim javnim kritikama, Vlada Srbije ne odustaje od namere. Zapravo, stadion i Ekspo su izdvajanja koja najviše bodu oči javnosti, ali najveći trošak je izgradnja beogradskog metroa, u koji će država u naredne tri godine uložiti 167 milijardi evra, mada je reč o lokalnoj investiciji koju svuda u svetu finansira lokalna samouprava.

Iz državne kase se finansiraju i radovi na probijanju tunela kroz centar Beograda, kao i podizanje dva mosta na Savi.

Vreme militarizacije

Veliki korisnik investicionog dela budžeta biće i Vojska Srbije. Naredne godine raspolagaće sa 97 milijardi dinara, dok će godinu dana kasnije na raspolaganju imati 102, potom i 66 milijardi dinara.

Cilj utroška je "opremanje Vojske Srbije". Nije teško zamisliti da se pod ovako uopšteno opisanim utroškom može zamisliti otplata rata za francuske ratne avione tipa "Rafal".

Predsednik je pre dve i po godine ugovorio aranžman vredan 2,7 milijardi evra o nabavci ratnih letelica za srpsku vojsku, a sledeće godine pristiže (treća) rata vredna oko 700 miliona evra. Može se reći da je budžet za narednu godinu koncepcijski sličan ovogodišnjem, a izvršna vlast ostaje gotovo sasvim samostalna kako u osmišljavanju, tako i pri konačnom oblikovanju najvažnijeg zakonskog akta.

Takva pozicija joj omogućava dosta komotno ponašanje pri upotrebi državnih para, pa se, kako naglašava Fiskalni savet, namena novca često menja. Sve skupa, ako je suditi po predlogu budžeta, sledeća godina će ličiti ovoj, kao što, uostalom, i ova sezona liči prethodnoj.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.