Za Evropsku uniju 29. mart je trebalo da bude bitan datum zbog Bregzita. Zajednica koja korene vuče iz 1951. godine, prvi put je trebalo da ostane bez jedne članice.
I dok Britanci potpisuju peticiju protiv napuštanja zajednice i čekaju datum kada bi mogli da prestanu da budu građani Evropske unije, državljani Srbije čekaju datum kada će to postati.
Prema poslednjoj anketi koju je u decembru 2018. godine sprovelo Ministarstvo za evropske integracije, taj datum čeka 55 odsto građana Srbije.
Toliko ispitanika je navelo da bi na referendumsko pitanje „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?" - odgovorilo potvrdno. Sa druge strane, svaki četvrti ispitanik (25 odsto) bi glasao protiv, dok svaki deseti ili ne bi glasao ili ne zna šta bi odgovorio.
Procenat onih koji su za promenio se u poslednjih deset godina - tada je čak 74 odsto građana želelo da bude deo Unije.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić tvrdi da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da postoje manjak informacija i dezinformacije o procesu pristupanja.
To su, kaže, uzroci pada popularnosti podrške članstvu EU.
Ona je na tribini održanoj na Fakultetu političkih nauka u Beogradu rekla da je najveća podrška članstvu u EU bila 2009. godine, kao i posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.
„Za građane najvišu vrednost imala je vizna liberalizacija", rekla je Grubješić i dodala da se nada da će krajem juna biti otvoreno još poglavlja.
Pre deset godina Srbija je napravila prve korake ka Evropskoj uniji, pošto je 22. decembra 2009. godine podnela zahtev za prijem u članstvo.
Nakon decenije, kao potencijalna godina pristupanja pominje se 2025.
Evropska komisija u Strategiji za proširenje iz februara 2018. tu godinu pominje prvi put kao onu u kojoj bi Unija mogla da dobije dve nove članice.
Osim za Srbiju, to je potencijalni datum i za pristupanje Crne Gore.
Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrico navodi da su ove dve zemlje najviše napredovali u procesu pristupanja EU u odnosu na ostale kandidate.
Komentarišući 2025. kao potencijalnu godinu članstva, Fabricio je rekao da „ne treba stavljati brzinu ispred kvaliteta samog procesa, kao i da sve zavisi od urađenog posla i da stajanje u mestu ne približava zemlju EU".
Govoreći o pristupanju Srbije Uniji na tribini „Evropska integracija Srbije deset godina nakon podnošenja zahteva za članstvo", on je naveo da je to „proces koji podrazumeva sprovođenje neophodnih reformi i da Srbija mora da uradi više u oblasti vladavine prava".
Za Suzanu Grubješić uz ovaj tempo otvaranja poglavlja 2025. nije realan termin ulaska Srbije u EU.
Tog 22. decembra 2009. znalo se da je pred Srbijom dug put usaglašavanja sa zakonodavstvom Evropske unije.
Ono što se i dalje ne zna je gde je kraj tog puta i hoće li se to stvarno desiti 2025.
Od podnošenja zahteva za prijem do dobijanja statusa zemlje kandidata prošlo je dve i po godine, da bi se 1. marta 2012. na zgradama Vlade i Narodne skupštine uz zastave Srbije zaviorile i plave zastave sa zlatnim zvezdicama.
Tako je obeležena dodela statusa kandidata za članstvo Srbiji.
Tadašnji predsednik republike Boris Tadić rekao je da je to „veoma značajno za Srbiju, ali će suštinsko postignuće biti kada zemlja dobije datum za početak pregovora, jer će tada evropski proces postati nepovratan".
Od dobijanja statusa kandidata do suštinskog početka pregovora prošlo je više od tri godine, pošto su prva dva poglavlja otvorena u decembru 2015.
Tadića je u međuvremenu na mestu šefa države zamenio Tomislav Nikolić.
I Nikolić je, u martu 2012. kao predsednik Srpske napredne stranke pozdravio dobijanje statusa kandidata.
Rekao je da se raduje kao Srbin i građanin, ali je dodao da to ne znači ništa, budući da je u pitanju samo jedna od stepenica ka punopravnom članstvu.
U slučaju Srbije, jedno od prva dva otvorena poglavlje - o odnosima Beograda i Prištine - moglo bi da bude i ono koje će se poslednje zatvoriti.
Sa spiska od 35 poglavlja, koliko država treba da ispregovara pre nego što postane članica EU - Srbija je otvorila 16 i privremeno zatvorila dva.
Dva poslednja su otvorena 10. decembra 2018. godine - na dan kada je Evropski sud pravde odobrio Velikoj Britaniji da odustane od Bregzita.
Poglavlja 25 i 26, koja se tiču nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture, zatvorena su istog dana kada su i otvorena, što znači da Evropska komisija smatra da nema potrebe za bilo kakvim izmenama u domaćem zakonodavstvu.
Evropska unija je najveći donator u Republici Srbiji. Kako je navedeno na sajtu Ministarstva za evropske integracije, od 2001. godine EU je kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava za podršku reformama.
Srbija trenutno koristi sredstva za pretpristupnu pomoć 2014-2020 (IPA 2) iz kojeg je za navedeni period namenjeno 1,5 milijardi evra.
Prvi korak u pregovorima države kandidata i Evropske unije je održavanje međuvladine konferencije koja označava početak pregovora.
Naredni korak je analitički pregled zakonodavstva - odnosno skrining. On se sastoji iz dva dela - eksplanatornog i bilateralnog skrininga. Prvim Evropska komisija državi kandidatu predstavlja pravne tekovine po poglavljima, dok drugim zemlja kandidat Evropskoj komisiji predstavlja nacionalno zakonodavstvo.
Na osnovu toga Evropska komisija pravi izveštaj o skriningu - kojim utvrđuje koliko je domaće zakonodavstvo usklađeno sa evropskim. U slučaju da EK zaključi da je zakonodavstvo dovoljno usklađeno, daje preporuku o otvaranju poglavlja. U suprotnom, ako zaključi da država nije dovoljno usklađena - daje merila za otvaranje pregovora u određenom poglavlju.
Izveštaj o skriningu EK dostavlja Evropskom savetu. Na osnovu skrininga, država kandidat Evropskom savetu dostavlja pregovaračku poziciju u kojoj predstavlja plan za ispunjenje kriterijuma, odnosno merila.
Sledeći korak je otvaranje poglavlja. Kada se poglavlje otvori, država članica mora da uskladi zakonodavstvo sa evropskim.
Svako poglavlje, po ispunjenju kriterijuma, odnosno merila, postaje privremeno zatvoreno - dok ne budu zatvorena sva poglavlja.
Kada se to dogodi, zatvaraju se pristupni pregovori, a EK daje konačnu ocenu da je država spremna za članstvo. Ovde ulogu ponovo dobija Evropski savet koji odlučuje o prijemu u EU.
Zatim se potpisuje Ugovor o pristupanju.
Pre konačne ratifikacije tog ugovora u nacionalnom parlamentu, glas dobijaju građani - koji na referendumu glasaju o članstvu u EU.
Referendum o ulasku u EU se organizuje u periodu između potpisivanja Ugovora o pristupanju Evropskoj uniji i potvrđivanja ovog Ugovora u nacionalnom parlamentu.
Kada se sve to ostvari - država postaje članica EU.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
?
+384
teror u
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar