Svedoci napada u Šri Lanki: "Mislili smo da je nasilje za nama"

Serija eksplozija potresla je Šri Lanku u nedelju ujutru, a svedoci napada ispričali su za BBC šta su preživeli.

Napadnute sutri crkve i četiri hotela u gradovima Negombo, Batikalo i Kolombo.

Do napada je došlo kada su se pripadnici mirne hrišćanske zajednice u Šri Lanki slavili Uskrs po gregorijanskom kalendaru.

• Najmanje 200 poginulih u napadima u Šri Lanki

Džulijan Emanuel

Emanuel ima 48 godina i lekar je. Odrastao je u Šri Lanki, a sa suprugom i decom živi u Sariju u Velikoj Britaniji.

Emanuel se u Šri Lanku vratio kako bi posetio rođake u Kolombu. U trenutku napada, sa porodicom je spavao u hotelu Sinamon Grand.

„Bili smo u spavaćoj sobi kada smo čuli jaku eksploziju od koje nam se soba zatresla. Mislim da je bilo oko 8:30", kaže.

„Osoblje hotela nas je zatim izvelo u lobi, gde nam je rečeno da se evakuišemo kroz zadnji izlaz. Videli smo žrtve koje su spasioci odvozili u bolnicu, kao i štetu u hotelu."

Emanuel kaže da je čuo radnicu hotela kako govori o raskomadanom telu koju je videla na mestu eksplozije. Prijatelji su mu poslali fotografije crkava koje su napadnute. Sam hotel je pretrpeo „značajnu štetu" - jedan od restorana je raznesen.

„Danas smo išli u crkvu sa mojom mamom i rođakom, ali sve crkvene službe su otkazane - neće biti službi ni u jednoj crkvi u zemlji zbog onoga što se desilo jutros", kaže on.

„Do 18. godine sam živeo ovde, tako da sam video dosta etničkih sukoba. Moja deca koja imaju 11 i sedam godina i supruga nikada nisu videli ništa slično ratu. Za njih je ovo prilično teško."

U Šri Lanki su decenijama trajali sukobi između etničkih grupa Sinhaleza i Tamila, ali je od 2009. godine relativno mirno.

„Zaista je tužno - mislio sam da je Šri Lanka ostavila nasilje za sobom, žalosno je videti da se vratilo", dodaje Emanuel.

Usman Ali

Ali, koji živi u Kolombu, video je kako se vernici „užurbano" evakuišu iz crkve u blizini njegove kuće i shvatio da nešto nije kako treba.

Put koji vodi do glavne gradske bolnice odjednom je bio zakrčen ambulantnim vozilima. Proverio je hešteg #LKA - Lanka - i saznao za napade.

Među užasavajućim snimcima i fotografijama bio je i poziv centara za transfuziju iz kog su pozivali donatore da daju krv za žrtve napada.

Otišao je u Nacionalni centar za transfuziju, gde je već bilo krcato.

„Bila je ogromna gužva, a i putevi su bili blokirani pošto su ljudi parkirali automobile bilo gde kako bi što pre ušli u centar", kaže.

„Zapisuju ime, krvnu grupu i broj telefona osoba koje su voljne da daju krv i kažu da će zvati ukoliko bude potrebno još krvi."

Ali kaže da su formirani „dugački redovi koji vode sve do ulaza".

Unutra se oseća zajedništvo.

„Svi imaju samo jedan cilj - da pomognu žrtvama eksplozije, bez obzira na religiju ili rasu. Ljudi jedni drugima pomažu pri popunjavaju formulara.

Pitam se ko je organizovao napad. Bog nas je sačuvao."

Kiran Arasaratam

Kiran Arasaratnam, profesor na Imperijal koledžu u Londonu, bio je smeštan u Šangri La hotelu. Restoran ovog hotela uništen je u jednoj od eksplozija.

Arasaratnam, koji se pre 30 godina odselio u Veliku Britaniju kao izbeglica, vratio se u Šri Lanku kako bi pomogao u osnivanju socijalnog preduzeća. Bio je u hotelskoj sobi kada je čuo zvuk poput „grmljavine".

Kaže za BBC da je trčao sa 18. sprata do prizemlja kako bi se spasio.

„Ljudi su paničili, nastao je totalni haos", kaže. „Pogledao sam u sobu sa desne strane - na sve strane je bilo krvi."

„Svi su trčali, a mnogi nisu znali šta se događa. Ljudi su na odeći imali tragove krvi, a jedan čovek je nosio devojčicu do ambulantnih kola. Zidovi i pod bili su prekriveni krvlju."

Da nije odložio odlazak na doručak, ovaj 41-ogodišnjak kaže da bi našao u restoranu u trenutku eksplozije.

Iz sobe je izašao oko 8:45 - tada je već bilo napadnuto nekoliko hotela i crkava na različitim lokacijama.

„Nešto me je omelo i vratio sam se u sobu da uzmem debitnu karticu, raširim zavese i uključim telefon... i, dogodila se eksplozija", kaže.

Trenutno je u skloništu. Tamo, kaže on, može „svuda da namiriše krv", povređenima se ukazuje pomoć i traga za nestalima.

„Užasno je videti krvavu decu. Otišao sam iz Šri Lanke pre 30 godina kao izbeglica i nikada nisam pomislio da ću ponovo videti ovakve scene ."