Američki predsednik Donald Tramp novim komentarima i porukama kongresmenkama iz redova Demokratske stranke da se „vrate kući" izazvao je lavinu komentara i optužbi za rasizam.
A najglasnije u tim optužbama bile su upravo žene koje je Tramp napao - Aleksandrija Okazio Kortez, Ilhan Omar, Rašida Tlaib i Ajana Presli. Sve četiri su američke državljanke.
Iako ih američki predsednik nije direktno imenovao, jasno je da su se poruke na Tviteru odnosile na njih.
Ko su kongresmenke, članice „Ekipe", kako su tu grupu prozvali američki mediji?
Često je zovu i AOC, a na veliku scenu u Demokratskoj stranci stupila je prošlog juna kada je porazila političkog veterana Džoa Kroulija na unutarpartijskim izborima.
Zatim je u novembru prošle godine pobedila kandidata Republikanske stranke Entonija Papasa i postala najmlađa kongresmenka u istoriji Amerike.
Rođena je u Bronksu u Njujorku, a roditelji su joj poreklom iz Portorika. Ima diplomu iz ekonomije i međunarodnih odnosa sa univerziteta u Bostonu.
Radila je kao nastavnica, menadžerka i šankerka pre nego što je ušla u politiku.
Za sebe kaže da je demokratski socijalista, a od izbora na funkciju u Kongresu postala je jedna od glavnih meta napada suparničke stranke.
Ne beži od toga da se nađe u centru medijske pažnje, često koristi društvene mreže, ume da odgovori rivalima i medijima. Govori o raznim temama poput imigracija, siromaštva i rasnih problema.
Poznata je po jakim nastupima na saslušanjima u Kongresu, a na Tviteru je prati skoro pet miliona ljudi.
Često govori i o problemima životne sredine, a nebrojeno puta je kritikovala predsednika Trampa.
Odmah po izboru na funkciju u intervju za televiziju CBS rekla je da je Tramp, bez sumnje, rasista.
„Reči koje koristi... To su kroz istoriju koristili oni koji su govorili o dominaciji bele rase. Predsednik nije izmislio rasizam, ali govorio je na taj način".
I njoj je ovo prvi mandat u Kongresu. Izabrana je na izborima prošlog novembra u Minesoti, a postala je prva članica Kongresa somalijskoj porekla.
Njena porodica se u Mineapolis doselila 1997, a tri godine kasnije dobila je državljanstvo.
Ova 37-godišnja majka trojke dece je jedna od prve dve muslimanke koje su izabrane u Kongres.
Zbog dosadašnjih političkih nastupa dobila je i pohvale, ali se našla i na meti kritika.
Odmah posle izbora privukla je pažnju borbom da se promeni 181 godinu staro pravilo u Kongresu po kojem članovi ne smeju ništa da nose na glavi. I uspela je u tome, pa je na polaganju zakletve nosila hidžab.
Ipak, suočila se nekoliko puta i sa optužbama zbog navodnog antisemitizma.
Morala je da se izvini zbog serije poruka na Tviteru početkom godine. Tada je tvrdila na Američko-izraelski komitet za javne poslove, u stvari, kupuje politički uticaj.
Zbog toga su je kritikovali članovi obe stranke.
„Antisemitizam postoji i ja sam zahvalna što imam jevrejske saveznike i kolete koji me obrazuju o bolnoj istoriji ove pojave", napisala je Omar u izvinjenju.
Kao i kod drugih kongresmenki, izbor Rašide Tlaib prošlog novembra bio je istorijski.
Ova političarka iz redova demokrata prva je Amerikanka palestinskog porekla u Kongresu.
Rođena je i odrasla u Detroitu, u državi Mičigen, a roditelji su joj imigranti iz Palestine.
Njena baka i dalje živi na Zapadnoj obali.
Položila je zakletvu obučena u tradicionalnu palestinsku odeću, koju je sašila njena majka.
Uz Ilhan Omar, ona je druga muslimanka koja je u istoriji postala poslanica u Kongresu.
Najstarija od četrnaestoro dece, Tlaib je i prva u porodici završila srednju školu, a zatim i koledž i studije prava.
Otkada je na ovoj poziciji, izrazita je kritičarka predsednika.
Izazvala je brojne kontroverze, kada je koristeći eksplicitan jezik tražila opoziv predsednika.
Tlaib se nije pokolebala zbog te bure u javnosti, tvitujući da će „uvek govoriti istinu moćnicima".
Kongresmenka Ajana Presli prva je Afroamerikanka koja je izabrana u američki Kongres iz Masačustesa.
Rođena je u Sinsinatiju i odrasla u Ohaju, jedini je ćerka samohrane majke.
Nakon studija na Univerzitetu u Bostonu, bila je pomoćnica kongresmenu Džozefu P. Kenediju Drugom, i 13 godina radila za senatora Džona Kerija.
Samostalnu političku karijeru započinje 2009. kada je uspela da postane članica gradskog veća u Bostonu, kao prva obojena žena koja je tu došla tokom 100 godina duge istorije.
Kao u slučaju Okazio Kortez, izbor Presli za kongresmenku izazvao je brojne političke potrese.
Od kada je preuzela dužnost u januaru, glasno zagovara prava na abortus, tražeći da se povuče amandman o medicinskoj pomoći koji onemogućuje Amerikankama sa niskim primanjima da urade abortus.
Kao žrtva seksualnog nasilja, Presli se zalaže za bolju zaštitu žrtava napada, navodeći da „ljudi kojima je bol blizak, treba da budu i najbliži moći".
TRACKER FOR DIGIHUB (49001526)
Komentari 3
Kaćanka
Branko
Ajde?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar