Rat za retke minerale
Do pre pola veka samo su fizikohemičari znali za elemente poput galijuma ili telura čija je upotreba i na globalnom planu, samim tim i potražnja, bila minimalna.
Foto: Pixabay (ilustracija)
U međuvremenu, najviše kao izuzetno značajni, često i nezamenjivi, u radu električnih vozila, vetroturbina i niza drugih najmodernijih izuma postali su neophodni upravo radi razvijanja najsavremenijih tehnologija.
Nema jače svetske kompanije koja ne čini sve kako bi došla do ruda litijuma, bora, germanijuma, potom obezbedila često zahtevnu preradu do forme za upotrebu. Potreba za njima je toliko narasla da se već decenijama oseća manjak ovih četrdesetak sirovina pa su nazvani retki (kritični) minerali.
Činjenica da je njihova upotreba ključna upravo u tehnologijama kojim čovek pokušava da smanji emisiju štetnih gasova ukazuje da će u budućnosti njihov značaj biti i veći.
Specijalizovani rudnici
Međutim, manjak ovih sirovina je sve uočljiviji. Nije da ih nema u zemlji, neki su, poput litijuma, prisutni na brojnim mestima širom planete, ali nevolja je što su retko gde koncentrisani u većoj meri.
Stoga su se decenijama dobijali kao prateći proizvod u rudnicima bakra, gvožđa i drugih standardnijih metala. Dok je potražnja za njima bila skromna, ovakva praksa je zadovoljavala potrebe i bila isplativa. No, došla su vremena kada je uloga ovih sirovina postala mnogo značajnija, a potreba za njima mnogostruko uvećana.
Tradicionalan način dobijanja odavno ne može da zadovolji svetske potrebe, te su počeli da se otvaraju specijalizovani rudnici. Nevolja je, pak, u tome što su nalazišta ovih dragocenih sirovina obično u manje razvijenim delovima sveta, dok je potražnja daleko najveća u najrazvijenijim državama. Pokazalo se da ni najbogatijima nije baš lako doći do sirovine bez koje nema budućnosti.
Kina gotovo monopolista
Dodatan problem je prerada, često ekološki ne najprihvatljivija, pa su je bogati često locirali van svojih granica. Tako su zemlje jugoistočne Azije prilično bogate ovim resursima, a uspeli su i da u nekim slučajevima razviju sopstvene tehnologije prerade.
U drugim slučajevima preradu su kupovali od Amera i danas su ove zemlje najčešći globalni prodavci dragocenih minerala, najčešće u prerađenom i za dalju upotrebu prilagođenom stanju.
Od svih zemalja daleko najdalje, kako u eksploataciji, još i više u preradi, odmakla je Kina i danas je raspolaganje ovim mineralima gotovo najveće bogatstvo ove mnogoljudne države.
Smatra se da Peking raspolaže sa polovinom svih globalnih ruda retkih metala, a čak sa 75 do 80 odsto ovog blaga u prerađenom stanju. Možda je ključna prednost donedavno najmnogoljudnije države na svetu upravo razvijanje prerade, pa je odavno ne samo vodeća po količini rude modernog blaga, već i najveći uvoznik rude.
Kod pojedinih metala iz Kine pristiže i po 90 odsto svetske produkcije, dok u preradi 20 najređih minerala doseže i 99 odsto svetske produkcije. Onaj dvadeseti, samarijum, u celosti pristiže iz ove zemlje.
Pročitaj još
Skuplje bez retkih metala
Mora se primetiti da Kina ne bi bila ni približno toliko dominantna u vađenju i, naročito, preradi retkih minerala da drugi nisu dugo vremena bili prilično ravnodušni. U razdoblju od 1950-ih do 1990-ih daleko najveći globalni snabdevač retkih minerala bio je rudnik Mountain Pass u Južnoj Karolini (SAD) u kome se vadilo desetak, a prerađivala ruda više od dvadeset retkih metala.
No, Ameri su se dosta indolentno odnosili prema ovoj proizvodnji, rudnik je zapao u ozbiljne poteškoće i dugo bio u poslovnom minusu. Polako je gubio na značaju, a tek pre desetak godina u SAD su otpočeli spasavanje time što je Pentagon za 400 miliona dolara kupio suvlasništvo uz obavezu da kupi svu proizvedenu, odnosno prerađenu rudu.
Svetska ekonomija trpi usled nedostatka ovih minerala. Posebno se vodeći proizvođači električnih vozila teško nose sa manjkom neophodnih sirovina. "General Motors" je tehnološkim izmenama uspeo da smanji upotrebu retkih metala, dok su "Opel" i "Renault" uspeli da proizvedu najmodernija vozila bez upotrebe retkih metala. Ali, u oba slučaja proizvodna cena je viša, pa je teško da će akcionari ovih kompanija prihvatiti ovakav pristup kao trajno rešenje.
Lista najtraženijih
U pojedinim slučajevima je, praktično, nemoguće izbeći snabdevanje uvozom iz Kine. Tako iz ove zemlje pristiže 99 odsto disperzijuma, metala veoma značajnog za održavanje magnetnih svojstava na visokim temperaturama. Upravo ova odlika je dragocena i neizostavna u nizu modernih tehnologija, pa je oslonac na uvoz iz mnogoljudne države nemoguće izbeći.
Naravno da su vodeće države shvatile značaj retkih metala i uočile da su poteškoće moguće. Tako su SAD još 2020. godine obelodanile listu od trideset retkih sirovina, te javno istakle snažnu potrebu za ovom robom. Kroz prateću objavu svetu su, gotovo neprikriveno, poručile da će do resursa bez kojih njihova, ali ni bilo koja druga moderna tehnologija ne može, svakako doći.
Način može biti upitan, a Amerikanci u objavi ističu da će princip otvorenosti, odnosno pravo pristupa, smatrati osnovnim kada su u pitanju ovi resursi. Naravno da Ameri računaju da će u zemlji gde se nalazi resurs morati razvijati rudarstvo, pa i preradu sirovine, ali relativizuju pravo vlasnika da eksploataciju sopstvene sirovine ne dopusti drugome.
Uloga reciklaže
Evropska unija je dugo bila prilično pasivna. Bilo je vidljivo da kasni u prihvatanju i razvoju najnovijih tehnologija, dok su svesno, naglašavajući ekološke principe, izbegavali da grade pogone za preradu retkih minerala na sopstvenoj teritoriji. Posebno je izostajalo otvaranje rudnika ovih sirovina.
Svakako da ovakva praksa lepo zvuči, ali je zemlje Evropske unije dovela u izrazito tehnološko zaostajanje. Napokon je i Brisel odlučio da koriguje pristup i pre tri godine je definisao svoju listu sa 36 nedostajućih sirovina. Cirka četiri petine liste se poklapa sa američkom listom, ali Evropljanima nedostaje još dosta toga, recimo kaučuk i druge sirovine za gume.
Za sada Evropljani, gotovo je neverovatno, do sirovina često dolaze reciklažom mašina i aparata čiji je vek upotrebe okončan. To će i ubuduće biti praksa, ali će se Brisel ubuduće osloniti i na sopstvene rudnike i tvornice za preradu.
Na septembarskom unijskom skupu u Pragu posvećenom ovoj temi mogle su se čuti brojne primedbe na Švedsku, državu koja poseduje znatne rezerve retkih metala, ali do sada nije razvijala ni rudarstvo, ni preradu dragocenih sirovina.
Postalo je jasno da se ne može očekivati da će se uvek u Trećem svetu naći država spremna da prilično zagađujuće rudarstvo i preradu razvija na svojoj teritoriji, a za potrebe Brisela. Definisana su i precizirana 38 nalazišta u Evropi gde će se razvijati vađenje retkih metala, od kojih su četiri za litijum.
Ratovi za retke sirovine
Treći način pribavljanja retkih metala za evrounijske države biće u saradnji sa najbližim okruženjem, u takve Evrounijci poimenično nabrajaju Veliku Britaniju, Norvešku, Ukrajinu, Zapadni Balkan, Severnu Afriku (apostrofirajući Maroko) i Tursku.
Što se tiče Amera, oni na svojoj teritoriji ubrzano razvijaju i rudarstvo i preradu retkih metala, ali još ubrzanije sklapaju raznovrsne aranžmane sa zemljama bogatijim dragocenim nalazištima. Glavni cilj je jasan, doći do što kvalitetnijih i što izdašnijih sirovina.
Nedavno je u Vašington pristigla i neobična ponuda iz koje se, pak, može zaključiti da je potreba za retkim sirovinama dostigla tolike razmere da su za sticanje ove robe počeli voditi ratovi.
Vlada Konga, država koja u svom istočnom delu ratuje protiv Ruande oko pristupa nalazištu talijuma i još nekih retkih sirovina, nudi Amerima pristup ovim sirovinama uz uslov da svojim uticajem i diplomatskim veštinama zaustave sukob dve susedne afričke države.
Potez vlade Konga je svakako zanimljiv i pohvalan, a za druge države pouka bi bila da je oko eksploatacije retkih sirovina potrebno pregovarati pre nego što se nevolje razmahnu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Javna preduzeća u Srbiji prebačena u doo: Koji su pozitivni, a koji negativni aspekti?
24.12.2025.•
4
Dugo najavljivana odluka je konačno doneta, pa je šest javnih preduzeća promenilo pravnu formu u "društvo sa ograničenom odgovornošću". Ovakva promena ima će neke pozitivne efekte, ali i neke izuzetno negativne.
Istorijska cena zlata: Premašila 4.500 dolara po unci
24.12.2025.•
5
Cena zlata premašila je prvi put u istoriji 4.500 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama), dok su srebro i platina takođe dostigli nove rekordne nivoe.
Predstavnik Udruženja "Naše mleko": Nemamo drugo rešenje, uskoro izlazimo na proteste
24.12.2025.•
2
Dejan Trajković iz Udruženja "Naše mleko" istakao je da je protest poljoprivrednika jedino rešenje u situaciji u kojoj su proizvođači prinuđeni da prosipaju mleko jer mlekare ne žele da ga otkupe.
Amerika produžila NIS-u rok za pregovore o prodaji ruskog udela do 24. marta
24.12.2025.•
9
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je novu licencu Naftnoj industriji Srbije.
Vlasnici pumpi u Srbiji: Naftni derivati NIS-a skuplji od uvoznih, ne možemo da ih odbijemo
24.12.2025.•
15
Gorivo koje isporučuje Naftna industrija Srbije (NIS) skuplje je od uvoznog oko četiri - pet dinara po litru, rekli su vlasnici benzinskih pumpi.
Radosavljević: Ne treba preterano slaviti oko ruskog gasa, tri meseca će brzo proći, a nismo rešili ni NIS
24.12.2025.•
11
Profesor na Fakultetu ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević izjavio je da je dobra vest ako je tačno da je postignut sporazum o produženju snabdevanja Srbije gasom do 31. marta sledeće godine.
Vlast Srbije obećala MMF-u poskupljenje struje u sledećoj godini, a zatraženo i hitno rešenje za NIS
24.12.2025.•
25
U najnovijem Izveštaju MMF-a o sprovođenju aktuelnog aranžmana navodi se da se Vlada Srbije obavezala na nastavak rasta cena električne energije za domaćinstva tokom sledeće godine.
Srebro nastavlja snažan rast, cilj 75 dolara po unci
23.12.2025.•
3
Cena srebra je danas nastavila snažan rast i prvi put dostigla nivo od 70 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama).
Tri scenarija za Srbiju bez ruskog gasa: Šta je moguće, a šta realno
23.12.2025.•
6
U srpskoj javnosti se "diversifikacija" često svodi na rečenicu: "imamo interkonektor sa Bugarskom". U energetici, međutim, cev nije isto što i izvor.
NBS: Menjačko tržište ulazi u fazu potpune normalizacije
23.12.2025.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da, nakon mera koje je sprovela radi očuvanja stabilnosti menjačkog tržišta, tražnja za stranom valutom ulazi u fazu potpune normalizacije.
Objavljeni rokovi za podnošenje zahteva za povraćaj akcize na gorivo za poljoprivrednike
23.12.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije objavilo je danas rokove za podnošenje zahteva za refakciju akcize na motorno gorivo koje se koristi za poljoprivredne svrhe, a u zavisnosti od godine izdavanja računa.
NBS: Proveravamo slučaj u kom se banka reklamira kroz privatne poruke korisnika Vibera
23.12.2025.•
4
NBS saopštila je, povodom pritužbi građana da su u privatnim porukama na Viberu primetili da im se posle reči kao što su kredit, banka i slično pojavljuju reklame jedne banke, da preduzima supervizorske aktivnosti.
Kina uvodi carine do 43 odsto na pojedine mlečne proizvode iz Evropske unije
22.12.2025.•
0
Kina uvodi preliminarne carine do 43 odsto na neke mlečne proizvode iz Evropske unije, nakon što je u okviru antidampinške istrage zaključila da su proizvodi subvencionisani, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.
Cena zlata prvi put premašila 4.400 dolara, a i srebro "divlja"
22.12.2025.•
0
Cena zlata je danas prvi put premašila 4.400 dolara po unci, podstaknuta rastućim očekivanjima daljih smanjenja kamatnih stopa u SAD i velikom tražnjom za sigurnim ulaganjima.
Kako će Amerikanci reagovati: Oba potencijalna kupca NIS-a imaju jake veze sa Rusijom
22.12.2025.•
31
Dok još traju spekulacije u javnosti ko mi mogao biti budući vlasnik ruskog paketa akcija u NIS-u, te da li će se sa tim složiti ruska i američka strana, postoji još jedna nedoumica oko eventualnog preuzimanja.
Evropska unija smanjuje uvoz nafte i sve više kupuje tečni prirodni gas
21.12.2025.•
2
Evropska unija smanjuje uvoz nafte i sve više kupuje tečni prirodni gas (LNG), posebno iz Sjedinjenih Američkih Država, pokazuju podaci Evrostata za ovu godinu.
Prosečna plata u trećem kvartalu ove godine oko 108.000 dinara
21.12.2025.•
12
Prosečna neto plata u Srbiji za treći kvartal ove godine iznosila je 107.937 dinara i bila je nominalno veća za 11,4 odsto, a realno za 6,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Visa i Mastercard isplatiće 167 miliona dolara zbog spornih naknada za korišćenje bankomata
21.12.2025.•
2
Visa i Mastercard pristali su da zajednički isplate 167,5 miliona dolara kako bi okončali grupnu tužbu u kojoj su optuženi da su se dogovarali da naknade za korišćenje bankomata ostanu veštački visoke.
Kina otkrila najveće podmorsko nalazište zlata u Aziji
21.12.2025.•
0
Kina je otkrila svoje prvo podmorsko nalazište zlata, ispod dna Žutog mora, najveće u Aziji, kod poluostrva Đijaodong u provinciji Šandong, piše hongkonški list Saut čajna morning post.
Pod hipotekom više od 223.500 nekretnina privrede i građana
21.12.2025.•
2
Privreda i građani stavili su, zarad garancije otplate kredita, pod hipoteku 223.593 nepokretnosti procenjene vrednosti 8.208,6 milijardi dinara, što je gotovo 70 milijardi evra.
NBS: Nijedna banka u Srbiji nije uvela limit za zamenu evra
21.12.2025.•
2
Narodna banka Srbije je nakon provere sa svim poslovnim bankama koje posluju u Srbiji utvrdila da ne postoje ograničenja u vidu maksimalnog apoena za zamenu evra ili neke druge valute, saopštila je centralna banka.
Komentari 3
Anonimus
Zamenik zamenika
SAD uspostavljaju vojnu bazu u Damasku Pre nekoliko godina, rusi su videli Siriju kao ključni deo svoje
međunarodne projekcije snage .
Bugari spremaju nacionalizaciju
Lukoil rafinerije jer je prodaja Lukoil Gunvoru propala, Kazahstan je
danas potpisao sporazum o retkim
mineralima sa USA, Azerbejdžan
prebacuje vojsku na NATO standarde Samo članstvo u EU/NATO je rešenje za Srbiju. Pored toga Uzbekistan pravi ogroman sporazum sa USA!!!
U danu je Amerika preotela centralnu
Aziju onom krvoloku iz moskve.
Slovačka je potpisala sporazum sa
Poljskom o snabdevanju "tečnim
gasom" i prestaje da kupuje russki.
ja ne bot
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar