Rat za retke minerale
Do pre pola veka samo su fizikohemičari znali za elemente poput galijuma ili telura čija je upotreba i na globalnom planu, samim tim i potražnja, bila minimalna.
Foto: Pixabay (ilustracija)
U međuvremenu, najviše kao izuzetno značajni, često i nezamenjivi, u radu električnih vozila, vetroturbina i niza drugih najmodernijih izuma postali su neophodni upravo radi razvijanja najsavremenijih tehnologija.
Nema jače svetske kompanije koja ne čini sve kako bi došla do ruda litijuma, bora, germanijuma, potom obezbedila često zahtevnu preradu do forme za upotrebu. Potreba za njima je toliko narasla da se već decenijama oseća manjak ovih četrdesetak sirovina pa su nazvani retki (kritični) minerali.
Činjenica da je njihova upotreba ključna upravo u tehnologijama kojim čovek pokušava da smanji emisiju štetnih gasova ukazuje da će u budućnosti njihov značaj biti i veći.
Specijalizovani rudnici
Međutim, manjak ovih sirovina je sve uočljiviji. Nije da ih nema u zemlji, neki su, poput litijuma, prisutni na brojnim mestima širom planete, ali nevolja je što su retko gde koncentrisani u većoj meri.
Stoga su se decenijama dobijali kao prateći proizvod u rudnicima bakra, gvožđa i drugih standardnijih metala. Dok je potražnja za njima bila skromna, ovakva praksa je zadovoljavala potrebe i bila isplativa. No, došla su vremena kada je uloga ovih sirovina postala mnogo značajnija, a potreba za njima mnogostruko uvećana.
Tradicionalan način dobijanja odavno ne može da zadovolji svetske potrebe, te su počeli da se otvaraju specijalizovani rudnici. Nevolja je, pak, u tome što su nalazišta ovih dragocenih sirovina obično u manje razvijenim delovima sveta, dok je potražnja daleko najveća u najrazvijenijim državama. Pokazalo se da ni najbogatijima nije baš lako doći do sirovine bez koje nema budućnosti.
Kina gotovo monopolista
Dodatan problem je prerada, često ekološki ne najprihvatljivija, pa su je bogati često locirali van svojih granica. Tako su zemlje jugoistočne Azije prilično bogate ovim resursima, a uspeli su i da u nekim slučajevima razviju sopstvene tehnologije prerade.
U drugim slučajevima preradu su kupovali od Amera i danas su ove zemlje najčešći globalni prodavci dragocenih minerala, najčešće u prerađenom i za dalju upotrebu prilagođenom stanju.
Od svih zemalja daleko najdalje, kako u eksploataciji, još i više u preradi, odmakla je Kina i danas je raspolaganje ovim mineralima gotovo najveće bogatstvo ove mnogoljudne države.
Smatra se da Peking raspolaže sa polovinom svih globalnih ruda retkih metala, a čak sa 75 do 80 odsto ovog blaga u prerađenom stanju. Možda je ključna prednost donedavno najmnogoljudnije države na svetu upravo razvijanje prerade, pa je odavno ne samo vodeća po količini rude modernog blaga, već i najveći uvoznik rude.
Kod pojedinih metala iz Kine pristiže i po 90 odsto svetske produkcije, dok u preradi 20 najređih minerala doseže i 99 odsto svetske produkcije. Onaj dvadeseti, samarijum, u celosti pristiže iz ove zemlje.
Pročitaj još
Skuplje bez retkih metala
Mora se primetiti da Kina ne bi bila ni približno toliko dominantna u vađenju i, naročito, preradi retkih minerala da drugi nisu dugo vremena bili prilično ravnodušni. U razdoblju od 1950-ih do 1990-ih daleko najveći globalni snabdevač retkih minerala bio je rudnik Mountain Pass u Južnoj Karolini (SAD) u kome se vadilo desetak, a prerađivala ruda više od dvadeset retkih metala.
No, Ameri su se dosta indolentno odnosili prema ovoj proizvodnji, rudnik je zapao u ozbiljne poteškoće i dugo bio u poslovnom minusu. Polako je gubio na značaju, a tek pre desetak godina u SAD su otpočeli spasavanje time što je Pentagon za 400 miliona dolara kupio suvlasništvo uz obavezu da kupi svu proizvedenu, odnosno prerađenu rudu.
Svetska ekonomija trpi usled nedostatka ovih minerala. Posebno se vodeći proizvođači električnih vozila teško nose sa manjkom neophodnih sirovina. "General Motors" je tehnološkim izmenama uspeo da smanji upotrebu retkih metala, dok su "Opel" i "Renault" uspeli da proizvedu najmodernija vozila bez upotrebe retkih metala. Ali, u oba slučaja proizvodna cena je viša, pa je teško da će akcionari ovih kompanija prihvatiti ovakav pristup kao trajno rešenje.
Lista najtraženijih
U pojedinim slučajevima je, praktično, nemoguće izbeći snabdevanje uvozom iz Kine. Tako iz ove zemlje pristiže 99 odsto disperzijuma, metala veoma značajnog za održavanje magnetnih svojstava na visokim temperaturama. Upravo ova odlika je dragocena i neizostavna u nizu modernih tehnologija, pa je oslonac na uvoz iz mnogoljudne države nemoguće izbeći.
Naravno da su vodeće države shvatile značaj retkih metala i uočile da su poteškoće moguće. Tako su SAD još 2020. godine obelodanile listu od trideset retkih sirovina, te javno istakle snažnu potrebu za ovom robom. Kroz prateću objavu svetu su, gotovo neprikriveno, poručile da će do resursa bez kojih njihova, ali ni bilo koja druga moderna tehnologija ne može, svakako doći.
Način može biti upitan, a Amerikanci u objavi ističu da će princip otvorenosti, odnosno pravo pristupa, smatrati osnovnim kada su u pitanju ovi resursi. Naravno da Ameri računaju da će u zemlji gde se nalazi resurs morati razvijati rudarstvo, pa i preradu sirovine, ali relativizuju pravo vlasnika da eksploataciju sopstvene sirovine ne dopusti drugome.
Uloga reciklaže
Evropska unija je dugo bila prilično pasivna. Bilo je vidljivo da kasni u prihvatanju i razvoju najnovijih tehnologija, dok su svesno, naglašavajući ekološke principe, izbegavali da grade pogone za preradu retkih minerala na sopstvenoj teritoriji. Posebno je izostajalo otvaranje rudnika ovih sirovina.
Svakako da ovakva praksa lepo zvuči, ali je zemlje Evropske unije dovela u izrazito tehnološko zaostajanje. Napokon je i Brisel odlučio da koriguje pristup i pre tri godine je definisao svoju listu sa 36 nedostajućih sirovina. Cirka četiri petine liste se poklapa sa američkom listom, ali Evropljanima nedostaje još dosta toga, recimo kaučuk i druge sirovine za gume.
Za sada Evropljani, gotovo je neverovatno, do sirovina često dolaze reciklažom mašina i aparata čiji je vek upotrebe okončan. To će i ubuduće biti praksa, ali će se Brisel ubuduće osloniti i na sopstvene rudnike i tvornice za preradu.
Na septembarskom unijskom skupu u Pragu posvećenom ovoj temi mogle su se čuti brojne primedbe na Švedsku, državu koja poseduje znatne rezerve retkih metala, ali do sada nije razvijala ni rudarstvo, ni preradu dragocenih sirovina.
Postalo je jasno da se ne može očekivati da će se uvek u Trećem svetu naći država spremna da prilično zagađujuće rudarstvo i preradu razvija na svojoj teritoriji, a za potrebe Brisela. Definisana su i precizirana 38 nalazišta u Evropi gde će se razvijati vađenje retkih metala, od kojih su četiri za litijum.
Ratovi za retke sirovine
Treći način pribavljanja retkih metala za evrounijske države biće u saradnji sa najbližim okruženjem, u takve Evrounijci poimenično nabrajaju Veliku Britaniju, Norvešku, Ukrajinu, Zapadni Balkan, Severnu Afriku (apostrofirajući Maroko) i Tursku.
Što se tiče Amera, oni na svojoj teritoriji ubrzano razvijaju i rudarstvo i preradu retkih metala, ali još ubrzanije sklapaju raznovrsne aranžmane sa zemljama bogatijim dragocenim nalazištima. Glavni cilj je jasan, doći do što kvalitetnijih i što izdašnijih sirovina.
Nedavno je u Vašington pristigla i neobična ponuda iz koje se, pak, može zaključiti da je potreba za retkim sirovinama dostigla tolike razmere da su za sticanje ove robe počeli voditi ratovi.
Vlada Konga, država koja u svom istočnom delu ratuje protiv Ruande oko pristupa nalazištu talijuma i još nekih retkih sirovina, nudi Amerima pristup ovim sirovinama uz uslov da svojim uticajem i diplomatskim veštinama zaustave sukob dve susedne afričke države.
Potez vlade Konga je svakako zanimljiv i pohvalan, a za druge države pouka bi bila da je oko eksploatacije retkih sirovina potrebno pregovarati pre nego što se nevolje razmahnu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nisan prodaje sedište firme, otpušta 15 odsto zaposlenih
06.11.2025.•
0
Japanski proizvođač automobila Nisan saopštio je danas da prodaje sedište kompanije u Jokohami za oko 540 miliona evra, ali i da će je kasnije zakupiti.
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju veće oko šest odsto nego godinu dana ranije
06.11.2025.•
2
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju ove godine veće su 5,78 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
BDP Srbije veći dva odsto
06.11.2025.•
0
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u periodu od januara do septembra 2025. međugodišnje je uvećan za oko dva odsto, a najveću zaslugu za to ima rast industrijske proizvodnje.
Od 1. januara se menjaju naknade za registraciju i druge usluge APR-a: Ovo su detaljni iznosi
06.11.2025.•
3
Od 1. januara 2026. godine važiće nove naknade za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (APR).
Banka broj 1 za oročenu deviznu štednju
06.11.2025.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, još jednom opravdava svoju reputaciju banke broj jedan za oročenu deviznu štednju građana i u Nedelji štednje.
U Turskoj otkriveno nalazište zlata vredno 1,7 milijardi dolara
06.11.2025.•
1
Rudarska kompanija Erdemir je objavila da je u turskoj provinciji Sivas otkrila oko 424.000 unci zlata čija se vrednost procenjuje na 1,7 milijardi dolara.
Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
05.11.2025.•
2
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Vučić: Rusi traže rešenje za NIS, više rade oni nego mi, srećan sam što su ozbiljno shvatili situaciju
05.11.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija traži rešenje za NIS i da se nada pozitivnom ishodu.
Trenutno stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftnim derivatima
05.11.2025.•
3
Aktuelna situacija u vezi sa snabdevanjem tržišta naftnim derivatima razmatrana je na sastanku stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru.
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
4
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
7
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
5
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
2
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
50
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
4
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Komentari 2
Zamenik zamenika
SAD uspostavljaju vojnu bazu u Damasku Pre nekoliko godina, rusi su videli Siriju kao ključni deo svoje
međunarodne projekcije snage .
Bugari spremaju nacionalizaciju
Lukoil rafinerije jer je prodaja Lukoil Gunvoru propala, Kazahstan je
danas potpisao sporazum o retkim
mineralima sa USA, Azerbejdžan
prebacuje vojsku na NATO standarde Samo članstvo u EU/NATO je rešenje za Srbiju. Pored toga Uzbekistan pravi ogroman sporazum sa USA!!!
U danu je Amerika preotela centralnu
Aziju onom krvoloku iz moskve.
Slovačka je potpisala sporazum sa
Poljskom o snabdevanju "tečnim
gasom" i prestaje da kupuje russki.
ja ne bot
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar