Rat za retke minerale
Do pre pola veka samo su fizikohemičari znali za elemente poput galijuma ili telura čija je upotreba i na globalnom planu, samim tim i potražnja, bila minimalna.
Foto: Pixabay (ilustracija)
U međuvremenu, najviše kao izuzetno značajni, često i nezamenjivi, u radu električnih vozila, vetroturbina i niza drugih najmodernijih izuma postali su neophodni upravo radi razvijanja najsavremenijih tehnologija.
Nema jače svetske kompanije koja ne čini sve kako bi došla do ruda litijuma, bora, germanijuma, potom obezbedila često zahtevnu preradu do forme za upotrebu. Potreba za njima je toliko narasla da se već decenijama oseća manjak ovih četrdesetak sirovina pa su nazvani retki (kritični) minerali.
Činjenica da je njihova upotreba ključna upravo u tehnologijama kojim čovek pokušava da smanji emisiju štetnih gasova ukazuje da će u budućnosti njihov značaj biti i veći.
Specijalizovani rudnici
Međutim, manjak ovih sirovina je sve uočljiviji. Nije da ih nema u zemlji, neki su, poput litijuma, prisutni na brojnim mestima širom planete, ali nevolja je što su retko gde koncentrisani u većoj meri.
Stoga su se decenijama dobijali kao prateći proizvod u rudnicima bakra, gvožđa i drugih standardnijih metala. Dok je potražnja za njima bila skromna, ovakva praksa je zadovoljavala potrebe i bila isplativa. No, došla su vremena kada je uloga ovih sirovina postala mnogo značajnija, a potreba za njima mnogostruko uvećana.
Tradicionalan način dobijanja odavno ne može da zadovolji svetske potrebe, te su počeli da se otvaraju specijalizovani rudnici. Nevolja je, pak, u tome što su nalazišta ovih dragocenih sirovina obično u manje razvijenim delovima sveta, dok je potražnja daleko najveća u najrazvijenijim državama. Pokazalo se da ni najbogatijima nije baš lako doći do sirovine bez koje nema budućnosti.
Kina gotovo monopolista
Dodatan problem je prerada, često ekološki ne najprihvatljivija, pa su je bogati često locirali van svojih granica. Tako su zemlje jugoistočne Azije prilično bogate ovim resursima, a uspeli su i da u nekim slučajevima razviju sopstvene tehnologije prerade.
U drugim slučajevima preradu su kupovali od Amera i danas su ove zemlje najčešći globalni prodavci dragocenih minerala, najčešće u prerađenom i za dalju upotrebu prilagođenom stanju.
Od svih zemalja daleko najdalje, kako u eksploataciji, još i više u preradi, odmakla je Kina i danas je raspolaganje ovim mineralima gotovo najveće bogatstvo ove mnogoljudne države.
Smatra se da Peking raspolaže sa polovinom svih globalnih ruda retkih metala, a čak sa 75 do 80 odsto ovog blaga u prerađenom stanju. Možda je ključna prednost donedavno najmnogoljudnije države na svetu upravo razvijanje prerade, pa je odavno ne samo vodeća po količini rude modernog blaga, već i najveći uvoznik rude.
Kod pojedinih metala iz Kine pristiže i po 90 odsto svetske produkcije, dok u preradi 20 najređih minerala doseže i 99 odsto svetske produkcije. Onaj dvadeseti, samarijum, u celosti pristiže iz ove zemlje.
Pročitaj još
Skuplje bez retkih metala
Mora se primetiti da Kina ne bi bila ni približno toliko dominantna u vađenju i, naročito, preradi retkih minerala da drugi nisu dugo vremena bili prilično ravnodušni. U razdoblju od 1950-ih do 1990-ih daleko najveći globalni snabdevač retkih minerala bio je rudnik Mountain Pass u Južnoj Karolini (SAD) u kome se vadilo desetak, a prerađivala ruda više od dvadeset retkih metala.
No, Ameri su se dosta indolentno odnosili prema ovoj proizvodnji, rudnik je zapao u ozbiljne poteškoće i dugo bio u poslovnom minusu. Polako je gubio na značaju, a tek pre desetak godina u SAD su otpočeli spasavanje time što je Pentagon za 400 miliona dolara kupio suvlasništvo uz obavezu da kupi svu proizvedenu, odnosno prerađenu rudu.
Svetska ekonomija trpi usled nedostatka ovih minerala. Posebno se vodeći proizvođači električnih vozila teško nose sa manjkom neophodnih sirovina. "General Motors" je tehnološkim izmenama uspeo da smanji upotrebu retkih metala, dok su "Opel" i "Renault" uspeli da proizvedu najmodernija vozila bez upotrebe retkih metala. Ali, u oba slučaja proizvodna cena je viša, pa je teško da će akcionari ovih kompanija prihvatiti ovakav pristup kao trajno rešenje.
Lista najtraženijih
U pojedinim slučajevima je, praktično, nemoguće izbeći snabdevanje uvozom iz Kine. Tako iz ove zemlje pristiže 99 odsto disperzijuma, metala veoma značajnog za održavanje magnetnih svojstava na visokim temperaturama. Upravo ova odlika je dragocena i neizostavna u nizu modernih tehnologija, pa je oslonac na uvoz iz mnogoljudne države nemoguće izbeći.
Naravno da su vodeće države shvatile značaj retkih metala i uočile da su poteškoće moguće. Tako su SAD još 2020. godine obelodanile listu od trideset retkih sirovina, te javno istakle snažnu potrebu za ovom robom. Kroz prateću objavu svetu su, gotovo neprikriveno, poručile da će do resursa bez kojih njihova, ali ni bilo koja druga moderna tehnologija ne može, svakako doći.
Način može biti upitan, a Amerikanci u objavi ističu da će princip otvorenosti, odnosno pravo pristupa, smatrati osnovnim kada su u pitanju ovi resursi. Naravno da Ameri računaju da će u zemlji gde se nalazi resurs morati razvijati rudarstvo, pa i preradu sirovine, ali relativizuju pravo vlasnika da eksploataciju sopstvene sirovine ne dopusti drugome.
Uloga reciklaže
Evropska unija je dugo bila prilično pasivna. Bilo je vidljivo da kasni u prihvatanju i razvoju najnovijih tehnologija, dok su svesno, naglašavajući ekološke principe, izbegavali da grade pogone za preradu retkih minerala na sopstvenoj teritoriji. Posebno je izostajalo otvaranje rudnika ovih sirovina.
Svakako da ovakva praksa lepo zvuči, ali je zemlje Evropske unije dovela u izrazito tehnološko zaostajanje. Napokon je i Brisel odlučio da koriguje pristup i pre tri godine je definisao svoju listu sa 36 nedostajućih sirovina. Cirka četiri petine liste se poklapa sa američkom listom, ali Evropljanima nedostaje još dosta toga, recimo kaučuk i druge sirovine za gume.
Za sada Evropljani, gotovo je neverovatno, do sirovina često dolaze reciklažom mašina i aparata čiji je vek upotrebe okončan. To će i ubuduće biti praksa, ali će se Brisel ubuduće osloniti i na sopstvene rudnike i tvornice za preradu.
Na septembarskom unijskom skupu u Pragu posvećenom ovoj temi mogle su se čuti brojne primedbe na Švedsku, državu koja poseduje znatne rezerve retkih metala, ali do sada nije razvijala ni rudarstvo, ni preradu dragocenih sirovina.
Postalo je jasno da se ne može očekivati da će se uvek u Trećem svetu naći država spremna da prilično zagađujuće rudarstvo i preradu razvija na svojoj teritoriji, a za potrebe Brisela. Definisana su i precizirana 38 nalazišta u Evropi gde će se razvijati vađenje retkih metala, od kojih su četiri za litijum.
Ratovi za retke sirovine
Treći način pribavljanja retkih metala za evrounijske države biće u saradnji sa najbližim okruženjem, u takve Evrounijci poimenično nabrajaju Veliku Britaniju, Norvešku, Ukrajinu, Zapadni Balkan, Severnu Afriku (apostrofirajući Maroko) i Tursku.
Što se tiče Amera, oni na svojoj teritoriji ubrzano razvijaju i rudarstvo i preradu retkih metala, ali još ubrzanije sklapaju raznovrsne aranžmane sa zemljama bogatijim dragocenim nalazištima. Glavni cilj je jasan, doći do što kvalitetnijih i što izdašnijih sirovina.
Nedavno je u Vašington pristigla i neobična ponuda iz koje se, pak, može zaključiti da je potreba za retkim sirovinama dostigla tolike razmere da su za sticanje ove robe počeli voditi ratovi.
Vlada Konga, država koja u svom istočnom delu ratuje protiv Ruande oko pristupa nalazištu talijuma i još nekih retkih sirovina, nudi Amerima pristup ovim sirovinama uz uslov da svojim uticajem i diplomatskim veštinama zaustave sukob dve susedne afričke države.
Potez vlade Konga je svakako zanimljiv i pohvalan, a za druge države pouka bi bila da je oko eksploatacije retkih sirovina potrebno pregovarati pre nego što se nevolje razmahnu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Banke u Srbiji ostvarile dobit od 1,4 milijarde evra prošle godine
08.07.2026.•
6
U Srbiji posluje 19 banaka koje su prošle godine uvećale dobit za skoro 6,5 odsto, na 1,4 milijarde evra, a šest najuspešnijih, koje drže tri četvrtine tržišta, upisalo je ukupan profit od 1,2 milijarde evra.
Da li će carina EU od tri evra po artiklu poskupeti kupovinu sa Temua i Aliekspresa i u Srbiji?
08.07.2026.•
3
Evropska unija od 1. jula naplaćuje tri evra po artiklu za male pošiljke koje stižu iz zemalja van EU, iako Srbije nije članica Unije, stručnjaci upozoravaju da bi deo troška mogao da se prelije i na domaće potrošače.
Statistika kaže da je Srbija među najjeftinijim evropskim zemljama po ceni hrane - evo šta kaže analiza
08.07.2026.•
27
Dok je bruto domaći poroizvod po stanovniku Srbije na nivou od samo 52 odsto od Evropske unije, cene u Srbiji mnogo ažurnije dolaze do evropskog standarda.
MAT: BDP Srbije porastao 3,6 odsto, inflacija i dalje u okviru cilja NBS
07.07.2026.•
5
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih pet meseci 2026. međugodišnje je uvećan za oko 3,6 odsto, navedeno je u poslednjem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Nobelovac: Veštačka inteligencija neće vratiti eru brzog rasta produktivnosti
07.07.2026.•
1
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor na Londonskoj školi ekonomije Kristofer Pisaridis smatra da veštačka inteligencija (AI) neće vratiti zapadne ekonomije u eru brzog rasta produktivnosti.
Strah od nestašice kafe: Najviša cena u poslednjih šest meseci
07.07.2026.•
4
Cena kafe porasla je na najviši nivo u poslednjih šest meseci, dostigavši 3,57 dolara po funti (0,454 kg) kafe, usled zabrinutosti da bi vremenske neprilike u Brazilu i Vijetnamu mogle da smanje zalihe.
U Severnoj Makedoniji litar evrodizela za 54 dinara jeftiniji nego u Srbiji
07.07.2026.•
19
Litar evrodizela na pumpama u Severnoj Makedoniji od danas košta 82,5 denara, što je za 54 dinara jeftinije nego u Srbiji.
Microsoft otpušta 3.200 radnika u Xbox-u
07.07.2026.•
0
Američka kompanija Microsoft saopštila je da će ukinuti 3.200 radnih mesta u svojoj gejming diviziji Xbox, što znači da će bez posla ostati oko 20 odsto radnika u tom odeljenju.
Oni koji su investirali u Trampovu kriptovalutu izgubili 3,8 milijardi dolara
07.07.2026.•
1
Približno milion investitora u kriptovalute izgubilo je ukupno 3,8 milijardi dolara kupovinom mimkoina $TRUMP, koji je lansiran uoči inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa 2025. godine.
Direktor Renoa: Evropska auto-industrija se bori za opstanak pod pritiskom kineske konkurencije
07.07.2026.•
2
Evropska auto-industrija se bori za opstanak pod pritiskom kineske konkurencije, ali je Reno spreman da odgovori na te izazove, izjavio je izvršni direktor kompanije Fransoa Provo u intervjuu za list Ekos.
Za pet meseci ove godine deficit budžeta 99,7 milijardi dinara
06.07.2026.•
5
U budžetu Srbije je, u periodu januar – maj ove godine, zabeležen deficit u iznosu od 99,7 milijardi dinara.
Porše bi mogao da ukine 4.000 radnih mesta
06.07.2026.•
2
Nemački proizvođač luksuznih automobila Porše mogao bi da ukine još do 4.000 radnih mesta pored već najavljenih otpuštanja, prenosi nemački Handelsblat, pozivajući se na izvore iz kompanije.
OPEK+ dogovorio dalje povećanje proizvodnje nafte
05.07.2026.•
2
Organizacija OPEK+ dogovorila je dalje povećanje kvota proizvodnje od avgusta, saopštila je ova grupa, usled čega raste globalna ponuda u vreme kada cene nafte padaju zbog postepenog otvaranja Ormuskog moreuza.
Jorgić: Kako je Srbija došla u situaciju da, iako je izgradila 'Đerdap 1', sada ne zna da gradi ni puteve
05.07.2026.•
36
Stručnjak za brokerske poslove, Branislav Jorgić, ocenio je da je pogrešna odluka države Srbije da proda svoj paket akcija od oko 34 odsto u Energoprojektu, Dobroslavu Bojoviću.
Cena nafte pada, ali vozači u Srbiji to još ne osećaju - pitanje je i da li će
05.07.2026.•
33
Iako su se prilike na svetskom tržištu nafte poslednjih nedelja stabilizovale, vozači u Srbiji to za sada ne osećaju na pumpama.
Skoro 22.000 automobila Fiat Grande Panda mora vanredno u servis
05.07.2026.•
1
Kompanija Fiat je pokrenula akciju povlačenja 21.691 primerka modela Grande Panda, proizvedenih u Kragujevcu između maja 2024. i septembra 2025. godine, zbog mogućeg kvara na sistemu za grejanje i ventilaciju.
Profesor Ekonomskog fakulteta: Srbija nema interes da naplaćuje naknadu za male pošiljke sa Temua i Sheina
05.07.2026.•
11
Ideja je izjednačavanje konkurentnosti, budući da su troškovi proizvodnje u Kini drastično niži nego u Evropi.
Nemačka menja pravila igre: Kako bi Mercove reforme mogle da utiču na srpsku ekonomiju?
04.07.2026.•
3
Odluke koje se ovih dana donose u Berlinu mogle bi da budu važne za deo srpske privrede.
Dugovi za struju i gas narasli na 143 milijarde dinara: Ko će ih na kraju platiti?
04.07.2026.•
19
Nagomilani dugovi, neplaćeni računi za struju i gas moraju doći na naplatu, čak i od državnih i javnih preduzeća, poručio je Međunarodni monterani fond (MMF) Vladi Srbije.
Zašto je teže doći do stana u Srbiji nego u Hrvatskoj i Sloveniji: Krediti skuplji i uslovi stroži
04.07.2026.•
16
Rešavanje stambenog pitanja u zemljama bivše Jugoslavije pokazuje sve veće razlike u troškovima zaduživanja.
EPS ušao u vlasničku strukturu "Politike": Postao najveći akcionar nakon nagomilanog duga za struju
03.07.2026.•
17
Elektroprivreda Srbije postala je, kroz konverziju duga u kapital, najveći akcionar Politike AD, sa udelom od 27,29 odsto.
Komentari 3
Anonimus
Zamenik zamenika
SAD uspostavljaju vojnu bazu u Damasku Pre nekoliko godina, rusi su videli Siriju kao ključni deo svoje
međunarodne projekcije snage .
Bugari spremaju nacionalizaciju
Lukoil rafinerije jer je prodaja Lukoil Gunvoru propala, Kazahstan je
danas potpisao sporazum o retkim
mineralima sa USA, Azerbejdžan
prebacuje vojsku na NATO standarde Samo članstvo u EU/NATO je rešenje za Srbiju. Pored toga Uzbekistan pravi ogroman sporazum sa USA!!!
U danu je Amerika preotela centralnu
Aziju onom krvoloku iz moskve.
Slovačka je potpisala sporazum sa
Poljskom o snabdevanju "tečnim
gasom" i prestaje da kupuje russki.
ja ne bot
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar