Rat za retke minerale
Do pre pola veka samo su fizikohemičari znali za elemente poput galijuma ili telura čija je upotreba i na globalnom planu, samim tim i potražnja, bila minimalna.
Foto: Pixabay (ilustracija)
U međuvremenu, najviše kao izuzetno značajni, često i nezamenjivi, u radu električnih vozila, vetroturbina i niza drugih najmodernijih izuma postali su neophodni upravo radi razvijanja najsavremenijih tehnologija.
Nema jače svetske kompanije koja ne čini sve kako bi došla do ruda litijuma, bora, germanijuma, potom obezbedila često zahtevnu preradu do forme za upotrebu. Potreba za njima je toliko narasla da se već decenijama oseća manjak ovih četrdesetak sirovina pa su nazvani retki (kritični) minerali.
Činjenica da je njihova upotreba ključna upravo u tehnologijama kojim čovek pokušava da smanji emisiju štetnih gasova ukazuje da će u budućnosti njihov značaj biti i veći.
Specijalizovani rudnici
Međutim, manjak ovih sirovina je sve uočljiviji. Nije da ih nema u zemlji, neki su, poput litijuma, prisutni na brojnim mestima širom planete, ali nevolja je što su retko gde koncentrisani u većoj meri.
Stoga su se decenijama dobijali kao prateći proizvod u rudnicima bakra, gvožđa i drugih standardnijih metala. Dok je potražnja za njima bila skromna, ovakva praksa je zadovoljavala potrebe i bila isplativa. No, došla su vremena kada je uloga ovih sirovina postala mnogo značajnija, a potreba za njima mnogostruko uvećana.
Tradicionalan način dobijanja odavno ne može da zadovolji svetske potrebe, te su počeli da se otvaraju specijalizovani rudnici. Nevolja je, pak, u tome što su nalazišta ovih dragocenih sirovina obično u manje razvijenim delovima sveta, dok je potražnja daleko najveća u najrazvijenijim državama. Pokazalo se da ni najbogatijima nije baš lako doći do sirovine bez koje nema budućnosti.
Kina gotovo monopolista
Dodatan problem je prerada, često ekološki ne najprihvatljivija, pa su je bogati često locirali van svojih granica. Tako su zemlje jugoistočne Azije prilično bogate ovim resursima, a uspeli su i da u nekim slučajevima razviju sopstvene tehnologije prerade.
U drugim slučajevima preradu su kupovali od Amera i danas su ove zemlje najčešći globalni prodavci dragocenih minerala, najčešće u prerađenom i za dalju upotrebu prilagođenom stanju.
Od svih zemalja daleko najdalje, kako u eksploataciji, još i više u preradi, odmakla je Kina i danas je raspolaganje ovim mineralima gotovo najveće bogatstvo ove mnogoljudne države.
Smatra se da Peking raspolaže sa polovinom svih globalnih ruda retkih metala, a čak sa 75 do 80 odsto ovog blaga u prerađenom stanju. Možda je ključna prednost donedavno najmnogoljudnije države na svetu upravo razvijanje prerade, pa je odavno ne samo vodeća po količini rude modernog blaga, već i najveći uvoznik rude.
Kod pojedinih metala iz Kine pristiže i po 90 odsto svetske produkcije, dok u preradi 20 najređih minerala doseže i 99 odsto svetske produkcije. Onaj dvadeseti, samarijum, u celosti pristiže iz ove zemlje.
Pročitaj još
Skuplje bez retkih metala
Mora se primetiti da Kina ne bi bila ni približno toliko dominantna u vađenju i, naročito, preradi retkih minerala da drugi nisu dugo vremena bili prilično ravnodušni. U razdoblju od 1950-ih do 1990-ih daleko najveći globalni snabdevač retkih minerala bio je rudnik Mountain Pass u Južnoj Karolini (SAD) u kome se vadilo desetak, a prerađivala ruda više od dvadeset retkih metala.
No, Ameri su se dosta indolentno odnosili prema ovoj proizvodnji, rudnik je zapao u ozbiljne poteškoće i dugo bio u poslovnom minusu. Polako je gubio na značaju, a tek pre desetak godina u SAD su otpočeli spasavanje time što je Pentagon za 400 miliona dolara kupio suvlasništvo uz obavezu da kupi svu proizvedenu, odnosno prerađenu rudu.
Svetska ekonomija trpi usled nedostatka ovih minerala. Posebno se vodeći proizvođači električnih vozila teško nose sa manjkom neophodnih sirovina. "General Motors" je tehnološkim izmenama uspeo da smanji upotrebu retkih metala, dok su "Opel" i "Renault" uspeli da proizvedu najmodernija vozila bez upotrebe retkih metala. Ali, u oba slučaja proizvodna cena je viša, pa je teško da će akcionari ovih kompanija prihvatiti ovakav pristup kao trajno rešenje.
Lista najtraženijih
U pojedinim slučajevima je, praktično, nemoguće izbeći snabdevanje uvozom iz Kine. Tako iz ove zemlje pristiže 99 odsto disperzijuma, metala veoma značajnog za održavanje magnetnih svojstava na visokim temperaturama. Upravo ova odlika je dragocena i neizostavna u nizu modernih tehnologija, pa je oslonac na uvoz iz mnogoljudne države nemoguće izbeći.
Naravno da su vodeće države shvatile značaj retkih metala i uočile da su poteškoće moguće. Tako su SAD još 2020. godine obelodanile listu od trideset retkih sirovina, te javno istakle snažnu potrebu za ovom robom. Kroz prateću objavu svetu su, gotovo neprikriveno, poručile da će do resursa bez kojih njihova, ali ni bilo koja druga moderna tehnologija ne može, svakako doći.
Način može biti upitan, a Amerikanci u objavi ističu da će princip otvorenosti, odnosno pravo pristupa, smatrati osnovnim kada su u pitanju ovi resursi. Naravno da Ameri računaju da će u zemlji gde se nalazi resurs morati razvijati rudarstvo, pa i preradu sirovine, ali relativizuju pravo vlasnika da eksploataciju sopstvene sirovine ne dopusti drugome.
Uloga reciklaže
Evropska unija je dugo bila prilično pasivna. Bilo je vidljivo da kasni u prihvatanju i razvoju najnovijih tehnologija, dok su svesno, naglašavajući ekološke principe, izbegavali da grade pogone za preradu retkih minerala na sopstvenoj teritoriji. Posebno je izostajalo otvaranje rudnika ovih sirovina.
Svakako da ovakva praksa lepo zvuči, ali je zemlje Evropske unije dovela u izrazito tehnološko zaostajanje. Napokon je i Brisel odlučio da koriguje pristup i pre tri godine je definisao svoju listu sa 36 nedostajućih sirovina. Cirka četiri petine liste se poklapa sa američkom listom, ali Evropljanima nedostaje još dosta toga, recimo kaučuk i druge sirovine za gume.
Za sada Evropljani, gotovo je neverovatno, do sirovina često dolaze reciklažom mašina i aparata čiji je vek upotrebe okončan. To će i ubuduće biti praksa, ali će se Brisel ubuduće osloniti i na sopstvene rudnike i tvornice za preradu.
Na septembarskom unijskom skupu u Pragu posvećenom ovoj temi mogle su se čuti brojne primedbe na Švedsku, državu koja poseduje znatne rezerve retkih metala, ali do sada nije razvijala ni rudarstvo, ni preradu dragocenih sirovina.
Postalo je jasno da se ne može očekivati da će se uvek u Trećem svetu naći država spremna da prilično zagađujuće rudarstvo i preradu razvija na svojoj teritoriji, a za potrebe Brisela. Definisana su i precizirana 38 nalazišta u Evropi gde će se razvijati vađenje retkih metala, od kojih su četiri za litijum.
Ratovi za retke sirovine
Treći način pribavljanja retkih metala za evrounijske države biće u saradnji sa najbližim okruženjem, u takve Evrounijci poimenično nabrajaju Veliku Britaniju, Norvešku, Ukrajinu, Zapadni Balkan, Severnu Afriku (apostrofirajući Maroko) i Tursku.
Što se tiče Amera, oni na svojoj teritoriji ubrzano razvijaju i rudarstvo i preradu retkih metala, ali još ubrzanije sklapaju raznovrsne aranžmane sa zemljama bogatijim dragocenim nalazištima. Glavni cilj je jasan, doći do što kvalitetnijih i što izdašnijih sirovina.
Nedavno je u Vašington pristigla i neobična ponuda iz koje se, pak, može zaključiti da je potreba za retkim sirovinama dostigla tolike razmere da su za sticanje ove robe počeli voditi ratovi.
Vlada Konga, država koja u svom istočnom delu ratuje protiv Ruande oko pristupa nalazištu talijuma i još nekih retkih sirovina, nudi Amerima pristup ovim sirovinama uz uslov da svojim uticajem i diplomatskim veštinama zaustave sukob dve susedne afričke države.
Potez vlade Konga je svakako zanimljiv i pohvalan, a za druge države pouka bi bila da je oko eksploatacije retkih sirovina potrebno pregovarati pre nego što se nevolje razmahnu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sindikat Rafinerije traži sastanak sa generalnim direktorom NIS-a
04.12.2025.•
1
Sindikat pančevačke Rafinerije zatražio je obraćanje generalnog direktora NIS-a, a upitao je i kadrovsku službu ima li strategiju u vezi sa statusom zaposlenih.
SAD produžile dozvolu za određene međunarodne operacije Lukoila do aprila
04.12.2025.•
0
Sjedinjene Američke Države produžile su danas dozvolu za određene međunarodne operacije Lukoila do 29. aprila 2026.
Investicije EBRD u Srbiji premašile deset milijardi evra
04.12.2025.•
0
Investicije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji od 2001. premašile su deset milijardi evra u gotovo 400 projekata, saopštila je danas ta banka i najavila da će nastaviti da širi prisustvo u zemlji.
NBS: Nećemo dozvoliti da stabilnost finansijskog sistema bude ugrožena
04.12.2025.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) danas je saopštila da "situaciju u kojoj je NIS prati sa punom pažnjom i da deluje u skladu sa svojim mandatom da očuva stabilnost domaćeg finansijskog sistema".
Keš kredit zbog kojeg se nećete pokajati
04.12.2025.•
0
Postoje trenuci kada vam je novac potreban brzo – da pokrijete neplanirane troškove, refinansirate postojeće obaveze ili sebi priuštite nešto što dugo želite.
Ministarstvo kontrolisalo mlekare: Da li u mleku koje pijemo ima i onog u prahu?
04.12.2025.•
7
Vanredna inspekcijska kontrola u tri kompanije za proizvodnju mleka pokazala je da nema zloupotreba mleka u prahu u UHT mleku, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede.
Sankcije NIS-u: Jači tlači
04.12.2025.•
15
Zabrinuti iščekujemo dalji tok događaja u vezi sa Naftnom industrijom Srbije. Poprilično je hladno, ujutru se temperatura neretko spušta ispod nule.
Poljska među 20 najbogatijih zemalja na svetu: Građani ne veruju u statistiku
04.12.2025.•
2
Međunarodni monetarni fond saopštio je da Poljska sa predviđenim BDP-om od 1,04 biliona dolara za ovu godinu postaje 20. najbogatija zemalja sveta,.
Koliko Srbija ima obavezne rezerve nafte i ko ih sve skladišti
04.12.2025.•
3
Obavezne rezerve nafte i naftnih derivata se čuvaju na teritoriji Srbije i u inostranstvu (tiketi), navode iz Ministarstva rudarstva i energetike za Forbes Srbija.
Sastanak ruske i mađarske delegacije sredinom decembra u Turskoj, jedna od tema NIS
04.12.2025.•
2
Ruska i mađarska delegacija treba da se sastanu u Istanbulu sredinom meseca.
Zvezdan Terzić ulazi i u biznis sa solarnim elektranama: Gradi četiri pogona kod Rume
04.12.2025.•
26
Četiri firme čiji su suvlasnici direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić i njegov sin Nikša kreću u gradnju četiri solarne fotonaponske elektrane u Borkovcu, u blizini Rume, na zemljištu površine od skoro sedam hektara.
Bajatović: Ni nacionalizacija ni stečaj nisu dobro rešenje za NIS
04.12.2025.•
13
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da stečaj i nacionalizacija NIS-a nisu dobra rešenja.
"Kockanje" sa ekonomskom stabilnošću i građana i države: Možemo očekivati poskupljenje - svega
03.12.2025.•
39
Rešenja za ekonomsku krizu pred nama čini se da nema, sa radom su stale i pančevačka Rafinerija i Petrohemija, a predsednik države narod ubeđuje građane da nema mesta za paniku.
Budžet Srbije za 2026. netransparentan: Bez objašnjenja za Ekspo i NIS
03.12.2025.•
1
Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) ocenio je da budžet Srbije za 2026. godinu nije u potpunosti transparentan.
NIS: Korporativne kartice funkcionalne, prodaja goriva odvija se uobičajeno i bez prekida
03.12.2025.•
10
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da su sve korporativne kartice funkcionalne i da kompanija "nastavlja da ispunjava ugovorne obaveze prema korporativnim klijentima".
Ne utiču američke sankcije samo na Srbiju: Kako su druge države reagovale na krizu sa gorivom?
03.12.2025.•
12
Pored NIS-a, američke sankcije pogodile su i druge kompanije u evropskim zemljama u kojima udeo u vlasništvu imaju ruski Lukoil i Rosnjeft. Ipak, reakcije drugih države bile su nešto drugačije nego u slučaju Srbije.
Bivši šef OFAC-a otkrio jedan od razloga zašto Rusi nisu zainteresovani za prodaju NIS-a
03.12.2025.•
23
Kancelarija SAD-a za kontrolu strane imovine, u Srbiji poznatija kao OFAC, nije dala licencu za snabdevanje Srbije naftom, zbog čega je Rafinerija u Pančevu zaustavila rad.
_imamo_li_alternativu_za_ruski_gas.jpg "Imamo li alternativu ruskom gasu?")
Imamo li alternativu ruskom gasu?
03.12.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče tokom obraćanja javnosti povodom sankcija NIS-u, postavio i ultimatum Rusiji u vezi sa gasnim ugovorom - ali imamo li mi alternativu za ruski gas?
Kokotović: Pitanje NIS-a pod Putinovom ličnom kontrolom
03.12.2025.•
24
Pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) direktno je pod ličnom kontrolom predsednika Rusije Vladimira Putina i zato vrlo mali broj ljudi zna šta se dešava.
Rafinerija stala sa radom, prete i sekundarne sankcije: Stručnjaci o tome šta nas čeka, hoće li biti goriva
03.12.2025.•
42
Obustava rada Rafinerije u Pančevu i prekid platnog prometa ugrozili bi snabdevanje domaćeg tržišta gorivom, javne finansije, ali i više od 13.000 radnih mesta, tvrde stručnjaci.
Postignut dogovor unutar EU o postepenoj zabrani uvoza ruskog gasa
03.12.2025.•
0
Evropski savet saopštio je da je postignut dogovor sa Evropskim parlamentom o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027. godine, kao deo nastojanja da se okonča energetska zavisnost od Rusije.
Komentari 3
Anonimus
Zamenik zamenika
SAD uspostavljaju vojnu bazu u Damasku Pre nekoliko godina, rusi su videli Siriju kao ključni deo svoje
međunarodne projekcije snage .
Bugari spremaju nacionalizaciju
Lukoil rafinerije jer je prodaja Lukoil Gunvoru propala, Kazahstan je
danas potpisao sporazum o retkim
mineralima sa USA, Azerbejdžan
prebacuje vojsku na NATO standarde Samo članstvo u EU/NATO je rešenje za Srbiju. Pored toga Uzbekistan pravi ogroman sporazum sa USA!!!
U danu je Amerika preotela centralnu
Aziju onom krvoloku iz moskve.
Slovačka je potpisala sporazum sa
Poljskom o snabdevanju "tečnim
gasom" i prestaje da kupuje russki.
ja ne bot
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar