Rat za retke minerale
Do pre pola veka samo su fizikohemičari znali za elemente poput galijuma ili telura čija je upotreba i na globalnom planu, samim tim i potražnja, bila minimalna.
U međuvremenu, najviše kao izuzetno značajni, često i nezamenjivi, u radu električnih vozila, vetroturbina i niza drugih najmodernijih izuma postali su neophodni upravo radi razvijanja najsavremenijih tehnologija.
Nema jače svetske kompanije koja ne čini sve kako bi došla do ruda litijuma, bora, germanijuma, potom obezbedila često zahtevnu preradu do forme za upotrebu. Potreba za njima je toliko narasla da se već decenijama oseća manjak ovih četrdesetak sirovina pa su nazvani retki (kritični) minerali.
Činjenica da je njihova upotreba ključna upravo u tehnologijama kojim čovek pokušava da smanji emisiju štetnih gasova ukazuje da će u budućnosti njihov značaj biti i veći.
Specijalizovani rudnici
Međutim, manjak ovih sirovina je sve uočljiviji. Nije da ih nema u zemlji, neki su, poput litijuma, prisutni na brojnim mestima širom planete, ali nevolja je što su retko gde koncentrisani u većoj meri.
Stoga su se decenijama dobijali kao prateći proizvod u rudnicima bakra, gvožđa i drugih standardnijih metala. Dok je potražnja za njima bila skromna, ovakva praksa je zadovoljavala potrebe i bila isplativa. No, došla su vremena kada je uloga ovih sirovina postala mnogo značajnija, a potreba za njima mnogostruko uvećana.
Tradicionalan način dobijanja odavno ne može da zadovolji svetske potrebe, te su počeli da se otvaraju specijalizovani rudnici. Nevolja je, pak, u tome što su nalazišta ovih dragocenih sirovina obično u manje razvijenim delovima sveta, dok je potražnja daleko najveća u najrazvijenijim državama. Pokazalo se da ni najbogatijima nije baš lako doći do sirovine bez koje nema budućnosti.
Kina gotovo monopolista
Dodatan problem je prerada, često ekološki ne najprihvatljivija, pa su je bogati često locirali van svojih granica. Tako su zemlje jugoistočne Azije prilično bogate ovim resursima, a uspeli su i da u nekim slučajevima razviju sopstvene tehnologije prerade.
U drugim slučajevima preradu su kupovali od Amera i danas su ove zemlje najčešći globalni prodavci dragocenih minerala, najčešće u prerađenom i za dalju upotrebu prilagođenom stanju.
Od svih zemalja daleko najdalje, kako u eksploataciji, još i više u preradi, odmakla je Kina i danas je raspolaganje ovim mineralima gotovo najveće bogatstvo ove mnogoljudne države.
Smatra se da Peking raspolaže sa polovinom svih globalnih ruda retkih metala, a čak sa 75 do 80 odsto ovog blaga u prerađenom stanju. Možda je ključna prednost donedavno najmnogoljudnije države na svetu upravo razvijanje prerade, pa je odavno ne samo vodeća po količini rude modernog blaga, već i najveći uvoznik rude.
Kod pojedinih metala iz Kine pristiže i po 90 odsto svetske produkcije, dok u preradi 20 najređih minerala doseže i 99 odsto svetske produkcije. Onaj dvadeseti, samarijum, u celosti pristiže iz ove zemlje.
Pročitaj još
Skuplje bez retkih metala
Mora se primetiti da Kina ne bi bila ni približno toliko dominantna u vađenju i, naročito, preradi retkih minerala da drugi nisu dugo vremena bili prilično ravnodušni. U razdoblju od 1950-ih do 1990-ih daleko najveći globalni snabdevač retkih minerala bio je rudnik Mountain Pass u Južnoj Karolini (SAD) u kome se vadilo desetak, a prerađivala ruda više od dvadeset retkih metala.
No, Ameri su se dosta indolentno odnosili prema ovoj proizvodnji, rudnik je zapao u ozbiljne poteškoće i dugo bio u poslovnom minusu. Polako je gubio na značaju, a tek pre desetak godina u SAD su otpočeli spasavanje time što je Pentagon za 400 miliona dolara kupio suvlasništvo uz obavezu da kupi svu proizvedenu, odnosno prerađenu rudu.
Svetska ekonomija trpi usled nedostatka ovih minerala. Posebno se vodeći proizvođači električnih vozila teško nose sa manjkom neophodnih sirovina. "General Motors" je tehnološkim izmenama uspeo da smanji upotrebu retkih metala, dok su "Opel" i "Renault" uspeli da proizvedu najmodernija vozila bez upotrebe retkih metala. Ali, u oba slučaja proizvodna cena je viša, pa je teško da će akcionari ovih kompanija prihvatiti ovakav pristup kao trajno rešenje.
Lista najtraženijih
U pojedinim slučajevima je, praktično, nemoguće izbeći snabdevanje uvozom iz Kine. Tako iz ove zemlje pristiže 99 odsto disperzijuma, metala veoma značajnog za održavanje magnetnih svojstava na visokim temperaturama. Upravo ova odlika je dragocena i neizostavna u nizu modernih tehnologija, pa je oslonac na uvoz iz mnogoljudne države nemoguće izbeći.
Naravno da su vodeće države shvatile značaj retkih metala i uočile da su poteškoće moguće. Tako su SAD još 2020. godine obelodanile listu od trideset retkih sirovina, te javno istakle snažnu potrebu za ovom robom. Kroz prateću objavu svetu su, gotovo neprikriveno, poručile da će do resursa bez kojih njihova, ali ni bilo koja druga moderna tehnologija ne može, svakako doći.
Način može biti upitan, a Amerikanci u objavi ističu da će princip otvorenosti, odnosno pravo pristupa, smatrati osnovnim kada su u pitanju ovi resursi. Naravno da Ameri računaju da će u zemlji gde se nalazi resurs morati razvijati rudarstvo, pa i preradu sirovine, ali relativizuju pravo vlasnika da eksploataciju sopstvene sirovine ne dopusti drugome.
Uloga reciklaže
Evropska unija je dugo bila prilično pasivna. Bilo je vidljivo da kasni u prihvatanju i razvoju najnovijih tehnologija, dok su svesno, naglašavajući ekološke principe, izbegavali da grade pogone za preradu retkih minerala na sopstvenoj teritoriji. Posebno je izostajalo otvaranje rudnika ovih sirovina.
Svakako da ovakva praksa lepo zvuči, ali je zemlje Evropske unije dovela u izrazito tehnološko zaostajanje. Napokon je i Brisel odlučio da koriguje pristup i pre tri godine je definisao svoju listu sa 36 nedostajućih sirovina. Cirka četiri petine liste se poklapa sa američkom listom, ali Evropljanima nedostaje još dosta toga, recimo kaučuk i druge sirovine za gume.
Za sada Evropljani, gotovo je neverovatno, do sirovina često dolaze reciklažom mašina i aparata čiji je vek upotrebe okončan. To će i ubuduće biti praksa, ali će se Brisel ubuduće osloniti i na sopstvene rudnike i tvornice za preradu.
Na septembarskom unijskom skupu u Pragu posvećenom ovoj temi mogle su se čuti brojne primedbe na Švedsku, državu koja poseduje znatne rezerve retkih metala, ali do sada nije razvijala ni rudarstvo, ni preradu dragocenih sirovina.
Postalo je jasno da se ne može očekivati da će se uvek u Trećem svetu naći država spremna da prilično zagađujuće rudarstvo i preradu razvija na svojoj teritoriji, a za potrebe Brisela. Definisana su i precizirana 38 nalazišta u Evropi gde će se razvijati vađenje retkih metala, od kojih su četiri za litijum.
Ratovi za retke sirovine
Treći način pribavljanja retkih metala za evrounijske države biće u saradnji sa najbližim okruženjem, u takve Evrounijci poimenično nabrajaju Veliku Britaniju, Norvešku, Ukrajinu, Zapadni Balkan, Severnu Afriku (apostrofirajući Maroko) i Tursku.
Što se tiče Amera, oni na svojoj teritoriji ubrzano razvijaju i rudarstvo i preradu retkih metala, ali još ubrzanije sklapaju raznovrsne aranžmane sa zemljama bogatijim dragocenim nalazištima. Glavni cilj je jasan, doći do što kvalitetnijih i što izdašnijih sirovina.
Nedavno je u Vašington pristigla i neobična ponuda iz koje se, pak, može zaključiti da je potreba za retkim sirovinama dostigla tolike razmere da su za sticanje ove robe počeli voditi ratovi.
Vlada Konga, država koja u svom istočnom delu ratuje protiv Ruande oko pristupa nalazištu talijuma i još nekih retkih sirovina, nudi Amerima pristup ovim sirovinama uz uslov da svojim uticajem i diplomatskim veštinama zaustave sukob dve susedne afričke države.
Potez vlade Konga je svakako zanimljiv i pohvalan, a za druge države pouka bi bila da je oko eksploatacije retkih sirovina potrebno pregovarati pre nego što se nevolje razmahnu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
20
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
13
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
7
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
13
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara
05.10.2026.•
3
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
U toku konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu poljoprivrednog zemljišta
04.10.2026.•
1
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede objavila je Konkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini.
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
7
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
5
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
4
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
2
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
3
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
2
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
56
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
JANAF dobio licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u
01.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da je dobila novu licencu OFAK-a, koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra.
Počela obavezna provera tačnosti podataka o stvarnom vlasniku
01.10.2026.•
4
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da je od danas obavezno proveravanje tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Bocan-Harčenko o NIS-u: Problem je težak, nije se moglo očekivati da će se brzo završiti pregovori
01.10.2026.•
8
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je, govoreći o pregovorima o Naftnoj industriji Srbije (NIS), da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se brzo završiti.
Komentari 3
Anonimus
Zamenik zamenika
SAD uspostavljaju vojnu bazu u Damasku Pre nekoliko godina, rusi su videli Siriju kao ključni deo svoje
međunarodne projekcije snage .
Bugari spremaju nacionalizaciju
Lukoil rafinerije jer je prodaja Lukoil Gunvoru propala, Kazahstan je
danas potpisao sporazum o retkim
mineralima sa USA, Azerbejdžan
prebacuje vojsku na NATO standarde Samo članstvo u EU/NATO je rešenje za Srbiju. Pored toga Uzbekistan pravi ogroman sporazum sa USA!!!
U danu je Amerika preotela centralnu
Aziju onom krvoloku iz moskve.
Slovačka je potpisala sporazum sa
Poljskom o snabdevanju "tečnim
gasom" i prestaje da kupuje russki.
ja ne bot
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar