Apolo 11: Svet slavi 50. godišnjicu prvog sletanja čoveka na Mesec

Hiljade ljudi je slavilo 50. godišnjicu prvog sletanja čoveka na Mesec.

Na dan 20. Jula 1969. godine, lunarni modul Orao sa Apola 11 sleteo je u svemirsku stanicu Tranquility ("Spokoj").

Nekoliko sati kasnije, u 21:56 sati po centralnom vremenu, Nil Armstrong je ispisao istoriju kao prvi čovek koji je hodao na Mesecu.

Inicijalno inspirisana rivalstvom Amerike i Sovjetskog Saveza iz doba Hladnog rata, ova misija se danas pamti kao ikonički trenutak za ljubitelje astronomije širom sveta.

„Opet dišemo"

Nasa je obeležila godišnjicu emitovanjem snimaka lansiranja na internetu, pružajući novim generacijama šansu da vide istorijski trenutak koji je pre 50 godina gledalo pola milijarde ljudi.

U momentu sletanja letelice, Armstrong, komandant Apola 11, rekao je: „Hjuston, ovde stanica Tranquility. Orao je sleteo."

Čarli Djuk, zadužen za komunikaciju sa kapsulom, odgovorio je iz kontrolne stanice u Hjustonu:

"Primljeno, Tranquility. Čujemo vas na zemlji. Gomila ljudi ovde je na ivici da se uguši. Opet dišemo."

Satima kasnije, kada je zakoračio na površinu Meseca po prvi put, izgovorio je istorijsku rečenicu:

"Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".

Armstrongu su se na misiji priključili članovi posade Bay Oldrin i Majkl Kolins.

Sva trojica su rođeni 1930.

Oldrin i Kolins su još uvek živi, ali je Armstrong preminuo 2012. u 82. godini.

Oldrin, drugi čovek koji je hodao Mesecom, u subotu je napisao na Tviteru:

„Danas, Amerika je za sobom ostavila veliko pitanje: stigli smo tamo prvi. Sleteli smo na Mesec sa 250 miliona Amerikanaca koji su nam čuvali leđa."

„Istina je da misija pripada svima njima, kao i budućim generacijama Amerikanaca koji sanjaju da još jednom dosegnu mesec".

Majkl Kolins, treći član posade, rekao je za Foks Njuz da o misiji ne misli „baš tako često".

„Živim miran život", rekao je.

„Dešava se da noću idem mojom ulicom, kada počne da pada mrak, a onda osetim nešto iza mog desnog ramena - pa pogledam gore i vidim taj mali srebrnjak gore i pomislim, 'O, pa to je Mesec! Bio sam tamo!'"

Kako je svet proslavio

Gradovi širom planete su organizovali događaje da proslave istorijsku godišnjicu - uključujući i Nasa centar za posetioce u Hjustonu u Teksasu.

Vojno osoblje je izvelo skakanje padobranima, a bendovi su svirali uživo.

Odbrojavanje u novogodišnjem stilu je takođe obeležilo momenat prvih Armstrongovih koraka.

Artefakti sa misije su izloženi u Smitsonijan Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i svemira u Vašingtonu, uključujući i svemirsko odelo u kojem je Armstrong leteo.

Muzej avijacije u Sijetlu je takođe prikazao originalne snimke sletanja, rekreirajući dnevnu sobu iz 1969. dopunjenu savremenim televizorom.

U petak uveče, projekcija u trajanju od 17 minuta sa slikama sa sletanja na Mesec projektovana je na vašingtonski obelisk, dok je masa ljudi posmatrala iz Nacionalnog parka.

Velika palata (Gran pale) u Parizu je obeležila godišnjicu izložbom posvećenom Mesecu.

Izložba, koja je otvorena u aprilu i zatvara se u ponedeljak, obuhvata ogromnu repliku meseca koji visi sa staklenog plafona zgrade.

Umetnik Spaj (SPY) je takođe kreirao džinovski mesec povodom godišnjice, koji je prikazan na krovu jedne zgrade u Madridu.

„50 godina posle malog koraka za čoveka"

Nešto ranije, tokom lansiranja koje se poklopilo sa godišnjicom, svemirska letelica Sojuz sa astronautima iz Amerike, Rusije i Italije poletela je sa Kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, na putu ka Međunarodnoj svemirskoj stanici.

U 23:48 sati po britanskom vremenu, ruska svemirska agencija Roskozmos je tvitovala da je svemirska letelica uspešno pristala u stanicu.

Dok je raketa poletala, voditelj iz Nase je rekao: „I, polećemo - 50 godina posle malog koraka za čoveka, raketa Sojuz i njena međunarodna posada napravile su ogroman skok sa lansirne platforme na putu za međunarodnu svemirsku stanicu.