Kišne šume Amazonije gore rekordnom brzinom u Brazilu.
U ponedeljak, nebo nad Sao Paolom bilo je crno od dima iako su požari od ovog grada udaljeni 2.700 kilometara.
Političari i aktivisti za zaštitu životne sredine kritikovali su brazilskog predsednika Žaira Bolsonara kog krive za požare.
Ali priča o ovim požarima je kompleksna. U raspravama se ne iznose uvek činjenice, a mnogi dele fotografije koje zapravo nisu nastale ove godine u Amazoniji.
Zato su novinari BBC-ja zamolili čitaoce da pošalju pitanja koja žele da postave o požarima u Amazoniji, a odgovore smo potražili od stručnjaka.
1) Aleks: Zašto je došlo do požara? Da li su ih izazvali Bolsonarovi ljudi da bi raščistili šume za rudnike, poljoprivredu i slično?
Brazilski novinar Silio Bokanera kaže da su požari u ovo doba godine očekivani - u Brazilu je trenutno sezona suša koja traje od jula do oktobra. Ipak, on veruje da su mnogi požari koji gore u Amazoniji namerno izazvani.
Predsednik Bolsonaro nije osudio krčenje šuma i podržava raščišćavanje Amazonije koje bi omogućilo širenje poljoprivrednih gazdinstava i rudnika.
„Dakle, to je kombinacija prirodnih pojava i toga da se meštani osećaju dovoljno ugodno da to urade jer vlada nije preduzela nikakve mere da to spreči", kaže Bokanera.
On smatra da su za paljenje požara verovatno odgovornije manje grupe ljudi nego velike korporacije koje prodaju govedinu i soju. Bokanera veruje da korporacije ne bi rizikovale bojkot potrošača koji bi usledio ukoliko bi se otkrilo da su umešane u paljenje požara.
Iako velike korporacije nisu nevine, bolje su informisane, kaže on.
Iako je namerno paljenje vatre oduvek bilo problem, nikada do sada nije zabeležen ovako visok broj požara. Bokanera kaže da počinioci sada znaju da neće biti kažnjeni.
2) Piter: Broj požara deluje kao loš pokazatelj jer veličina požara varira. Da li postoje podaci o ukupnoj površini koja gori?
Ovo je dobra poenta - brazilska satelitska agencija utvrdila je da je broj požara povećan za 84 odsto u odnosu na prošlu godinu.
U Brazilu je između januara i avgusta otkriveno više od 74.000 požara - najveći broj zabeležen od kada su merenja započeta 2013. godine. Većina požara gorela je u Amazoniji.
Da li to znači da je izgorelo više šume? Uostalom, možda govorimo o 74.000 malih požara.
Istina je da još uvek ne znamo, ali činjenice ukazuju na to da je zahvaćena veća površina.
Trenutno nemamo kompletnu sliku delimično i zbog toga što mnogi požari još uvek gore.
Pitali smo ljude iz Kopernikusa, programa Evropske unije za osmatranje zemlje, a oni su rekli da je oslobođeni ugljen-dioksid najbolji pokazatelj toga koliko su ovi požari destruktivni.
Do sada je ove godine oslobođen ekvivalent od 228 megatona, saopštili su iz Kopernikusa dodajući da je ovo najviši nivo zabeležen nakon 2010. godine.
Detaljnije satelitske informacije o površini zahvaćenoj požarima trebalo bi da budu dostupne u nekom trenutku.
3) Šta je do sada urađeno u borbi protiv požara? - Pol
Predsednik Bolsonaro je pod sve većim političkim pritiskom da okonča požare u Amazoniji. Francuski predsednik Emanuel Makron je čak izjavio da Francuska neće ratifikovati značajan trgovinski sporazum Evropske unije i zemalja Južne Amerike ukoliko se ne preduzme više na gašenju požara.
Ali, upozorenja sama po sebi ne gase požare. Ipak brazilska vlada preduzima neke korake.
Bolsonaro je poslao vojne snage koje imaju više resursa za borbu protiv požara, uključujući i helikoptere i avione za ispuštanje vode.
Ipak, novinar Silio Bocanera smatra da stav vrha vlade treba da se promeni kako ljudi više ne bi "palili šume bez straha."
4) Izveštavanje o ovoj temi je tek nedavno izašlo na videlo zbog heštegova #PrayforAmazonas i #PrayforAmazonia. Zašto vi niste izveštavali o tome? - Džejk
Mi i drugi mediji smo objavili nekoliko izveštaja o obimu uništavanja šuma Amazonije - evo jednog izveštaja koji smo napisali 2. jula, drugog od 20. jula i još jednog objavljenog 2. avgusta.
Tek nedavno je poslao jasno koliko požara gori. Čak se ni u Brazilu nije mnogo izveštavalo o tome.
Prvi znak za uzbunu bio je dim koji je u ponedeljak obavio Sao Paolo.
5) Da li je ovo prirodan, zdrav način na koji se šuma samo-prečišćava za novi rast? - Lusi
Kao što Lusi sugeriše, može se tvrditi da neke šume imaju koristi od požara - vatra ponekad pomaže čišćenju šuma i omogućava drveću da ojača.
Ali to se ne dešava u Amazoniji, kaže Jadvinder Mali, profesor nauka o ekosistemu sa Univerziteta u Okfordu.
„Ovo su požari zbog kojih smo zabrinuti", kaže on. Vlažne prašume Amazona se ne mogu prilagoditi vatri i trpe ogromnu štetu. Gotovo sve požare u vlažnim šumama pale ljudi.
Statistički podaci pokazuju da je 2016. godine takođe bilo mnogo požara, ali je ova godina bila sušna, a 2019. to nije. Profesor Mali kaže da ovogodišnji požari gore jer su ih zapalili ljudi.
6) Koliko brzo amazonska prašuma može da se regeneriše nakon požara? - Emili
„Šumi je potrebno oko 2040 godina ukoliko se stvore uslovi za regeneraciju," kaže profesor Mali.
Ali drveće koje preživi ove požare, biže ranjivo i teže će podnositi suše i nove požare.
Ukoliko požari budu nastavili da bukte u Amazoniji svakih nekoliko godina, veliki deo prašume biće u jako lošem stanju.
„Postoji šansa da dođe do trajnog oštećenja kada šumu požari zahvataju iznova i iznova", kaže on.
7) Ako bi se trenutni trend nastavio sadašnjom brzinom, koliko dugo bi preživelo područje Amazonije? - Kristofer I
„Ovo je rana faza i još uvek možemo da uradimo mnogo toga kako bi spasili šumu", kaže Mali. Oko 80 odsto Amazonije i dalje je netaknuto.
Ali klimatske promene i krčenje šuma su opasna kombinacija. Smanjenje padavina stvorilo bi suve uslove koji bi pomogli širenju požara.
Ukoliko bi nestalo 30-40 odsto šume, postojala bi opasnost da se klima u ovoj prašumi potpuno promeni, kaže on.
8) Koji procentat kiseonika Amazonija proizvodi? - Tom
Mnogi tvrde da drveće Amazonije proizvodi 20 odsto svetskog kiseonika. Ovo je rekao i Emanuel Makron i fudbaler Kristijano Ronaldo.
Akademici kažu da je ovo zabluda u koju mnogi veruju - Amazonija zapravo proizvodi manje od deset odsto kiseonika.
9) Da li će dim uticati na klimu u mesecimakoji slede? - Dejvid
Profesor Mali kaže da će požari odmah uticati na klimu Južne Amerike. Očekuje da će biti manje padavina i više suša.
„Emisija ugljen-dioksida mogla bi da utiče na globalno zagrevanje", dodaje profesor koji kaže da je teže predvideti dugotrajne posledice.
10) Kako ovi požari utiču na straosedeoce? - Samanta
Samo ove nedelje je zabeleženo 68 požara na teritorijama u kojima žive starosedeoci, kaže Džonatan Mozover iz organizacije Survival International.
„Teško je preuveličati značaj koji ove šume imaju za starosedeoce. Oni zavise od šume - za hranu, lekove, odeću, osećaj identiteta i pripadanja."
Mozover kaže da bi za starosedeoce ovo mogao da bude najteži trenutak još od vojne diktature koja se završila osamdesetih.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar