Zašto je toliko teško stati na put kultu

Vođa seks kulta Kit Ranijer je osuđen pre nekoliko meseci u Njujorku za reketiranje, seks trefiking i dečju pornografiju.

Ranijer je 20 godina bio lider Neksijuma, kulta za koji je tvrdio da je grupa za samopomoć i da ima hiljade sledbenika.

Ali tokom njegovog suđenja, bivši članovi otkrili su pružili su uvid u to kako je život u kultu zaista izgledao.

Opisali su kako su bili prisiljavani da prekidaju prethodne veze i trpeli fizičko i seksualno zlostavljanje. Neki su bili prisiljavani na abortus. U kultu je postojao sistem „gospodara i robova", a žene su primoravane da predaju „zalog" - često ponižavajuće fotografije - kao dokaz vernosti.

Ova otkrića su šokirala mnoge, ali Neksijum otkriva kako zapravo kultovi funkcionišu.

Ovaj članak sadrži sliku koja bi za neke čitaoce mogla da bude uznemirujuća.

Kultovi su struktuirani kao slojevi luka, sa najprihvatljivijim elementima najbliže površini. Kako se regruti približavaju centru, sve se više suočavaju sa slojevima tajnovitosti i zlostavljanja.

U slučaju Neksijuma, spoljni sloj je pokazivao naizgled bezazlene programe samo-unapređenja korišćene za regrutovanje prijatelja, porodice i kolega članova. Ali u srži, Ranijer je sprovodio ekstremne nivoe kontrole, navodno kulminirajući seksualnim zlostavljanjem, nasiljem i žigosanjem njegovih inicijala na sledbenicama.

Izvođenje lidera pred lice pravde

Vlasti su upozorene na aktivnosti Neksijuma još 2003. godine, objavljeno je u Forbsu . Ali Njujork tajms je izvestio da zvaničnici nisu istražili žalbe, rekavši da su žene davale dobrovoljni pristanak na aktivnosti ili da su tehnikalije sprečavale pravno delovanje.

Ovo ilustruje ključni problem u krivičnom gonjenju lidera kultova: članovi često tvrde da postupaju po vlastitoj slobodnoj volji.

Čak i ako sadašnji ili bivši članovi žele da podignu tužbu, mnogi se plaše zbog mogućih odmazdi ili stigme koja ide uz to kad se zna da ste bili član kulta.

U mnogim zemljama, zbog nedostatka čvrstih zakona protiv psihološke manipulacije ili konkretne pravne definicije kulta ume da bude teško izneti ove slučajeve na sud.

U Francuskoj, zakon Abaut-Pikar sprečava pojedince ili grupe da učestvuju u aktivnostima osmišljenim da izazovu fizičko ili psihološko potčinjavanje. Slični zakoni primenjuju se u Luksemburgu i Belgiji, ali te zemlje su praktično izuzetak.

Velika Britanija je 2015. godine usvojila novi zakon o kontroli pod prinudom, koji kriminalizuje psihološko zlostavljanje osobe radi koristi počinioca. On važi čak i u odsustvu fizičkog nasilja ili ako žrtva odbije da svedoči.

U ovom trenutku, zakon se odnosi jedino na intimne ili porodične odnose. Ali mnoge žrtve kažu da se i u kultovima dešava prinudno ponašanje kao što je izolacija, kontrola odnosa, nadgledanje ili ponižavanje.

Ista struktura, različiti oblici

Slučaj Neksijuma postao je slavan zbog njegovih slavnih članova - uključujući glumicu Alison Mek i naslednicu Kler Bronfman.

Međutim, iako kultovi obično operišu na sličan način, oni postoje na svim nivoima društva i poprimaju širok dijapazon oblika.

Neki su religiozni, politički ili kursevi „samo-pomoći", ali javno mogu da budu predstavljeni kao grupe za borilačke veštine, jogu, poslovanje, NLO ili terapiju.

Moglo bi se reći i da mnoge terorističke i ekstremističke grupe koriste slične procese izolacije kako bi regrutovali i indoktrinirali članove.

Neki sledbenici se ne regrutuju, već su rođeni ili odgajani u okviru same grupe.

Mnogi od tih bivših članova sada su počeli javno da se oglašavaju o svojim iskustvima i zlostavljanju u grupama kao što su Božja deca, Fundamentalistička crkva savremenih svetaca, Dvanaest plemena i drugi.

Polako uspevaju da se izriču presude za zlostavljanje dece.

Odlike kultova

• Vodi ih harizmatični, autoritarni lider ili liderska grupa, koji žele ekstremne nivoe kontrole nad sledbenicima
• Koriste hijerarhijsku piramidalnu strukturu sa slojevima tajnovitosti koji okružuju lidera. Sledbenici se društveno, psihološki a ponekad i fizički izoluju
• Ponašanje lidera opravdava se totalitarističkim sistemom verovanja koji tvrdi da zna sve odgovore
• Sprovodi se proces ispiranja mozgova. Potpuno angažovanje u grupi ne ostavlja prostora niti vremena za samosvojne odnose ili aktivnosti
• Grupa varira naizgled brižni ili pažljivi pristup sa sve drastičnijim nivoima izazivanja stresa ili straha. To može da se primeni kroz uskraćivanje sna ili hrane, apokaliptična predviđanja, ili pretnje nasiljem ili seksualnim zlostavljanjem
• Proces kontrole pod prinudom stvara sledbenike koje kontroliše lider ili se kontrolišu u njegovo ime bez osvrtanja na njihove vlastite potrebe

Podizanje uzbune

Uobičajena reakcija na vesti o suđenju Neksijumu mogla bi da bude: „Tako nešto meni nikad ne bi moglo da se desi."

Ali regrutacija ne počinje zlostavljanjem ili žigosanjem.

Ona počinje nuđenjem nečega što može da vam bude zanimljivo: fizička, psihološka, politička, finansijska ili duhovna korist koju nudi neko koga smatrate prijateljem ili kolegom.

U većini slučajeva, čini se da su određene situacije te koje čine ljude podložnije učlanjivanju u kult, a ne neke njihove karakteristike ili karakterne crte.

Žrtve su možda nedavno prošle kroz neki burni period života, kao što je raskid veze ili preseljenje u novi kraj. To može da ih učini otvorenijim za stvaranje novog prijateljstva ili aktivnosti za koje će se na kraju ispostaviti da imaju veze sa kultom.

Nakon što procesi izolacije i potpunog predavanja kulminiraju gubitkom samosvesti osobe, njoj postaje izuzetno teško da razluči šta se tu stvarno dešava.

Veća svest o tome kako kontrola pod prinudom funkcioniše mogla bi da pruži ljudima prave alate za prepoznavanje i stoga izbegavanje ovog tipa manipulacije.

Jedan od načina da se to uradi mogao bi da bude edukacija o prevenciji u školama i na univerzitetima, kako bi se pomoglo da se ljudi zaštite od ovakvih predatorskih grupa.

U Velikoj Britaniji, proširenje zakona o kontroli pod prinudom na oblast van porodičnih i intimnih odnosa pružili bi jaču poziciju vlastima.

Takvi koraci mogli bi da pomognu društvu da preduzme nešto protiv lidera koji vode psihološki kontrolišuće zlostavljačke grupe.

O ovom članku

Ovu analizu BBC je naručio od eksperta koji radi za spoljnu organizaciju.

Doktorka Aleksandra Stajn je počasna naučna savetnica na londonskom Univerzitetu Saut Benk. Provela je deceniju kao članica političkog kulta i specijalizovala se za socijalnu psihologiju kultova i totalitarizam.

Priredila: Elenor Lauri

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk