Želite li da poboljšate znanje engleskog? Evo kako da pišete dobro na „najagresivnije nepravilnom jeziku na svetu“

Jeste li znali da je engleski jezik koji se ubedljivo najviše uči na čitavom svetu?

Na svetu ima 1,5 milijardi učenika engleskog jezika - a do 2020. godine očekuje se da će ta brojka porasti na dve milijarde (podaci Britanskog saveta).

I srećno im bilo, budući da je „engleski agresivno nepravilan jezik", prema rečima vodećeg lektora Bendžamina Drajera.

Njegova težina, međutim, nije odvratila previše ljudi: engleski je postao zajednički jezik savremenog doba - dominira svetom izdavaštva, interneta, nauke, umetnosti, finansija, sporta, politike, pa čak i međunarodnih putovanja.

Kad je Eduard Filip, francuski premijer, izjavio: 'Engleski je danas lingva franka', nije preterao.

• Koliko smo Francuzi: Jezik i kultura Francuske u Srbiji
• Srpski jezik na fakultetima - potreba ili profit
• Pravopis i dopisivanje: Da li je tačka znak da smo nepristojni

Stručnjak za lingvistiku Dejvid Kristal procenjuje da postoji nekih 400 miliona ljudi koji govore engleski kao prvi jezik, i još 700 do 800 miliona koji ga govore kao drugi jezik - naučivši ga posle maternjeg, zato što se engleski takođe koristi u njihovoj zemlji (na mestima kao što je Nigerija i Indija).

A potom su tu milioni ljudi - od Čilea do Rusije - koji engleski govore kao strani jezik: to je kad odlučite da ga naučite čak i ako se on ne govori u vašoj zemlji.

Sad preostaje samo sitnica dogovora oko toga kako ga pisati. Ili, makar, kako ga pisati dobro.

Srećom, u pomoć nam je priskočio Bendžamin Drajer sa "Drajerovim engleskim", vrlo verovatno jedinom knjigom o stilu i gramatici uz koju ćete plakati od smeha.

A on i zna o čemu govori. Posle više od dve decenije iskustva glavnog lektora kod američkog izdavača Rendom hausa, Drajer je stekao praktični uvid u to kako izgraditi razumljivost i stil na engleskom jeziku.

Ko je glavni?

Niko: kao jezik, engleski živi u stanju lingvističke anarhije. Nikada nije bio regulisan i nema gazdu.

Za razliku od francuskog ili španskog - koji imaju akademije zadužene da čuvaju evoluciju jezika - ne postoji upravno telo za engleski, koje izdaje univerzalna gramatička pravila kako bi ih se svi pridržavali.

Možda baš zbog toga, „savremeni francuski čitatelji mogu bolje da razumeju Molijera nego što engleski govornici razumeju Šekspira, kaže Drajer.

Još jedna negativna strana kod jezika koji se razvija bez ikakvih zajedničkih propisa jeste da spelovanje postaje noćna mora - potencijalno otežano činjenicom da je engleski imao sklonost da „sa sobom donosi različite delove drugih jezika kad god bi se vratio iz neke druge zemlje."

Ali on ima i svojih prednosti: raznolikost i neograničen pristup svežem vokabularu.

Dok god ljudi razumeju jedni druge, je li važno kako se izražavate?

Ukratko: da.

Ali čak i ako predstava o tome šta čini „pravilan" ili „standardni engleski" nije sasvim uhvatljiva, tokom godina se razvila neka vrsta neformalnog konsenzusa, a kad ga se pridržavate to pomaže pri komunikaciji.

Važno je pisati jasnom i pravilnom prozom, „naročito ako komunicirate u profesionalnom svojstvu", kaže Drajer, ali uglavnom zato „da bi ljudi čitali i razumeli ono što imate da kažete ili mislili da znate o čemu govorite."

A brz način da ulijete poverenje u vlastitu pisanu reč jeste da „spelujete pravilno" i obraćate pažnju na „homofone: reči koje možda zvuče isto, ali znače sasvim različite stvari."

Vežba 1: počnite smesta da pišete bolji engleski

Čak i ako ne postoje univerzalna pravila, možete da postanete bolji pisac tako što ćete se „rešiti nekih reči koje kvare pisanje većine ljudi", kaže Drajer.

Izdržite nedelju dana bez pisanja reči kao što su: very, rather, really, quite, just i in fact.

Zapravo, „na taj spisak treba da dodate i reč 'actually' (zapravo). To je moj najgori prekršaj. Navučen sam na tu reč, zapravo."

Ukoliko uspete u tome, „vaše pisanje automatski će postati dvadeset odsto bolje", kaže Drajer.

Vežba 2: postanite sve bolji tako što ćete kršiti neke 'ne-propise'

Postoje „pravila" arbitrarnog i sumnjivog porekla, prema Drajeru, koja neće nimalo popraviti vaše pisanje - čak i ako ste uporno uveravani u suprotno.

Neka od njih, nazovimo ih „ne-propisi", nabijani su nam u glavu dok smo odrastali ili išli u školu.

Drajerov savet je jasan: zapamtite ih, a onda ih samo ignorišite.

„Možda vam je rečeno da je nepravilno započinjati rečenicu rečima and ili but. Ali, iako to može da izazove određene kontroverze, nema konkretnih opravdanja za jednu takvu zabranu", kaže on.

• Nastavnica na Jutjubu zvezdama ispravlja gramatičke greške
• Kako dijaspora uči srpski

Budite smeli i „prigrlite mnoge predivne nijanse engleskog jezika. To možda nije najbolji način da se započne rečenica, niti je to najjači mogući početak... ali NIJE pogrešan."

Drajer želi i da oslobodi ljude tiranije da rečenica nikad ne sme da se završi predlogom.

Ponovo, u nekim slučajevima to možda nije „tako dobra ideja", ali nije pogrešna.

[A ako osećate da imate znanje višeg nivoa, možete i da ignorišete 'ne-propis' koji tvrdi da ne smete da koristite split infinitiv - sasvim je u redu, na primer, reći „to boldly go".]

Vežba 3: unesite se u tekst

„Možda najvažniji savet koji dajem svakom ko želi da postane bolji pisac", kaže Drajer, „jeste da uradite ovaj prost i simpatičan eksperiment: uzmite odlomak pisanja kojem se divite ili nešto što mislite da je predivno napisano i prepišite to reč po reč."

Možete to da uradite rukom ili na kompjuteru, ali rekonstruisanjem tuđeg teksta „bićete oduševljeni svim onim što možete da naučite na osnovu piščevog osećaja za ritam, izbora reči, interpunkcije... to sve na neki način počne da vam se uvlači u prste i mozak: možete da naučite mnogo na taj način."

„To je lak i predivan način da naučite kako izgleda dobro pisati", kaže Drajer.

Uz spelčekere i gramatičke internet asistente, kome su još potrebni lektori?

„Da su softverski programi za gramatiku toliko dobri kao što se tvrdi, ja bih ostao bez posla", kaže Drajer. „Ali stvar je u tome da naprosto nisu."

U čemu je problem? „Oni zapravo ne uspevaju da urade ono za šta su zaduženi. Nisu fleksibilni, suviše su strogi. Ne prihvataju da je, ponekad, kršenje onoga što se doživljava kao 'sveta pravila gramatike' upravo ono što želite da uradite u svom pisanju."

A ne možete da se oslonite čak ni na spelčeker.

Drajer otvoreno priznaje da sve vreme koristi spelčeker, jer „čak i kad ste pažljivi, lepo je znati da postoji nešto što vam čuva leđa".

Ali nikad ne spuštajte gard. Spelčekeri „vam neće biti od pomoći u slučaju homofona: ne znam nijedan softver koji ume da razlikuje reign i rain."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk