Ivan L. iz Beograda je na nagovor drugarice odlučio da se testira na HIV.
„Bili smo na jednoj žurci na kojoj se nalazio i improvizovani šator za testiranje. Dvoumio sam se, jer sam mislio da nije dovoljno sterilno, ipak smo bili na žurci", kaže Ivan za BBC na srpskom.
Sa ljudima koji su mu uzeli krv za testiranje, razgovarao je o seksualnim navikama, prevenciji i zaštiti, kao i o načinu prenošenja i rizičnim odnosima.
„Potom su mi izvadili krv iz prsta i to je trajalo manje od sekunde", kaže Ivan.
Rezultati su bili gotovi za dvadesetak minuta. Ivanu je delovalo predugo, osetio je anksioznost, „bio odsutan i paralisan".
„Iako sam duboko u sebi znao da nisam ugrožen, crv sumnje se rodio, jer sam nekoliko puta upražnjavao nezaštićen oralni seks", kaže Ivan.
Rezultat je bio negativan i Ivan je osetio veliko olakšanje.
Ipak, pitao se kako li ljudi koji racionalno znaju da su velike šanse da su dobili virus.
„Ja sam relativno pazio" , kaže on i dodaje da će mu uvek na umu biti taj osećaj da je zbog jednog odnosa mogao čitav život sebi da promeni.
Procenjuje se da u Srbiji sa HIV-om živi oko 2.700 osoba, od kojih šestina - oko 500 osoba - ne zna da je inficirana, kažu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Batut".
Tridesetčetvorogodišnji Beograđanin sa HIV pozitivnim statusom, koji radi u savetovalištu udruženja Potent za osobe sa HIV-om pri Infektivnoj klinici u Beogradu, za BBC na srpskom kaže da je, kada je otpočeo sa lečenjem 2006. godine uzimao terapiju koja se danas više ne koristi.
Od tada se mnogo toga promenilo, kaže - „danas većina ljudi popije jednu ili dve tablete dnevno i zaborave na HIV."
„Nažalost, veliki problem imaju ljudi koji žive u manjim mestima i od kojih se zahteva da pribave uput lekara opšte prakse", kaže on.
„Iako većina medicinskih radnika obavlja profesionalno svoj posao, ipak ima primera diskriminacije prilikom pružanja medicinske pomoći koje odvraćaju ljude od lečenja."
Da u Srbiji ne postoji zdravstvena kultura, smatra Đurica Stankov, koji već više od 15 godina živi sa HIV-om.
„Mogu reći da u Srbiji imamo jednu od modernijih terapija, a ono što još uvek nedostaje je kontinuirana dijagnostika i praćenje te infekcije, kao na primer testovi CeDe4 i Pisiar, koji proveravaju nivo imuniteta", kaže Stankov.
U svetu se radi na razvoju nove, do skora eksperimentalne terapije, primenjene prošle godine na pacijenta u Engleskoj koji je pozitivno reagovao na matične ćelije donatora otpornog na HIV.
Stručnjaci u Srbiji od 2014. godine koriste lekove nove generacije, a od 1997, svi troškovi lečenja koji podrazumevaju visoko aktivnu kombinovanu anti-retrovirusnu terapiju idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Lekove propisuje lekar specijalista, za razliku od drugih bolesti koje propisuju lekari opšte prakse na osnovu nalaza specijaliste i sagovornik BBC-ja na srpskom kaže da mu ovakva procedura „dosta olakšava lečenje."
„Mnogo mi znači i što me iz apoteke podsećaju da treba da dođem po terapiju i brinu da bez nje ne ostane ni jedan pacijent" kaže.
Ipak, želeo bi da se olakša i „izdavanja lekova na više meseci u slučaju putovanja ili studiranja u inostranstvu. Snalazimo se, ali mislim da bi se to moralo omogućiti", kaže on.
Stručnjaci upozoravaju da je neophodna široko rasprostranjena edukacija koja će biti dugoročno razrađena i sprovedena. Predlagano je uvođenje posebnog obaveznog predmeta u školama, na kojem bi se učenici upoznavali sa zdravstvenim problemima poput polno prenosivih infekcija.
Život sa HIV-om danas, uz terapiju koju pacijenti svakodnevno uzimaju, omogućava im da najnormalnije funkcionišu i obavljaju dnevne aktivnosti. Oni mogu da imaju zdravo potomstvo, zato je važno da se svakoj trudnici u prvom tromesečju trudnoće ponudi test na HIV.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar