Grandioznim kabinetom rektorke Univerziteta u Beogradu, u Kapetan Mišinom zdanju na beogradskom Studentskom trgu, dominira stari, masivni drveni sto koji se gotovo i ne vidi od knjiga, naučnih radova, papira.

Pre skoro godinu i po dana, u ovaj kabinet uselila se Ivanka Popović, tek druga rektorka beogradskog Univerziteta u njegovoj istoriji dužoj od jednog veka.

„Ulazak u ovu prostoriju nameće vam osećaj odgovornosti da zaista sve morate dobro da promislite, da ne može da bude ishitrenih i emotivnih odziva na događanja na Univerzitetu jer je pozicija suviše odgovorna da bi dozvolila nedovoljno promišljeno reagovanje.

„Neke odluke su zaista bile triput meri, jednom seci, posebno jer je zbog nekih događanja bilo povećano interesovanje za ono što se dešava na Univerzitetu", počinje razgovor za BBC na srpskom.

• Siniša Mali i doktori nauka: Kako zaista izgleda doktorirati u Srbiji
• Sve studentske bitke u Rektoratu

Ideje sa kojima je došla na poziciju ubrzo su bile proverene u praksi - u prvoj trećini mandata, problemi gotovo da su se poklopili sa njenim planovima.

„Želim da Univerzitet u Beogradu međunarodno bude bolje pozicioniran i vidljiviji nego što je bio u proteklom periodu, kao što želim da rad nastavnika, saradnika i studenata bude definisan kroz principe akademske čestitosti.

„Želim i reorganizaciju službi u Rektoratu da bi mogle da prate sve ozbiljne poslove koji očekuju Rektorat i Univerzitet."

Univerzitet u Beogradu (UB) u 2019. godini zabeležio je pad na Šangajskoj listi svetskih univerziteta, dok je privrženost principima akademske čestitosti bila proveravana u slučaju prepisanog doktorata ministra finansija Siniše Malog.

Reakcija društva u slučaju Mali: „Odraz nas samih"

Čak dvanaest dana tokom 2019. godine, rektorka nije mogla da uđe u kabinet.

Studenti su blokadom zgrade Rektorata zahtevali da se Univerzitet konačno izjasni o slučaju prepisanog doktorata ministra finansija Siniše Malog.

„Pokazali smo da Univerzitet u Beogradu ima snagu da rešava izazove sa kojima se suočava - a to je mera snage jedne institucije: da ste spremni da priznate da imate problem, da ga definišete i da počnete da ga rešavate, a ne gurate pod tepih."

BBC: Ali, da li bi slučaj završio pod tepihom da nije bilo pritiska javnosti, protesta studenata?

Popović: „Ja podržavam što je javnosti bilo stalo da se to reši, ali ja mogu samo da govorim o vremenu svog mandata. Naš zadatak je bio jasan i upravi je bilo svejedno da li postoji pritisak javnosti ili ne - posao bi bio doveden do kraja."

Nedvosmislenom odlukom, doktorat Siniše Malog proglašen je za plagijat, a ministru finansija uskraćeno je zvanje koje nije zaslužio akademskim radom.

„Gubitak poverenja da akademska zajednica ima dovoljno snage da razreši situaciju - to mi je bilo najteže da prihvatim, to postojanje velike sumnje.

„Ja razumem da je javnost izgubila strpljenje, ne kažem da nije bilo ljudi koji su želeli da taj problem nestane, ali zadatak uprave je bio da obezbedi da se taj proces dovrši", kaže Popović.

Ipak, osim što je Univerzitet proces dovršio, plagijator doktorata nije snosio nikakve sankcije - Siniša Mali i dalje je ministar, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić uzeo ga je u zaštitu tvrdeći da je odluka Univerziteta u Beogradu političke prirode.

„Iz obrazloženja odluke, koje je dostupno svima, može se jasno videti da je bilo akademske nečestitosti i to samim tim ne može biti politička odluka", napominje rektorka uz opasku da je i reakcija „žute štampe" bila potpuno neprimerena.

Ivanku Popović ne iznenađuje činjenica da je u Nemačkoj ministar odbrane u vladi Angele Merkel ostao bez funkcije kada je utvrđeno da je prepisao doktorat, dok se u Srbiji postupa potpuno suprotno.

„Reakcija na odluku u Srbiji je očekivana, a videćemo u budućnosti da li će biti promena kako društvo reaguje na određena događanja.

„Reakcija društva je odraz nas samih i tako će biti dok se mi ne promenimo."

Rektorka kaže da lično nije trpela posledice zbog ovakve odluke institucije na čijem je čelu, a da li ih je trpeo Univerzitet?

„Ništa ozbiljno se nije desilo nakon toga, videćemo da li će tako i ostati - verujem da je država mudra i da će čuvati Univerzitet od nacionalnog značaja, da ga neće ugrožavati, jer to nikome ne bi išlo u korist.

„Ipak, verujem i da postoje ljudi koji bi voleli da pecnu Univerzitet."

S druge strane, u mnogim pitanjima, peticijama, inicijativama, profesori Univerziteta u Beogradu deo su srpskog političkog života kroz potpis ili aktivizam - bilo na strani opozicije, ili vlasti.

Rektorka kaže da profesori imaju pravo na politički stav, ali van matične institucije.

„Neka su imena prepoznatljiva i uvek se funkcija neraskidivo vezuje za ime, ali bi povoljnije bilo kada bi podrška i potpis bio bez titule i afilijacije.

„To je tanka linija gde nije potpuno jasno gde se ona prelazi, a gde ne - svako sam mora da promisli i vidi gde je granica kako da realizuje lična htenja, a da ne ugrozi matičnu kuću."

Pitanje Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta

U mandatu rektorke Popović pokrenuto je i pitanje legalnosti izbora članova Saveta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta što je rasplamsalo priče i o budućnosti ove institucije.

„Pravoslavni bogoslovski fakultet je stara članica Univerziteta u Beogradu i, bez ikakve sumnje, budućnost te institucije jedino je moguća u okviru UB - ako ta institucija ima nameru da obavlja funkciju teološkog fakulteta. Ako je namera da taj fakultet funkcioniše kao duhovna akademija, onda tu vladaju neka druga pravila, pa bi možda trebalo promišljati kako ta institucija treba da funkcioniše", kaže rektorka Popović.

„Sve je politika"

Bez mnogo dilema, rektorka Popović zaključuje da se u Srbiji znanje malo ceni i ne tretira se kao vrednost.

„Period devedesetih je razorno delovao na naše društvo i region na mnogo načina: urušile su se društvene vrednosti poput položaja obrazovanja, ugleda nastavnika, vrednosti znanja, intelektualne svojine.

„Dug je put da to prevaziđemo, posebno ako to ne postane tema o kojoj se govori u javnosti."

Ipak, Ivanka Popović primećuje i izvesnu vrstu pomaka.

„Ranije se verovalo da nije potrebna diploma da bi se napredovalo, a danas postoji shvatanje da je diploma potrebna.

„Sledeći korak bi bio da shvatimo da iza diplome mora stajati znanje."

Za one koji su suočeni sa „dilemom" - diplomom ili partijskom knjižicom do posla - rektorka ima ovakav odgovor.

„Ne znam da li bih se upustila u takvo ubeđivanje.

„Za neke vrste poslova, verujem da bi diploma morala da bude presudna: bila bih veoma zabrinuta da me operiše lekar koji nije kompetentan, da most gradi nekompetentni inženjer - u interesu je svake države i poslodavca da zaposli najbolji kadar i tu ne bi smelo da bude kompromisa."

Ipak, iako politika duboko utiče na živote mladih ljudi u Srbiji, studentskog aktivizma je sve manje, a masovni protesti su gotovo zaboravljena pojava.

„Danas veliki broj studenata teško zatvara finansijsku konstrukciju i taj pritisak je dovoljan da ih učini pasivnim za opšta pitanja - to nije dobro i mislim da u ovom trenutku ne postoji rešenje tog pitanja.

„Isključivanje i rečenica mene ne interesuje politika nije dobra ni za koga jer zaista sve je politika i angažovanje za uređenje bilo kog segmenta života je potrebno i predstavlja vid politike", kaže Popović.

„Svaki dinar u nauci dobro se iskoristi"

Univerzitet u Beogradu prvi put se na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta pojavio 2012. godine i to u grupi od 400. do 500. mesta.

Narednih šest godina, plasman je popravljan sve do 302. pozicije, da bi se u 2019. godini vratili na početak - u grupu od 400. do 500. mesta.

„Ova lista je merilo da li napredujemo ili stagniramo - a pošto se svi trude da napreduju, čak i ostanak na istom mestu za nas znači stagniranje.

„To je ogroman posao, zahteva značajna sredstva koja mi nemamo i ne možemo ni suviše visoko postaviti ambicije", kaže rektorka Ivanka Popović.

Dodaje da će bi rezultati mogli biti bolji za dve do pet godina, kada naučni časopisi objave radove koji su nastali kao posledica rekonstrukcije i inoviranja naučne politike u Srbiji.

• Šta je Šangajska lista univerziteta u 100 i 300 reči
• Mladi odlaze, mladi dolaze

Rektorka kaže da je mnogo više raduje visoka pozicija zemlje na listi „Univerzitas 21", prema kojoj je Srbija na trećoj poziciji po odnosu uloženog u obrazovanje u odnosu na bruto društveni proizvod zemlje.

„Svaki dinar koji ode u nauku i visoko obrazovanje triput se okrene i na najbolji način iskoristi.

„To ne znači da imamo dovoljno para, već da univerziteti ne traće ono što dobiju od države, da domaćinski posluju."

Analizirajući ulaganja, rektorka kaže da Srbija godinama cilja optimalnih jedan odsto ulaganja bruto društvenog proizvoda u nauku, ali da nikako ne uspeva da premaši 0,35 odsto dok najrazvijenije zemlje ulažu i 3 odsto svog dohotka godišnje.

Na pitanje kako se onda oseća kada se u javnosti više govori o ulaganjima u nacionalni fudbalski stadion, jarbol na beogradskom Ušću ili gondolu na Kalemegdanu, rektorka kaže da „država ima pravo da odredi prioritete i sigurno zna zašto to čini."

„Ja mogu da govorim o zemljama koje su uspešne u nauci, a mi smo uspešni u okviru naših mogućnosti."

Uz napomenu da visina plate, iako varira od fakulteta do fakulteta, nije najveći problem visokog školstva, rektorka identifikuje glavnu kočnicu.

„U nekim propulzivnim naukama, poslednji veliki talas nabavke opreme bio je 2010. godine i sada je vreme da bude obnovljena, a do tih sredstava se ne može lako doći.

„Tu akademska i naučno-istraživačka zajednica imaju očekivanja."

Porodično iskustvo diplomatije

Rektorka Popović rođena je u brazilskoj metropoli Rio de Žaneiru, gradu gde je na službi bio njen otac, diplomata Gavra Popović.

Porodična tradicija diplomatije pomogla joj je u rešavanju potencijalnog konflikta i studentske blokade Rektorata.

„Imala sam prilike da u porodici slušam o veštinama i osobinama koje treba da imate za dobrog pregovarača i veoma sam zahvalna roditeljima, pre svega ocu, koji mi je preneo iskustva koja su se sada pokazala dragocena.

„Ipak, za neke stvari sa kojima sam se susrela - nikakvo prethodno iskustvo nije moglo da me pripremi."

Prisećajući se godina života i bavljenja naukom u Srbiji, Ivanka Popović kaže da u mladosti nije pomišljala da odabere inostranstvo kao trajno mesto za život i rad.

„Stasavala sam u jednom vremenu koje je drugačije od ovog - bilo je, bar prividno, više stabilnosti, mogućnosti za pravljenje dugoročnih planova.

„Smatrala sam da živim u zemlji koja napreduje u ekonomskom i društvenom smislu, da ima razloga da se u njoj ostane i doprinese tome."

Ipak, ni njoj nisu u potpunosti bile strane misli o napuštanju Srbije.

„Prva razmišljanja o mogućem odlasku došla su u periodu kada to više nije tako izvodivo, a pojavi se i neki inat: želim da ovom prostoru doprinesem najviše što mogu jer smatram da je ljudski potencijal u Srbiji neverovatan i da moramo da učinimo sve da se on razvije i da rezultate.

„Da sam mlađa, možda bi te odluke bile drugačije."

Možda i zbog toga ima jasan stav o mladim ljudima koji u velikom broju razočarano napuštaju zemlju.

„Ne bi bilo fer osuđivati ljude koji smatraju da je potrebno da odu da bi realizovali snove - niko nije u poziciji da ih osuđuje.

„Razlozi za odlazak nisu isključivo materijalni i to mora najviše da nas zabrine jer moramo da promenimo ambijent, da obezbedimo okruženje u kome će ljudi želeti da žive i odgajaju decu", zaključuje rektorka.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk