Menu 021

Ginko: Otkrivene tajne "hiljadugodišnjeg stabla“

Naučnici otkrili kako ginko živi toliko dugo, preživaljavajući vekove ili milenijume.
BBC 27.01.2020. | 16:43 > 10:29

 

 

 

 

 

ginko
Getty Images
Tokom jeseni ima neverovatne boje

 

 

 

 

 

Naučnici su otkrili tajnu dugovečnosti ginko biljke, koja može da živi i više od hiljadu godina.

U istraživanju je otkriveno da stablo pravi zaštitne hemikalije koje ga hrane u slučaju bolesti i suše.

Za razliku od mnogih drugih biljaka, njegovi geni nisu programirani da pokrenu neumoljiv pad kada biljka više nije mlada.

Ginko raste u parkovima i vrtovima širom sveta, ali je na ivici izumiranja u divljini.

„Tajna je u održavanju zaista zdravog odbrambenog sistema i tome što vrsta koja nema unapred određen program starenja", rekao je Ričard Dikson sa Univerziteta Severni Teksas.

„Kako biljka stari, ne pokazuje slabljenje sposobnosti da se brane od stresa."

 

 

 

 

 

ginko
Getty Images
U divljini je u izumiranju

 

 

 

 

 


Ginko biloba - mandarinsko drvo

  • sporo rastuće stablo, može da dostigne ogromnu visinu
  • atraktivno žuto lišće u jesen
  • poreklom je iz Kine i poslednja je preživela biljka iz dugog niza drevnih stabala, sa fosilima iz vremena dinosaurusa
  • divlje populacije su na ivici izumiranja zbog seče šuma i rastu na planini Ksitianmun u Kini
  • na crvenoj je listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode i prirodnih resursa (Ginkgo biloba)

Naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država i Kine istraživali su stabla stara od 15 do 667 godina, vadeći prstenove drveća i analizirajući ćelije, koru, lišće i seme. Otkrili su da i mlada i stara stabla proizvode zaštitne hemikalije za borbu protiv stresa prouzrokovanih patogenima ili sušom.

Tu spadaju antioksidanti, antimikrobni lekovi i biljni hormoni koji štite od suše i drugih stresova u okruženju. Genetske studije su pokazale da se geni povezani sa starenjem automatski ne aktiviraju u određeno vreme kao kod drugih biljaka, poput trava i jednogodišnjih biljaka.

Stoga, iako drvo koje vekovima živi može izgledati loše zbog oštećenja od mraza ili udara groma, svi procesi potrebni za zdrav rast i dalje funkcionišu.

 

 

 

 

 

ginko
BBC
Ginko raste u vrtovima i parkovima širom sveta

 

 

 

 

 

Dr Dikson sumnja da će situacija biti slična i sa ostalim dugovečnim drvećem, poput džinovske sekvoje, koja u stablu imaju „nabijene antimikrobne hemikalije".

„Nadamo se da će naša studija podstaći druge da se dublje pozabave onim što se čini važnim svojstvima za dugovečnost ginka i drugih dugovečnih stabala", rekao je.

Komentarišući studiju, Mark Guš iz Kraljevskog hortikulturnog društva, rekao je da je najstarije živo stablo na svetu staro oko 4.800 godina.

„Pored stalnog snabdevanja hranom, svetlošću i vodom, smatra se da je sposobnost da živi toliko dugo povezana sa sporim rastom, ćelijskim adaptacijama i relativnom zaštitom od sekundarnih uticaja poput štetočina i bolesti, klimatskih krajnosti i katastrofalnih stanja fizičkog oštećenja", rekao je.

Dok Velika Britanija kreće u ambiciozan program sadnje drveća, razumevanje vrsta drveća koje će dugoročno doneti najveći doprinos ekosistemu i gde ih je najbolje posaditi verovatno će biti sve važnije, dodao je.

Istraživanje je objavljeno u časopisu PNAS.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest