Klimatske promene: Siromašne zemlje bi da se problem rešava brže, bogatima se ne žuri toliko

Zabrinutost među ljudima zbog klimatskih promena raste, pokazuje najnovije istraživanje sprovedeno na svetskom nivou.

Ali način i brzina kojom bi rešavali te probleme, drastično se razlikuje od zemlje do zemlje.

Većina ispitanika u siromašnijim zemljama bi se protiv klimatskih promena borila istom energijom kao protiv Kovida-19.

A među ispitanicima u bogatijim zemljama ne postoji tolika energičnost za borbu protiv klimatskih promena.

Nedavno je i princ od Velsa upozorio je da je klimatska kriza takva da će učiniti da korona virus izgleda kao manja pretnja.

• Zašto volimo i mrzimo električne trotinete
• Strašni požari bi ponovo ponovo mogli da progutaju prašume Amazonije
• Sateliti snimili razdvajanje leda na Arktiku

Na osnovu istraživanja koje je sprovela agencija Gloubsken, može se zaključiti da u svetu vlada velika zabrinutost zbog klimatskih promena, uprkos pandemiji i pratećim privrednim problemima.

Istraživanje je sprovedeno u 27 država, a oko 90 odsto ispitanika klimatske promene vidi kao veoma ozbiljan problem.

Ovakav stav je postao sve rasprostranjeniji u prethodnih nekoliko godina.

U zemljama kao što su Kanada, Francuska, Indija, Kenija, Nigerija i Amerkika ljudi su sve više počeli da se bave ovim pitanjem.

U sličnom istraživanju 2014, oko 60 odsto ispitanika je reklo da je zabrinuto zbog klimatskih promena, a sada je taj procenat 81, uprkos činjenici da predsednik Donald Tramp negira važnost ovog pitanja.

Tokom istog perioda, u Indiji je broj zabrinutih ispitanika porastao sa 70 odsto na 93.

• Leta bi mogla da postanu „pretopla za ljude“
• Da li je u američkoj Dolini smrti izmerena najviša temperatura svih vremena
• Vremenska prognoza i Marko Čubrilo - Kamenko Katić 21. veka

Erik Van, predstavnik agencije Gloubsken, kaže da je kriza sa korona virusom kod ljudi širom sveta dovela do većeg promišljanja o promenama klime.

„Ovo je godina u kojoj smo posebno ranjivi, a dodatno je povećana nejednakost među ljudima", rekao je on za BBC Njuz.

Ali kada je ljudima postavljeno pitanje - da li bi vlade njihovih zemalja trebalo istom energičnošću da se bore protiv klimatskih promena kao protiv korone - vidljive su razlike u odgovorima siromašnih i bogatih.

U Japanu, Švedskoj, Australiji, Americi i Velikoj Britaniji, manje od 45 odsto ispitanika se snažno zalaže za hitnu akciju.

U zemljama poput Kenije, Meksika, Argentine, Turske i Nigerije, ovakav odgovor dalo je više od 70 odsto ispitanika.

A na pitanje, ko najviše pati, više od 60 odsto ispitanika u Brazilu, Keniji, Turskoj, Nigeriji i Južnoj Africi, navelo je da su to siromašni ljudi.

U Japanu, Australiji i Velikoj Britaniji, međutim, manje od 40 odsto ispitanika smatra da bi siromašni najviše trpeli u borbi protiv klimatskih promena.

Možda je uzrok jednog od najvećih neslaganja u odgovorima ispitanika u ličnom doživljaju klimatskih promena.

U Velikoj Britaniji je samo 13 odsto ispitanika reklo da su na njih uticale klimatske promene, dok je 34 odsto anketiranih kazalo da je na njih lično uticala pandemija.

Slični procenti zabeleženi su u Švedkoj, Americi i Japanu.

Ali u Meksiku, Turskoj i Vijetnamu, više od 50 odsto ispitanika smatra da na sopstvenoj koži oseća uticaj klimatskih promena.

„Mislim da je uragan Katrina bio trenutak kada je javnost počela da zauzima ozbiljniji stav o klimatskim promenama", naveo je Erik Van.

„To je bio pravi šok za sistem i brojke u istraživanjima su se promenile u odnosu na period od pre nekoliko godina. Ljudi su shvatili da su ranjivi i da nemaju neku posebnu zaštitu".

U istraživanju je učestvovalo nešto više od 1.000 ispitanika i ispitanica iz 27 država.

Nedelja borbe protiv klimatskih promena počela je danas, a u Njujorku se održava samit u organizaciji Ujedinjenih nacija.

Pratite Meta i na Tviteru.

Pogledajte video o tome šta je razlika između klime i vremena

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk