Najmoćnijeg političara u zemlji mnogi optužuju za sve autoritarniju vlast, vlada redovno dobija kritike zbog napada na medije, ugrožavanja ljudskih prava i pritisaka na pravosuđe, a ona krivi Zapad za pokušaj destabilizacije.
Da, politička situacija u Mađarskoj nimalo nije jednostavna.
Premijer Viktor Orban i njegov Fides u stalnom su sukobu sa institucijama i zvaničnicima Evropske unije, kojoj se Mađarska pridružila 2004.
Nije jednostavno ni u Srbiji, gde studenti protestima traže utvrđivanje odgovornosti za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, što je dovelo do najveće političke krize od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast.
Vladu Srbije i predsednika Aleksandra Vučića optužuju za korupciju, kontrolu medija i pravosuđa, ali i policijsku brutalnost, kao i pokušaje da se demonstrancije uguše nasiljem, što oni sve negiraju.
Međutim, Evropska narodna partija (EPP), najveća grupa stranaka u Evropskom parlamentu, počela je internu istragu delovanja SNS-a, koji tamo ima status pridruženog člana.
„Pažljivo pratimo situaciju i razvoj događaja u Srbiji“, izjavio je ranije Manfred Veber, lider EPP-a i visoki zvaničnik nemačke vladajuće Hrišćansko-socijalne unije (CSU).
„Nismo slepi na najnovija dešavanja“, dodao je.
Iz SNS-a tvrde da normalno sarađuju sa EPP.
Kroz isti postupak prošao je Fides Viktora Orbana, koji ima veoma dobre odnose sa predsednikom Vučićem, kao i ideološku bliskost sa SNS-om.
Suspendovani su 2019, da bi dve godine kasnije - usled pretnji izbacivanjem - odlučili da sami napuste EPP.
„Ne verujem da će izbaciti SNS, možda ih suspenduju, što bi svakako bio veliki udarac za njih na domaćem nivou“, kaže Robert Sata, profesor političkih nauka na Srednjoevropskom univerzitetu (CEU) u Beču, za BBC na srpskom.
Za Vučića bi to moglo da, kako kaže, predstavlja „određivanje karaktera režima - da li je demokratski ili je suspendovan zbog kršenja demokratskih normi“.
„Ali sve je to dug proces... Evropska unija i njena tela nisu baš poznata po brzini“, ističe.
Kada je Mađarska 2004. ušla u Evropsku uniju, Fides je postao deo Evropske narodne partije, koja u Evropskom parlamentu okuplja konzervativne i demohrišćanske stranke.
Njihov deo su, na primer, nemačke sestrinske stranke CSU i Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koju danas vodi kancelar Fridrih Merc, a ranije moćna Muter Angela Merkel.
Tu su, između ostalog, francuski Republikanci Nikole Sarkozija, Forca Italija Silvija Berluskonija, Narodna partija iz Španije, Građanska platforma poljskog premijera Donalda Tuska, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Slovenačka demokratska stranka (SDS) Janeza Janše.
Članstvo u EPP je Fidesu u to vreme bilo „ekstremno važno“, kaže Žolt Enjedi, mađarski istraživač i profesor Demokratskog instituta CEU, za BBC na srpskom.
„Gledali su je kao jednu od definišućih karakteristika stranke“, ističe.
Na izborima 2010, Fides dolazi na vlast i to ubedljivo, osvojivši 53 odsto glasova i dvotrećinsku većinu u parlamentu.
Ona im daje moćnost da bez problema menjaju zakone, pa i mađarski Ustav – novi usvajaju već 2011.
Uvedene su brojne promene, pre svega u pravosuđu, zbog čega su Evropska unija i nevladine organizacije upozoravale na narušavanje demokratskih normi, vladavine prava i nezavisnosti medija.
Doneto je i nekoliko zakona koji ograničavaju prava LGBT populacije, a sve pod parolom „zaštite dece".
Što je vreme više prolazilo, a Fides konsolidovao vlast, kritike su bile jače.
„EPP ih je tada branio“, priseća se Enjedi.
Govorili su da je mađarska vlada demokratski izabrana i da ima legitimitet da sprovodi reforme.
Situacija počinje da se menja tokom 2017. godine, kaže Enjedi.
„Jedan od razloga su i napadi na moj Srednjoevropski univerzitet (CEU), čemu sam lično svedočio“, ističe.
Univerzitet je 1991. osnovao politički aktivista i milijarder Džordž Soros, koji je godinama na meti vlasti i Mađarskoj i u Srbiji.
Optužbe su najrazličitije, a najčešće se svode na to da finansira organizacije koje rade „protiv nacionalnih interesa“, kontroliše opoziciju, „širi liberalnu agendu“ i pokušava da se meša u suverenitet zemlje.
Zbog zakonskih promena, CEU je 2018. primoran da premesti rad iz Mađarske u Beč.
„U Berlinu i EPP-u su to videli kao nešto što konzervativna ili hrišćansko-demokratska partija sebi ne može da dopusti“, smatra Enjedi.
„Pošto je Orbana dugo štitio od kritika, (lider EPP-a) Manfred Veber je mislio da može lako da ga ubedi na kompromis, ali on ga je odbio, rekavši da će u njegovoj zemlji raditi šta god želi“.
Veliki šok unutar Evropske narodne partije izazvala je i kampanja Fidesa iz 2018. protiv Žana-Kloda Junkera, tadašnjeg predsednika Evropske komisije, izabranog na predlog upravo EPP-a.
Orban je za to vreme iznova i iznova koristio Evropsku uniju kao glavnog neprijatelja, kaže Sata.
„Za sve ih je krivio, koja god da je kriza bila u pitanju - zapravo, sve što se dešavalo su bile 'kazne njemu' zbog toga što se protivi EU u cilju odbrane mađarskih interesa“, navodi.
Za Mađarsku je uveliko koristio termin „neliberalna demokratija".
„EU ga je kritikovala zbog napada na opoziciju, ograničavanja sloboda medija, izbora koji su možda pošteni, ali ne i fer, zbog korišćenja čitavog državnog aparata u znak podrške vladajućoj partiji", nastavlja Enjedi.
U Evropskom parlamentu su Fides polako počeli da gledaju kao „izopštenika“, dodaje Enjedi, da bi u martu 2019. stranka bila suspendovana iz rada EPP-a.
Dve godine kasnije, kada je izbacivanje već bilo izvesno - kako se to ne bi i desilo - Fides samostalno napušta EPP.
„Bilo je glupo držati Orbana tako dugo u EPP-u“, smatra Enjedi.
Na evropskom planu bilo ih je nekoliko, nastavlja Enjedi.
„Izbacivanje je značajno uticalo na izolaciju Fidesa u svim institucijama Evropske unije i suštinski je gurnulo ka krugu radikalno-desničarskih partija.“
Fides je od 2024. u Evropskom parlamentu deo Patriota za Evropu, poslaničke grupe koja okuplja desničarske partije.
Među njima su Nacionalno okupljanje Marin le Pen u Francuskoj, italijanska Lige Matea Salvinija, austrijska Slobodarska partija (FPO), španski Voksa i Partija za slobodu (PVV) Gerta Vildersa u Holandiji.
„Iako je Orban prethodno na domaćem terenu vodio kampanju protiv Brisela, tamo je bio u okviru mejnstrima, kako bi dobio finansijske benefite“, kaže Enjedi.
„Mađarska je tako, delom i zbog dobrog položaja Fidesa u EPP, bila jedna od najuspešnijih zemalja EU u dobijanju evropskih subvencija, ali je kasnije priliv velikog dela novca obustavljen.“
Međutim, na domaćem planu nije bilo mnogo promena.
Na izborima 2014, 2018. i 2022, Fides je ubedljivo slavio, svaki put osvojivši oko 50 odsto glasova.
Deo političke i intelektualne elite se distancirao od njih, ali su bili u manjini, ističe Enjedi.
„Proces napuštanja EPP-a je trajao veoma dugo, od prvog sukoba do konačnog izbacivanja prošlo je pet-šest godina, tokom kojih je Fides ubedio javnost da su sve organizacije povezane sa Evropskom unijom neprijatelji Mađarske.
„Zbog toga, kada je i došlo do rastanka sa EPP, šok nije bio tako veliki - javnost je bila pripremljena“.
Kada je Amerika 9. oktobra uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), među prvima se oglasila - Mađarska.
MOL (Mađarska naftna kompanija) će povećati isporuke Srbiji, najavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, čest gost na mitinzima SNS-a.
Dok zvanični Beograd i Budimpešta pričaju o „velikom prijateljstvu“ dve zemlje, a Vučić i Orban se viđaju i čuju prilično često, dve vladajuće stranke sada spaja i EPP proces.
Enjedi kao jednu od zajedničkih crta vidi sukob vlasti i u Srbiji i u Mađarskoj sa institucijama van politike i stranačkog života – studentima i univerzitetima.
Međutim, razmere su znatno drugačije, smatra.
U Srbiji je reč o „velikoj društvenoj podeli i krizi“ i „masovnom fenomenu“, dok u Mađarskoj nije došlo do „tako velikog društvenog sukoba“.
Nije, dodaje, siguran kakve bi posledice mogle da budu po SNS i Srbiju u slučaju suspenzije iz EPP, imajući u vidu da zemlja nije članica Evropske unije.
Možda budu ugrožene evropske integracije, kaže.
Međutim, pitanje je da li su one uopšte i žive – pregovori već godinama tapkaju u mestu, bez naznaka da će se išta promeniti u skorije vreme, uprkos najavama predsednika Vučića da će do kraja 2026. biti ispunjeni svi zahtevi EU.
„Nisam siguran da li su Vučić i Orban sličnog karaktera, mislim da je Vučić pragmatičniji“, kaže Enjedi.
Orban je, kako kaže, negde između 2006. i 2008. odlučio da će biti jedan od lidera u protivljenju zapadnim elitama, a deluje da Vučić nema te ambicije.
„Zajedničko im je to što oba lidera žele potpunu slobodu u organizovanju njihovih zemalja, bez kritika iz inostranstva po pitanju vladavine zakona i korupcije“, smatra.
Vučić je nedavno izjavio da je budućnost Srpske napredne stranke u Evropskoj narodnoj partiji, dodajući da je SNS „uvek spremna za dijalog“ i da će „uz iznete argumente, sve biti u redu".
„SNS je solidan, pouzdan partner evropskim narodnjacima - imamo dobre, odlične odnose, stalnu komunikaciju“, dodala je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine i visoka zvaničnica SNS-a, posle sastanka u Briselu sa čelnicima EPP-a.
Deo studenata i opozicije za to vreme kritikuje zvaničnike Evropske unije zbog nedovoljnog reagovanja na dešavanja u Srbiji i podrške aktuelnim vlastima.
„Mnogi po pitanju Srbije pišu o stabilokratiji, da se vlasti izvlače zbog toga što Evropa bira stabilnost ispred demokratije i da je to razlog kako autokratski lideri ostaju na vlasti“, kaže Sota.
Zbog toga je „veoma radoznao da li će SNS biti suspendovana iz EPP ili će morati da podnese dodatan izveštaj ili će se na tehnikaliju izvući da nije narušavala demokratske norme“.
„Ali prostor za igru Vučića je sve manji i manji“, veruje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar