Menu 021

Smrt i arheologija: Oksfordski muzej uklonio morbidnu postavku ljudskih glava

Izloženi eksponati uključivali su ratne trofeje u vidu lobanja i ljudskih glava veličine narandže koje su sakupljali evropski istraživači na putovanjima po Južnoj, Severnoj i Srednjoj Americi i Indiji.
BBC 26.09.2020. | 18:56 > 19:00
Skull being removed from a display cabinet
Pitt Rivers Museum, University of Oxford

Osamdeset godina je posetioce muzeja „Pit Rivers" u Oksfordu, u Velikoj Britaniji, privlačio jedan segment njegove zbirke koji bi mnogi ljudi opisali kao šokantan i jeziv.

Izloženi eksponati uključivali su ratne trofeje u vidu lobanja i ljudskih glava veličine narandže koje su sakupljali evropski istraživači na putovanjima po Južnoj, Severnoj i Srednjoj Americi i Indiji.

Ali od 22. septembra ove godine to se promenilo. U sklopu muzejskog procesa „dekolonizacije", nekih 120 eksponata u vidu ljudskih posmrtnih ostataka pažljivo je uklonjeno iz izložbenog prostora.

Među njima su tsanse, smanjene glave koje su pravila amazonska plemena od tela njihovih palih neprijatelja i ratni plen u vidu lobanja pravljenih od zarobljenika koje je uhvatio narod Naga u severnoj Indiji.

One su bile među najvećim atrakcijama muzeja, ali umesto da omoguće dublje razumevanje drugih kultura, eksponati kao da su još više produbili stereotipe da su ti narodi „divljaci", „primitivni" ili „gnusni", kaže direktorka Laura Van Brekhoven.

Shrunken heads on display
Pitt Rivers Museum, University of Oxford

„Stvar je u tome da se mnogo toga dešavalo na svega 200 metara od nas. Englezi su razvlačeni i porobljavani, a to nikad nismo izložili. Žene su žive spaljivane, a to nikad nismo izložili", kaže za BBC doktorka Van Brekhoven.

„Čovek bi mogao da se zapita zašto uvek izlažemo takozvana zverstva drugih kultura, a vrlo malo svoja vlastita?"

Trgovina glavama

Istorija smanjenih glava, kao i odluka da prestanu da se izlažu, složena je. Tsanse su od neprijateljskih glava pravile neke domorodačke grupe koje su živele u ekvadorskoj ili peruanskoj Amazoniji, prevashodno narod Šuar.

Lobanja je vađena, a koža kuvana sve dok se ne skupi. Lice je oblikovano vrelim kamenčićima, a kosa potom ponovo usađivana.

Evropski istraživači iz 19. veka koju su naišli na tsanse doživljavali su ih kao „egzotične kuriozitete" i brzo su se zainteresovali za njih.

Bili su više nego spremni da ih skupo plate. Tsansa je vredela jedan pištolj, najvišu cenu koju je neki predmet mogao da stekne tokom razmene.

A shrunken head in the Upper Amazon basin of Brazil, circa 1960
Getty Images

I tako, iako smanjene glave prvobitno nisu bile simbol bogatstva, one su uskoro postale roba sa monetarnom vrednošću.

I iako su tsanse postojale mnogo godina pre toga, apetit kolekcionara za njima u Evropi potpirio je ovu novu, bizarnu trgovinu.

Vremenom je bogatstvo stečeno tom trgovinom učinilo Šuare mnogo moćnijim od njihovih neprijatelja, što je dovelo do plemenskih ratova i talasa lova na glave koji su doveli do još ubijanja, prema tvrdnjama doktorke Van Brekhoven.

Lažne tsanse sve su se više pravile od lenjivaca i majmuna kako je u Evropi rasla potražnja za njima.

„Ljudi su počeli da prave mnogo lažnjaka. I njih nisu uopšte nužno pravili Šuari, već ljudi iz gradova koji bi krali leševe iz mrtvačnica i smanjivali njihove glave", kaže ona.

Sveti običaji

British explorer Lady Richmond Brown reviews her collection of shrunken heads, obtained from the Tibolo and Jivaro tribes of South America, circa 1925.
Getty Images

Jedna od kritika na račun lažnjaka je da suština pravih tsansi nikad nije bila u „nasumičnom ubijanju ljudi ili vaših suseda", već sastavni deo svetog ceremonijalnog običaja sa dubljim značenjem, kaže Van Brekhoven.

Bio je to tretman koji se ukazivao samo najneustrašivijim vođama neprijatelja kako bi pleme, kako se verovalo, moglo da zarobi moć jedne od mnogih duša koje su Šuari, i njihovi rivali Ačuari, verovali da ljudi poseduju.

Savremeni Šuari tvrde da su njihovi preci smanjivali čak i glave vlastitih poglavica i tako im ukazali počast.

Mrtvima su se ušivali očni kapci i usta pamučnim nitima kao način da se njihov duh zadrži unutra.

Ritual se potom nastavljao kako bi smirio dušu žrtve a ona se učinila delom grupe, na taj način „povezujući neprijatelje, žive i mrtve."

Ali u vreme kad je ekvadorska vlada zabranila ovu trgovinu šezdesetih godina prošlog veka, značenje smanjenih glava u Evropi steklo je jednu vrlo drugačiju konotaciju.

„Stereotip divljaka"

Poster of the 1933 film 'Savage Gold' about an expedition into the Amazon jungle to find an archaeologist who had vanished three years previously
Getty Images

Do tada su Šuari već razmenili sve tsanse koje su posedovali za neku drugu robu.

U zapadnjačkoj popularnoj kulturi, filmovi i knjige su amazonska plemena predstavljali kao svirepa, krvoločna, varvarska i necivilizovana.

Doktorka Van Brekhoven kaže da sakupljanje posmrtnih ostataka može da se doživi „i te kako kao sastavni deo kolonijalnog projekta" kojim se želela dokazati zapadnjačka nadmoć u odnosu na druge narode - i opravdati kolonijalizam.

„Prema akademskom projektu tog vremena, postojali su određeni narodi koji su bili divljaci. I onda oni prelaze u drugi stadijum, koji je varvarski.

I potom novi stadijum, koji je civilizovan. Na vrhu te lestvice su kolonizatori. I tako ste imali civilizovane kolonizatore i varvarske ili divljačke kolonizovane narode", kaže ona.

Ratni trofeji

A Naga chief shows a collection of skulls secretly hidden under stones in 1998, despite an order from the Indian government to destroy them
Getty Images

Tsanse nisu jedini predmeti iz zbirke „Pit Riversa" koji ilustruju taj odnos, kaže direktorka.

Lobanje do kojih su došli narodi Nage tokom ratova u severnoj Indiji i preko granice u Mjanmaru, takođe dokazuju ovu tvrdnju.

Nage su verovale u skrivenu moć ljudske glave i ratnici Naga bi izlagali lobanje palih neprijatelja verujući da će im doneti blagostanje i izobilje.

Britanski kolonijalni učenjaci opisivali su Nage, koje su živele u relativnoj izolaciji, kao „nazadne" i „veoma nisko pozicionirane na civilizacijskoj lestvici".

Ali Tezenlo Tong, ekspert koji je opsežno proučavao ovu temu, kaže da zapravo nije bilo dokaza da su Nage lovile glave.

Obezglavljivanje se vršilo samo u kontekstu ratnih rituala i činilo se da je više izuzetak nego pravilo. Niti je to bila jedina stvar koja je definisala kulturu Naga.

A member of one of the Naga tribes during an inter-tribal festival in India, 2015
Getty Images

Kolonijalna invazija teritorije Naga opisana je kao „jedno od najnajsilnijih poglavlja u istoriji britanskog osvajanja indijskog potkontinenta".

Ali percepcija koja je opstala u opširnim kolonijalnim spisima o predmetima sakupljenim iz tog perioda jeste stigma lokalnih „lovaca na glave", koja je preživela sve do današnjih dana.

Doktorka Van Brekhoven kaže: „Postoji deo društva koji istoriju doživljava kao činjenicu. Ali istoriju pišu pojedinci."

„Istoriju smanjenih glava, glava kao trofeja Naga, i mnogih drugih predmeta koje smo izložili, zabeležili su u našim spisima uglavnom beli elitni kolekcionari koji su odlazili tamo sa idejama koje su želeli da dokažu."

„Neprijatni razgovori"

Skulls being taken to storage
Pitt Rivers Museum

I tako, za sada, tsanse, trofeji Naga i drugi posmrtni ostaci ostaće zaključani u skladišnim prostorijama „Pit Riversa".

Ova ustanova kaže da vodi razgovore sa predstavnicima domorodačkih naroda kako najbolje da ih predstave i da li uopšte treba da se vraćaju u izložbeni prostor.

Kontroverza podjednako prati same predmete kao i ulogu muzeja u pružanju publici određenog pogleda na druge kulture.

Iako su mnogi zapadnjački muzeji, kao što su Aušvic ili Sobibor, osmišljeni kao spomenici preko kojih zverstva moraju da ostanu upamćena, doktorka Van Brekhoven kaže:

„Muzej kao što je 'Pit Rivers' nikada nije tako zamišljen. Postoji velika razlika."

Pitt Rivers
Pitts River Museum, University of Oxford

„Pit Rivers" je jedan od najvećih svetskih antropoloških, etnografskih i arheoloških muzeja, sa više od pola miliona eksponata - od kojih je izloženo oko 10 odsto - i svake godine ima 500.000 posetilaca.

Ali uz njegovu 130-godišnju istoriju i predmete blisko povezane sa britanskom kolonijalnom ekspanzijom, doktorka Van Brekhoven ponavlja da on ne sme da se „kloni neprijatnih razgovara".

Ona kaže da je odluka da se oni uklone iz izložbenog prostora dočekana sa pomešanim reakcijama na društvenim mrežama, gde su mlađe generacije mogle mnogo lakše da vide „kroz" rasističku poruku koja stoji iza njih.

Starije generacije su sklonije da reaguju negativno, kaže ona.

„To je neka vrsta neobičnog, zamršenog osećaja polaganja prava. Zašto mislite da polažete pravo na to da gledate smanjene glave u Oksfordu? I da vam bude dozvoljeno da ih tumačite isključivo kao nešto zversko?"


Pogledajte video o misterioznoj pećini istorijskih tajni


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • skrnavljenje preminu
    27.09.2020 01:57
    za ovo je previse
    ako je dokumentovano dmoze da se pogleda virtueln ne mora sve da se opipa jkao sto ne mot+ra svaka dupeska da bude na svim delovima sveta,Sedi di si ni za disi nisi.
    Šta da jr zo glava nekog našeg Vašeg najdražeg mozda deteta ili oca sestre. Treba da se zabrani ali poi drugom osnovu .I arheologija se posle hiljada godina trpa u tudje grobove kao da su one kosti tamo od plastike a ne ljudske.Za izlozbe treba da su plasticne kopije.Kako postujemo druge tako ce nas. Psi će nam kosti razvlačiti ako se samonespalimo da se spasemo. Mi smo humanoidi? Da ali u q.čovečantvo je još uvek na početku evolucije.
  • skrnavljenje preminu
    27.09.2020 01:51
    ljudi su SVINJE ali svesne
    koliko malo istine ima u onom kad neko premine pa kazu Sad je našao mir.
    Ne tad tek počinje haranga.Večna.
  • pa sad
    26.09.2020 20:48
    Jedna stvar je kad neko pokusava opravdati zverstva i zlocine u istoriji (recimo masakr nad plemenima u Kongou od strane Belgijanaca, robovlasnistvo isl.) jer to su stvari za koje nema nikakvog opravdanja niti bi ikada trebalo biti, a druga stvar je kad se plemena kojima je vrhunac civilizacije koliba i vatra nazivaju necivilizovanim, sto je po svakoj definiciji faktuelno tacno. Da Spanci nisu bili na vecem civilizacijskom nivou od Azteka ne bi ih Kortez sa svega par stotina ljudi pokorio. Usput, isti Azteci koji su klali okolna plemena jos gore, koji su iznosili ljudske zrtve isl. Ali OK, oni nisu imali konje i vatreno oruzje pa je to valjda OK. Tako da ne vidim problem zvati kulture koje su manje civilizacijski razvijene manje razvijenim. Ta politicka korektnost u terminologiji ce ubiti bilo kakvu objektivnost.
  • Ovo je previse
    26.09.2020 20:46
    Ovaj svet polako odlazi u 3pm. To je istorija, to su cinjenice ti ljudi su to radili i to je dokumentovano. Ostacemo uskraceni za znanje zato sto je neki papan skontao da je to uznemirujuce?! Ludilo.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest