Menu 021

Nagorno-Karabah: Teritorija oko koje se bore Jermenija i Azerbejdžan

Pogled na oblast Nagorno-Karabah oko koje se decenijama sukobljavaju Jermenija i Azerbejdžan
BBC 28.09.2020. | 14:08 > 15:00
Jermenija, Azerbejdžan, Nagorno Karabah
BBC

Planinska enklava Nagorno-Karabah predmet je nerazrešenog spora između Azerbejdžana, u kojem se nalazi, i etničke jermenske većine, koju podržava susedna Jermenija.

Pred kraj sovjetske vladavine 1988. godine, azerbejdžanske trupe i jermenski secesionisti započeli su krvavi rat koji je ostavio de fakto nezavisnu državu u rukama etničkih Jermena kad je 1994. godine potpisano primirje.

Pregovori do sada nisu uspeli da dovedu do trajnog mirovnog sporazuma, a spor ostaje jedan od „zamrznutih sukoba" postsovjetske Evrope.

Sukob korene vuče unazad dobrano više od jednog veka, sve do nadmetanja hrišćanskih - jermenskih i muslimanskih - turskih i persijskih uticaja.

Naseljen vekovima hrišćanskim Jermenima i turskim Azerima, Karabah je u 19. veku postao deo Carske Rusije.

Ove dve grupacije živele su u relativnom miru, mada su u sećanju naroda još žive činovi nasilja obe strane počinjeni početkom 20. veka.

Posle okončanja Prvog svetskog rata i Boljševičke revolucije u Rusiji, novi sovjetski vladari, u sklopu regionalne politike „zavadi pa vladaj", uspostavili su ranih dvadesetih Autonomnu Oblast Nagorno-Karabah, sa etničkom jermenskom većinom, u sklopu Sovjetske Socijalističke Republike Azerbejdžan.

Kako je sovjetska kontrola popuštala krajem osamdesetih, tinjajuće netrpeljivosti između Jermena i Azera eksplodirale su u otvoreno nasilje kad je regionalni parlament izglasao pripajanje Jermeniji.

Tokom borbi, u kojima se procenjuje da je živote izgubilo između 20.000 i 30.000 ljudi, etnički Jermeni preuzeli su kontrolu nad ovom oblašću. Okupirali su čak i azerbejdžansku teritoriju izvan Karabaha, stvorivši tampon zonu koja povezuje Karabah i Jermeniju.

Posle raspada Sovjetskog Saveza krajem 1991. godine, Karabah se proglasio nezavisnom republikom, dodatno eskalirajući sukob u pravi pravcati rat. Taj de fakto status nije nigde priznat.

Iako Jermenija nikad nije zvanično priznala nezavisnost ove oblasti, postala je njen glavni finansijski i vojni pomagač.

Primirje

Primirje uz posredovanje Rusije potpisano je 1994. godine, ostavivši Karabah, baš kao i delove azerske teritorije oko enklave, u jermenskim rukama.

Ethnic Armenian militia
Getty Images
Etnička jermenska milicija stekla je kontrolu u sukobu koji je odneo i do 30.000 života

Tokom borbi, u kojima je više od milion ljudi napustilo domove, etnička azerska populacija - koja je činila oko 25 odsto ukupnog stanovništva pre rata - pobegla je iz Karabaha i Jermenije, dok su etnički Jermeni napustili ostatak Azerbejdžana.

Nijedna od grupa nije uspela da se vrati kući posle okončanja rata.

Karabah" je ruska verzija azerske reči koja znači „crni vrt", dok je „nagorno" ruska reč koja znači „planinski". Etnički Jermeni više vole da oblast zovu „Artsah", što je drevni jermenski naziv za taj predeo.

Na obema stranama stradali su vojnici ubijeni u sporadičnim kršenjima primirja. Zatvaranje granica sa Turskom i Azerbejdžanom dovelo je do teških ekonomskih problema za Jermeniju koja je pritisnuta u sredini.

Od primirja, prevladala je nategnuta pat pozicija. Azerima se ne dopada gubitak zemlje za koju smatraju da im po pravu pripada, dok Jermeni ne pokazuju znake spremnosti da je vrate.

Rusija, Francuska i Amerika zajednički predsedavaju OEBS-ovom Grupom za Minsk, koja pokušava da posreduje u okončanju ovog spora.

Troops on parade in Stepanakert
Getty Images
Trupe paradiraju u Stepanakertu obeležavajući 20. godišnjicu onoga što Nagorno-Karabah naziva svojom nezavisnošću

Znaci otopljavanja

Na referendumu decembra 2006. godine, koji je Azerbejdžan proglasio nezakonitim, oblast je odobrila novi ustav. Uprkos svemu, bilo je nekih znakova života u mirovnom procesu, uz povremena sastajanja jermenskog i azerskog predsednika.

Značajan napredak postignut je tokom pregovora između ovih lidera u maju i novembru 2009. godine, ali se sa napretkom stalo, a od tada je bilo brojnih ozbiljnih kršenja primirja.

Najozbiljniji sukob bio je u aprilu 2016. godine, kada su desetine vojnika s obe strane poginule u svežoj obnovi neprijateljstava.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest