U 85 minuta drugog ekspozea Ane Brnabić stalo je šest prioriteta za budući rad i mnoštvo ocena dosadašnjeg učinka njenog kabineta.
„Srbija je danas finansijski i ekonomski stabilna zemlja, u kojoj je nezaposlenost na rekordno niskom nivou od 7,3 odsto, prosečna neto plata više od 500 evra i zemlja u kojoj se plate i penzije kontinuirano povećavaju.
„Zemlja koja je ušla u period stabilnog rasta čija je stopa jedna od najvećih u ovom delu Evrope, a ove godine će verovatno biti najveća", rekla je Brnabić.
Ona je navela šest ciljeva nove vlade:
Buduća vlada imaće 21 resor i dva ministra bez portfelja, a u njoj će biti predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Srpski patriotski savez i predstavnici stranaka nacionalnih manjina.
O ključnoj reči ekspozea premijerke, za BBC na srpskom govore predstavnici opozicije, sindikata, poslodavaca, civilnog društva, politički analitičari.
Za analitičara Dragomira Anđelkovića, u ekspozeu premijerke najvažnija stvar je to što se on nastavlja na njen prethodni mandat.
„Ništa ovde nije novo, već je nadogradnja onoga što smo imali.
Jedini novi element je virus korona, pa sve što imamo u ekspozeu prelama se preko korone i usmereno je na pokušaj da se suzbije veća ekonomska kriza kao posledica pandemije."
Anđelković smatra da je tako nešto i očekivano.
„Sa stanovišta vladajuće partije, ovo je prirodan kontinuitet onoga što su radili i što im je donelo glasove da nastave da vladaju.
Polazeći od svoje ciljne grupe, za njih je kontinuitet nešto pozitivno", zaključuje on.
I za opoziciju, ključna reč je ona koju je istakla i premijerka - Borko Stefanović iz Stranke slobode i pravde, koja je bojkotovala izbore, postavlja pitanje otkud ova borba posle osam godina vlasti Srpske napredne stranke.
„Veoma je zanimljivo da premijerka, koja je u vlasti Srpske napredne stranke četiri godine, kaže da ćemo preseći izvore finansiranja koje mafija ima u državnim organima.
„Zar nas nisu ubeđivali da su se izborili sa mafijom i organizovanim kriminalom?", pita se Stefanović.
Uz opasku da na evropskim integracijama insistira premijerka čija vlada u poslednjih godinu dana nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje sa Evropskom unijom, Stefanović kaže da je od ekspozea očekivao više.
„Falilo je više reči o reformi obrazovanja i zdravstva - povećanja plata, rasterećivanje programa, ograničavanje broja učenika u učionici na dvadeset...
„Nedostajalo je i priznanje da su nova zaduženja, i kod arapskih i kineskih kreditora, do 50 milijardi evra svakog građanina zadužila za 5.040 evra."
Ko ne podržava novu Vladu?
U gotovo monolitnom sazivu Skupštine Srbije ipak ima i onih koji ne podržavaju nov kabinet Ane Brnabić.
Vladan Glišić, samostalni poslanik, koji je na izborima učestvovao na listi SPAS - Aleksandar Šapić, rekao je da neće glasati za novu vladu, jer smatra da nije dobro koncipirana, kao i da je Srbiji potrebna vlada nacionalnog i društvenog jedinstva, zbog čega je bilo potrebno pozvati u nju sve političke faktore, pogotovu one koji su učestvovali u bojkotu, a imaju neku snagu.
Prethodno je šef poslaničke grupe Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka Šaip Kamberi Vladu nazvao „autokratskom i totalitarnom", a za stanje u Srbiji rekao da u njoj „ksenofobija cveta" i da se upućuju pretnje manjinama, koje nemaju nijedno ministarsko mesto.
„Srbija je problematična sama za sebe", konstatovao je on, ukazujući da je teško bilo pomisliti da će jedina opozicija u parlamentu biti šest poslanika nacionalnih manjina.
„Baš je tužno za demokratiju, ovakav parlament nije mogao proizvesti ni Slobodan Milošević. Aleksandar Vučić i Ivica Dačić su se pokazali efikasniji od svojih političkih očeva", istakao je Kamberi, uz ocenu da je stanje u Srbiji kao u Belorusiji, samo što u Minsku ima protesta na ulicama.
Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević, organizator razgovora vlasti i opozicije pre izbora koje je deo opozicije bojkotovao, kao ključnu reč ekspozea identifikuje veliki broj izazova.
„Zemlja koja se suočava sa takvim izazovima mora imati mnogo jasniju i glasniju viziju.
„Mnogo toga je u ekspozeu ostalo neodređeno, a nama treba mnogo više energije da se u kratkom periodu završe veliki poslovi koji nas očekuju."
Antonijević ukazuje da je jedan od većih izazova onaj o kome se ne govori mnogo.
„Izmena Ustava je nešto na čemu se dugo radi, ali nismo videli finalni tekst koji je zadovoljavajući, a može dobiti i potrebnu većinu i u parlamentu i na referendumu", kaže Antonijević.
Privrednici bi, prema premijerkinim rečima, trebalo da igraju važnu ulogu u ekonomskom planu Vlade Srbije, a počasni predsednik njihovog udruženja Nebojša Atanacković u govoru Ane Brnabić primetio je mnoštvo obećanja.
„Obećanja da ćemo biti i ostati rekorderi u razvoju privrede, pada bruto društvenog proizvoda.
„Mada, ovo sam mogao i da ne slušam, a da znam da vam kažem", kaže on.
Atanacković dodaje da mu je bilo interesantno da je premijerka upotrebila reči koje se često čuju na „nezavisnim televizijama".
„Interesantno mi je bilo citiranje reči koje čujemo na nezavisnim televizijama o borbi za istinu i prave informacije, posebno u vreme pandemije.
„Slušanje ekspozea je bilo gubljenje vremena jer se ponavljaju iste priče koju govori naš predsednik - veći deo smo i ranije čuli, šta će i kako da se radi, a mnogo vremena je utrošeno na opis onoga što se radilo u prethodnom periodu", zaključuje on.
Iako bi se moglo očekivati da će poslodavci i sindikati različito gledati na ekspoze premijerke, od predstavnika radnika stiže gotovo identična ključna reč.
Zoran Stojiljković iz sindikata „Nezavisnost" ovo naziva „neobičnim partnerstvom koja su nam jako potrebna".
„To je program u kome treba da se pokaže energija da se održi sistem i da se nakon toga vrati u širi okvir koji je politički neproverljiv jer su obećanja data za 2025. godinu.
„To je stari manir ove vlasti - oni daju ciljeve, a onda ih pomeraju jer se u međuvremenu događaju neki oblici vanrednih situacija."
Stojiljković kaže da sindikati nisu uključeni u procese odlučivanja u društvu.
„Nezavisno od siromaštva, od 25 do 40 odsto ljudi u Srbiji na pitanje šta pre bira novac za preživljavanje ili slobodu, otvoreno odgovara - novac za preživljavanje.
„Vlast ne može da ide izvan priče o povećanja plata u javnom sektoru, predviđanja rasta - neće uraditi ništa da otvori socijalni front", kaže on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar