Izborna je noć u Americi. Zalepljeni ste za televizor već 10 sati bez prestanka dok sve vreme rifrešujete fid na društvenim mrežama. Ali ako ni predsednik Tramp ni bivši potpredsednik Džo Bajden ne priznaju poraz, Amerika će ući u košmarni scenario - osporene izbore.
Kreće ponovno prebrojavanje, podnose se žalbe na odbijene glasačke listiće a građanski nemiri kreću da se šire zemljom.
Uskoro će se žalba naći i pred Vrhovnim sudom Sjedinjenih Američkih Država koji će morati da presudi ko je predsednik.
Međutim, veći deo ovoga može se izbeći ukoliko Amerikanci budu bili spremni da iščekaju rezultat. Ali koliko oni moraju da čekaju? To je pitanje vredno milion dolara.
Glasovi poslati poštom.
Na izborima 2016. godine, poštom je glasalo 33 miliona Amerikanaca. Ove godine, zbog pandemije korona virusa, da glasa poštom zatražilo je 82 miliona ljudi.
Ali sa malo preostalog vremena do glasanja, mnoge savezne države imaju problema da ukinu decenijama stare zakone koji diktiraju kad poštanski glasovi mogu da se otvore, obrade i prebroje.
Na primer, u Mičigenu, ključnoj kolebljivoj državi, procenjeno je da će poštom glasati tri miliona ljudi.
Međutim, budući da ne smeju da počnu da prebrojavaju poštanske glasove sve do sedam časova izjutra izbornog dana, moglo bi da prođe više dana pre nego što Mičigen može da proglasi rezultat.
I to pod pretpostavkom da ne bude ponovnog brojanja.
Dok se trenutno muči za neisporučenim pošiljkama zbog korona virusa i izbora, Predsednik Tramp je američkoj Poštanskoj službi blokirao dodatne vanredne finansije nakon što je ustvrdio da glasanje poštom može da nanese štetu njegovoj kampanji.
Ankete iz prošlosti i podaci o glasačkim listićima sugerišu da su demokrate sklonije glasanju poštom od republikanaca, dok su republikanci skloniji da glasaju izbornog dana uživo.
Drugi problem su žalbe.
Kad je rezultat suviše tesan da bi se proglasila pobeda, mnogi ljudi strahuju da će se države suočiti sa pravnim osporavanjima odbijenih glasačkih listića, što će dodatno odložiti proglašenje rezultata.
Najčešći razlog za proglašavanje glasačkih listića nevažećim je ako stignu prekasno poštom da bi bili prebrojani.
Drugi razlozi su nečitljiv potpis ili odsustvo druge koverte koja garantuje tajnost.
Imajući u vidu ogroman broj glasova koji će stići poštom na ovim izborima za razliku od prethodnih, očekuje se da će se broj okasnelih i odbijenih listića vinuti u nebesa.
Na izborima 2016. godine, predsednik Tramp je dobio Mičigen za manje od 11.000 glasova.
To je veoma mala razlika kad imate na umu da je u avgustu tokom stranačkih izbora nevažećim proglašeno više od 10.000 glasačkih listića, uglavnom zato što su stigli prekasno da bi bili prebrojani.
Ukoliko u izbornoj noći glasovi budu suviše tesni da bi mogla da se proglasi pobeda, u mnogim kolebljivim državama broj glasačkih listića proglašenih nevažećim mogao bi da postane pitanje ogorčenog osporavanja.
Da. Uprkos odlaganjima zbog pošte, na osnovu aktuelnih anketa i dalje je numerički moguće pobediti iste večeri.
Ali o bilo kom kandidatu da se radi, ta pobeda mora da bude ostvarena s ubedljivom razlikom.
Da bi osvojili zlatnu ulaznici za Belu kuću, Džo Bajden ili Donald Tramp moraju da pređu cifru od 270 elektorskih glasova.
To je zato što predsednika ne biraju direktno glasači, već sistem poznat kao elektorski koledž.
Broj elektorskih glasova dodeljen svakoj državi grubo odgovara njenom ukupnom broju stanovnika - dakle, zapravo je važno kako ljudi glasaju u svakoj pojedinačnoj državi i kome ti elektorski glasovi idu.
Ostalo je vrlo malo vremena do izbora, a 69,5 miliona Amerikanaca već je poslalo poštom glasačke listiće ili glasalo uživo ranije.
Tako ogroman nalet ranih glasova znači da je više od polovine svih glasova prebrojanih tokom izbora 2016. godine već podneseno.
Donald Tramp je 2016. godine proslavio pobedu oko 2.30 po Istočnom vremenu (8.30 po srednjeevropkom), pošto ga je država Viskonsin pogurala preko linije cilja od 270 elektorskih glasova.
Međutim, imajući u vidu nalet ogromnog broja glasova poštom, mnoge od spornih kolebljivih država (one koje bi mogao da osvoji bilo koji kandidat) malo je verovatno da će proglasiti pobednika iste večeri.
Mičigen, Pensilvanija i Viskonsin veoma su važne kolebljive države koje počinju sa obradom i brojanjem poštanskih glasova tek izbornog dana.
One su podložne svim tim veoma važnim mogućim ponovnim brojanjima i žalbama, ukoliko rezultat bude bio suviše tesan da se proglasi pobednik.
Međutim, velike se nade polažu u Floridu.
Kao najveća država „bojište" - vredna 29 elektorskih glasova - kako ona bude glasala biće dobar pokazatelj da li bilo koji od kandidata ima ikakvu šansu da pobedi iste noći.
Florida počinje da obrađuje i potvrđuje glasačke listiće poslate poštom i do 40 dana pre izbora.
Sa obrađenih više od 2,4 miliona poštanskih glasova, oni još uvek imaju da se uspnu uz malu planinu koverata, ali njihova šansa da proglase pobednika iste večeri realnija je od većine drugih kolebljivih država.
Ukoliko Bajden, koji je trenutno u vođstvu prema anketama, izgubi Floridu, to će biti znak da je još manje verovatno da će pobediti u samoj izbornoj noći.
On još uvek može da pređe crtu od 270 elektorskih glasova kombinacijom Severne Karoline, Arizone, Ajove i Ohaja, ali svi putevi manjeg otpora za Bajdena da bi uopšte bio u mogućnosti da pobedi iste večeri uključuju pobedu na Floridi.
Budući da Tramp zaostaje u anketama, čak i ako predsednik uzme Floridu, i dalje će imati velikih problema da pobedi iste večeri imajući u vidu koliki broj kolebljivih država verovatno neće uspeti da proglasi pobednika.
Sem ako, naravno, ankete ne greše.
Kao što je pokazala skorašnja istorija, uključujući izbore iz 2016. godine, ankete mogu da omane u procenama.
Moć američkih medija u izbornoj noći je zabrinjavajuća.
Na prošlim izborima, velike američke TV mreže su „proglašavale" rezultat mnogo pre nego što su prebrojani svi glasovi.
Radeći sa firmama koje beleže izlaznost, kompanijama koje anketiraju glasače na biralištima i iz daljine, velike mreže se utrkuju da prestignu konkurenciju tako što će biti prve koje su proglasile pobednika.
Jednom kad mediji „proglase" pobednika, od „poraženog" kandidata se očekuje da brzo prizna poraz, u idealnom slučaju pre nego što svi pođu na spavanje, da bi pobednik mogao da proglasi trijumf iste večeri na istim TV mrežama.
To je sjajan način da se osiguraju dramatične televizijske vesti, ali 2020. godine, sa milionima poštanskih glasova koji čekaju da budu prebrojani, mnogo toga će zavisiti i od pribranosti i strpljivosti američkih medija u izbornoj noći.
Mnogi se plaše da bi mogao da se ponovi haos koji je usledio 2000. godine tokom izborne trke za Belu kuću između Džordža Buša i Ala Gora.
U izbornoj noći pre 20 godina, uprkos tome što su mnoge ankete ukazivale na to da je rezultat suviše tesan da bi mogao da se proglasi pobednik, nekoliko TV mreža pripisalo je ključnu kolebljivu državu Floridu Alu Goru, samo da bi se kasnije predomislile i pripisale je Džordžu Bušu.
Gor je tada priznao poraz, ali se onda ispostavilo da je trka na Floridi bila mnogo tešnja nego što se isprva mislilo, pa je Gor povukao priznanje poraza.
Trideset šest dana i jedan slučaj na Vrhovnom sudu kasnije, Amerikanci su saznali da je Gor osvojio ukupan broj glasova u zemlji, ali je Buš osvojio elektorski koledž i tako postao predsednik.
Amerika je 2020. godine već ozbiljno načeta pandemijom korona virusa i podeljenošću oko pitanja „Životi crnaca su važni", a sada će još Amerikanci najverovatnije morati da čekaju na svog sledećeg predsednika.
Pogledajte video o tome zašto su ovi predsednički izbori u Americi posebni
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar