Nagorno-Karabah: Jermenija, Rusija i Azerbejdžan potpisali mirovni sporazum - protesti u Jerevanu

Armenia accepts an "incredibly painful" truce after six weeks of fighting in the disputed enclave.
Armenian military volunteers rest in Yerevan, Armenia 27 October 2020
Reuters
It comes after six weeks of fighting between Azerbaijan and Armenian separatists in the disputed region

Jermenija, Azerbejdžan i Rusija potpisali su sporazum o završetku oružanog sukoba oko teritorije Nagorno-Karabah.

Nikol Pašinjan nazvao je sporazum „veoma bolnim za njega i njegov narod", a u centru glavnog grada Jerevena grupa nezadovoljnih demonstranta je upala u zgradu Vlade tražeći ostavke.

Sporazum je potpisan posle šest nedelje teških borbi između Azerbejdžana i etničkih Jermena.

Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali je od 1994. pod kontrolom etničkih Jermena.

Te godine je potpisano primirje, ali ne i mirovni sporazum.

Otkako je u septembru počeo novi oružani sukob, prekršeno je više dogovora o prekidu vatre.

Šta je dogovoreno?

Sporazum je stupio na snagu u ponedeljak uveče.

Prema odredbama sporazuma, Azerbejdžan će zadržati kontrolu nad delovima Nagorno-Karabaha koje je zauzeo tokom sukoba.

Jermenija je pristala da se u sledećih par nedelja povuče iz nekoliko drugih graničnih oblasti.

Vladimir Putin, predsednik Rusije, tokom televizijskog obraćanja rekao je da će u ovu oblast poslati određeni broj vojnika koji će činiti mirovne snage.

Rusko ministarstvo odbrane nešto kasnije je saopštila da se radi o kontigentu od 1.960 vojnika.

Turska će takođe biti procesa očuvanja mira, tvrdi Ilham Alijev, predsednik Azerbejdžana, koji je se zajedno sa Putinom obratio javnosti.

Putin je naveo da u sporazumu postoji i odredba o razmeni ratnih zarobljenika, kao i o uspostavljanju svih privrednih i saobraćajnih veza.

Kakve su reakcije?

Predsednik Alijev kaže da je sporazum od istorijskog značaja i da predstavlja „kapitulaciju" Jermenije.

A still image taken from video footage published 20 October 2020 on the official website of the Azerbaijan's Defence Ministry shows allegedly artillery units of the Azerbaijani army fire during military combat with forces of the Nagorno-Karabakh
EPA

Premijer Jermenije rekao je da je odluka o potpisivanju sporazuma zasnovana na „detaljnoj analizi situacije o borbenom stanju i posle razgovora sa najboljim vojnim stručnjacima".

„Ovo nije pobeda, ali ni poraz dokle god ne smatrate sebe poraženim", rekao je Pašinjan.

People storm government headquarters in Yerevan 10 November 2020
Reuters

Arahik Haratinijan, jermenski lider iz Nagorno-Karbaha, rekao je da je pristao na sporazum „kako bi se rat što pre završio".

U Jerevenu, glavnom gradu Jermenije, na ulicama se okupio veliki broj demonstranta nezadovoljnih sporazumom, preneli su lokalni mediji.

Grupa demonstranata upala je u zgrade Skupštine i Vlade uzvikujući: „Nećemo odustati".

Šta se desilo tokom oružanog sukoba?

Jermeni su postepeno gubili kontrolu nad teritorijom i tokom vikenda su azerbejdžanske snage zauzele Šušu, drugi po veličini grad u Nagorno-Karabahu.

Azerbejdžan je priznao da je greškom oborio ruski vojni helikopter iznad jermenske teritorije, poginula su dvojica članova posade, dok je treći povređen.

People attend the funeral of seven-year-old Aysu Iskenderova who was killed on 27 October allegedly by Armenian shelling, in the village of Garayusifli near Barda, Azerbaijan, 28 October 2020. Armed clashes erupted on 27 September 2020 in the simmering territorial conflict between Azerbaijan and Armenia over the Nagorno-Karabakh territory along the contact line of the self-proclaimed Nagorno-Karabakh Republic
EPA

Još nije poznato koliko je ljudi stradalo u sukobima. Obe strane negirale su da su gađala civilne ciljeve, ali su optuživale onu drugu za to.

Lokalne vlasti u Nagorno-Karabahu tvrde da je poginulo oko 1.200 jermenskih vojnika u borbama, kao i da su stradali i civili.

Azerbejdžan nije saopštio podatke o vojnim gubicima, a Vlada tvrdi da je više od 80 civila stradalo u sukobu. Među njima navodno i 21 civil u raketiranju grada Barde prošlog meseca.

Ruski predsednik Putin tvrdi da je više od 5.000 ljudi poginulo u sukobima.


Kakav je geopolitički značaj Južnog Kavkaza?

Rusija ima vojnu bazu u Jermeniji, a zajedno sa Azerbejdžanom, ove države su članice Organizacije za zajedničku bezbednost, koju predvodi Moskva.

Prema odredbama ove organizacije, Rusija pruža vojnu podršku Jermeniji ako je napadnuta, ali se to ne odnosi na Nagorno-Karabah ili druge okolne azerbejdžanske teritorije pod kontrolom jermenskih snaga.

Istovremeno, Moskva ima snažne veze sa Azerbejdžanom koji je dobio otvorenu podršku Turske, članice NATO pakta.

Rusija je prodavala oružje i Jermeniji i Azerbejdžanu.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC