Predsednički izbori u Americi i Balkan: Šta ostaje kao nasleđe Donalda Trampa

Vašingtonski sporazum ostaje ključna tačka za definisanje odnosa SAD i Balkana, ali je pitanje koji će njegovi delovi „preživeti".

 

Vašington, 4. septembar 2020.
EPA/ANNA MONEYMAKER / POOL
Donald Tramp je sa saradnicima dočekao Aleksandra Vučića i Avdulaha Hotija u Ovalnoj sobi Bele kuće

 

Sa fotografije iz Ovalnog kabineta Bele kuće načinjene pre samo pet meseci, već dvojica od trojice ključnih aktera Vašingtonskog sporazuma nemaju u svojim rukama ključne poluge vlasti.

Donald Tramp nije uspeo da osvoji drugi predsednički mandat u Sjedinjenim Državama (SAD), dok je vladi Avdulaha Hotija legitimitet osporio Ustavni sud pa će Kosovo na nove izbore 14. februara - jedino je predsednički mandat Aleksandra Vučića nepromenjen.

„Pošto su izbori bili nekoliko meseci posle toga, svi u Ovalnoj sobi morali su da razmišljaju o tome da li će ta administracija ostati ili neće.

Mi nemamo nikakav uticaj ko je izabran u SAD, ali mislim da smo Vašingtonski sporazum najbolje moguće iskoristili - i Srbija, ali i Priština, Albanija, Severna Makedonija", kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, koji je tog septembarskog dana bio deo delegacije Srbije u Vašingtonu.

Na dva lista papira koja su potpisana u Vašingtonu nalazile su se ekonomske tačke saradnje Beograda i Prištine, ali i mnoštvo političkih pitanja koja su važna za SAD - ili bar za administraciju republikanskog predsednika Donalda Trampa.

Trampov naslednik u Beloj kući, demokrata Džozef Bajden, u nasleđe dobija i složenu političku i ekonomsku situaciju na Balkanu, a sporazum iz septembra 2020. godine predstavlja polaznu tačku za odnose Vašingtona i jugoistoka Evrope.

Privreda

Američki stručnjak za međunarodne odnose Mark Baskin kaže da je mandat prethodnog predsednika SAD doneo napredak u bar jednoj ključnoj oblasti na Balkanu.

„Vašingtonski sporazum je doneo izvestan nivo saradnje vlasti u Srbiji i na Kosovu, i to će nova administracija svakako pozdraviti.

Ne mislim da je Trampova administracija napravila iskorake u nekim posebno važnim oblastima kroz posredovanje u dijalogu, osim možda u ekonomiji", kaže profesor Ročester instituta za tehnologiju, sa Američkog univerziteta na Kosovu.

 

Beograd, 22. septembar 2020.
FoNet
Izvršni direktor DFC-a Adam Boler i tada tehnička premijerka Srbije Ana Brnabić virtuelno su otvorili kancelariju DFC-a u Beogradu

 

Predsednik Privredne komore Srbije najavljuje da ono što je potpisano u sektoru privrede i ekonomije - opstaje, uprkos promenama vlasti.

„Intenzivno se radi na tim projektima, pre svega na sporazumu sa DFC-om koji ide dobrom dinamikom uprkos malim kašnjenjima zbog izbora u Americi i predstojećih izbora na Kosovu.

Postoji posvećenost SAD da strateški, i u svom interesu, bude prisutnija na Zapadnom Balkanu - to nije stvar Trampa ili Bajdena, već stvar geopolitičkog prisustva američkih interesa", smatra Čadež.

DFC je američka državna institucija koja po modelu razvojne banke, kroz partnerstvo sa privatnim sektorom, razvija projekte u zemljama u razvoju, a svoju kancelariju je otvorila u Beogradu - kao rezultat potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.

Čadež dodaje da su, bez obzira na promene u administracijama u Prištini i Vašingtonu, timovi za saradnju oformljeni.

„Mi smo zajedno sa partnerima iz Prištine, sa timom koji pomaže DFC-u, u svakodnevnom kontaktu, radimo zajedno.

To nije srpski ili kosovski tim, već zajednički tim koji radi na tome da što više finansijskih sredstava dođe do što više kompanija."

 

Berlin, 14. februar 2020.
Reuters
Grenel se sa Tačijem i Vučićem susreo i na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru 2020. godine, a tada su potpisani i sporazumi o infrastrukturi

 

Kao važne tačke Vašingtonskog sporazuma, ostaće i infrastrukturni projekti - putna, železnička i vazdušna povezanost Beograda i Prištine.

„Tačke o infrastrukturi i ranije su potpisane, to finansiranje je bilo pre sporazuma, a ostaće i posle", podseća nekadašnji ambasador u Vašingtonu Ivan Vujačić na sporazume koje su Srbija i Kosovo potpisali krajem 2019. i početkom 2020.

I jedan od učesnika ceremonije potpisivanja sporazuma potvrđuje da infrastruktura ostaje ključna oblast.

„U infrastrukturnim projektima se oseća veoma jak interes obe administracije - i stare, i nove - da ojača vezu za američke i zapadnoevropske kompanije između luka na Jadranu i dubine kontinenta.

Za Srbiju je to važan projekat, ali važan je i za partnere, posebno kada se imaju u vidu vlasnici luka i saobraćajnih čvorova - i to sigurno neće biti dovedeno u pitanje", zaključuje Čadež.

Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta Ivan Vujačić jednu tačku sporazuma definiše kao neostvarivu.

„Priča o gasu je nerealna priča od samog početka, zavisnost od ruskog energenta biće još dugo jedina mogućnost - osim ako se nekim čudom ne otkriju neka nalazišta u Sredozemlju", podseća Vujačić na osmu tačku Sporazuma.

Tom tačkom Beograd i Priština se obavezuju da će se gasom snabdevati iz raznovrsnih izvora.

Politika

Dok je Evropska unija (EU) bezuspešno pokušavala da uspostavi kontinuitet dijaloga Beograda i Prištine pod vođstvom Federike Mogerini pa Miroslava Lajčaka, administracija Donalda Trampa u drugoj polovini mandata intenzivno se uključila u posredovanje kroz ulogu predsedničkog izaslanika Ričarda Grenela.

„Mislim da će nova administracija sarađivati u procesu pod vođstvom EU.

Izbor Bajdena je na neki način povratak normalnosti - američka administracija je godinama podržavala proces pod vođstvom EU, i to ne samo verbalno već i konkretno", smatra profesor Mark Baskin.

Sa njim je saglasan diplomata Ivan Vujačić koji dodaje da će Bajden biti više zaokupljen prioritetima koji prevazilaze Balkan.

„On će gledati da uspostavi blisku saradnju sa EU, pa pretpostavljam da će podržavati proces pregovora koji ide preko Brisela.

Neće biti dvostrukih pregovora, kao što je bilo u doba Trampa."

Među političkim pitanjima, veliku pažnju privukla je i tačka Vašingtonskog sporazuma prema kojoj je Srbija pristala da ambasadu u Izraelu premesti iz Tel Aviva u Jerusalim.

Potez koji je zakomplikovao odnose Beograda sa Palestincima, ali sa kojim nije saglasna ni Evropska unija, kojoj Srbija nominalno teži, mogao bi da bude preispitan.

„Mislim da će rešenje biti otvaranje neke vrste srpske kuće koja će imati predstavnika Privredne komore i - tako će se zaboraviti preseljenje.

Bajdenova administracija neće na tome insistirati jer neće želeti sporove sa Evropom na tu temu", smatra Ivan Vujačić.

Zbog ove tačke sporazuma, prva stanica na putovanju Marka Čadeža posle potpisivanja sporazuma u Vašingtonu bio je upravo Izrael.

Od 1. oktobra, Srbija u Jerusalimu ima zajednički ekonomski centar Vlade Srbije i Privredne komore Srbije.

„Mi smo to predstavništvo otvorili, a Vlada je nedavno donela odluku o finansiranju svog dela zajedničke kancelarije.

Koncipirali smo rad tako da bude usmeren na inovacije, digitalizaciju, a nalaze se i u okviru najvećeg start-ap haba u Jerusalimu - tu stalno dolaze delegacije i na izvoru ste informacija", opisuje Čadež rad ove kancelarije.


Sudbina Ričarda Grenela

„Čovek od poverenja" Donalda Trampa imao je ključnu ulogu u postizanju sporazuma Srbije i Kosova kojim je dogovorena gradnja autoputa i spajanje Beograd i Prištinu, obnovu železničke pruge i avio saobraćaja između dva grada.

Njegova uloga ponekad je viđena kao paralelna, ili čak suprotna, politici američkog diplomatskog vrha oličenog u Stejt departmentu.

Čest gost Beograda i Prištine i organizator Vašingtonskog sporazuma sada će biti podalje od zvaničnih tokova međunarodnih odnosa.

„Ne verujem da će on ostati vezan za Balkan - on je bio izaslanik predsednika Trampa, bio je političko postavljenje republikanaca.

Moguće je da njega čeka budućnost u privatnom biznisu", smatra profesor Mark Baskin.

Diplomata Ivan Vujačić saglasan je da nekadašnji američki ambasador u Nemačkoj neposrednu budućnost ima van zvanične politike.

„Grenel će otići u neki republikanski tink-tenk, ili će ga unajmiti neka lobistička firma - pisaće radove.

Neće biti više deo diplomatije."

 

Beograd, 21. septembar 2020.
FoNet
Ričard Grenel poslednji put u Beogradu je bio u septembru 2020. godine

 


Diplomatija

Odlaskom republikanca Trampa iz Bele kuće i dolaskom demokrate Bajdena, na scenu se u diplomatiji punom snagom vraća i Stejt department.

Nekadašnji ambasador u SAD Ivan Vujačić kaže da je američki pandan ministarstvu spoljnih poslova sve vreme bio prisutan, ali marginalizovan, jer se politika vodila „s jednog telefona, iz jednog kabineta, iz Bele kuće".

„Metju Palmer je bio samo sklonjen u stranu, a sada će se vratiti u sedlo - osim ako zbog karijere ne ode na neko ambasadorsko mesto.

Moguće je da će se još neki ljudi vratiti, osim onih koji su otišli iz Stejt departmenta, poput Brajana Hojta Jia", kaže profesor Vujačić.

 

Metju Palmer, Beograd jun 2019.
Fonet/Aleksandar Barda
Metju Palmer bio je čest gost Beograda i u mandatu Donalda Trampa

 

Novi predsednik SAD Džozef Bajden odabrao je diplomatu Entonija Blinkena za kandidata za prvog čoveka američke diplomatije, što je jedno u nizu postavljenja koje treba da oblikuju novu sliku Stejt departmenta.

„Novoimenovani funkcioneri Stejt departmenta imaju iskustva, svi su profesionalci - iako su to politička postavljenja, oni imaju diplomatskog iskustva i u ovom regionu.

I na nivou profesionalnih postavljenja, čak i ako bude zamena, verujem da će biti pronađeni ljudi velikog znanja", smatra profesor Mark Baskin.

Na pitanje ima li zvanična Priština, zbog takve „raspodele diplomatskih karata", razloga da se raduje boljim šansama u pregovorima sa Srbijom, što se često može čuti na Kosovu, Baskin kaže da tako nešto ipak nije očekivano.

„Političari na Kosovu osećaju se komfornije u saradnji sa Bajdenom, nego sa Trampom - pre svega zbog njegovog prethodnog iskustva na Kosovu.

Ipak, mislim da će Bajdenova administracija sarađivati sa obe strane na način koji bi mogao dovesti do sporazuma", zaključuje on.


Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

ShopiNS
  • Neoplanta

    25.01.2021 16:56
    Ostaje hoklica, za sledeci put!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC