U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Već u prvoj godini kod 20 odsto pacijenata se ponovi neka od komplikacija kardiovaskularnih bolesti kao što su novi infarkt ili moždani udar ili čak i zapušenje stenta.
O tome kako da se leče bolesti srca, i koliko rehabilitacija pomaže, za RTS su govorili dr Snežana Kostić, direktorka Instituta za rehabilitaciju i dr Mojsije Anđić, kardiolog, načelnik kardiološke rehabilitacije u Institutu u Sokobanjskoj. Statistika opominje - u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti godišnje premine 52.330 ljudi, odnosno svaki drugi preminuli je zbog bolesti srca.
"Da pojednostavimo, pola ljudi, znači 50 odsto ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti. Ostalo su maligne bolesti, hronična opstruktivna bolest pluća i ostali. Znači to je jako bitno da prepoznamo, znači, značaj ovih bolesti i da kažem uz neke redovne kontrole i primarnu i sekundarnu prevenciju. Znači, moramo da znamo šta je primarna prevencija, znači da prepoznamo sve faktore rizika koje dovode do ovih bolesti i da sprečimo da se ta bolest ne desi. U slučaju da se tako nešto desi, znači da se dogodi infarkt miokarda ili cerebrovaskularni inzult, znači, mi onda prelazimo u drugu fazu, znači u sekundarnu prevenciju, znači da te faktore rizika smanjimo", rekao je dr Anđić.
Svetske studije pokazale su da kardiološka rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 procenata.
"Nemamo tu dilemu uopšte da je uh rehabilitacija, znači da fizički trening je taj, kao ključni deo kardiološke rehabilitacije, dovodi do uh smanjenja znači smrtnosti, i samim tim i smanjuje faktore rizika, znači indirektno. A nisam pomenuo koji su faktori rizika, znači to su pre svega arterijska hipertenzija, znači pušenje, dijabetes melitus, gojaznost. Ima neke faktore rizika na koje ne možemo da delujemo, znači to su pre svega, nasleđe i tu ne možemo da delujemo, ali je suština da na one koje možemo da delujemo da apsolutno se tome posvetimo", dodao je doktor Anđić.
Doktorka Snežana Kostić izjavila je da u Institutu prate svetske vodiče i preporuke.
"Tri nedelje imate ovaj pravo, posle takvog nemilog događaja kao što je infarkt srca ili operacija na srcu, da provedete kod nas. Osim nas, rehabilitacijom kardiološkom se bavi samo Niška Banja. Eto to je za građanstvo, da treba da iskoristi svoju šansu. Imamo najmodernije Šilerove bicikle na kojima se radi doziran trening, uz nadzor stopostotni terapeuta svakog momenta. Jer to su rizični pacijenti", rekla je.
Ističe da je najvažnija edukacija pacijenta i članova njegove porodice, kako bi se uticalo na to da se nemili događaj ponovi.
Pročitaj još
Govoreći o tome koja stanja ili operacije zahtevaju dužu rehabilitaciju, dr Kostić navodi da su u pitanju cerebrovaskularni inzult; moždani udar, u narodu poznat kao šlog, koji dobija po pravilniku veći broj dana - 45, jer je oporavak automatski teži. Posle svežeg šloga ili sveže operacije ili neke sveže saobraćajne nesreće, neurološka rehabilitacija je najtraženija i najskuplja.
Doktor Anđić dodaje da, kada se priča o savremenim kardiološkim rehabilitacijama, Srbija prati novine.
"Svake godine izlaze neke nove preporuke kojih moramo da se pridržavamo i pratimo. To su pre svega novine uopšte u doziranju fizičkog treninga, jer fizički trening je lek, ali kao i svaki lek mora pravilno da se dozira da ne bi došlo do nekih neželjenih efekata", kaže.
Bez dobre nege nema dobre rahabilitacije
Čitav proces rehabilitacije podrazumeva tim profesionalaca među kojima su ne samo terapeuti već i logopedi.
"Naravno da je na čelu tima lekar koji je specijalista, da li internista ili fizijatar, ali i uloga fizioterapeuta je jako važna, a naravno i medicinske sestre, jer bez dobre nege nemate ni rehabilitaciju. I ono što je važno za ta zanimanja je da oni u stvari provode vremena više sa pacijentom, i samim tim, nije njihova samo uloga ta koja im piše u opisu radnog mesta. Oni moraju da budu i dobri psiholozi i instruktori, je li, moraju da bodre tog pacijenta, a opet samo do neke određene granice, da mu ne ulivaju neku lažnu nadu, jer to je sve mač sa dve oštrice", objasnio je doktor Anđić.
Doktorka Kostić kaže da rehabilitacioni centar kardiološki deo ima u Beogradu, a ostatak u Mladenovcu.
"Selters je taj naš drugi organizacioni deo. Blizina Beograda čini svoje, Beograd je što jeste, ja ne volim da kažem, ali jeste ogromno tržište zato što je ogroman grad, tako da se kod nas, nažalost ili na sreću, traži mesto više. Tako da mi, ovaj, srećući se sa najtežim pacijentima, jer to su često i direktni prevodi iz Svetog Save ili sa ortopedije nakon ugradnje veštačkog zgloba kuka i kolena, onda se opet može uraditi i direktan prevod. Tako da onda nastupa naših pet minuta, da se za što kraće vreme postigne što više".
Rehabilitacija podrazumeva da pacijent ne samo vežba, nego i da nauči te vežbe da sprovodi kod kuće jer je važan kontinuitet.
"Tako da je naš zadatak da ih naučimo te vežbe i da damo određene savete što se tiče fizičke aktivnosti. Po svim preporukama bi trebalo da svi ljudi vežbaju 150 minuta nedeljno nekog umerenog fizičkog treninga da bi imali korist uopšte od fizičkog treninga. Ali pazite, svaki trening je individualan. Znači ne možemo, imamo neke opšte principe, ali nismo svi isti. Neko ima komorbiditete, neko je stariji, neko je mlađi, neko je fizički spremniji. Tako da za svakog pravimo poseban plan", dodala je.
"To su neki, kažem, osnovni saveti kojih pacijenti bi trebalo da se pridržavaju da ne bi došli opet u situaciju da dobiju neki novi kardiovaskularni događaj", istakao je dr Anđić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
2
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
2
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar