Za mnoge ljude upravo su ovo prvi znaci da je stiglo proleće, ali ne samo zbog lepšeg vremena, već i zbog početka sezone polenskih alergija.
Alergijski rinitis danas spada među najčešća hronična oboljenja disajnih puteva i pogađa milione ljudi širom sveta. Iako na prvi pogled deluje kao bezazlena tegoba, njegovi simptomi mogu značajno narušiti kvalitet života, uticati na san, koncentraciju, radnu produktivnost i svakodnevno funkcionisanje.
Kada imunološki sistem reaguje previše burno
Alergijski rinitis nastaje kada imunološki sistem bezopasne čestice iz spoljašnje sredine, najčešće polen biljaka, prepoznaje kao opasne alergene. Kao odgovor na njih organizam stvara IgE antitela, koja pokreću čitav niz imunoloških reakcija.
Pri svakom narednom kontaktu sa alergenom dolazi do aktivacije mastocita, ćelija imunog sistema koje oslobađaju histamin i druge zapaljenske medijatore. Upravo je histamin odgovoran za većinu simptoma alergije; kijanje, svrab i suzenje očiju, zapušen ili curenje nosa, kao i nadražaj i grebanje u grlu.
Kod mnogih osoba simptomi nisu prisutni samo tokom dana. Noćna zapušenost nosa i nadražaj disajnih puteva često dovode do poremećenog sna, što dodatno utiče na energiju i koncentraciju narednog dana.
Sve veće interesovanje za prirodne saveznike u borbi protiv alergija
U terapiji alergijskog rinitisa najčešće se koriste antihistaminici i drugi lekovi koji ublažavaju simptome. Ipak, poslednjih godina sve više pažnje posvećuje se i prirodnim supstancama koje mogu pomoći u regulaciji alergijske reakcije organizma.
Jedna od najistraživanijih među njima je kvercetin, prirodni flavonoid koji se nalazi u brojnim biljkama, voću i povrću. Pored snažnog antioksidativnog dejstva, kvercetin pokazuje i sposobnost stabilizacije membrane mastocita, čime može doprineti smanjenju oslobađanja histamina, ključnog medijatora alergijske reakcije.
Na taj način može pomoći u ublažavanju simptoma poput kijanja, svraba očiju, curenja nosa i iritacije disajnih puteva.
Zašto je važna forma u kojoj se kvercetin nalazi?
Iako je kvercetin poznat po svojim korisnim svojstvima, jedan od izazova u njegovoj primeni jeste relativno ograničena apsorpcija u organizmu. Zbog toga savremene formulacije koriste tehnologije koje poboljšavaju njegovu bioraspoloživost.
BiVits® ACTIVA Quercetin phospholipid sadrži kvercetin iz ekstrakta pupoljka cveta japanskog drveta Sophora japonica, povezan sa fosfolipidima iz lecitina repice u tzv. fitozomalnom obliku. Ovakva formulacija omogućava značajno bolju apsorpciju i dostupnost kvercetina u organizmu u poređenju sa standardnim oblicima.
Istraživanja pokazuju da ovakav oblik može imati i višestruko veću bioraspoloživost, što doprinosi efikasnijem delovanju na ćelijskom nivou.
Podrška tokom sezone alergija
U kliničkim ispitivanjima primena kvercetin fosfolipidnog kompleksa, u dozi od 250 mg dva puta dnevno tokom nekoliko nedelja, pokazala je značajno smanjenje simptoma polenske alergije, uključujući kijanje, svrab očiju, curenje nosa i poremećaj sna.
Ispitanici su takođe prijavili i opšte poboljšanje kvaliteta života tokom sezone alergija u odnosu na placebo grupu.
Razmišljajte unapred o sezoni polena
Sezona polenskih alergija može trajati mesecima, a simptomi često počinju i pre nego što postanu izraženi. Upravo zato mnogi stručnjaci savetuju da se o podršci organizmu razmišlja na vreme, posebno kod osoba koje svake godine imaju iste tegobe.
BiVits® ACTIVA Quercetin phospholipid predstavlja savremeni pristup prirodnoj podršci organizmu tokom sezone alergija, zahvaljujući fitozomalnoj tehnologiji koja omogućava bolju apsorpciju i efikasnije delovanje kvercetina.
Jer kada su simptomi alergije pod kontrolom, proleće ponovo može biti ono što bi trebalo da bude, vreme za boravak u prirodi, više energije i uživanje u toplijim danima.
Lekovi koji se uzimaju oralno mogu uticati na sistem za varenje na više različitih načina. Iako se neki od njih izdaju bez recepta, i obično su bezbedni i efikasni, mogu stvoriti štetne efekte kod nekih ljudi.
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
