Za mnoge ljude upravo su ovo prvi znaci da je stiglo proleće, ali ne samo zbog lepšeg vremena, već i zbog početka sezone polenskih alergija.
Alergijski rinitis danas spada među najčešća hronična oboljenja disajnih puteva i pogađa milione ljudi širom sveta. Iako na prvi pogled deluje kao bezazlena tegoba, njegovi simptomi mogu značajno narušiti kvalitet života, uticati na san, koncentraciju, radnu produktivnost i svakodnevno funkcionisanje.
Kada imunološki sistem reaguje previše burno
Alergijski rinitis nastaje kada imunološki sistem bezopasne čestice iz spoljašnje sredine, najčešće polen biljaka, prepoznaje kao opasne alergene. Kao odgovor na njih organizam stvara IgE antitela, koja pokreću čitav niz imunoloških reakcija.
Pri svakom narednom kontaktu sa alergenom dolazi do aktivacije mastocita, ćelija imunog sistema koje oslobađaju histamin i druge zapaljenske medijatore. Upravo je histamin odgovoran za većinu simptoma alergije; kijanje, svrab i suzenje očiju, zapušen ili curenje nosa, kao i nadražaj i grebanje u grlu.
Kod mnogih osoba simptomi nisu prisutni samo tokom dana. Noćna zapušenost nosa i nadražaj disajnih puteva često dovode do poremećenog sna, što dodatno utiče na energiju i koncentraciju narednog dana.
Sve veće interesovanje za prirodne saveznike u borbi protiv alergija
U terapiji alergijskog rinitisa najčešće se koriste antihistaminici i drugi lekovi koji ublažavaju simptome. Ipak, poslednjih godina sve više pažnje posvećuje se i prirodnim supstancama koje mogu pomoći u regulaciji alergijske reakcije organizma.
Jedna od najistraživanijih među njima je kvercetin, prirodni flavonoid koji se nalazi u brojnim biljkama, voću i povrću. Pored snažnog antioksidativnog dejstva, kvercetin pokazuje i sposobnost stabilizacije membrane mastocita, čime može doprineti smanjenju oslobađanja histamina, ključnog medijatora alergijske reakcije.
Na taj način može pomoći u ublažavanju simptoma poput kijanja, svraba očiju, curenja nosa i iritacije disajnih puteva.
Zašto je važna forma u kojoj se kvercetin nalazi?
Iako je kvercetin poznat po svojim korisnim svojstvima, jedan od izazova u njegovoj primeni jeste relativno ograničena apsorpcija u organizmu. Zbog toga savremene formulacije koriste tehnologije koje poboljšavaju njegovu bioraspoloživost.
BiVits® ACTIVA Quercetin phospholipid sadrži kvercetin iz ekstrakta pupoljka cveta japanskog drveta Sophora japonica, povezan sa fosfolipidima iz lecitina repice u tzv. fitozomalnom obliku. Ovakva formulacija omogućava značajno bolju apsorpciju i dostupnost kvercetina u organizmu u poređenju sa standardnim oblicima.
Istraživanja pokazuju da ovakav oblik može imati i višestruko veću bioraspoloživost, što doprinosi efikasnijem delovanju na ćelijskom nivou.
Podrška tokom sezone alergija
U kliničkim ispitivanjima primena kvercetin fosfolipidnog kompleksa, u dozi od 250 mg dva puta dnevno tokom nekoliko nedelja, pokazala je značajno smanjenje simptoma polenske alergije, uključujući kijanje, svrab očiju, curenje nosa i poremećaj sna.
Ispitanici su takođe prijavili i opšte poboljšanje kvaliteta života tokom sezone alergija u odnosu na placebo grupu.
Razmišljajte unapred o sezoni polena
Sezona polenskih alergija može trajati mesecima, a simptomi često počinju i pre nego što postanu izraženi. Upravo zato mnogi stručnjaci savetuju da se o podršci organizmu razmišlja na vreme, posebno kod osoba koje svake godine imaju iste tegobe.
BiVits® ACTIVA Quercetin phospholipid predstavlja savremeni pristup prirodnoj podršci organizmu tokom sezone alergija, zahvaljujući fitozomalnoj tehnologiji koja omogućava bolju apsorpciju i efikasnije delovanje kvercetina.
Jer kada su simptomi alergije pod kontrolom, proleće ponovo može biti ono što bi trebalo da bude, vreme za boravak u prirodi, više energije i uživanje u toplijim danima.
Lekari su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji na osnovu jedne fotografije lica može da proceni biološku starost osobe i predvidi verovatnoću preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
