Šta možemo naučiti o komunizmu iz filmova Miloša Formana

Miloš Forman je bio jednako uspešan u rodnoj Češkoj, i u Holivudu, gde je radio posle prebega izazvanog slomom Praškog proleća.
Miloš Forman
MARTIN BUREAU
Miloš Forman

Bio je zvezda češkog novog talasa, ulaz sovjetskih tenkova u Prag zatekao ga je u Parizu, a tokom holivudskog dela karijere osvojio je dva Oskara za režiju.

Miloš Forman, reditelj filmova Ljubavi jedne plavuše, Let iznad kukavičijeg gnezda, Kosa i Amadeus, od čije smrti je prošlo tri godine,među retkim je autorima koji su bili jednako uspešni i u otadžbini i u novoj domovini, Americi.

Njegovi filmovi su bili gledani i voljeni u Jugoslaviji, i stručnjaci pominju i snažan uticaj na ovdašnje filmske stvaraoce.

Goran Marković, autor jugoslovenskih klasika poput Specijalno vaspitanje i Variola Vera, odlučio je da postane reditelj posle gledanja Formanovog debija Crni Petar(1964).

U autobiografskoj knjizi Češka škola ne postoji o filmu „koji ne želi da bude film", Marković piše da je Crni Petar „ličio na život kao takav, na dokument o tricama i kučinama koje su, međutim, istrgnute i obasjane nekom drugom svetlošću, delovale fascinantno".

Bilo da se bavi pacijentima u psihijatrijskoj bolnici, borbom porno magnata za slobodu govora ili nesnađenim radnikom u samoposluzi, Formana zanimaju obični ljudi, ne heroji, koji su prisiljeni da se suprotstave sistemu, koji će ih na kraju poraziti.

Alegorija kao način pričanja filmske priče u Čehoslovačkoj i Americi

„U Americi je snimio više filmova, ali je bio uspešniji u Čehoslovačkoj, jer je bio superstar", kaže o Formanu bosansko britanski reditelj Jasmin Dizdar za BBC na srpskom .

Dizdar je krajem osamdesetih godina 20. veka studirao u Pragu na čuvenoj filmskoj školi FAMU, a za temu diplomskog rada odabrao je Miloša Formana, koji je u tom trenutku u domovini bio persona non grata.

Seća se da su ga profesori s odseka režije, „veliki komunisti koji su mrzeli Formana, pitali zašto piše o njemu kad postoji toliko sjajnih reditelja".

Odgovorio je da je ponosan na Formana, jer je „Famaš (student FAMU), a postigao je puno toga, te da se kao Jugoslaven, stranac identifikujem s njim".

Rad je stigao do, u tom trenutku, vodeće češke filmske kritičarke Eve Zaoralove, koja je predložila da se objavi kao knjiga.

Formanovu češku fazu obeležava crni humor, jednostavne priče i korišćenje neprofesionalnih glumaca koji, prema Dizdaru „ne glume, već reaguju na situaciju".

Let iznad kukavičjeg gnezda
Republic Pictures
„Let iznad kukavičjeg gnezda" je osvojio pet Oskara u glavnim kategorijama

Poput mnogih autora u tadašnjem istočnom bloku, Forman je nailazio na prepreke.

Film Gori, gori moja gospođice (1968) o propalom izboru za mis tokom godišnje svetkovine lokalnog vatrogasnog društva, bio je zabranjen za prikazivanje u Čehoslovačkoj.

„Jako duhovit, alegoričan film, koji je prikazivao češko društvo, njegovu hipokriziju i pokvarenost na komičan način," opisuje ovaj film reditelj Goran Marković u razgovoru za BBC na srpskom.

Po njemu je prirodno što su se autori iz istočne Evrope izražavali alegorijama.

„Uzmete segment društva i preko toga analizirate celo društvo," objašnjava on ovaj pristup.

Forman je isto uradio i u najuspešnijem filmu, drugom koji je snimio u Americi - adaptaciji roman Kena Kizija Let iznad kukavičjeg gnezda (1975).

Glavni junak filma, zgubidan Mekmarfi (igra ga Džek Niklson), pokušava da se suprotstavi glavnoj sestri u psihijatrijskoj bolnici u koju je smešten po kazni, zbog više krivičnih dela.

Ponašanje sestre Rečed ne odražava sadizam pojedinica, već snagu represije čitavog državnog sistema.

„Za mene to nije bila književnost, već pravi život, onaj koji sam živeo u Čehoslovačkoj od rođenja 1932. do 1968", rekao je Forman o razlozima zašto je prihvatio da režira Let iznad kukavičjeg gnezda.

„Komunistička partija je bila moja sestra Rečed, koja je govorila šta smem, a šta ne smem da radim."

Sestra Rečed (u izvođenju Luiz Flečer)
Republic Pictures
Sestra Rečed (u izvođenju Luiz Flečer) je jedan od najupečatljivijih negativaca na filmu

Drugog Oskara za režiju Forman je dobio za film Amadeus (1984) o sukobu između talentovanog i infantilnog Volfganga Amadeusa Mocarta i dvorskog kompozitora i mediokriteta Antonija Salijerija.

Iako film prikazuje „smrtonosnu ljubomoru kakvu nigde nisam video na filmu", prema rečima Jasmina Dizdara, Forman je preneo iskustvo sa raznim birokratama iz filmskih komisija, kojima je scenarija predavao na odobrenje dok je živeo u Pragu, u 18. vek.

„Kada pričate s ljudima iz tih komisija kao sa pojedincima, oni umeju kažu nešto pametno, ali čim sednu zajedno tu koeficijent inteligencije padne na minus 20," objašnjava Dizdar uz osmeh.


Ko je Miloš Forman

  • Rođen je kao Jan Tomaš Forman u češkom gradu Časlavu 1932, a preminuo je na farmi u američkom gradiću Danberiju 2018.
  • Roditelje je izgubio kao dečak; ubijeni su u nacističkim logorima, otac u Buhenvaldu, a majka u Aušvicu. Kasnije je saznao da je njegov biološki otac arhitekta jevrejskog porekla Oto Kan, koji je emigrirao u Južnu Ameriku
  • Nikada nije studirao filmsku režiju, već scenario i prvobitno je želeo da bude pozorišni reditelj.
  • Prvu nominaciju za Oskara dobio je za film Ljubavi jedne plavuše 1965.
  • Let iznad kukavičjeg gnezda je, pored filmova Dogodilo se jedne noći i Kad jaganjci utihnu, redak dobitnik Oskare u pet glavnih kategorija (najbolji film, režija, scenario, muška i ženska uloga).
  • Gostovao je na Festu dva puta: po pozivu reditelja Dušana Makavejeva, 1972. i 1987. godine.
  • Smatrao je da su Bitlsi odgovorni za njegovo razočarenje u komunizam: „Ideolozi su nam govorili da su oni dekadentni, da gledamo četiri majmuna koji su pobegli iz džungle, a ja sam pomislio da nisam idiot što mi se to sviđa i odjednom su mi ljudi koji su to pričali postali stranci".

Prva ljubav - muzika

Na pomen muzike u filmovima Miloša Formana, većina publike će pomisliti na Amadeusa i Kosu.

Međutim, Formanova ljubav prema muzici seže do dečaštva i njegove želje da bude operski pevač.

U mladosti je radio kao dramaturg muzičkog pozorišta Semafor, gde je bio koautor mnogih mjuzikala.

Zato ne čudi izbor da režira popularni brodvejski mjuzikl Kosa(1979), simbol pobune hipi generacije protiv rata u Vijetnamu.

Kosu je napravio perfektno, bolje nego što bi napravio bilo ko od američkih autora," kaže Goran Marković.

Forman je „od revijalne stvari napravio je dublju stvar, nadogradio je taj tekst", dodaje.

Film "Kosa"
Tony Korody
Film "Kosa"

Jasmin Dizdar podseća da se veći deo Crnog Petra dešava u sali za ples, pola filma Ljubav jedne plavuše takođe, a u Gori, gori moja gospođice muzika svira od početka do kraja filma.

„O korišćenju muzike u njegovim filmovima može čitava knjiga da se napiše", zaključuje.

Forman lično

Posle Amadeusa, Forman je režirao film Valmon (1989) po romanu Opasne veze, koji je napisao Pjer Šoderlo de Laklo 1782.

Adaptacija iste knjige u režiji Stivena Frirsa, sa Džonom Malkovičem i Mišel Fajfer u glavnim ulogama, koja se pojavila godinu ranije, zasenila je Formanov film.

Dok je trajalo snimanje Valmona, Jasmin Dizdar je dobio priliku da režira dokumentarac o kostimografu tog filma, pa je tom prilikom upoznao Miloša Formana.

„On ima osmeh Mona Lize, ostavlja utisak na vas, to je ono čega se sećate," opisuje susret s njim.

„On je genijalac, prosto je odrastao na ulici, gledao je puno ljude i zna kako da se odnosi prema njima. To se vidi u njegovim filmovima", kaže Dizdar

Milena Dravić s Milošem Formanom posle premijere filma "W.R.: Misterije organizma" Dušana Makavejeva 1971. u Kanu
RALPH GATTI
Milena Dravić s Milošem Formanom posle premijere filma "W.R.: Misterije organizma" Dušana Makavejeva 1971. u Kanu

Pored rada u Holivudu, Miloš Forman je bio šef filmskog odseka na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, gde je često za predavače pozivao prijatelje iz Češke.

„Kad su mu ponestali Česi, zvao je nas Jugoslovene", seća se Goran Marković, koji je zajedno sa prijateljem, hrvatskim rediteljem Rajkom Grlićem predavao na ovom fakultetu.

„Forman kao da nije bio Čeh, bio je duhovit, muževan, veseo. Nije bio tunjav", opisuje ga Marković.

Forman za ponavljače

Pored rane faze iz Češke ili američkih hitova ovenčanih Oskarima, Marković i Dizdar preporučuju i neke manje poznate Formanove radove.

Prvi film koji je snimio u Americi, Svlačenje (1971), zapravo predstavlja, kako Jasmin Dizdar kaže, svlačenje karaktera pred gledaocima.

Ovaj film je doživeo komercijalni neuspeh, objašnjava on, pošto je američka publika sve vreme tražila pozitivnog i negativnog junaka u filmu.

„To je njegov poslednji češki film," kaže Goran Marković.

S objavljivanjem DVD izdanja, Svlačenje je doživeo „novu mladost".

Iako je karijeru završio filmom Gojine utvare, za njega netipično mračnim filmom, prethodni, Čovek na mesecu(1999), može se smatrati Formanovom labudovom pesmom.

I dok se u Kosi i Letu iznad kukavičijeg gnezda bavio društvenim odnosima, sistemom, sredinom, „ono 'ljudsko', intimni doživljaj čoveka, Forman je uspeo da uhvati u filmu o osobi koja se sve vreme poigravala upravo sa identitetom i koja je sebe i privatno shvatala kao medijsku provokaciju," kaže Zoran Jovanović, filmofil i ljubitelj ovog reditelja.

„I posrnulo i herojsko u čoveku, glavnom liku komičaru Endiju Kaufmanu, Forman prikazuje s ljubavlju", objašnjava on.

Forman se bavi najtežim oblikom komedije, tvrdi Jasmin Dizdar, jer su „njegove priče suštinski žalosne, njegovi junaci su autsajderi, ljudi koji sanjaju".

Rediteljsku suptilnost je postigao dobrim poznavanjem psihe ljudi.

"Bio je ratno siroče i zato je morao da je da vodi brigu o sebi, da razgovara s ljudima, da se prilagodi," zaključuje on.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

ShopiNS
  • Dragan

    14.04.2021 10:59
    Ah
    Milijardu puta sam gledao mjuzikl Kisa i gledaću je i dalje sa istim ushićenjem kao i prvi put.Perfektna gluma, muzika. Muzika je kod mene sačuvana na kasetama,diskovima.
  • ne, ne

    14.04.2021 01:10
    @ pa da
    Nikson nema veze sa otvaranjem Kine za biznis jer su reforme u Kini objavljene tek krajem `78. kad Mao već nije bio živ neko vreme, može da ima veze samo Deng Ksijaoping.
  • pa da

    13.04.2021 15:21
    Dovoljno je za komunizam videti gde su Kuba, Severna Koreja, Vijetnam, brojne africke i azijske autokratske jednopartijske diktature itd. i uporediti ih sa Skandinavijom i kapitalizmom na zapadu, ne ovim kod nas, mi smo zaglavljeni u toj tranziciji vec 30 godina. Pojava komunizma i socijalizma jeste jedino dobra bila sto su radnici postali svesni svojih prava i izborili se za njih, za ostalo je prakticno dokazana propast. Cak i jednu Kinu je Nikson izvukao iz ogromnog siromastva pod Maom i danas su tu gde su zahvaljujuci stranom kapitalu i domacim milijarderima poput Dzek Maa i slicnih. A Forman je svakako jedan od najvecih rezisera Evrope ikada. Amadeus mi je jedan od omiljenih filmova, kao i Ljubavi jedne plavuse, za prvi je svakako dosta njih culo, a drugi ima svaku preporuku. Fenomenalni i tesko nadmasivi genije. I on i Mencel su nas skoro napustili, na zalost.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Psihologija i zdravlje: Zašto se osećamo dobro kad psujemo

Iznenadna agonija kad udarite mali nožni prst može da natera i najpristojniju osobu da ispsuje sve po spisku. To je gotovo kao refleks, ali zašto nam ružne reči pružaju toliki osećaj olakšanja? Odlučili smo da malo istražimo naučnu pozadinu psovanja.