Bio je diplomata, vojnik, političar, svetski putnik i pisac. Neki kažu - inspiracija za lik tajnog agenta britanske Obaveštajne službe, Džejmsa Bonda.
Drugi, pak, tvrde da je bio čovek koji je promenio tok istorije Jugoslavije.
Ficroj Meklejn je bio predvodnik britanske misije u Jugoslaviji 1943, posle koje je tadašnji premijer Vinston Čerčil odlučio da povuče podršku Dragoljubu Mihajloviću, komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini i pruži pomoć partizanskom pokretu pod vođstvom Josipa Broza Tita.
„Bio je veoma živopisan tip, hvalisavac, a Čerčil je, u tom smislu, bio romantičan, pa je odlučio da Meklejn od prvobitne funkcije političkog savetnika postane glavni čovek u misiji u Jugoslaviji," kaže britanska istoričarka Heder Vilijams za BBC na srpskom.
Iako je veoma važna za dalje događaje u Jugoslaviji, to je samo jedna od epizoda u burnom životu avanturističkog Škota.
Kao dečak fasciniran Rusijom, čitao je dela Aleksandra Puškina i Fjodora Dostojevskog.
Zato ne čudi što je diplomatsku službu, započetu u Parizu, Ficroj Meklejn nastavio u Sovjetskom Savezu tridesetih godina 20 veka.
Prisustvovao je suđenjima 1938 u Rusiji. na kojima je Staljin sprovodio čistke u vrhu sovjetske vlasti.
Puno je putovao po Rusiji, a navodno je uspevao da izbegne strogu kontrolu nemilosrdnog KGB-a.
U Parizu i Moskvi je sretao Ijana Fleminga, autora romana o Džejmsu Bondu.
Članovi Meklejnove porodice smatraju da je Ficroj jedan od modela za najpoznatijeg člana britanske obaveštajne službe u književnosti i na filmu.
Njegova supruga, lejdi Veronika Meklejn je u intervjuu radiju BBC 4 pričala kako da gde god da su išli, Ficroju bi ljudi uvek slali vodku tonik.
„Voleo je poređenja sa Džejmsom Bondom," izjavila je ona.
Službu u diplomatiji prekinuo je po izbijanju rata.
Kako diplomate nisu mogle da se priključe vojnim snagama, dao je otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova, Forin ofisu, i kandidovao se za poslanika.
Ipak, brzo je napustio britanski parlament i priključio se Specijalnoj vazduhoplovnoj službi (SAS) u severnoj Africi.
O diverzijama koje je sprovodio u Libiji pisao je u knjizi Pesak Orijenta, objavljenoj i u Jugoslaviji 1981.
Sa ekipom specijalaca, podigao je brod u vazduh u luci u Bengaziju, koju su držali Italijani. Kad su njegovu grupu presreli policajci, besprekoran izgovor italijanskog izvukao ga je iz neprilike.
Po povratku iz misije u Persiji u Kairo, dobio je telegram da treba da izvede operaciju u okupiranoj Jugoslaviji - o kojoj u tom trenutku nije puno znao.
U trenutku kada je Vinston Čerčil postao britanski premijer 10. maja 1940, nacistička Nemačka je napala Francusku, Belgiju, Holandiju i Luksenburg.
Velika Britanija je podržavala različite pokrete otpora u Evropi od 1940, objašnjava istoričar Rade Ristanović,ali se strategija prema tim pokretima i njihovom delovanju iza neprijateljskih linija menjala.
Britanci nisu želeli da potpiruju pružanje otpora zbog mogućih posledica koje bi preduzela Nemačka, već im je cilj bio da dobiju što više obaveštajnih podataka od pokreta aktivnih širom Evrope.
Međutim, na prostoru Balkana su imali drugačiju strategiju, kaže Ristanović za BBC na srpskom,podržavajući oružanu borbu jugoslovenskog stanovništva protiv okupatora.
Podršku je pružala Specijalna jedinica za vojne operacije (Special Operations Executive), čija je komanda bila u Kairu.
Britanska istoričarka Heder Vilijams napisala je knjigu Padobrani, patriote i partizani (Parachutes, Patriots and Partisans: The Special Operations Executive in Yugoslavia 1941-1945) o delovanju ove jedinice u Jugoslaviji.
Na početku rata 1941. ova jedinica je pokušala da pomiri partizane i snage koje je predvodio Dragoljub Draža Mihajlović i organizuje zajedničku borbu.
No, do toga nije došlo.
Dve godine kasnije, situacija na istočnom frontu nateraće Britance da razmisle o pružanju snažnije podrške otporu u Jugoslaviji.
Staljin je pritiskao saveznike da otvore drugi front u zapadnoj Evropi, kako bi popustio pritisak nemačkih snaga na Sovjetski Savez.
Međutim, Čerčil je oklevao jer nije bio siguran da će moći da se suprotstavi nacistima.
„Čerčil je bio svestan da Staljin smatra da je odlaganje jedna vrsta obmane koju sprovode saveznici ," kaže Heder Vilijams.
Specijalna jedinica je poslala vojne misije i kod četničkog i partizanskog pokreta, objašnjava ona.
„Te britanske misije su postojale od kraja od 1941." kaže Bojan Aleksov, profesor moderne istorije na Univerzitetskom koledžu u Londonu za BBC na srpskom.
„Tokom 1942. i 1943, stizali su razni izveštaji i pre nego što je upućen Meklejn."
Ko je bio Ficroj Meklejn
Čerčil je bio svestan da kolonijalna moć Britanije opada i da nacističku Nemačku mogu da poraze samo Sjedinjene Države i Sovjetski savez, objašnjava Aleksov.
„Preko Specijalne jedinice, obaveštajne službe koja je bila jača od američke ili sovjetske, Britanija je nastojala je da bude relevantna na globalnom planu."
U misiju pri Vrhovnom štabu Narodno oslobodilačkog pokreta poslati su Čerčilov sin Randolf, pisac Evelin Vo (Povratak u Brajtshed) i još nekoliko pripadnika Jedinice za specijalne vojne operacije.
U tom trenutku, Ficroj Meklejn je bio angažovan u Specijalnoj vazduhoplovnoj službi u Libiji i njegovom slanju u Jugoslaviju su se usprotivili neke članovi Jedinice, jer su smatrali da nema dovoljno vojnog iskustva.
Ipak, Čerčil i ministar spoljnih poslova Entoni Idn odlučili su da Meklejn predvodi misiju.
Meklejn je u knjizi Pesak Orijenta pisao da mu je Čerčil rekao da je njegov zadatak da sazna „ko u Jugoslaviji ubija više Nemaca".
U direktivi povodom imenovanja Meklejna na dužnost, Čerčil je napisao: „Potreban nam je smeli ambasador-vođa za te srčane i progonjene gerilce".
Odlučeno je da se Meklejn u Bosnu u novembru 1943 spusti padobranom.
Vilijams smatra da su Englezi, verovatno zbog korišćenja Enigma mašine za dešifrovanje poruka, već bili svesni da su partizani aktivniji pokret otpora.
Slanje Meklejna je služilo, tvrdi ona, da se sakrije činjenica presretanja komunikacija sila Osovine na Balkanu.
Takozvani „blokbaster" izveštaj koji je Meklejn poslao 6. novembra 1943. naišao je na osporavanje u Specijalnoj jedinici.
„To je bila izromansirana priča, nalik herojskim baladama," opisuje ovaj izveštaj Rade Ristanović.
Ni Forin ofis, kaže on, nije verovao da partizani imaju 220.000 boraca.
U tom trenutku, objašnjava Ristanović, snage Jugoslovenske vojske u otadžbini okupljale su 15.000 ljudi, a Mihajlović je uživao podršku 75 odsto stanovnika u Srbiji.
Vilijams smatra da je Meklejn raspolagao samo podacima koje su mu dali partizani tokom kratkog perioda koliko je boravio u Bosni i Hercegovini.
U izveštaju stoji da će partizani pobediti u građanskom ratu, te da će, ako im Velika Britanija njima pruži podršku, Jugoslavija ostati van zone uticaja Rusa.
To je pojednostavljen argument, tvrdi Vilijams.
Meklejn, po njoj, nije imao dovoljno znanja o složenim problemima predratne Jugoslavije.
Ficroj je preuveličao sopstvenu ulogu „zbog dobre priče" rekao je njegov biograf Frenk Meklin u emisiji posvećenoj Meklejnu, emitovanoj na radiju BBC 4 2010 godine.
„Mi istoričari ne smatramo da se nešto dešava slučajno i da jedna odluka ili čovek mogu da promene proces, a misija Ficroja Meklejna je samo doprinela intenziviranju procesa," zaključuje Bojan Aleksov.
Vinston Čerčil je na konferenciji u Teheranu, održanoj krajem novembra 1943. podneo izveštaj i Staljinu i američkom predsedniku Ruzveltu.
Tada je prihvaćena opšta podrška partizanima.
Pogledajte video: Tito u Londonu - Prvi komunistički lider u poseti Velikoj Britaniji
„Nisam ni u jednom trenutku smetnuo s uma da razgovaram sa čovekom koji ne preza ni od čega da bi postigao svoj cilj.
„I da će, na kraju, taj cilj biti suprotan mom", rekao je Meklejn o susretu sa Titom,
Istovremeno, primetio je Titov smisao za humor i žive oči „poput tigra".
Ne može se govoriti da su partizani obrlatili Meklejna i druge članove misije, kaže Bojan Aleksov.
„Partizani su bili dogmatski ustrojeni i držali su se svojih principa."
Po poreklu i poziciji u britanskom društvu, naglašava on, Ficroj Meklejn je bio vrlo daleko od simpatizera komunističkog pokreta, iako je među pripadnicima Specijalne jedinice bilo komunista.
Tito je bio iskreni komunista, lojalan Staljinu, ali spreman da prihvati pomoć Britanca i Amerikanaca, objašnjava Heder Vilijams.
Ideja da su podrškom Titu, Britanci osigurali njegovu različitost od drugih komunističkih lidera, njoj se čini pogrešnom.
Iako tri godina posle završetka rata, dolazi do rascepa između Tita i Staljina, Vilijams smatra da to nije posledica britanskog uticaja, već Titove želje da bude nezavisan od Moskve.
Meklejn je u brojnim intervjuima prepričavao razgovor koji je vodio sa Čerčilom u kojem je rekao se podrškom Titu, zapravo pruža podrška budućoj komunističkoj vlasti.
Britanski premijer je na to navodno odgovorio: „Ali, mi nećemo živeti tamo", prepričavao je Meklejn.
„Ne može da se tvrdi da se to izrečeno u razgovoru, jer ne postoje izvori.
„Možda je to samo još jedna od Meklejnovih anegdota kojima je on bio sklon," smatra Aleksov.
Tito i Meklejn su bili slični duhom, čini se Heder Vilijams.
„Obojica su bili ambiciozni, cenili su jedan drugog."
Meklejn je ostao u prijateljskim odnosima sa Titom i više puta ga je posetio na ostrvu Vanga u posleratnim godinama.
Napisao je njegovu biografiju, a poredio ga je sa Boni princ Čarlijem, poslednjim pretendentom iz katoličke dinastije Stjuart na britanski presto u 18. veku.
U knjizi Rat i mir Vladimira Dedijera novinara Mila Gligorijevića, Dedijer tvrdi da je Meklejn pokušavao da nominuje Tita za Nobelovu nagradu za mir šezdesetih godina 20. veka.
Osamnaest godina uzbuđenja, četrdeset godina dosade i letovanja na Korčuli
Posle završetka rata, Meklejn je od britanske kraljice dobio titulu baroneta i bio član parlamenta do 1974.
„Nije bio uspešan u politici, koliko u ratovanju," rekla je njegova supruga Veronika u intervju za BBC radio 4.
„Politika nije za avanturiste."
Šezdesetih godina 20. veka, pisao je reportaže iz Sovjetskog Saveza i knjige o škotskoj istoriji.
Često je posećivao Jugoslaviju i navodno bio jedini stranac kome je dozvoljeno da kupi kuću na jadranskoj obali, specijalnom zakonom koji je Savezna skupština donela tih godina.
Posle sastanka sa Titom u Jajcu u novembru 1943, prešavši preko Dinare, Meklejn se spustio do Jadranske obale.
Iz Makarske je čamcem stigao na ostrvo Korčula, koje ga je, kako je kasnije pričao, očaralo na prvi pogled.
Meklejnovi su kupili palatu Boski u centru grada Korčule, pored katedrale, priča ekonomista Duško Kalođera za BBC na srpskom.
Kalođera, autor nekoliko knjiga o ostrvu Korčula i svojevremeno predsednik ove opštine, proglasio je Meklejna 1984. počasnim građaninom Korčule.
Seća se kako je Meklejn rekao da mu ova čast znači više nego da su je ponudili gradovi poput Pariza i Njujorka.
Koliko je Meklejnovi vezani za ovo ostrvo govori i činjenica da su organizovali svadbu sina Džejmija u korčulanskoj katedrali.
Ekipa BBC posetila je Meklejna na Korčuli 1986. i on je u intervjuu govorio o ljubavi prema Jugoslaviji i veri da će ona opstati.
Pet godina kasnije, shvatio je da će, bez osobe Titovog formata, teško biti moguće da se održi zajednica nekoliko naroda.
Izbijanje rata u Jugoslaviji ga je potreslo i sa suprugom Veronikom skupljao je novac za pomoć hrvatskim izbeglicama.
Penziju je proveo u Škotskoj, a preminuo je u gradu Hertfordu 1996.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog tema za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar